Dogadjanja

Mogucnost novog pocetka?

Kako izaci iz corsokaka politicke neracionalnosti? Zasto eksperti i politicari ne pominju izbore za Ustavotvornu skupstinu kao put ka stabilizaciji politicke situacije, osnazivanju institucija, demokratizaciji drustva i pravom reprezentovanju volje gradjana?
Dva dogadjaja su, u poslednjih desetak dana, posebno zaokupljala paznju javnosti: otkrice lanca trgovine ljudima u Crnoj Gori i predsednicki izbori u Srbiji. Natezanja oko Ustavne povelje drzave Srbije i Crne Gore su, po misljenju pisca ovog teksta, tek negde na trecem mestu. Budzet Srbije koji nudi Bozidar Djelic nije bio ni priblizno interesantan, sudeci prema raspolozenju medija i siroke javnosti.

Roblje tehnoloske ere

Pocetkom ovog meseca "bljesnula" je jos jedna afera. I nije vise srpska, vec crnogorska. Trgovina ljudima na Balkanu, posebno na rusevinama jedne zemlje, jednog sistema koji se raspao u krvi i bezakonju svake vrste, nije neka nova informacija. Dapace. Svako od nas je, od kraja osamdesetih, a narocito u devedesetim godinama proslog veka, sreo nekog (najcesce zenu) ko je pobegao sa Istoka, trazeci bolji zivot. Kako su se ti ljudi zaticali ovde, druga je prica.
Jedna pretucena Moldavka, primer robinje savremenog doba, koja se, na srecu, domogla Sigurne zenske kuce u Podgorici, mogla bi da napravi pravu cistku medju crnogorskom sudskom, politickom i policijskom elitom. Da li ce se to i dogoditi? Tesko je poverovati da ce se, u sustini nedemokratizovano i autoritarno vodjeno, crnogorsko drustvo izboriti sa ovim problemom. Naravno, ispovest i kasnije svedocenje pred istraznim sudijom ove zene nije ostalo bez posledica. Uhapsen je, pod sumnjom da je izvrsio krivicno delo posredovanja u vrsenju prostitucije i trgovine ljudima, Zoran Piperovic, zamenik drzavnog tuzioca Crne Gore. Pored njega uhapseno je, pod slicnim optuzbama, jos nekoliko ljudi. Aktivistkinje Sigurne zenske kuce tvrde da putera po glavi i te kako ima i sam drzavni tuzilac Crne Gore Bozidar Vukcevic i vec desetak dana ga uporno pozivaju da podnese ostavku. "Vi znate zasto...", tvrde one. Porodica i sam osumnjiceni Piperovic tvrde da mu je "sve namesteno", a vrh policije se drzi po strani. Jasno je, jedino, da je pomenuta NVO saradjivala na ovom slucaju sa policijom, i to ne od pocetka novembra.

Transparentno

Da li je neuspeh drugog kruga predsednickih izbora zaista pretpostavka za ustavnu, drzavnu, socijalno-ekonomsku itd. krizu ili je to samo jasna posledica da kriza vec dugo postoji? Ili, sta su ocekivali i cega su se bojali gradjani koji su, po mraznom vremenu, izasli da glasaju?
Mnogi misle da je perspektiva da Srbijom izvesno vreme upravlja jedna mlada i atraktivna zena koja se vec uhvatila u kostac sa nemogucim drustvom u Skupstini, mnogo manje rizicna od toga da se, pobedom "demokratskog" kandidata, odmah otvori bespostedni rat izmedju predsednika i premijera Srbije.
Vojislav Kostunica je odlucio da ne prizna izbore, a njegov izborni stab je poslao veoma otrovne optuzbe na razne strane ukljucujuci i, do sada neupitan, rad CESID-a. Nekontrolisano optuzivanje i pretnje evropskim sudovima izraz su velike frustracije politicke opcije ciji je Kostunica bio kandidat. Dva puta biti nadomak pobede i ostati kratkih rukava s mogucnoscu da, u perspektivi, Kostunica postane Vuk Draskovic ovog vremena, cini rizicnom dalju upornost.

Ono sto je interesantnije od ovdasnjih, prilicno predvidljivih reakcija, jeste reagovanje medjunarodne zajednice. Reakcije Saveta Evrope i OEBS-a, uglavnom, deluju rutinski i strogo oficijelno.

Nove prepreke

Odmah posto je postalo jasno da nece biti predsednik Srbije, Vojislav Kostunica je pokazao zube prema svom dezurnom medjunarodnom krivcu, Haskom tribunalu. Kostunica je London tajmsu izjavio da vise nece biti "dobrovoljnog odlaska" u Hag? Prilicno konfuzna izjava, nelogicna cak... Mozda ona govori o tome koliko su dosadasnji "dobrovoljni" odlasci u Hag, u stvari, bili dobrovoljni. I da Kostunica sebe i dalje vidi kao glavnog rivala Karle del Ponte. Verovatno su njegove nade sada oslonjene na relativne sanse da uzdrma Djindjicevu vladu i priblizi se vanrednim parlamentarnim izborima. Pitanje skupstinske vecine i dalje ostaje neizvesno.
U Hagu se desio i jedan vizuelni preokret. Vazan svedok C061, u kome su vec mnogi prepoznali Milana Babica a Milosevic mu je to najjasnije dao do znanja, odlucio je da, skidanjem anonimnosti, dâ zavrsni udarac i poentira svoje, veoma vazno i optuzujuce, svedocenje.
Mnogima je bilo zanimljivo sto je Milosevicu neko preporucio psihijatrijski pregled, ali je on, decidirano, odbio tu ponudu, a time i sansu da se proceni stepen njegovih "mentalnih napora"...
Iako je konacno usvojena Ustavna povelja ostaje da se vidi da li ce, nakon njenog ratifikovanja u parlamentima, nova drzava biti odmah primljena u Savet Evrope (sto je proceduralno moguce) ili ce ova izjava Kostunice o odnosima sa Tribunalom i neuspeh ponovljenih predsednickih izbora biti uzeti u obzir, pa Srbija i Crna Gora upucene na redovni postupak za prijem u SE, u maju iduce godine.

Nastasja Radovic

Pojmovnik: Ustavna povelja i medjunarodno pravo «

» Dogadjanja: Ustavna povelja ili krpez/trpez