Dogadjanja

Najzad usaglaseni stavovi u Ustavnoj komisiji o konacnom obliku Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore

Ustavna povelja ili krpez/trpez

Od 14. marta ove godine, kada je potpisan Beogradski sporazum koji je sadrzavao polazne osnove za preuredjenje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, pa do 6. decembra trajala je vise-manje jalova diskusija i nadgornjavanje najznacajnijih politickih stranaka dveju republika.
Kamen spoticanja je mesecima bio nacin izbora poslanika za parlament buduce zajednicke drzave. Neposrednost izbora je oznacavala cvrsci oblik povezivanja i licila je na klasicnu federaciju jer bi poslanici parlamenta zajednicke drzave direktno bili odgovorni biracima tj. gradjanima, a ne svojim republickim parlamentima, sto je zvanicna Crna Gora energicno odbijala poucena istorijskim iskustvom pokusaja "starijeg brata" da politicki zagospodari Crnom Gorom i od nje napravi najobicniji okrug. S druge strane, neumrli Garasanin i njegovo "Nacertanije" ("Velika Srbija sa izlazom na more") progovarali su kroz usta novih srbijanskih "demokrata" koji su zaklanjajuci se iza modernih evropskih integrativnih koncepcija pokusali da, uz pomoc svojih - a donedavno Milosevicevih - vazala, Crnoj Gori nametnu neposredne izbore kao toboze jedino demokratsko resenje. Naposletku je pronadjen kompromis: izbori za zajednicki parlament ce biti posredni sto znaci da ce poslanike odredjivati parlamenti drzava-clanica i sadasnji savezni parlament. Medjutim, nakon dve godine od usvajanja Ustavne povelje pa nadalje, poslanici ce se birati neposredno tako sto ce svaka drzava-clanica raspisati izbore za zajednicki parlament.
Drugo sporno pitanje bilo je pitanje nadleznosti sudova. Beogradski sporazum je u tom pogledu bio jasan da jasniji ne moze biti: "Sud ima ustavnosudsku i upravnosudsku funkciju i bavi se pitanjem ujednacavanja sudske prakse. Upravnosudska funkcija vrsi se u odnosu na upravna akta ministarstva Saveta ministara. Sud nema instancionu nadleznost i ima jednak broj sudija iz svake drzave-clanice".
Ipak, dogovorom dveju strana Sud drzavne zajednice Srbije i Crne Gore dobio je instancionu nadleznost jer se u predlogu Ustavne povelje koja bi u takvom obliku mogla biti usvojena u sva tri sadasnja parlamenta, u clanu 19, alineja 4 kaze: "Sud je nadlezan da resava:
- sporove izmedju institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove nadleznosti iz Ustavne povelje;
- sporove izmedju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i jedne ili obe drzave clanice, ili izmedju obe drzave clanice po pitanjima iz njihove nadleznosti;
- zalbe gradjana kada nisu predvidjena druga pravna sredstva ukoliko im je neka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila prava i slobode koje im garantuje Ustavna povelja;
- uskladjenost ustava drzava-clanica s Ustavnom poveljom;
- uskladjenost zakona drzava-clanica sa zakonom drzavne zajednice..."

Iz citiranog se jasno vidi instanciona ingerencija Suda drzavne zajednice.

Zanimljiv je i clan 22 Ustavne povelje koji prvo izrikom zabranjuje, a potom dozvoljava retroaktivnost zakona: "Zakoni i drugi akti organa Srbije i Crne Gore ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvrdjen u postupku donosenja zakona, mogu imati povratno dejstvo
".
Ovo je u pravnom smislu najslabija tacka Povelje, a ujedno i najretrogradnija. Demokratske drzave, odnosno njihovo pravo, institut retroaktivnosti ne poznaju, a americki ustav u jednom svom amandmanu zakone sa povratnim dejstvom strogo zabranjuje. Retroaktivnost uvek stvara pravnu nesigurnost za pojedinca.

Sve ostale odredbe Ustavne povelje uglavnom odgovaraju duhu Beogradskog sporazuma koji je buducu drzavnu zajednicu i zamislio kao konfederalnu po gotovo svim elementima. U ekonomskom pogledu Beogradski sporazum, s jedne strane, postulira harmonizaciju ekonomskih odnosa dveju drzava-clanica i formiranje zajednickog trzista koje podrazumeva slobodan protok robe, ljudi i kapitala (sto je i uneto u predlog Ustavne povelje), a, s druge strane, ostavlja dva potpuno apartna ekonomska sistema sa razlicitom monetom, poreskim i carinskim stopama o kojima iskljucivo odlucuju drzave clanice! Kako zajednicka drzava nece imati nikakvih ekonomskih ingerencija, a imace ministre za ekonomske odnose sa inostranstvom i za unutrasnju trgovinu, postavlja se pitanje sta ce ta gospoda zapravo raditi u svojim ministarstvima.
Ustavna povelja je nekako skrpljena, SRJ (Srbija i Crna Gora) ce u januaru naredne godine verovatno biti nagradjena prijemom u Savet Evrope, ali izrazavamo bojazan da ce takva tvorevina, u startu obremenjena normativnim kontradikcijama uz poznato istorijsko nasledje i trenutnu politicku konstelaciju snaga, uopste moci da funkcionise.

Zlatoje Martinov

Dogadjanja: Mogucnost novog pocetka

Dogadjanja: Estetizacija mizerije

 


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar