Zbivanja

O korupciji - dominiraju}oj ili marginalnoj pojavi

Borba protiv korupcije je dugoro~na, ali je va`no da otpo~ne {to pre; zbog toga je potrebno razraditi strategiju i taktiku - dugoro~nu (10 godina), srednjoro~nu (pet godina) i kratkoro~nu (dve godine)

^edomir ^upi}

Korupcija je dugo ukorenjena u na{e `ivote, ali je proteklih desetak godina postala veliko zlo, jer je sistemski i sistematski projektovana iz klju~nih centara mo}i. U svesti obi~nih ljudi, na osnovu opipljivih iskustava, uvre`ilo se shvatanje da se ni{ta ne mo`e uraditi na normalan na~in - po zakonu, propisima, pravilima slu`bi, dogovoru i ugovoru. Nema nijednog dela dru{tva koji nije zahva}en korupcijom - dr`avna vlast i uprava, politi~ke partije, privreda, zdravstvo, obrazovanje, mediji - negde vi{e, negde manje.

Legalizacija ilegalnosti

Korupcija je dobila {iroke razmere onog momenta kada je obezvre|en monetarni sistem. Od tada su svi bili prisiljeni na jednu vrstu nelegalnosti. Kada je vlast nametnula praksu uli~nog kupovanja i prodavanja deviza, {to je zakonski zabranjeno, odnosno kada je svesno obezvre|ena doma}a valuta, gra|ani su prihvatili nelegalan na~in `ivota. Oni su na to bili prinu|eni jer su jedino tako mogli da pre`ive. Prethodna vladavina je to svesno radila i sistematski ra{irila. Sve gra|ane je na taj na~in potkupila i ponizila. Svi su se ose}ali kao ljudi koji rade ne{to nezakonito. To ose}anje usporilo je i otpor gra|ana prema takvom na~inu `ivota. Nastupila je logika: samo da pre`ivim ja. Prihvatanje takve logike skupo je pla}eno. Istovremeno je otpo~elo ogromno boga}enje malog broja ljudi koji su se bavili uvozom deficitarne robe bez ikakve kontrole, {vercom i finansijskim mahinacijama, uz blagoslov vlasti i u~e{}e ljudi iz vlasti u tim poslovima.
Tada po~inje {irenje korupcije koja je kao maligno tkivo zahvatila celo dru{tvo, {to su direktno podsticali ljudi iz vlasti.
Za pojedince u vlasti i one koji su je podr`avali bili su rezervisani krediti ispod tr`i{ne cene i mogu}nost kupovine deviza ispod realne vrednosti. Zatim, kad su nastupile sankcije, tom sloju su davane uvozne dozvole, oni su bili privilegovani i kad je re~ o vladinim nabavkama - posebno naoru`anja i opreme za vojsku i policiju, opreme dr`avnih organa i sli~no. Oni su imali i "ulaznicu" za tajne fondove, za raspolaganje dr`avnim i privrednim resursima, za obavljanje javnih radova i nabavku opreme, za privatizaciju...
Kad je dru{tvo osiroma{ilo korupcija se pro{irila i u zna~ajne dru{tvene delatnosti poput dr`avne uprave, uklju~uju}i carinu i policiju, postala je neizbe`na prilikom davanja gra|evinskih dozvola, bez nje nije bilo mogu}no pribaviti razli~ite potvrde, uverenja, dozvole u pravosudnim organima, dr`avnim i javnim ustanovama, institucijama za zapo{ljavanje, u dobrim firmama, pa i u zdravstvu i {kolstvu.
Naravno, vidovi korupcije bili su razli~iti, kao i dobit: od milionskih suma u deviznim iznosima do sitnog mita (od nov~anog, preko robnog, do odra|ivanja odre|enih poslova).
Korupcija u svetom profesorskom pozivu bila je mala u iznosima i koli~inama, ali njene posledice su ogromne - oni koji vaspitavaju i u~e, a u~estvuju u korupciji, razaraju vrednosni sistem mladih i daju u`asan primer.
Osetljiva oblast je i zdravstvo, jer je zdravlje primaran interes svih. Kad tu prodre korupcija te{ko se strada. Onaj ko nema da plati i podmiti ostaje bez zdravstvene za{tite.

Najava zaokreta

Imaju}i u vidu u kakvom su stanju na{e dru{tvo i dr`ava, ali i znaju}i da ako se s korupcijom ne prestane, nova vlast (Vlada Srbije) je 6. decembra 2001. godine formirala Savet za borbu protiv korupcije. Prilikom predstavljanja ~lanova Saveta javnosti, Vlada je najavila o{tru borbu protiv korupcije u 2002. godini. Tu godinu Vlada je ozna~ila kao godinu borbe protiv korupcije, {to je progla{eno prioritetnim zadatkom Vlade. Savet je trebalo da pru`i stru~nu i moralnu pomo} Vladi u borbi protiv korupcije, odnosno da prati i analizira pojavu korupcije, poma`e u izradi strategije i prati njeno sprovo|enje. Savet je trebalo da nadle`nim dr`avnim organima (ministarstvima, dr`avnoj upravi, policiji, tu`ila{tvu, sudovima) ukazuje na mere koje je potrebno preduzeti radi spre~avanja i suzbijanja korupcije. Trebalo je i da koordinira rad ekspertskih grupa koje pripremaju pravne propise vezane za korupciju i uskla|uje ih s odgovaraju}im me|unarodnim standardima. Poseban zadatak Saveta bio je podizanje svesti gra|ana o {tetnosti korupcije i nu`nosti njenog suzbijanja. To je trebalo da uklju~i i pripremu obrazovnih antikorupcijskih programa.
Borba protiv korupcije je dugoro~na, ali je va`no da otpo~ne {to pre; zbog toga je potrebno razraditi strategiju i taktiku - dugoro~nu (10 godina), srednjoro~nu (pet godina) i kratkoro~nu (dve godine).
Cilj dugoro~ne strategije je da korupciju svede na tri do pet odsto, uz realno stvaranje mentalnog i kulturnog obrasca po kojem gra|ani ne}e posezati za mitom prilikom realizacije neke potrebe. Srednjoro~nom strategijom korupciju treba smanjiti na 10 do 15 odsto, odnosno proterati je iz javnih slu`bi i organa dr`avne vlasti. Najva`nija je kratkoro~na strategija; ona treba da otpo~ne kao "{ok-terapija", da drasti~nim i efikasnim merama zaustavi, suzbije i onemogu}i korupciju u vrhovima vlasti. Da bi to bilo postignuto hitno je potrebno doneti paket antikorupcijskih zakona, razraditi mehanizme za njihovo sprovo|enje u okviru redovnih dr`avnih organa i uspostaviti kontrolne mehanizme za pra}enje sprovo|enja zakona (unutra{nje, u okviru dr`avnih organa, i spolja{nje, u okviru specijalizovanih institucija, udru`enja i medija).

Odlaganje prvih koraka

U paketu antikorupcijskih zakona, najpre bi trebalo doneti Zakon o registraciji imovine vr{ilaca javnih funkcija, Zakon o spre~avanju sukoba interesa u obavljanju javnih funkcija, Zakon o finansiranju politi~kih partija i Zakon o poreklu imovine gra|ana. Ovaj poslednji je va`an i taj zakon ne}e imati trenutni karakter niti }e ozna~iti uvod u kampanju koja }e posle izvesnog vremena biti okon~ana. Namera je da zakon va`i za sada{nju i sve budu}e generacije. Naravno, taj zakon }e omogu}iti preispitivanje imovine svih koji su je na nelegalan na~in stekli, a bi}e i opomena za sve koji bi ubudu}e to poku{ali. U primeni tog zakona trebalo bi razraditi mehanizme koji bi spre~ili pojavu op{teg denunciranja. Tim zakonom bilo bi obuhva}eno najvi{e do dva procenta stanovni{tva - zanemarljivo u odnosu na ogroman broj siroma{nih i onih koji su pali u bedu. Dono{enje tog zakona opravdavaju razumni, racionalni, prakti~ni i moralni razlozi. Svi kojima je pravo vreme bilo veliko nevreme zajednice, dru{tva i dr`ave su neljudi i zlo~inci. Za njih nema nikakvog opravdanja - oni moraju da odgovaraju.
U prethodnih godinu dana postojanja Savet za borbu protiv korupcije dostavio je Vladi Srbije nacrte dva zakona - Zakon o spre~avanju sukoba javnog i privatnog interesa u vr{enju javnih funkcija i Zakon o finansiranju politi~kih organizacija - i Kodeks pona{anja dr`avnih slu`benika. Ti zakoni i Kodeks trebalo je u julu i septembru da u|u u skup{tinsku proceduru, ali ih, me|utim, do sada ni vlada nije prihvatila. Tako je u godini borbe protiv korupcije propu{teno ono {to produ`ava na{u agoniju.
Zbog toga se postavlja pitanje da li je vlada iskreno nameravala da otpo~ne borbu protiv korupcije, ili tu nameru nije dobro odmerila, ili je to bila takti~ka varka, odnosno "dimna zavesa". To }e se ubrzo pokazati.

Na~elo i konkretne mere

Savet je pokrenuo i druge inicijative, od kojih je zna~ajno preispitivanje primene diskrecionih ovla{}enja koja mogu da budu izvor velike korupcije.
Savet je insistirao i na ispitivanju svih konkretnih slu~ajeva korupcije i zalagao se da `estoko budu ka`njeni svi u~esnici ako za njih postoje dokazi. Svi koji su zloupotrebili slu`beni polo`aj - moraju da snose odgovornost. Dokazani slu~ajevi korupcije ne smeju i ne mogu da zastare.
Bez takvog pristupa borbi protiv korupcije ne}e mo}i ni{ta da se uradi. Opasna je logika da svi korupciona{i prestanu od sada njome da se slu`e i da se naprosto za`muri, gurne "pod tepih" i amnestira dosada{nja korupcija i njeni u~esnici i kreatori. Time bi celom dru{tvu bila emitovana pogubna poruka: korupciona{ima se opra{ta ono {to su radili; "sve vam je opro{teno, ali od sada nemojte to raditi". Ko tako razmi{lja o borbi protiv korupcije, svesno zata{kava problem i poma`e opstanku, {irenju i u~vr{}ivanju tog dru{tvenog zla.
Ne~asnima, uzurpatorima, lopovima i hoh{taplerima ne mo`e se oprostiti a da to ne ugrozi celu zajednicu - oni moraju da budu privedeni pravdi. Bez pravde nema pravne dr`ave niti sigurnog i normalnog `ivota. Onog momenta kad po~ne namirivanje pravde po~e}e suzbijanje korupcije - zamisli}e se svi u trenutku kad se na|u u isku{enju da prime mito ili da ga tra`e.
^injenica je, me|utim, da je u progla{enoj godini borbe protiv korupcije malo ura|eno, u stvari do kraja po{tena i precizna ocena mogla bi da glasi - barem kad je o u~inku vlade re~ - ni{ta!

Zbivanja: (De)mistifikacija vojne sile

Zbivanja: U`asi `ivljenja sa zlikovcima