Zbivanja

Srbija u godini ustava

U ovoj ustavnoj debati stranke su vi{e obuzete nastojanjem da za sebe zgrabe {to ve}i komad vlasti nego da zemlju urede kao modernu demokratsku dr`avu

Drago{ Ivanovi}

Godina 2003. politi~ki }e nam prote}i u znaku dono{enja novog ustava Srbije. O tome se ve} govori u svim politi~kim strankama, dr`avnim organima, a na tu temu, u toku decembra 2002, odr`ano je i nekoliko ekspertskih skupova, {to se mo`e smatrati uvodom u javnu raspravu o ustavnoj reformi. Uostalom, dono{enje novog osnovnog zakona zemlje sasvim je prirodan korak koji sledi usvajanje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore.
Otvaraju}i svoje stranice za javnu raspravu, Republika bele`i glavne ustavne dileme koje iskrsavaju u ovom trenutku.

^etiri predloga ustava

Za{to novi ustav Srbija sada `ivi po Ustavu donetom jo{ 1990. koji je odavno prevazi|en i neverodostojan. Sadr`ina ovog ustava, koji je usvojila jednostrana~ka Narodna skup{tina, bio je usmeren na to da {to bolje u~vrsti vladavinu Slobodana Milo{evi}a. Novim ustavom stvaramo temelje za normalnu dr`avu. Da je do{lo krajnje vreme za ustavne promene potvr|uje i ~injenica da su za vi{e od dve godine nove vlasti ve} napravljena ~etiri predloga novog ustava - Beogradskog centra za ljudska prava, Foruma juris, DSS i pravnog eksperta Pavla Nikoli}a. Uz to, i Vojvodina je prigotovila predlog ustavnog akta koji se naziva Osnovni zakon pokrajine. U me|uvremenu, pri kraju je i posao oko Ustavne povelje zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore. Zna~i, postoje svi razlozi, ali i raspolo`enje da se sa ovim poslom vi{e ne ~eka, pogotovo {to od novog ustava zavise i dalje demokratske promene u zemlji.

Postupak ustavnih promena Po kojoj }e se proceduri doneti novi ustav Srbije - to je upravo pitanje koje stavlja pred najve}e isku{enje i politi~are i eksperte. Va`e}i Ustav iz 1990, naime, u nastojanju da ovekove~i Milo{evi}evu vladavinu, u~inio je prakti~no nepromenljivim osnovni zakon zemlje. On je propisao dva rigorozna uslova: za dono{enje novog ustava, ili promenu postoje}eg, potrebna je dvotre}inska ve}ina u Narodnoj skup{tini kao i izja{njavanje na referendumu na kojem bi glasalo 50 odsto plus jedan od upisanih bira~a. Da bi se savladala ova nepremostiva prepreka jedni su (a to je izgleda ve}ina u ovom trenutku) za to da se ustav donese po delimi~no legalnoj proceduri, dok su drugi za striktno po{tovanje sada{njeg ustava. Pod uslovom da ovo prvo gledi{te preovlada i dalje ostaju razli~ite dileme u pogledu procedure. Jedni su za to da Srbija izabere ustavotvornu skup{tinu koja bi ustav i donela. Me|utim, ovom se putu zamera to {to nije sigurno da li }e ovakva skup{tina, sem ustava, imati pravo da donese i zakone, da preduzima i druge radnje, kao recimo izbor i smenjivanje vlade. I da li }e, kada ustavotvorna skup{tina zavr{i rad, morati da se raspi{u izbori za redovnu skup{tinu? Zato je, izgleda, realisti~nije mi{ljenje drugih da novi ustav donese postoje}a Skup{tina i to dvotre}inskom ve}inom. Naravno, predlog ustava trebalo bi da pripremi ustavna komisija izabrana u Narodnoj skup{tini.

Izlazak iz "prirodnog stanja"

Definisanje Srbije Postavlja se tako|e i pitanje kako u novom ustavu definisati dr`avu Srbiju. U javnosti jo{ poodavno postoje jasno izra`ena trvenja oko toga da li Srbiju odrediti kao gra|ansku ili nacionalnu dr`avu. Postoje i me|upredlozi. Neki smatraju da treba samo re}i "dr`ava Srbija" i ni{ta vi{e, mada i ovaj prividno neutralan predlog mo`e da implicira razna zna~enja. Ima, me|utim, i mi{ljenja da su ~isti modeli mogu}ni samo na papiru, pa se predla`e da u ustavu gra|anin ostane kao osnova, ali da se predvidi i kulturno-etni~ki model.
Pored ovoga, postoje i shvatanja koja celom ovom projektu prilaze sa ambicioznijim te`njama - {ta se zapravo `eli ustavnim promenama i kakav treba da bude politi~ki i demokratski domet novog ustava. Prema ovom predlogu, novi ustav mora jasno da naglasi radikalan diskontinuitet sa partijskom dr`avom i da na|e izlaz iz "prirodnog stanja" nastalog ratom, ubijanjem, zlo~inima i plja~kom. Drugim re~ima, umesto nametnutih i fasadnih jednopartijskih ustava, potrebna nam je vladavina zakona i ure|ena (normalna) dr`ava. Bez toga sve ustavne promene bile bi delimi~ne i sumnjive vrednosti.

Oblik dr`avnog ure|enja Samo jedan od ~etiri predloga ustava insistira na monarhiji, ostala tri se opredeljuju za republikanski oblik vladavine. Sude}i po mnogobrojnim anketama, ideja monarhije nema podr{ku u javnosti, ali uprkos tome u dobrom broju partija i u dr`avnim organima postoji dvosmislen stav o tome. To se vidi po tretmanu koji vlast daje Aleksandru Kara|or|evi}u (ustupanje na kori{}enje Belog dvora i njegovo nagla{eno prisustvo u javnosti), kao i po koketiranju raznih organizacija sa takozvanim naslednicima krune (~ak je i jedan sindikat nudio A. Kara|or|evi}u da ga kandiduje za predsednika republike). Sada je najva`nije da li }e novi ustavotvorci imati snage da se jasno odrede prema ovim dvosmislenostima - definitivno ustav republike, mogu}nost referenduma pre dono{enja ustava - ili }e to pitanje i dalje ostati neodre|eno, {to mo`e da bude jo{ jedan izvor nestabilnosti u zemlji.
Ustav, sem toga, mora na precizan na~in da re{i i odnos dr`ave i crkve. Ima se utisak da je ve}insko mi{ljenje eksperata u prilog neutralnosti dr`ave prema crkvi, ali dosada{nji koraci vlasti (uvo|enje veronauke u {kole, zatim prizivanje SPC da arbitrira u politi~kim sukobima) ostavljaju utisak da je i ovaj problem daleko od svog re{enja.

Ja~i ili slabiji predsednik

Na~elo podele vlasti Svi se sla`u da vlast treba da bude podeljena na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku, ali problem iskrsava u njihovim me|usobnim odnosima. Neslaganja se koncentri{u oko toga kako pozicionirati izvr{nu vlast koja se, uostalom, i najlak{e otr`e kontroli. Jedni re{enje vide u tome da se izvr{na vlast podeli izme|u vlade i predsednika republike {to bi, kako stru~njaci ka`u, zna~ilo da bude bikefalno ure|ena. Ova varijanta pretpostavlja i dalje jakog predsednika, ne{to sli~no kao po Ustavu iz 1990, uz izvesne modifikacije. Drugi su, me|utim, protiv toga da se prevelika mo} koncentri{e u rukama jednog ~oveka, pa sugeri{u da se predsednik republike, uz skromne prerogative, ne bira vi{e na neposrednim izborima ve} u parlamentu. Ali, kako onda ograni~iti preveliku mo} vlade? Izlaz se vidi u tome da se oja~a uloga parlamenta, da poslanik postane institucija i bude autonoman ({to sada nije slu~aj kada zavisi samo od svoje stranke) i da se osna`i uloga radnih tela Skup{tine, po ugledu na neke parlamente zemalja tradicionalne demokratije. Naravno, ova varijanta pretpostavlja i izmenu izbornog sistema koji bi, po nekim mi{ljenjima, trebalo da bude kombinacija proporcionalnog i ve}inskog.
Op{te je uverenje da sudska vlast mora da bude jaka; {to je ja~a to bolje, jer ona, kako se isti~e, ne mo`e da se nametne nijednoj drugoj grani vlasti. U tom slu~aju treba bolje za{tititi i autoritet Visokog pravosudnog saveta {to, drugim re~ima, zna~i da bi parlament samo kvalifikovanom ve}inom mogao da odbije njegove predloge.

uloga radnih tela Skup{tine, po ugledu na neke parlamente zemalja tradicionalne demokratije. Naravno, ova varijanta pretpostavlja i izmenu izbornog sistema koji bi, po nekim mi{ljenjima, trebalo da bude kombinacija proporcionalnog i ve}inskog.
Op{te je uverenje da sudska vlast mora da bude jaka; {to je ja~a to bolje, jer ona, kako se isti~e, ne mo`e da se nametne nijednoj drugoj grani vlasti. U tom slu~aju treba bolje za{tititi i autoritet Visokog pravosudnog saveta {to, drugim re~ima, zna~i da bi parlament samo kvalifikovanom ve}inom mogao da odbije njegove predloge.

Opasnost nametnute regionalizacije

Teritorijalna organizacija vlasti Teritorijalna decentralizacija vlasti bi}e, tako|e, jedno od pitanja oko kojeg }e se najvi{e lomiti koplja u pripremi novog ustava. Gotovo svi se sla`u sa regionalnim organizovanjem vlasti, ali se razilaze u pogledima kako to izvesti. Neki predvi|aju samo op{tine i pokrajine (regije po `elji op{tina), drugi, pored okruga, uvode i oblasti, tre}i predlog, kao najradikalniji, ukida pokrajinu i umesto toga tra`i regionalno organizovanje Vojvodine na Srem, Banat i Ba~ku. Druga se razlika ti~e nadle`nosti regionalnih organa - jedni su za prenetu nadle`nost a drugi za izvornu. Ova druga pretpostavlja i ve}u nadle`nost u samostalnom ure|ivanju odnosa na svojim teritorijama. Sve ovo prate i razne druge nade i strahovanja - neki se pla{e preterane mo}i centralizovane Srbije, drugi strahuju od federalizacije Srbije, pogotovo ako Vojvodina dobije elemente dr`avnosti. U ja~im regijama negde se vidi mogu}nost garancije prava nacionalnih manjina, drugi se pla{e razmaha partikularnih interesa. Potr`u se i istorijski i kulturno-nacionalni razlozi, {to }e re}i da Srbija, po tradiciji, treba da bude ja~a dr`ava; Vojvo|ani, opet, u tim istim razlozima otkrivaju osnovu za {iru autonomiju svoje pokrajine.
Nasuprot ovom samo pukom preme{tanju istog kvantuma vlasti sa republi~kog na regionalni nivo, nudi se alternativa ja~anja lokalne samouprave. Da bi se osetio sna`niji uticaj odozdo, op{tine bi trebalo same da odlu~uju, jer to najbolje i znaju, kakvo im je regionalno udru`ivanje potrebno. Zatim, navode se i drugi nedostaci nametnute regionalizacije, recimo, da regije ne raspola`u upravlja~kim kapacitetima, zbog ~ega bi do{lo do opasne birokratizacije.
Jo{ se ne zna da li }e Kosovo i na koji na~in biti tretirano u novom ustavu Srbije. Ono jeste formalno sastavni deo SRJ i Srbije, ali je fakti~ki pod me|unarodnom upravom i njegov budu}i status tek treba da se odredi. Ne}e, o~igledno, biti nimalo lako da se razre{i ona velika zaostav{tina koju je prethodna nasilna vlast ostavila za sobom.

Socijalna i ekonomska prava Uvo|enje tr`i{ne privrede napravi}e pravi dar-mar i u koncipiranju socijalnih i ekonomskih prava. Prema tvr|enju nekih eksperata, pojedini ustavni predlozi ne vode ra~una o ovim novinama, pa i dalje operi{u pojmovima "jednaka nagrada za jednak rad", "pravedna zarada", "jednaka dostupnost radnim mestima" itd. Protivre~nost je u tome {to se ne vidi ko }e i na koji na~in da garantuje ova prava. Jer, u uslovima privatne svojine poslodavci i radnici se slobodno dogovaraju i od toga zavisi i obim prava. Ono o ~emu se oni dogovore ima i normativnu i prihvatljivu va`nost. Ako je to dobro za one koji se dogovaraju, tvrdi se da je dobro i za nekog tre}eg. Svaki druga~iji princip pristalice ovakvog shvatanja nazivaju konstrukcionom gre{kom u koncipiranju ustava i zakona. Nasuprot ovom liberalisti~kom gledi{tu stoje i druga~ija shvatanja socijalnih prava koja ka`u da su navike ste~ene u prethodnim decenijama, ali i uticaj ideja socijaldemokratije razvili kod radni{tva veliku osetljivost na naru{avanje ravnopravnosti u radnim pravima. Ovakvi {okovi prete da i ovo pitanje pretvore u ozbiljnu jabuku razdora u ustavnoj debati.

*

Ve} se na prvi pogled vidi da sva otvorena pitanja i predlozi za njihovo re{avanje predstavljaju sme{u razli~itih pogleda, po~ev od demokratskih do konzervativnih, od gra|anskih do nacionalisti~kih, od liberalnih do socijaldemokratskih. Uz to - a to bi, svakako, trebalo da bude centralni problem ustavne debate - mora se jasno povu}i razlika izme|u biv{e ru{ila~ke dr`ave i nove za koju se zala`u razli~ite struje demokratskih opcija. Ne}e biti nimalo lako pribli`iti ~ak i sve ove ideje iz demokratskog korpusa i pretvoriti ih u prihvatljive ustavne formulacije.
Nad celom ovom nacionalnom debatom, koja je tek na po~etku, lebdi jo{ jedno strahovanje javnosti: u slu~aju da ekstremno nepomirljivi stavovi partija parali{u rad na ustavu, ho}e li se me|unarodna zajednica, na na{u bruku, kao i u slu~aju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, ponovo ume{ati da nam ure|uje unutra{nje odnose.

Zbivanja: U`asi `ivljenja sa zlikovcima

Doga|anja: Pretvaranje