Poznato je da se infantilci zabavljaju ludiranjem a adolescenti glupiranjem. »Oridjinale«, takodje, prihvataju »kao takve«.

Nesto je sasvim novo kada neka odrasla osoba stekne toliku moc da i preko najmocnijih medija nize bujice reci o kretanju kosmosa i covecanstva, kao da zna sva znanja; o sreci i pravdi, kao da nista ne zna o nesrecnima i nepravdama; o miru i harmoniji, kao da rata nije ni bilo; o jednakosti svih zivih bica, faune i flore, usred vapijuce nejednakosti i disharmonije; i kao da niko ne haje za mehanicko nizanje fraza i staklasti pogled i kez koji ih prati.

Doduse, ponekad cak i najblizi srodnici podrzavaju nevoljnika; recimo, otac prati sina kleptomana i podmiruje njegove »nestasluke«. Dabome, nisu maligni svi koji »otkace«. Ali, kada terapiju jedinke prati sludjivanje mnogih, to nije bas bezopasno. Tada ni ona niti oni vise i ne znaju sta je zdravo, a sta bolesno. Ako se spram ideoloskog zaludjivanja i moze ostati citav, sludjivanje je zaraznije i, izgleda, ne nailazi ni na pravi otpor, kao da ni na istinsku pomoc i isceliteljsku terapiju.

Dusan Mojsin