Svet i mi

Volite li Evropu?

Gordana Logar

Ovde, danas, svakodnevno sa raznih domacih strana nudi se veoma samouvereno - ulazak u Evropu. Na najspektakularniji nacin, zahvaljujuci novcu i elektronici, to je ucinjeno na poslednjem kongresu Socijalisticke partije Srbije kad se govorilo o ulasku u Evropu na velika vrata, ako ne ranije ono u prvom danu sledeceg veka.

Pozivi i ponude iz Evrope, medjutim, neuporedivo su skromnije, vise zaobilazne i uz sasvim odredjene uslove koje su neki domaci umovi spremni i sasvim bezrazlozno da nazovu ucenom. Mozda bas zbog evropske opreznosti - velika vrata se nikako ne otvaraju i poklici Evropi vec pomalo zamaraju ovdasnju publiku, narocito onu koja sa tugom rado slusa Balasevicevu sansonu »Zbogom Evropo«.

Cinjenica je, ipak, da se »tamo negde« moze stici na razne nacine. Nijedan nije bas lak. Toga su, izgleda, bili svesni i kreatori programa BK televizije kad su samo nekoliko dana posle skidanja ekonomskih sankcija prestali da emituju slavodobitnicki spot u kojem je bila umontirana i zgrada Saveta Evrope u Strazburu. Zbog zadrzavanja spoljnog zida sankcija - pristupa medjunarodnim organizacijama - ova zgrada kao i mnoge druge zatvorene su jos za nasu domovinu. Mozda i zbog toga culi su se razni komentari nezadovoljstva, ako ne i zavisti sto je Hrvatska, uprkos vidljivom krsenju ljudskih prava nedavno postala 40-ta clanica Saveta Evrope. Tudjman je to iskoristio za svoju propagandu, na cemu mu se ne moze zameriti, ali je iz vrhova tamosnje vlasti vise puta bilo postavljeno i pitanje: da li ce u Strazbur odlaziti opozicija i razni borci, pravnici i advokati, koji ce »blatiti svoju domovinu«. Prilaz inace sasvim poznat i ovdasnjoj javnosti, sto je samo dokaz vise o slicnosti sistema u kojem zivimo.

I ovde, kao i tamo, i to ne samo u vladajucim strukturama, siroko je prihvacena floskula da je pitanje casti i patriotizma da se »u inostranstvu ne blati sopstvena domovina«. Da li stvari bas tako stoje? U Savetu Evrope medju bezbrojnim institucijama postoji i Sud za ljudska prava cije su presude obavezujuce i bez prava zalbe za svaku vladu zemlje clanice. Proslog februara za vreme zasedanja ovog Suda, u odbrani pojedinaca cija su prava bila narusena zbog lose eksproprijacije, oduzimanja decjeg dodatka i izgradnje autoputa koji je unistio biznis nekolicini malih trgovina, osudjene su vlade Austrije, Francuske i Grcke sa obavezom da sve sto su lose pocinile nadoknade i isprave.

Pitanje je da li su ovi pojedinci iz Austrije, Francuske i Grcke »u inostranstvu blatili svoju domovinu« ili su samo ustali u sopstvenu odbranu zbog prekrsaja aktuelne vlade. Ili tu nedoumice uopste nema? Domovina svakako nisu ni aktuelni politicari, ni trenutna vlada i vladajuca stranka. Kad se protiv njih ustane - da li se ustalo protiv domovine i naroda? Ni u jednoj pristojnoj demokratskoj zemlji - svakako to nije slucaj. Sto se tice ovdasnje ili novonastalih suseda, bez sumnje, jeste. Pre svega kao - pretnja demokratskoj javnosti koja ce zatim biti zvucno objavljena na svim elektronskim medijima, da druge i ne racunamo.

Zato je, izgleda, Tudjman u vecoj nevolji od predsednika Srbije cija zemlja jos ne probija spoljni zid, a pitanje je da li, bar kada se Saveta Evrope tice, to uopste zeli. Pogotovo ako se zna da se specijalna institucija Saveta cak bavi nastavnim planovima i programima i usudjuje se da kao predmet u skoli za desetogodisnjake uvede - medije! Obrazlozenje - da se u najranijoj mladosti mora nauciti sta je manipulacija javnim mnenjem, a sta novinarstvo.

Kakvo mesanje u unutrasnje stvari pojedinih zemalja, kakva tortura i nametanje vrednosti strane nasem patriotskom narodu - reci ce oni koji za sebe misle da su domovina licno, ali i sigurni voditelji u Evropu!


Republika br.152 15-30. novembar 1996.
Posaljite nam vas komentar

[Arhiva]

© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana