Sta je o ovoj temi receno na nedavnoj konferenciji Svetske srpske zajednice u Sremskim Karlovcima . Zasto stvarati nepotrebne tenzije. Konticeva poruka Srbima u Makedoniji

U starom sredistu srpske duhovnosti, Sremskim Karlovcima - koji su stupili na istorijsku scenu daleke 1699. godine sklapanjem cuvenog Karlovackog mira - na Miholjdan leta gospodnjeg 1996. otvorena je, u organizaciji Svetske srpske zajednice, dvodnevna Konferencija »Srbi u Makedoniji«.

Naucna konferencija o Srbima u Makedoniji sazvana je s ciljem da pokaze u kakvom su polozaju Srbi u Makedoniji. Dijagnoza je odmah uspostavljena: u neravnopravnom. A zasto? Zato sto:

Srba nema u Ustavu Republike Makedonije. Namece im se makedonski uticaj u domenu skolstva. Nemaju svoja informativna glasila. Trpe pritisak policijskih organa. Unistavaju se njihovi kulturno-istorijski spomenici. Postali su stranci u svojoj zemlji. Uskracuje im se pravo na izbor crkve, buduci da je - nekanonskim proglasenjem autokefalnosti - Makedonska pravoslavna crkva raskolnistvom svojim stvorila »duboku ranu na telu Pravoslavlja«. Sve sto se dogadja Srbima danas u Makedoniji »fleka je na dusi makedonskoj«.

Autohton narod u dijaspori

Da su Srbi u Makedoniji autohton narod »cije postojanje datira na tim prostorima od doseljenja Slovena u ove krajeve do danas« - jedan je od temeljnih stavova, koji ce se i kao prva tacka naci u zakljuccima konferencije o kojoj je rec. Makedonci su, pak, u istorijskim reminiscencijama - predominantnim, inace, u radu Konferencije - u najboljem slucaju »prelazna karika izmedju Srba i Bugara«, a u najgorem »komunisticko-kominternovska izmisljotina«, dok je Makedonija, u stvari, »Juzna Srbija«, odnosno »juzna srpska pokrajina«, a makedonski jezik »kombinacija bugarskog i srpskog«. Tako je bivsa Jugoslavija, kao drzava, »zasluzna« sto su »Makedonci priznati kao narod i ostvarili drzavnost u liku Republike Makedonije«. A sto se Makedonske pravoslavne crkve tice, njen »Inicijativni odbor za autokefalnost stvorila je Komunisticka partija u saradnji s Vatikanom«, dok je Broz »bio pokrovitelj« ohridskog proglasenja autokefalnosti 19. jula 1967. godine, odlikujuci pri tom mitropolita Dositeja »Ordenom jugoslovenske zastave s lentom«...

Zal za prosloscu, povampirenje njenih aveti i pustanje iz boce duhova koji bi trebalo da su odavno zapecaceni, nisu dobar preduslov za »bilateralnu saradnju« tek nedavno uzajamno priznatih Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije - reci ce mi jedan od ucesnika u pauzi Konferencije.

»Kao sto iz nase nedavne proslosti znamo, ima 'knjiga svadjalica', ali i skupova koji su podjarivali stare rane. Ne bi bilo dobro da takav oreol stekne i ova konferencija. Zasto stvarati tenzije tamo gde su apsolutno nepotrebne? Pa nije li, kako saznajemo, i savezni premijer Kontic - prilikom nedavne posete Makedoniji - tamosnjim Srbima rekao: 'Gospodo, vi ste u drugoj drzavi i svoje probleme sa tom drzavom treba da resavate u skladu sa zakonima te drzave. I nemojte ocekivati da vam mi iz matice budemo advokati'. Kontic je ocito uvideo nesaglasnost tamosnjih Srba oko njihovog polozaja. Dok su jedni tvrdili da je njihov polozaj los, drugi su smatrali da je u redu, a treci da je potpuno u redu. Ministarstvo prosvete Makedonije je, recimo, zvanicno objavilo da nema dovoljno interesovanja za ucenje na srpskom jeziku u gimnazijama i srednjim skolama. Poznavaoci tamosnjih prilika smatraju da razlog sto ne postoji 'kriticna masa za otvaranje paralelki na srpskom jeziku' lezi u strahu od getoizacije, a ne iz nemara prema sopstvenoj kulturi. S druge strane, Srbi u gradovima - narocito u Skoplju - potpuno su etablirani, integrisani u sve institucije. Ima novinara, direktora, pesnika, slikara, muzicara koji se ne bude s pitanjem da li su Srbi i jesu li im prava ugrozena. Zato u Skoplju nema incidenata, jer su tamo pretezno intelektualci koji se ni na koji nacin ne osecaju diskriminisani. Vecitih nezadovoljnika ima, doduse, kao i onih sto se iza Seseljevih slika skrivaju - a zna se kakav je njegov program - koji srpske zastave razvijaju i pevaju cetnicke pesme. Zar to nije bacena rukavica u lice, prst u oko? A kada policija reaguje, onda se lamentira da su Srbi u Makedoniji ugrozeni, da ih vlast diskriminise.

Vise politicki nego naucni zakljucci

Sve u svemu, antisrpsko vaspitanje kao domace vaspitanje ne postoji u Makedoniji. Ne postoji srbofobija u Makedoniji, ali ima reakcija na srbovanje. Ko moze otrpeti da se negira i dovodi u pitanje njegova proslost? A sve te provokacije sracunate su upravo na takvo negiranje! Kada Srbi u Makedoniji pokusaju da traze 'preko hleba pogace' i da dovode u pitanje proslost Makedonije, vlast, naravno, kaze: 'Stop!' - a to se onda tumaci kao ugrozavanje polozaja Srba u Makedoniji. Ipak, najveci problem predstavlja Skopska Crna Gora. Pasivan je to kraj, u kojem je vreme stalo. I upravo iz Skopske Crne Gore klijaju incidenti...

Zabrinjavajuce je da na Konferenciji nije negovan afirmativan pristup, da su neprekidno potrzani 'istorijski argumenti', a da su i Zakljucci vise politicke nego naucne prirode. Sta znaci donosenje kao prve tacke Zakljucaka to da su Srbi u Makedoniji autohton narod? Nije li to takodje teza kosovskih Albanaca. Ako je upravo takva teza o autohtonosti srpskog naroda prvi zakljucak, to nije nista drugo do 'teska i preteska politika'. A samim tim se, na izvestan nacin, dovodi u pitanje i kredibilitet Svetske srpske zajednice kao nepoliticke i nevladine organizacije, sto nije dobro za jednu od najvecih srpskih asocijacija.

Ako se moze reci da je i put prema paklu poplocan dobrim namerama, onda postoji bojazan da se i za ovaj skup moze reci da bez obzira na dobre namere, u krajnjoj instanci, nije bio naucne vec politicke prirode. Ako se zeli prijateljstvo medju susednim narodima, ne mozemo se stalno vracati u proslost. Mora se ici dalje.

Neprestano se istice kako u Makedoniji Srbi nemaju svoje listove, svoje emisije... Takav zahtev Srbi nisu ni podnosili. Uostalom, koga interesuje list koji bi izlazio na gestetneru, kada se u Makedoniji mogu kupiti svi srpski listovi.

Konacno, zar nije indikativno da niko sa makedonske strane nije prisustvovao Konferenciji? Mozda se to dogodilo upravo iz bojazni da se moze doci do nepotrebnih konfrontacija. Jer, niko ne moze podneti da mu se drzava blati. Ta cinjenica ne baca dobro svetlo na perspektivu buducih odnosa izmedju Srba i Makedonaca, utoliko pre ukoliko se 'ima zelja da Srbi budu i u drzavama okruzenja slobodna bica, da im se ispostuju sva ljudska prava, ocuvanje srpskog bica'«.

Koliko ima Srba u Makedoniji

Dr Vladimir Grecic je ukazao na clan 48 Ustava Republike Makedonije, koji kaze da pripadnici nacionalnosti imaju pravo da slobodno izrazavaju, neguju i razvijaju svoj identitet i nacionalnu osobenost. Ustav garantuje zastitu etnickog, kulturnog, jezickog i verskog identiteta nacionalnosti kao i njihovo pravo da osnuju kulturne i umetnicke institucije, naucna i druga udruzenja, radi izrazavanja, negovanja i razvijanja svog identiteta, te da pripadnici nacionalnosti imaju pravo da uce na svom jeziku u osnovnim i srednjim skolama na nacin utvrdjen Zakonom.

Podaci iz 1994. govore o 40 hiljada Srba, 10 hiljada Jugoslovena i oko 2 hiljade Crnogoraca u Makedoniji. Medjutim, predstavnici Udruzenja Srba i Crnogoraca iz Makedonije cesto isticu da je broj ovih nacionalnosti znatno veci. Ali, njihova snaga nije samo u broju, nego u jedinstvu, slozi, u njihovoj sposobnosti artikulisanja svog nacionalnog, jezickog, kulturnog i drugog interesa.

Zalazuci se za »striktnu analizu i trijazu cinjenica«, akademik Milos Macura ce na Konferenciji reci:

»Po necemu je secesija Makedonije sasvim drukcija negoli secesija drugih republika. To do sada nije naglaseno na ovom sastanku, a to bi moralo da se ima na umu. U Makedoniji nisu postojale Jansine paravojne organizacije, koje su pucale jugoslovenskim vojnicima u ledja - kao sto je to bio slucaj u Sloveniji, a zatim u Hrvatskoj. Isto tako, vazna je cinjenica da nije postojao masovan progon srpskog naroda kao sto je postojao na pocetku Drugog svetskog rata.

Cini mi se da ni diskriminacija srpskog naroda u Makedoniji uopste nije uzela oblike koje je uzela u Bosni i Hercegovini ili u Hrvatskoj. Doduse, ta diskriminacija u Makedoniji je prefinjenija, tananija. Ona je kulturna, religiozna itd., ali manje se oseca nego tamo gde je ta diskriminacija bila ocigledna.

U tom smislu smatram da je potrebno da veoma striktnom analizom i trijazom cinjenica zauzmemo objektivan stav kako bismo omogucili nasim saradnicima iz Akademije nauka Makedonije da i oni zauzmu stav i da predju preko nekih zabluda i emocija koje tamo postoje«.

Gligorov: Dva momenta od znacaja za odnos Srba i Makedonaca

Potpisnica ovih redova nasla se, 1994, i razgovarala sa predsednikom Kirom Gligorovim koji je bez ustezanja odgovorio na sva delikatna pitanja cija se aktuelnost ocitavala i na upravo zavrsenoj Konferenciji »Srbi u Makedoniji«.

Dva su istorijska momenta za Gligorova bila znacajna kada je rec o odnosu Srba i Makedonaca:

»Kao prvo, 1994. godine na prvom zasedanju ASNOS-a priznato je postojanje Makedonije i makedonskog naroda i od strane srpskih predstavnika, cime je na najbolji nacin resen spor iz prve Jugoslavije - kada smo, prakticno, bili bezimen narod i narod sa neostvarenom drzavnoscu.

Drugi bitan moment je taj da smo zajedno sa Srbima bili u antifasistickoj borbi, da je ta zajednicka borba, izmedju ostalog, kao rezultat dala i formiranje Republike Makedonije, sto je vrlo znacajan istorijski cin za makedonski narod, koji je poslednji na Balkanu dosao do priznanja sopstvene nacionalnosti i drzave. Sve su to stvari koje nas povezuju.

Isto tako, zbog atmosfere koja je zavladala na jugoslovenskim prostorima - a u kojoj je dominirao zestok nacionalisticki poriv koji je postepeno otudjivao narode, zatim ih postepeno suprotstavljao, a iz toga radjao animozitet, neprijateljstvo, pa i rat sa svim posledicama - smatrao sam da makedonski narod treba da bude konsultovan i da se izjasni u kakvoj drzavi zeli da zivi, a da onda donesemo demokratski Ustav, da otvorimo proces pune demokratizacije zemlje, da nadjemo zajednicki jezik sa nacionalnostima - s obzirom na cinjenicu da u Makedoniji zivi vise nacionalnosti, iako je vecinski narod makedonski - te da je to uslov unutrasnje stabilnosti, mira i zajednickog zivota. Bio je to bitan uslov koji bi omogucio da ostanemo izvan ratnog sukoba i da pomognemo da se rat ne prosiri ka jugu. Jer, imao sam na umu da je eventualno prosirenje rata prema jugu, u stvari, balkanska kalvarija. Naime, rat koji bi zahvatio Makedoniju, zatim Kosovo - a to znaci i Srbiju - ne bi ostavio ravnodusnim nijednog od ostalih suseda oko nas. Tu bi se ukljucile onda i Albanija i Bugarska i Grcka, verovatno i Turska - dakle, tu bi vec bile dve NATO zemlje - a to je vec onaj poznati balkanski kotao koji je, izmedju ostalog, bio jedan od razloga svetskih ratova do sada«.

Pitala sam, zatim, Gligorova - uzimajuci u obzir njegovo zalaganje za takozvanu politiku ekvidistance, koja podrazumeva da nijedan susedni narod nema nekakav specijalni status - od kojeg suseda Makedoniji preti najveca opasnost?

»Priklanjanje Makedonije bilo kom susedu bi neizbezno izazvalo intervenciju drugih suseda, jer bi se time menjala i geostrategijska i svaka druga pozicija i ostalih zemalja, a ne samo Makedonije. Smatrao sam da je jedan od elemenata stabilnosti na jugu Balkana postojanje nezavisne Makedonije, koja ima jednaku zelju da dobro, uspesno i prijateljski saradjuje sa svim susedima. To je ne samo u interesu Makedonije, nego i citavog Balkana.«

Ustavna pozicija Srba

Obicno se smatra - precizirala sam svoje prethodno pitanje - da Makedoniji najveca opasnost preti od Srbije, te da se u tom smislu govori o »istocnoj opasnosti«.

»Ne smatram da Makedoniji preti neposredna opasnost od bilo kog suseda«, odgovorio je Gligorov. »Geografski gledano, pojam Makedonije je siri, ali kada se kaze: Republika Makedonija, onda se sa prefiksom 'republika' opredeljuje da se radi o drzavno-pravnom entitetu. To je drzava koja ima svoj Ustav i u njemu utvrdjene granice. U tom Ustavu je posebno zapisano da nemamo nikakve teritorijalne pretenzije prema bilo kom susedu, ali i da ne zelimo da se mesamo u unutrasnje stvari bilo kog suseda. Sa proklamovanjem politike ekvidistance jasno se odredjujemo da mi nikoga ne ugrozavamo. Naprotiv, mogli bi da budemo jedna od spona medju zemljama kojima smo okruzeni.«

Kada je rec o manjinama u Makedoniji - podsetila sam Gligorova - da na njegovu inicijativu srpski narod nije usao kao »konstitutivni narod« u novi Ustav Republike Makedonije. Naime, Srbi nisu hteli da pristanu da budu u grupi s Albancima, Turcima i Romima - dakle, nisu hteli da imaju status nacionalne manjine. Sada se pripremaju modifikacije tog Ustava, pa u kojem statusu ce se Srbi naci u njemu?

»Zahvaljujem vam se sto ste mi ovo pitanje postavili zato sto osecam - prateci stampu SR Jugoslavije - da oko toga nema istinskih informacija. Istina je sledeca. Kada smo radili novi Ustav postavilo se pitanje: kako tretirati Srbe? Tada se SFR Jugoslavija jos nije bila raspala...«

A da li je tacno da je u popisima pre 1991. godine bilo 300 hiljada Srba u Makedoniji - pitala sam? Usledio je kratak odrecan odgovor. Zatim sam pitala da li je tacno da je bilo 44 hiljade Srba?

»Od prvog popisa 1952. godine, pa do poslednjeg iz 1991, jer vanredni ce se popis obaviti 21. juna 1994. godine, ti podaci stoje na raspolaganju u statistickim godisnjacima Saveznog zavoda za statistiku i svuda cete naci cifru izmedju 43 i 45 hiljada Srba u Makedoniji. Nikada u Makedoniji nije bilo popisano 300 hiljada Srba. Poslednji popis iz 1991. godine potvrdio je cifru od 43 hiljade, a posle toga je iz Makedonije otisla Jugoslovenska narodna armija, neke porodice su ostale, a neke su se odselile, te bi ta cifra sada trebalo da bude i nesto manja. Moguce je da se neki od onih koji su se izjasnjavali kao Jugosloveni sada izjasne kao Srbi, ali, opet, to se moze kretati oko 5 hiljada plus ili minus. Tu ne moze biti nekog velikog iznenadjenja, jer je ta situacija vec nekoliko decenija manje-vise stabilna.

A sto se tice tretmana Srba u Ustavu, dilema je doista postajala oko toga kako ih tretirati - buduci da je, kao sto rekoh, SFR Jugoslavija jos uvek postojala. Problem je bio sledeci: nismo mogli negirati da je u Ustavu Jugoslavije srpski narod jedan od naroda Jugoslavije. Prema tome, da smo u tom momentu zapisali da su Srbi nacionalna manjina - to bi moglo biti shvaceno kao promena njihovog statusa i, na neki nacin, uvreda. I obratno, kako da ih upisemo kao narod, a pravimo Ustav koji treba da dovede do samostalne drzave - u kojoj je, neizbezno, svaki od naroda, koji je van maticnog naroda, automatski nacionalna manjina?! Iako je na Ustavnoj komisiji bio dat predlog da se Srbi uvedu pod statusom 'nacionalna manjina', reseno je da se to pitanje uopste ne opredeljuje, da se prepusti toku dogadjaja.

Dakle, nije se tako postupilo sa ciljem da srpski narod bude diskriminisan, ili da se izbrise iz Ustava, nego da se ne uvede pod status koji u tom momentu moze predstavljati neki razlog za sukob sa Srbima u Makedoniji i sa Srbijom, odnosno Jugoslavijom. Prema tome, mi nemamo apsolutno nista protiv da se u nasem sadasnjem Ustavu izvrsi izmena i dopuna u tom smislu da se i Srbi uvedu medju ostale nacionalne manjine, odnosno kako to mi definisemo, nacionalnosti - a to je termin koji vazi za sve narode izvan svoje matice.«

Makedonci u Srbiji

Tom prilikom Gligorova sam pitala i o razlozima zbog kojih su odredjena »Politikina« izdanja u Makedoniji zabranjena?

»Ne bih rekao da su zabranjena. Ako je necija stampa u Makedoniji prisutna, to je stampa iz SR Jugoslavije. Vi je mozete videti na svim kioscima. Ja je svaki dan imam na stolu i pratim sve sto se zbiva.«

Doista, na mnogim kioscima u Skoplju imala sam prilike da vidim i Politiku i NIN i Bazar i mnoge druge beogradske listove, a na stolu u kabinetu predsednika Gligorova nalazili su se, u trenutku naseg razgovora, svi dnevni listovi iz SR Jugoslavije, cak i Vecernje novosti, ali ne i Ekspres politika.

A onda me zanimalo kako sagledava bilateralnu saradnju izmedju Makedonije i Srbije?

»Najpre zelim da vam kazem da sam veoma zadovoljan - i to kazem s nekim ponosom - da mi nismo dosli u sukob sa Srbima. Da je Jugoslovenska narodna armija po sporazumu napustila Makedoniju, da nije doslo ni do kakvog ekscesa. Ovde nisu opkoljavane kasarne, nisu uznemiravane oficirske familije. Kada je odlazila Jugoslovenska narodna armija, ovde je receno svima da ko god zeli moze ostati u Makedoniji sa svojim porodicama. I kasniji sled dogadjaja, komunikacija medju ljudima, otvorenost granice za posete, potvrdila je nasu spremnost za dobrosusedske odnose. I dan-danas ljudi koji rade u Srbiji dolaze vikendom u Makedoniju i posecuju svoje familije itd. Kulturni odnosi se odrzavaju veoma dobro. To sve govori o tome da sutra kada prestane rat - koji je besmislen - postoje svi preduslovi za dobru i plodnu saradnju sa Srbijom. Ja sam u to uveren.«

Konacno, pitala sam Gligorova kako je on licno zadovoljan polozajem makedonskog naroda u Srbiji, kojeg prema nekim podacima, ima gotovo 60 hiljada samo u Beogradu? Malo zatecen, Gligorov je odgovorio:

»Kada citam da u Makedoniji nema dovoljno - ranije se govorilo da uopste nema, a sada da nema dovoljno - srpskih skola, da su neka druga prava ugrozena, a evo vidite, Makedonci u Srbiji, cak ni tamo gde su izdvojeni - jer ima nekih sela gde su doseljenici iz Makedonije, relativno nove generacije - oni nemaju ni osnovnu skolu svoju, ni bilo kakve druge svoje institucije, nemaju radio-emisije niti televizijske emisije, nemaju nijednog lista. Ipak je situacija u Makedoniji drukcija.

Mislim da Srbi u Makedoniji treba da sacuvaju svoj identitet, da se potpuno slobodno osecaju u ovoj zemlji kao ravnopravni gradjani sa mogucnoscu da ispoljavaju sve ono sto je za njih bitno, sto je deo njih. Isto tako, mislim da bi to, na drugoj strani, trebalo omoguciti Makedoncima u Srbiji«.

Spor o MPC - anahronizam

Nije se, naravno, u nasem razgovoru mogao mimoici ni dramatican odnos izmedju Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve. Nekako u to vreme je Sveti arhijerejski sinod postavio »ultimatum« Makedonskoj pravoslavnoj crkvi da se u roku od tri meseca vrati pod okrilje SPC, u protivnom ce uslediti crkvene kaznene mere, naime, ekskomunikacija Makedonske pravoslavne crkve. Htela sam da znam kakav odnos ima predsednik Gligorov prema tom pitanju?

»Reci cu vam sledece. Mislim da je anahronizam zahtevati da se ukine postojanje Makedonske pravoslavne crkve kao autonomnog subjekta i da se vrati u zajednistvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kao prvo, sada smo dve drzave. Drugo, u svakoj od drzava gde postoji pravoslavno stanovnistvo, postoje nacionalne crkve - rumunska, bugarska, srpska, grcka itd. I nema nikakvog razloga da se ta realnost ne uvazi. Pogotovo zato sto je to jos davno sagledano - i 1958. i 1967. godine, kada se formirala Makedonska pravoslavna crkva, a da ne govorimo o istorijskim korenima sa Ohridskom arhiepiskopijom itd.

Dajte da podjemo od realnosti, od toga da ovaj narod ima svoju Crkvu, da ima svoj organ - Srbija isto tako - i da se medju tim dvema crkvama moze veoma dobro saradjivati. I ne vidim nikakvog razloga za ovaj spor. Jer to su ljudi koji bi morali najvise da razmisljaju na tolerantan, human nacin, na nacin kako se to - kroz njihov jezik - svakodnevno ispoljava: na bratski nacin, buduci da su jedne vere. Zar umesto toga praviti spor kao rezultat cega treba da bude ekskomunikacija jedne crkve, zatvaranje vrata za bilo kakav dijalog?! A koji ce narod prihvatiti takvu poziciju?«

Zdenka Acin