Razgovor prosvetara na tribini »Javna stvar«

Opasnost od podanickog mentaliteta

Cetvrta stvar koja je uzrokovala ovakvo nase ponasanje i slom strajka jeste petonedeljna obustava rada. Svi prethodni strajkovi su trajali najduze pet radnih dana. To je imanentno svojstvo prosvetnog radnika da tudj, tj. opsti interes djaka stavi iznad svog licnog interesa i interesa porodice. Nasa su rodjena deca gladna, nasa rodjena deca pate od mononukleoze, pojavljuju se prvi znaci promena na plucima. Mi se ipak odlucujemo da zastitimo od bezobzirne vlasti, i prosvetne i druge, nase ucenike i da im damo mogucnost da zavrse ovu skolsku godinu.

To nam je zaista na cast, bez obzira sto i medju nama, kao i medju svim drugim ljudima, ima i boljih i losijih strucnjaka, i jacih i slabijih ljudi, svih ljudskih mana i slabosti kojih ima i kod ljudi drugih bransi. Konacno, dejstvovala je ovde i jedna nacionalna predrasuda, da je vlast svemocna i da je vlast nedodirljiva. Vrlo mali broj ljudi u ucionici, ziveci neprekidno sa decom, moze da se spase od toga da nesto detinje ostane u njihovim dusama, a na to detinje lepi se ipak jedan oblik straha, iracionalnog straha od vlasti, od autoriteta. I malo ko moze mirno da kaze sebi: zaista je tako. Da predsednik Vlade prodje Terazijama i da pet ljudi za njim vikne »ua lopove«, sesti bi ga pljunuo u lice. Toga je veoma, veoma tesko naci u misli i u svesti prosvetnih radnika.

Kada je u pitanju sindikalno organizovanje - ono je upravo krenulo onako kako valja. Nuzna su udruzivanja, ne samo ljudi u jednoj skoli, ne samo ljudi u okviru jedne branse, nego je apsolutno nuzno sindikalno povezivanje sa svim pokretima i sa svim bransama u zemlji, u Evropi i u svetu. U tom smislu, bojim se da se sada u ovom strajku pojavila jedna krupna negativna stvar - lose misljenje pojedinih skola da ce biti najmanje izlozeni presiji vlasti, najzasticeniji, a da ce ipak nekako stititi svoj interes ako formiraju svoju posebnu skolsku organizaciju, ako se godinu-godinu i po dana okupljaju pod imenom nekakvog foruma, ili inicijativnog odbora. Mozda ti ljudi imaju zaista dobre namere, ali ocigledno nemaju iskustva i nemaju dovoljno znanja o istorijatu sindikalnog pokreta u svetu.

Sami ili sa sindikatom

Jos bih samo jednu stvar da kazem, iako to jeste propaganda sindikata kojem ja pripadam. Mislim da sam duzna da to kazem. Nezavisni sindikat je pozvao sve sindikate 3. februara da formira taj zajednicki pregovaracki tim. Dakle, mi smo ulagali koliko je god bilo moguce napora da taj tim funkcionise. Dogovorili smo se bili da niko ne daje van pregovarackog tima nikakve podatke ni javnosti, ni struci, o toku pregovora. Suprotno tome, Samostalni sindikat je drzao konferencije za stampu. Mi smo cutali. Ali se dogodilo jos jedno - bez ikakvog dogovora sa nama, iako je postojao razgovor o tome da razmenjujemo zapisnike sa sastanaka i informacije, Vece Samostalnog sindikata obratilo se Internacionalnoj federaciji pedagoskih sindikata za podrsku u ovom strajku. Njihov zahtev obisao je krug kroz Evropu i zavrsio juce u kancelarijama UGS »Nezavisnost« sa pitanjem: ko su ovi koji nam se obracaju i da li su oni sindikat.

Prema proucavanju, studioznom, koje je Medjunarodna konfederacija rada obavila jos 1992. godine ovde na terenu Jugoslavije, dolazili su emisari, razgovarali sa Vladom i sa svim sindikatima i sa svim predstavnicima radnih ljudi i asocijacija. Ocena Medjunarodnog sindikalnog pokreta je da je Samostalni sindikat paradrzavna, parapoliticka organizacija. Ne nalazi se u adresaru sindikalnih organizacija Evrope. Morala sam to da kazem radi vaseg orijentisanja i radi potpune i jasne slike o strajku, o njegovom slomu. Ostajem pri tome, iako licno zameram onima koji nisu imali snage da istraju jos bar 10, mozda 15 dana. Presudno je bilo to sto u prosvetnih radnika postoji jedna dusa u kojoj je nesto detinje. Sta da radimo sa tolikom tudjom decom? Svojoj deci ja mogu da kazem: danas nemam rucak, kao roditelj se stidim, ali ne mogu da izadjem pred vise od 900 000 porodica i da kazem - vasa deca ce izgubiti ovu skolsku godinu po volji Vlade. Jer ce Vlada uvek biti glasnija preko svojih medija da dokaze da ne govorim istinu. Nismo mogli na sebe da primimo to, kao sto necemo moci da primimo ni ovo ponasanje prema studentima, da se dupliraju skolske godine, jer cemo onda da dodjemo u situaciju da dve generacije treba da drzimo u klupama za osmi razred osmogodisnje skole. Da cela generacija ovogodisnjih maturanata nema gde da se upise, jer ce na fakultetima, ako tako odluci gospodin ministar, prva sadasnja godina studenata da ponovi studije.

Razmisljajte o svemu tome i trazite u svemu tome razloge za svoje sindikalno organizovanje i za dalju borbu.

Nije bilo medjusobne saradnje

Striktno cu da se drzim vase teme: Povod, motivi, uzroci, tokovi, faze i rezultati, ali u okviru Foruma, sta je Forum preduzimao. Mi smo prvi miting odrzali vec 13. februara. Desetog smo izabrali Inicijativni odbor koji je prerastao u Forum Saveta roditelja, a vec za tri dana prvi miting odrzali smo u parku ispod Jugoslovenskog dramskog pozorista. Pozvali smo decu i roditelje. Prosvetni radnici su drzali miting ispred Vlade Srbije. Nazalost, vecina prosvetnih radnika koordinaciju i korelaciju nikakvu sa nama nije imala, posebno gospoda iz pregovarackog tima. Totalno su nas ignorisali, naprotiv, gospoda su povela decu i roditelje dole, pred Vladu. Tog dana mogao je fakticki da bude u potpunosti miniran skup Foruma, tada Inicijativnog odbora Saveta roditelja. Jedino nas je gospodja Hristodulo udostojila da dodje dva puta. Gospodja Gordana je ovde, zao mi je gospodjo, ali vi nas niste udostojili ni ovde za mikrofonom sad, a kamoli pre toga. Na moje licne pozive nekoliko puta zajedno da odemo u »Nezavisnost«, cekao sam vas, ponasali ste se poput Zlatkovica. Ne ulazim u razlog, to nije bitno. Mozda i ja gresim, nemojte da se ljutite na mene. Ja se ne ljutim na vas, samo, trebalo je imati malo vise saradnje.

Forum Saveta roditelja, imajte svi na umu, nece dozvoliti nikakve pregovore sa bilo kakvom vladom, sa bilo kakvim pregovarackim timom prosvetara, da nasoj deci budu oduzete subote i nedelje. Necemo dozvoliti da ulazite u raspust sa casovima, a trazicemo i to energicno, odgovornost svakog nastavnika, svakog direktora i svakog ucitelja, profesora koji bude na bilo koji nacin sikanirao nasu decu. Mi smo rekli u nasim proglasima: verujemo nastavnicima, prosvetnim radnicima da mogu da nadju nacina kako da suze gradivo.

Ukratko, koji su nasi naredni zadaci? Mi smo vec animirali decu da nam peticije pisu protiv svakog direktora, svakog nastavnika koji na bilo koji nacin dovodi u pitanje bilo zavrsetak godine, bilo kakvim svojim ponasanjem da decu sikanira. Ja licno, ne u ime Foruma, bio bih mnogo sretniji, kad bi moje dvoje dece, odlicnih djaka, jedno u srednjoj, drugo u osmogodisnjoj, izgubili jednu godinu, a da ne gube decenije i decenije. Da konacno ovoj vlasti kazemo sta mislimo, da konacno ovoj vlasti kazemo da sa nama i nasom decom ne moze niko manipulisati.

Za kratko vreme mi imamo nekoliko hiljada roditelja u Forumu. Nasi dalji zadaci su da se u roku od mesec dana sazove skupstina. Mi cemo se registrovati kao pravno lice, ali necemo samo davati podrsku prosvetnim radnicima, nego roditelji su u svim strukama drustva. Nas cilj je da budemo jedna korelativna linija ili jedna kontrolna linija funkcionisanja vlasti od gore nadole, i od dole nagore.

Tezicemo, sto se tice skole, da ucestvujemo u imenovanju direktora, Vlada nece moci vise na ovaj nacin. Vlada nece moci sama postavljati direktore. Tezicemo da ulazimo u komisije za izbor nastavnog kadra u svim skolama, tako da to budu stvarno pravi ljudi. Jednostavno, sistem skolstva, ako bi ovako nastavio i dalje, bio bi doveden do svake negativne nule.

Molio bih vas, kad Forum Saveta roditelja daje neki proglas da dobro razmislite, da se odnosi i na vas. I ako pozovemo mi na strajk, bilo da su to metalostrugari, limari ili ne znam ni ja koja struka, nemojte da kazete, poput Gordane, mi cemo biti odvojeni. Forum roditelja bice poput jednog sindikata, ali nece se zvati sindikat, nego forum roditelja ili u tom kontekstu, jednostavno, zastupace sve zahteve koji su normalni, koji su potpuno jasni, glasni i koji su ocigledni. Kod vas je ocigledno da imate male plate. Ali, nemojte zbog vasih malih plata da sutra dodjemo u situaciju da nam deca imaju ispitivaca i predavaca. Nemojte ih onda uzimati u skole.

Drzava nema pravo da janicari

Skupili smo se ovde oko, rekao bih, tragicne stvari. To je polozaj obrazovanja i obrazovanja nastavnika i oko ovakvog zavrsetka strajka. To su neprijatne stvari. Ja cu da pocnem u kontrastu sa dve pozitivne stvari.

U nedelju smo imali skupstinu Univerziteta, koja je zapocela starom akademskom himnom »Gaudeamus igitur«. Dugo sam na Univerzitetu i pokusavam da odrzim tu tradiciju autonomije Univerziteta. Bio sam vrlo dirnut time, tom intonacijom, tom svecanom pesmom koja je himna univerzitetske zajednice, koja podseca koliko je Univerzitet stara, znacajna ustanova. Himna se peva na latinskom jeziku, pa ukazuje na univerzalnost obrazovanja i sve te lepe tradicije.

Druga prica se desava jutros. Bio sam u bivsem Domu pionira, na dodeli nagrade »Neven«, za decju knjigu, pa je tamo bilo citanja delova tih lepih nagradjenih knjiga i dela za decu, i serija jedna privlacna, koju deca vole. Bila su lepa obrazlozenja zirija, pa jedna mlada baletska grupa odigrala je nesto... U ovoj situaciji gladi za lepim dozivljajima, ja podsecam na ove dve stvari iz jednog razloga - koliko smo se mi udaljili iz normalnog zivota. Koliko nam je potrebno da dodjemo do normalizacije, ne u ovom smislu kako sada govore, do normalizacije rada u skoli. Koliko je nekih vrlo obicnih stvari nestalo iz nasih zivota i koliko posla nam predstoji u obnavljanju tog pravog, normalnog, svakodnevnog zivota.

Osetio sam potrebu da ovo kazem da bih na jedan drugi nacin prisao problemu o kojem govorite. Dosadasnji govornici su govorili kao neposredni ucesnici u ovim dogadjajima, i sam sam nastavnik na Univerzitetu, ja cu namerno uzeti jednu distancu prema ovome i malo sa strane pogledati iz razloga sto mislim da cu na taj nacin moci da dam jedan specifican doprinos ovoj nasoj zajednickoj stvari. To je da ovo sto ste vi ucinili ovim strajkom, da osnazimo na neki nacin, ako hladne glave i podacima pogledamo kako stvari stoje. Drugim recima, vidim svoju ulogu da razradimo dodatnu argumentaciju za vase delovanje, koju vi zbog toga sto ste do guse u ovoj akciji niste imali na umu.

Nastavnici u ovoj zemlji cine oko sest odsto zaposlenih. To je najobrazovanija profesija u zemlji, oko 60% zaposlenih u obrazovanju, na svim nivoima, predskolsko-univerzitetsko, ima vise ili visoko obrazovanje, dok je medju zaposlenima svega 17% uopste u masi zaposlenih. U svetu ima oko 53 miliona nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, a Svetska konfederacija nastavnicke profesije, to je ona o kojoj je gospodja Hristodulo govorila, okuplja oko 40 miliona. To je najbrojnija profesija u svetu. Kada sam pomenuo tu Svetsku konfederaciju nastavnicke profesije, mislim da je sada vreme, ako to niste ranije ucinili da se posle ovog strajka organizujete i ukljucite, jer ona moze da pruzi znacajnu podrsku opstoj stvari. I to ne samo neposredni sindikalni problemi, nego i problemi opste profesije nastavnicke, u smislu zastite...

Nastavnik kao u normalnom svetu

Degradacija prosvete

Reci cu sada osnovne stvari. Prvo, posto ste vi o tome poceli, o platama nastavnika. Pored podataka o njihovom iznosu, neredovnosti isplata i ostalom, ima jedan snazan podatak koji vam ide u prilog, a to je relativno opadanje plata nastavnika u odnosu na plate svih drugih u ovim godinama krize. Imate argument - svima je lose. Nase obrazovanje je gubilo tokom krize. Recimo, zdravstvo je zbog razumljivih razloga sa pet procenata nacionalnog dohotka doslo sada do deset procenata. U krizi, obrazovanje je neprekidno padalo i u procentualnom iznosu, a plate nastavnika, kada se ima na umu obrazovna struktura koju sam pomenuo, padale su tako da od 1990. godine kada je 30% veca plata bila u odnosu na privredu, sada je dosla samo na oko 4% (ukupno u odnosu na plate celokupnog broja zaposlenih). Rekao sam, ima 17% onih koji imaju visoku ili visu skolu, oni su zaostajali za obrazovanjem za jednu trecinu, sada je to palo samo na cetiri odsto. Relativan polozaj plata u obrazovanju opadao je drasticnije nego u drugim profesijama.

Nastavnicka delatnost je ipak odrzavala radno vreme. Ekonomisti kazu, sada oko milion i 200 000 ljudi svega u ovoj zemlji radi, sto znaci 1,6 zaposlenih na jednog penzionera. Iz toga vidite koliko su uski okviri za sve delatnosti. Ali, obrazovna profesija se odrzava. Ne govorim o kvalitetu rada. Ja mislim da cemo se mi unutar profesionalnih krugova lako sloziti da je doslo do pada u profesionalnom smislu, ali govorim o obimu rada koji je obavljan svakodnevno. Svaki radni dan, svaki cas je morao biti pokriven, za razliku od citavih bransi koje nisu radile. »Viskoza« u Loznici radi sa 10% kapaciteta, »Zastava« sa 10%, i ostalo. A nastavnicka profesija sve vreme krize obim poslova obavlja uredno.

Uzasavajuce stanje skolskog prostora

Rec je, sada, o prioritetima u ovoj zemlji. Sta ona hoce? Ako nema para za knjige - pomenuo sam malocas Dom pionira. Nismo mi 1950-1952. kada se gradio Pionirski grad u Kosutnjaku, i Dom pionira, i izdavacko preduzeca za decu »Mlado pokolenje« i ostalo, nismo imali veci dohodak iskazan u dolarima po glavi stanovnika. Imali smo manji. A ipak su se gradili objekti za decu. Jutros mi se plakalo kada sam video sta je postalo od Doma pionira. Vise od polovine prostora je izdato u zakup, ili prodato privatnicima. Znaci, ono sto je siromasnije drustvo pre 30 godina izgradilo, sada, umesto da se dogradjuje, otudjuje se i koristi za neke sasvim druge svrhe. Iz toga ispada da neko od resenja za obrazovanje u celini, pa i polozaj nastavnika, jeste preispitivanje prioriteta u ovoj zemlji. Obrazovanje sigurno nije prioritet. Obrazovanje je prirepak u ovoj politici. Koleginica Nevena Sahovic ovde ima tzv. nastavni plan za decu koji je usvojila Savezna vlada, koji ima podnaslov: Ulaganje u decu se isplati bez obzira na visinu troskova. Bio sam clan radne grupe koja je radila na tome i povukao sam se. Jer, osnovna, opipljiva mera koja je predlozena u planu u korist dece da se izdaci za decu i porodicu, koji obuhvataju zdravlje, socijalnu zastitu, obrazovanje smanje sa 14,1% u 1994. na 10,4 u 2000. godini. Pravi se nacionalni plan u korist dece, a izdvajanja za decu se smanjuju sa 14 na 10 procenata. Iz toga vidite koliko su deca nas prioritet. A deca su ukljucena u kompletno obrazovanje. Nase najvece blago.

Prvi relativno uspeli strajk

Mislim da bi nastavnici, i pored nezavidnog polozaja u kojem su, morali da izgrade profesionalnu distancu prema svemu tome, socijalnom stanju. Ne da se odricu zahteva, apsolutno, i ja zivim od nastavnicke plate. Podrzavam ih u tome, nego da idemo i dalje od toga, da kao profesionalci pogledamo na svoju ulogu sada i u buducnosti, za razvoj zemlje. Jer, prosle su price o obrazovanju kao potrosnji. U nekim zemljama obrazovanje, nauku i tehnologiju udruzuju u jedno jedinstveno ministarstvo koje se zove Ministarstvo za razvoj i buducnost. I to je pravi status ove delatnosti. Nastavnici bi morali da izgrade profesionalnu samosvest koja ide dalje od njihovog tegobnog polozaja. I, posto su inace i najobrazovanija profesija u zemlji, i bave se tom profesijom koja ima dugorocan razvojni aspekt, da iz tog ugla pogledaju na sve to i da u svojim sindikalnim zahtevima ukljuce i te stvari. Za to treba isto profesionalni stav prema toj realnosti koju dozivljava obrazovanje, argumentacija izvedena na osnovu ozbiljnih, objektivnih, zasnovanih analiza i naoruzani time mislim da cete lakse resavati i ovo sto, normalno, ljude najvise zulja, a to su plate nastavnika.

Smatram da je apsolutno nuzno organizovanje i ukljucivanje u medjunarodne sindikalne federacije koje postoje da bi se sva iskustva i zastita koja se moze od njih dobila.

Drugo, apsolutno je nuzno da se u celokupnoj analizi profesionalnih i sindikalnih zahteva uzima u obzir i argumentacija o polozaju mlade generacije i polozaju obrazovanja.

Trece, ovaj strajk, za koji ima razlika u tumacenju, gledajuci sa strane, Univerzitet nije ucestvovao u tom strajku, ja vidim da je to prvi relativno uspeli strajk. U stvari, i pored nezadovoljstva koje ste vi iskazali, to je bio prvi masovni strajk. Dovoljno je trajao, cuo se toliko da je uplasio republicku vladu. Iz njega se izrodilo nekoliko organizacija koje vidim kao zametke buducih organizacija, ne samo jednog sindikata, nego i: Foruma gimnazija, sindikata na lokalnom nivou, Foruma roditelja... U celini, kad pogledate, bez obzira sto osnovni zahtev u onakvoj formulaciji nije usvojen, treba biti zadovoljan iz razloga sto ima drugih dobiti od strajka, koja su dragocena iskustva i zameci buduceg svesnijeg i profesionalnijeg delovanja.

Pridruzite nam se da budemo jaci

Molim sindikat da nam se pridruzi i verujte da ce mnogo dobre savete od nas da dobije. Zahvaljujem se gospodinu Ivanu Ivicu, hvala Vam sto ste nas pomenuli, jer da nije roditelja ne bi bilo ni dece, a da nije dece ne bi bilo ni prosvetnih radnika. Zato smo izasli na ulice, zbog svoje dece prvenstveno, a i da pomognemo prosvetnim radnicima koji moraju da znaju da i nasa deca odlaze u skolu gladna, mozda bosa, mozda nemaju sta da obuku. Ali, odlaze jer veruju u svoje profesore. Mnoge skole koje su radile verovatno su imale sponzore, bogatije ucenike, nazalost, i zbog toga su radile. Neka im sluzi na »cast«. Samo da ne bi doslo do raskola u sindikatu, i opet ponavljam, molim vas, pridruzite nam se da bismo bili jaci.

Dobili ste uvodnu lekciju

Prvi put su se ujedinili deca, roditelji, profesori, obrazovanje na svim nivoima, pocevsi od obdanista, preko osnovne skole, srednje skole i fakulteta. Ocito je ovo nase ujedinjenje njihova greska. Prvi put, gospodo profesori, usudili ste se da kazete da ste gladni. Vi morate da budete humani, a to sto ste gladni, to je vasa privatna stvar. Tako Vlada misli. Jako je bitno u toku ovog pregovarackog procesa koji je zaista bio tajna za sve, izuzev za one koji su ga diktirali, dobiti sto jeftinijeg profesora. Molim vas, za decu, za nas, treba traziti pravog profesora. Koja je to merna velicina koju je Vlada zacrtala, kojom ce moci da izmeri sta je to sto je jedan profesor ugradio u jedno dete? Vlada je zamislila da ce to kroz svojih 30% izmeriti i time resiti sve i o tome vise nece diskutovati. Zapravo nije ni htela diskutovati. Odjednom pocinje lazna briga mnogih direktora za nasu decu i ispada samo da mi roditelji ne brinemo o svojoj deci, o svojoj nastavi. Rece jedna direktorka: imam obaveze prema maturantima, ali ne rece da tim maturantima nije obezbedjeno odmah sutra radno mesto, ne rece da im nije obezbedjeno ni mesto na fakultetu, jer kompletna pamet ove zemlje je na ulici mesecima, a da se niko iz Vlade potresao nije.

Duznost Vlade je upravo da obezbedi ovom profilu koji se bavi specificnim poslom, obrazovanjem, da obezbedi pristojnu zaradu kako ti ljudi ne bi bili prinudjeni da na parapedagoski nacin kompenzuju ono sto inace moraju. Da ne bi svoju profesiju spustili na onaj nivo na kojem ne treba da bude. Nasa Vlada tera upravo ovu svetu profesiju da dodatna sredstva zaradi na jedinom funkcionalnom privrednom mestu, a to je »buvljak«.

Ovi programi, ovakvi kakvi su, prestari, preobimni, deci nerazumljivi - sada se insistira da se nadoknadi izgubljeno. Da vas pitam, a i sebe pitam, sta je izgubljeno? Da li je izgubljeno ono sto je lazno bilo od strane nekih profesora, koji su u vreme ovoga strajka drzali nekakvu nastavu, ili treba nadoknaditi ovo gde zaista realno nastave nije bilo? Dozvolite mi da pomenem dve profesorke matematike. Ja ne sumnjam u profesorku matematike Trece gimnazije koja je strajkovala, da ce zaista redovno i najkvalitetnije nadoknaditi, odnosno umeti da sazme svoje gradivo i decu nauci, ali sam duboko posumnjala u profesorku matematike petog razreda, koja je uspela da za jednu nedelju strajka, gde je bilo prisutno dve trecine maksimum, a mozda cak i manje od toga, ispredaje osnove razlomaka, najmanji zajednicki sadrzalac, sabiranje i oduzimanje razlomaka deci petog razreda. Rekla je: kome nije jasno, idite na dopunsku nastavu. A deca kao deca, znaju sta je dopunska nastava, tamo idu losi djaci, mi necemo. Nastala je velika konfuzija.

Ne verujem onima koji su lazno radili, oni koji su imali po pet-sest profesora, a upisivali pet-sest casova u pet-sest razlicitih dnevnika. Ne verujem onim direktorima koji su u vreme strajka slali izvestaj gospodinu Braunovicu kako skole rade. Skole su mozda radile, ali na nivou paralelnih albanskih skola na Kosovu. Oni su nam dozvolili taj nivo, da poverujemo da su skole radile.

Zasto je toliko mladih profesora na odredjeno vreme. Da li nama zaista taj kadar ne treba ili nam taj kadar jednokratno treba. Treba nam matematika samo za ovu godinu i za drugu godinu nam vise nece trebati? Sta se radi sa tim mladim ljudima? Gospodin Braunovic, ja se ovoga puta usudjujem da ga prozovem iz prostog razloga sto su se mnogi ministri u prosveti promenili, ali gospodin Braunovic se dugi niz godina nije promenio - on je u onoj silaznoj putanji, vrlo je blizu penzije, a profesori koji rade na odredjeno vreme ne znam kad ce uopste doci do penzije, da li ce uopste. I ova mlada generacija, kad ce steci uslov pod ovakvim uslovima da dodje do bilo kakve penzije.

Sta je ko iz ovog strajka dobio? Sta ste dobili vi, gospodo profesori? Pokusali su da vas ponize. Misle da jesu. Pred nama nisu. Dobili ste uvodnu lekciju o strajku, o sindikatu, o istini i o lazi, i o izdaji. Dobili ste svoje strukovne organizacije, forume. Potrudite se, pomoci ce svi koji su dobre volje, da to bude obavezujuce, da zaista odluke donete na tim forumima imaju obavezujucu snagu. Dobili ste povecanje plate. Vi ste dobili u proseku od 100 do 200 dinara, a gospoda direktori, koji su se maksimalno trudili da suzbiju strajk dobili su preko 400 dinara. Vi ste strajkovali za njih. Dobicete plate odmah, cak danas. Ako je para bilo, ko je taj koji vam je dosad uskracivao, kojim pravom. Ako para nije bilo odakle su ih nasli. Opet manipulacija.

Sta smo mi dobili, i deca? Najverovatnije, i dalje tihi strajk kroz nastavu od 30 minuta, koja nije nastava. Opet je to surogat nastave. Nemojte da posustanete. Ja vas molim da nastavite, vasa borba nije zavrsena. Nama je jasno da je skola, ovakva kakva je, prestala zaista da bude prava skola. Ovoga puta vas molim da sve svoje snage upotrebite da malo vise sa decom razgovarate, sazmite programe. Pokusajte da se oslobodite pismenih vezbi, koje su samo forma koja mora da zadovolji upravo aristokratsku populaciju iz Ministarstva, da vi morate u toku jednog tromesecja imati dve ocene. Kako da ih imate, ako imate 45 ucenika. Znaci, jedina komunikacija s decom je pismena. Deca hoce sa vama da razgovaraju, deca hoce da vas pitaju, deca hoce da nauce.

Programi su zastareli, neadekvatni, ne pristajemo da ove, ovakve zastarele programe deca nadoknadjuju subotom i nedeljom. Ne pristajemo da nadoknadjuju. Na jednoj strani je, molim vas, u lektiri predvidjena »Ana Karenjina«, a na drugoj strani im se nudi limena muzika. To su dve krajnosti, a dete izabere - uzece kasetu, pogledati »Anu Karenjinu« i time ce se zadovoljiti. Dakle, ovo drustvo je sve ono sto je bilo vredno izvrglo ruglu. Ne zelimo laznu nastavu, mi zelimo pravu nastavu, pa makar koliko uspeli da nadoknadite ove godine.

Zamerka sindikatu »Nezavisnost«

Kao prosvetni radnik prvi put sam u prilici da prisustvujem skupu sa izvanrednom temom - analiza rezultata strajka u kojem sam i ja ucestvovao. Imam ozbiljnu zamerku sindikatu »Nezavisnost«. Vi iz »Nezavisnosti« hocete da pokazete kako ste prvi poceli strajk. Zar je to vazno? Ja sam ucestvovao od prvog dana na Trgu Republike, iako moja skola nije clan vaseg sindikata, kao prosvetni radnik, po politickom opredeljenju vrlo blizak vasem sindikatu. Ali sam ja ta malenkost, ta individua u svom kolektivu koja je podigla glas i pozvala svoj kolektiv, tradicionalno nejedinstven, u obustavu nastave 27. decembra prosle godine. Jednoglasno je, na moje veliko iznenadjenje, taj predlog prihvacen.

Videli ste da se i Forum roditelja zaceo u »Tesli«, a onda su nastali problemi odmah na relaciji Foruma roditelja i sindikata »Nezavisnost«. To moram da naglasim. Ti isti roditelji koji su sirili Forum na nivou grada, osetili su se zapostavljenim, culi ste to sada, i uvredjenim, pre svega dupliranjem akcija. Trazili su da budu na neki nacin ukljuceni u sve to. Dogadjalo se da sindikat »Nezavisnost« vodi setnju oko Vlade Republike Srbije, a da jednostavno ne obraca paznju na Forum roditelja.

Zaista mi je bilo milo da gledam sada ljude, ideoloski su potpuno bili na drugoj strani, da ne kazem aktivni SPS-ovci koji su vodili strajk u »Tesli« ovoga puta. I vode ga i danas i vode sindikalnu organizaciju. Ta promena svesti obecava.

Po mom misljenju, dva su procesa tekla. Jedan je potpuno spontan, a drugi je dosao paralelno sa tim spontanim procesom. To je sindikat »Nezavisnost«. Mi smo naterali i drzavni sindikat, ako se dobro secate, da udje u ovaj strajk. I uopste nije bitno ko je prvi, ko je drugi, sada plediram da se apsolutno to vise ne pominje ko je pokrenuo prvi, ko je kome sta uradio. Dajte da osnazimo sindikat obrazovanja i da se pripremimo. Vrlo brzo se moramo pripremiti za sledecu akciju na osnovu gresaka koje su sada ispoljene.

Forum je nastao spontano

Forum gimnazije se dosta spontano, sam od sebe napravio, prosto-naprosto da bi se sprecile lazi izmedju ministarstva, direktora i profesora. To je bio jedini razlog i stvarno je ruzno cuti od bilo koga da postoje samo oni i da su neke konkurencije iz ne znam kojeg razloga nastale. Mi smo se zbilja lepo osecali zajedno, kada izmenjamo svoje stavove, kada vidimo koliko skola strajkuje, kada se dogovaramo kako cemo dalje, a inace vec par godina pokusavamo ne da formiramo sindikat na nivou gimnazija, nego da formiramo jedno telo koje bi se bavilo upravo problemima koji su se nagomilali u skolstvu.

Onda su ljudi videli da pocinjemo da predstavljamo jednu snagu, da vise direktori uopste ne odlucuju do kada ce strajk da traje. Forum gimnazija saopstava, za gimnazije govorim, koliko se dugo strajk produzava. Cak smo bili pozvani od direktora da kazemo sta mi to trazimo, pa da strajk prekinemo. Ali, u Ministarstvu je uprilicen jedan susret itd., pa moram da priznam da je bilo vrlo zanimljivo gledati direktora koji se trese i kaze: moji nece da rade, dok ne dodju iz Foruma i ne cuju da li se radi ili ne radi dalje. Prema tome, ako se nista nije uspelo, pojavila se bar jedna takva snaga. Zato je nastao Forum gimnazija, a ne kao konkurencija »Nezavisnosti« ili bilo kome drugom. Mi nismo podsticali ni jednu jedinu skolu koja je u »Nezavisnosti« da se isclani i predje ovamo.

Nepotrebno je novo telo

Inicijativni odbor nije nastao kao rezultat revolta, nego je nastao u samom zacetku jedne pobune koja je vec bila kristalno jasna i koja je imala svoj profil delovanja. Pojavljuje se sa tendencijom pasiviziranja akcije. Koliko god to zvucalo nelogicno, clanovi Inicijativnog odbora su bili u sedistu »Nezavisnosti« i ja sam ponudio celom Inicijativnom odboru, clanovima koji su tada bili, da preuzmu mesto clanova Izvrsnog odbora »Nezavisnost« i neka vode akciju prosvetnih radnika, da ne prave novi sindikat i novo telo u tom trenutku, jer je potpuno nepotrebno. Imate, evo vam, tu je ceo instrumentarij, ako mislite da cete voditi, posto ste iz nastave kao i mi, nemamo nijednog placenog coveka. Prema tome, to je potpuno bilo nepotrebno formiranje...

Teskoce u komunikaciji

Mislim da smo dosli do tacke koja je dosta vazna, a to je da je uspostavljena komunikacija izmedju iskustva razlicitih grupa. Videli smo sami, tokom slusanja razgovora, da te komunikacije nije bilo, da je bilo izbegavanja i da ima puno teskoca u komunikaciji. To je sve krajnje interesantno.

Medjutim, ono sto je dospelo u prvi plan, a glavni je cilj ove tribine, to je da materijalni polozaj prosvetnih radnika i materijalni polozaj citavog sistema obrazovanja stvar su koja nije od interesa samo profesora, nastavnika, ucitelja, direktora, ministara i slicnih, nego je to jedna od najvaznijih javnih stvari ove zemlje. Ko to nece da shvati, ne shvata mnoge stvari.

Kroz tu prizmu hocemo da kompletiramo sto je moguce celovitiju sliku o citavom strajku, pa vas molim ako vi koji niste govorili ili ko je govorio a ima jos nesto da doda, da to napise. Ako znate nekoga ko ima jos nesto da kaze oko ovoga o cemu je bilo govora, da ga zamolite da napise. Mi cemo to objaviti bilo u Nezavisnosti, bilo u Republici, kao posebnu brosuru o kojoj zelimo da nastavimo razgovor. Sacekacemo i ovu »Belu knjigu« o kojoj je profesor Ivic govorio, da to i prikljucimo osnovi za razgovor, da u saznanjima o realnosti problema odemo sto dalje, kako bi za javnost bili sto ubedljiviji u vasim buducim nastojanjima da izmenite i svoj materijalni polozaj i polozaj citavog sistema obrazovanja.