 |
||
| Beograd, Zahumska 7 | Broj 161 | Cena: besplatno |
|
(Ne)pismenost
Neprijatne stvari obicno zabasurujemo. I u privatnom zivotu. A u javnom zivotu ih, cesto, pripisujemo nekom drugom. Tako je i nepismenost pripisivana stranim gospodarima ili nenarodnim rezimima. Rezim »druge« Jugoslavije uvaljivao je sve nevolje prethodnoj _ »truloj« Jugoslaviji i, uopste, »mracnoj proslosti«. Tako je bilo i sa nepismenoscu. I zapocelo je njeno iskorenjivanje analfabetskim kursevima, o-ruk sistemom. Protekle su decenije, nestala je i citava drzava, da bi se povremeno u javnosti pojavio podatak da smo pri samom dnu evropske lestvice po pismenosti, a pri vrhu po nepismenosti. Jos redje se cuje glas o novoj pismenosti koju zahteva moderna tehnologija i savremeni oblici komuniciranja. Tradicionalnu zaostalost nadogradjuje novo zaostajanje za savremenim svetom. Sve to zaklonjeno je i naglim porastom broja univerziteta i studenata. Tako smo, istovremeno, po broju i studenata i nepismenih bili pri vrhu svetskih lestvica. Kako vreme protice, narocito u ratnim godinama, sve ogoljenije je mahnitanje vlasti kao sile. Sve izvesnije je da u takvim uslovima i nema stvarne potrebe za pismenoscu, svih vrsta, niti za znanjem i obrazovanjem, jer »kadrovi resavaju sve« (Staljin) _ silom. Ipak, povremene pobune djaka, studenata i skolovanih ljudi pokrecu rasprave i o znacaju kulture za buducnost nase zemlje. Pismenost gradjana je, dakle, nasusna potreba, licna i javna, svih kojima je do buducnosti stalo.
N. P. |
 Knjiga u novinama - dijalog |
|
|
 |
© 1997. Republika & Yurope |