Dogadjanja

Povodom obracuna u crnogorskom rukovodstvu koji se, sasvim razumljivo, pripisuje Slobodanu Milosevicu, mnogi su skloni da u tome vide ponavljanje cuvene Osme sednice nekadasnjeg SK Srbije. Tada, pre deset godina, Osma sednica je Milosevicu otvorila vrata da samodrzacki zavlada Srbijom, dok mu ova sednica crnogorskih socijalista, kazu, poravnava put da se bezbedno ustolici u federaciji.

Naravno, sve istorijske analogije stoje na klimavim nogama. Ova pogotovo. Jer, ako je u ovoj paraleli samo obracun zajednicki, sve ostalo je drugacije. U vreme Osme sednice Milosevic se pobednicki uspinjao na talasu snaznog nacionalizma i prosto smrvio svakog protivnika koji mu se nasao na putu. Nije se resio samo mnogih pojedinaca i citavih grupa iz vrha tadasnje vlasti, vec je za kratko vreme slomio i reformski kurs Ante Markovica, sto je bio jedan od vaznih uzroka raspada SFRJ, a odmah zatim i rata.

Sada je za Milosevica situacija sasvim drugacija. Rat je izgubljen, Srbija je umesto obecanog svedskog standarda pala na prosjacki stap. Propale su sve zavodljive iluzije godinama drsko sejane. Nacionalizam, daleko od toga da bude iskorenjen, u ociglednom je povlacenju. Zemlja se tragicno zaglavila u ekonomsku i socijalnu krizu, a Miloseviceva autokratija naisla je na sirok i organizovan otpor naroda.

Ako je Srbija odbila da trpi dalja ponizenja, nije neverovatno da tako nesto nece uraditi i Crna Gora. Milosevic je tamo u sukobu ne samo sa Milom Djukanovicem, nego sa citavim jednim politickim kursom. O njihovim reformama se moze misliti ovako ili onako, ali im se ne moze sporiti da oni polako postaju »nesto drugo nego Srbija«, pogotovo otkako su se uspesno povezali sa svetom.

Malo ko danas veruje da bi Crna Gora, uprkos nezadovoljstvu odnosima u federaciji, sada htela da razvrgne ovu drzavnu zajednicu. Ali, ovako slepo istrajavanje na tome da Beograd sacuva politicki patronat, gurace tu federaciju u stalnu krizu. Tako nesto je doslo glave bivsoj Jugoslaviji, pa moze i ovoj. Centralisticko odlucivanje je vise neodrzivo i u samoj Srbiji; sve su jace teznje za obnovom autonomije Kosova, Vojvodine i opstinske samouprave. Tim pre je centralizam neodrziv za citavu jednu federalnu jedinicu.

Milosevic, medjutim, ima isuvise tvrde usi za ovakve istorijske pouke. Zato ce i ova njegova pobeda biti Pirova.

Dragos Ivanovic