Sta zelimo u obrazovanju

Krenuli smo u ovaj strajk iz socijalnih razloga, i ovo jeste krenulo kao socijalni bunt i socijalna pobuna, a u sustini iza toga se kriju vazna pitanja prosvete u Srbiji, pitanje obrazovanja u Srbiji. Gde se to obrazovanje u Srbiji danas nalazi, sta je to sto zapravo zelimo u obrazovanju da promenimo, recimo od toga da li je uopste racionalna mreza skola koju imamo u Srbiji. Treba razmisljati, naravno, i o organizovanju skola na trzisnom principu. Svakako da sve ozbiljne drzave imaju i drzavne skole, i neguju drzavne skole, ali postoje i privatne skole. I to je pitanje o kojem cemo mi morati, odnosno, neizbezno je govoriti narednih meseci i narednih godina. Takodje su se tu nacela i pitanja nasih programa. Svi koji se bave vaspitno-obrazovnim radom znaju da su ti programi preobimni i na nivou osnovnih i na nivou srednjih, strucnih gimnazija, da su programi zastareli, da su deca preopterecena masom cinjenica, dugim boravkom u skoli, da su generacije koje se danas skoluju, pogotovo u velikim gradovima, generacije koje su odrastale pored videa, kompjutera i drugih tehnologija. Ono sto im mi nudimo u nasim skolama je poprilicno zastarelo, to je nesto sto ne odgovara mentalnom sklopu novih generacija. Glavno nastavno sredstvo je kreda. Nase skole imaju i neke kabinete sa kompjuterima, medjutim, i to je vrlo diskutabilno, na koji nacin se nastava u tim kabinetima odvija. Imamo predimenzionirana odeljenja, pogotovo u velikim gradovima, sa po 45 ucenika. Kakvu nastavu moze profesor da izvodi sa po 45 ucenika? Tu nema govora o kvalitetnoj nastavi, bez obzira koliko su deca pametna, sposobna i bez obzira koliko je profesor raspolozen da prenese znanje i odrzi nekakav nivo vaspitno-obrazovnog procesa.

Mi imamo prave kombinate od osnovnih i srednjih skola. Imamo osnovne skole sa 2000 ucenika. To je, takodje, nesto sto je van pameti. Uslovi u kojima se radi su takodje losi. Postoji veliki broj skola u Srbiji koje zapravo ne predstavljaju klasican skolski prostor. Radi se u skucenim uslovima. Znaci, i taj humani aspekt nastave je ugrozen, s obzirom da deca borave puno u zagusljivim prostorijama itd.

Mi vapimo za jednom dobrom reformom skolstva. U nasem drustvu imali smo neprekidno neke reforme skolstva, sa kontradiktornim, sumnjivim efektima. Reforma skolstva se ne pravi preko noci i po cefu jednog ili drugog ministra. Reforma skolstva je nesto sto treba temeljno pripremiti, imati nekakvu projekciju. S obzirom na ono sto mi zelimo da postignemo, s obzirom na nekakav drustveni konsenzus o tome koje su potrebe realne u nasem drustvu, koji kadrovi su potrebni nasem drustvu, sve su to veoma vazna pitanja i naravno da su ta pitanja veoma povezana i sa brojem skola, kako su te skole rasporedjene po regionima, kako i na koji nacin se finansiraju itd.

Jednu ilustraciju da navedem. Ta Svetska konfederacija nastavnicke profesije pruza podrsku i oko autonomije nastavnika u profesionalnom radu. Kod nas zakon o osnovnoj i srednjoj skoli kaze da ministar odredjuje udzbenik koji ce nastavnik koristiti. Po preporuci Uneska, koju stiti i ova Konfederacija, to je suvereno pravo nastavnika, jer je on najstrucniji da odabere knjigu iz koje ce deca da uce. Prema tome, ima puno drugih stvari sem onih o kojima ste vi govorili. Vi ste oko strajka i u toku strajka elaborirali jednu stvar, to je taj materijalni polozaj nastavnika. On je tragican deo opsteg polozaja obrazovanja i nastavnika. Ja bih istakao jos dodatni znacaj toga. Nije to samo materijalni polozaj nastavnika i da li imaju od cega da zive. Nastavnik je osnovna proizvodna snaga u obrazovanja za razliku od drugih delatnosti, recimo, gde sada masine mogu mnogo stosta da preuzmu. Sa promenom i modernizacijom obrazovanja, uloga nastavnika samo raste, sto je snazno potvrdjeno na konferenciji Uneska u septembru prosle godine u Zenevi, gde je usvojeno nekoliko znacajnih dokumenata koji govore o novim ulogama nastavnika u svetu. To je profesija cija uloga raste i cija uloga ce rasti u godinama koje dolaze. To je u dokumentima Uneska do kraja jasno.
Zato sto ima takvu ulogu, vazno je da imamo nastavnika koji je motivisan za rad, koji ima normalne uslove za rad, koji ima motivaciju za dodatno usavrsavanje, da bi se osposobio za nove uloge koje mu sleduju u normalnom svetu. Tu poentu treba izvuci. Znaci, ne samo da on kao covek i gradjanin ima mogucnost da zivi. Takav njegov polozaj je apsolutni uslov za obavljanje profesionalnog posla koji pred njim stoji. Zato vrlo tragicno zvuci kada se slamanje ovog strajka i vracanje nastavnika u skole naziva normalizacijom. To je prava ironija. Nema normalizacije ako se nastavnici sa ovakvim materijalnim polozajem i posle pokusaja lomljenja kicme od strane drzave, vrate u skole. Ne mozemo to zvati normalizacijom. Ja se nadam i sa nastavnicima diskutujem o tome da pokusaju i u takvoj situaciji da to nezadovoljstvo koje imaju - ne prenose i ne isporucuju deci. Jer, nisu deca kriva, nego drzava. Bojim se, posto su nastavnici ipak samo ljudi kao i svi drugi, da ce deca platiti dobar ceh ovakvog nezadovoljavajuceg polozaja nastavnika.

Posaljite nam vas komentar