Nov pristup urbanitetu

Promene »u hodu« od oslobodjenih gradova zahtevaju posebnu mudrost

Milan Prodanovic

Pobeda na lokalnim izborima svalila je breme promena na oslobodjene gradove i opstine Srbije. Delic legitimno osvojene vlasti i sansa da se zemlja povede u civilizacijski boljitak dodatno obavezuje zadacima zahtevnijim od pukog prezivljavanja i punjenja gradskih kasa radi namirivanja goruce besparice. Promene »u hodu« ukljucuju i pripreme za nove izbore i uspostavljanje objektivnog informisanja, odnosno ucvrscivanje postignutog i otvaranja puteva za nova oslobadjanja.

Suzbiti urbicid

Potreba za mudrim ponasanjem sa dalekoseznijim ciljevima promena obuhvata i pitanja razvoja (izgradnje) gradova urusenog urbaniteta otvarajuci dilemu da li je preduzimanje obimnije nove gradnje (povecanje osnove za zahvatanje rente i kirija) u ovom vremenu opalog kvaliteta najuputniji poduhvat. Iskustva »puca« po dogadjanju naroda materijalizovanog napadom (i razgradnjom) vrednih prostora u centrima gradova po raspadu starih urbanistickih kontrola, i pokusaja (ponegde ostvarenih) agresivne gradnje spregnute pojavom urbanisticke mafije u Beogradu, Nisu, i nekim drugim gradovima, poznate su javnosti. U Novom Sadu uzburkanost oko rekonstrukcije centralnog gradskog jezgra suocava novu vlast sa inercijom »institucija sistema« i pritisaka »kontinuiteta« administrativnih i finansijskih snaga sa svim poznatim patologijama. Zaustavljanje razgradnje Beograda i vec razgradjene Slavije i agresije na Terazijsku terasu utihnulo je medijsku zaokupljenost, a oko centralnog podrucja Velikog Beograda, oko tzv. Evropolisa se navodno i dalje radi, ali se nebulozno govori jos samo na kamernim tribinama. Ako je intenzitet napada na gradske centre nesto splasnuo, problem ni priblizno nije iscezao. Pitanje urbanog razvoja (izgradnje gradova i rekonstrukcije centara) ostalo je aktuelno: u prazninu nastalu posle promene stare strategije gradnje na prigradskim njivama i livadama uleteo je pucisticki napad na do tada zapustene centre, pre svega u jagmi ubiranja rente u raznim vidovima. Dogadjaji samo dijagnosticiraju lutanja (haos) postkomunistickog miljea, nagovestavajuci ocigledne promene u institucijama planiranja (jedne od »osnovnih tekovina socijalizma«) sa nedovoljnom (ili nikakvom) teorijskom artikulacijom sta nam se dogadja.

Pokretaci razvoja

Vredno je podsetiti da je uobicajeno u evolutivnom kontekstu (demokratsko-trzisnom) da inicijativu urbanog razvoja u gradovima modernog sveta imaju razlicite vrste preduzetnika, graditelja (u svetu poznatih kao »developers«). Obicno su to ljudi i grupe sa inicijativom organizovani u manja ili veca preduzeca i korporacije (kojih vec uveliko ima i multinacionalnih koji koriste globalnu mobilnost kapitala i globalnu podelu rada). Uprave gradova nastoje da privuku graditelje (kapital) ne bi li se grad njihovom akcijom okoristio, naplacuju »komunalije« u meri da im poduhvat ne ogade, ali ponekad se daju i u trosak da bi privukli strateski vazne firme. Tradicionalno, preduzetnici graditelji su u nas nazivani »spekulantima«, a pogrdna znacenja pojma spekulisati = razmisljati odmeravajuci kako da se ostvari najveca dobit, sadrzi negativne konotacije prevara, verovatno zbog iskustava »postenja« aktera u biznisu.

Medjutim, preduzimaci, gradjevinari, investitori, »stambene zadruge«, (developers) i slicno, vrsta su posrednika koji u sprezi sa finansijskim institucijama podizu gradjevine (kvadratne metre stambenog ili poslovnog prostora) na atraktivnim lokacijama na kojima veruju da ce prodajom ili izdavanjem u zakup ostvariti najveci profit. Izbegavanje finansijskog rizika se u trzisnom sistemu ostvaruje pronicljivom kupovinom »atraktivnih lokacija« na trzistu gde cena regulisana ponudom i potraznjom vec izrazava aspekte atraktivnosti. Uprave gradova i urbanisticki planovi znatno uticu na raspolozivost lokacija, dakle na ponudu, postavljajuci okvire atraktivnosti, i dodatno stiteci javni interes i uravnotezenost razvoja propisujuci gustine (kolicine kvadratnih metara po placu), broj parking mesta, kolicine zelenila, naplacujuci prikljucke i takse. Jos uvek prisutno nasledje da se lokacije »dodeljuju« (podobnima) prema urbanistickim planovima, ili da sam grad preko direkcije preduzima gradnju, ostaci su instrumenata partijske drzave, a danas su okvir za uzurpacije i mafijasenje. Zaceci politickog pluralizma bez artikulisanih puteva tranzicije uneli su konfuziju, a u naprsloj rigidnosti nasledjenog sistema, brojne anomalije omogucile patologiju jeftinog profita, bogacenja bez stvaranja protivvrednosti, i slicno.

Privatno i javno

Kako je urbani prostor od prapocetka gradova oblikovan artikulacijom privatnog i javnog domena sa znacenjima regulisanim razlicitim pravima pristupa, urbanisti uz uprave gradova su, zavisno od sistema vrednosti i teorijskih pristupa uglavnom u slobodnim gradovima (od Polisa, Renesanse, predindustrijskih burgova i sl.) bili zaduzeni da vode racuna o javnom interesu. Putem regulisanja oblika prostora (morfologije ulica, trgova, zgrada i blokova) ili regulisanjem ponasanja u njemu, osnovni im je zadatak bio da obezbede normalno funkcionisanje grada. Ingerencije nad privatnim prostorom odnosile su se samo na aspekte koji ugrozavaju normalno odvijanje gradskog zivota.

Jos uvek prisutno nasledje da se lokacije »dodeljuju« (podobnima) prema urbanistickim planovima, ili da sam grad preko direkcije preduzima gradnju, ostaci su instrumenata partijske drzave, a danas su okvir za uzurpacije i mafijasenje

Opsta konfuzija oko uloge gradske uprave (da li je ona instrument drzave i kakve drzave, ili lokalne samouprave sa privatnim interesima i sl.) i ciljeva urbanistickog planiranja u tranziciji, trazi brojne uvide, istrazivanja i dijalog radi iznalazenja specificnog puta za svaku sredinu ponaosob. Od ciljeva kojima se ostvarivao »klasni«, a prema ciljevima kojima se stiti javni interes, put zahteva teorijsku artikulaciju, ali svakako i veliku mudrost pri svakodnevnim odlukama o razvoju. Ona ce trenutno biti najbolje ispoljena uzdrzavanjem od znatnijih graditeljskih akcija i »rasprodaje« lokacija, inace vrednih resursa, potencijalno najplodonosnijih kojima gradovi raspolazu. Nemojmo u nuzdi prodavati bisere za koricu hleba. Angazovanje znanja, takodje jos jednog od raspolozivih resursa, oko promena »institucija sistema«, i lecenja »u hodu« nasledjenih patologija, moguce je organizovanjem okruglih stolova po citavom nizu pitanja, ne samo oko vlasti i medija. Mobilisanje misaonih i kreativnih potencijala zaokupljenih i oko razvoja gradova u sirokom dijalogu koji uklanja ksenofobiju ponudilo bi bolje razumevanje kako izbeci stihiju a kako podstaci dalja samooslobadjanja.

Posaljite nam vas komentar