Alternativa

Kada mi neko ne govori o jajetu
vec o problemu jajeta
odmah pomislim da je posredi mucak.
 
K. Capek

Zivimo u vremenu kada vlada uverenje da je dijalog, odnosno razgovor suprotstavljenih strana pred ocima javnosti univerzalni lek iz demokratske farmakopeje svih drustvenih bolesti, alhemicarski kamen mudraca metamorfoze haoticnog u uredjeno drustvo, mesinga u zlato, uglja u dijamant. To uverenje humanisticke inteligencije potice iz njenih sokratovskih korena, iz dobrodusnog i naivnog uverenja da uvidjanje i prepoznavanje zla omogucava iskorenjivanje istog, iz nekakvog hriscanskog osecanja bozje pravde, iz nicim dokazanog ubedjenja da su i oni drugi, na vlasti, poput nas ipak samo ljudi koji jedino drukcije misle.

Ali, vlastodrsci nisu ljudi poput nas, oni su sazdani od drukcijeg materijala, kako je jasno rekao drug J. V. Staljin u onom slavnom govoru nad mrtvim V. I. Lenjinom,* oni su utvare koje postoje samo kad su na vlasti, aveti tame poput onih vampira koji postoje samo nocu, te je dijalog za njih kao kukurikanje petla, nesto sto najavljuje izlazak sunca koje ce unistiti njihovu moc u mrkloj sablasnoj noci. Stoga oni kad vec, posle neverovatnih pritisaka, i pristanu na dijalog, to cine samo stoga da bi nekako dobili na vremenu, produzili noc i zgrabili pevca za siju. Ali sunce ce svanuti bez obzira na sudbinu pevca i sablasti mraka ce otici na ono mesto kojim su nama stalno pretili - ono njihovo cuveno smetliste istorije.

Secamo li se valjda svih onih njihovih medjusobnih dijaloga 1990. posle kojih je sledio onaj Armagedon, Rangarok i Holokaust ili vec kako vam drago, koji jedva prezivesmo. Secamo li se valjda svih onih njihovih dijaloga sa nama pre svih dosadasnjih izbora u kojima su obesno, mahnito i besomucno krali glasove. Secamo li se valjda svih onih njihovih monologa kad stvorise ustave i druge organele pravne drzave u kojoj jos i te kako postojimo. Stoga je uputnije za nas da jos jednom procitamo Ksenofontov dijalog ... O tiraniji, nego da se zanesemo Platonovim dijalozima ... O ljubavi ili ... O idejama.

Da li konacan zakljucak mora biti da je dijalog sa njima nemoguc i da stoga i ne treba ulaziti u njega vec delovati samo gradjanskim pritiskom na koji su toliko ranjivi posto je njima sve gradjansko toliko tudje da se toga plase bas kao sto su se oni cuveni kenijski lavovi (iz filma koji se sada prikazuje u Beogradu) silno zaplasili njakanja njima nepoznate vrste magaraca.** Ne, naravno, ne, jer mi smo i pored svega ipak Sokratova deca koja veruju u dijalog i kojima je on dragocen bas kao i vazduh, ili kao sto je za rum govorio Bili Bouns, Flintov kormilar u krcmi Kod admirala Benboua iz R. L. Stivensonovog Ostrva sa blagom:

Ali, da nas neugasiva zedj za rumom, pardon, htedoh reci dijalogom, ne bi dovela u ono blazeno stanje u kojem je najveci napor naci put do kuce, pardon, demokratske drzave, i u kojem nas je najlakse prevariti i visestruko naplatiti rum, pardon, dijalog, moramo prethodno uzeti antabus, pardon, moramo odrediti takticke ciljeve. To je lako, odvratice neko, nasi su ciljevi sloboda medija, posteni izbori itd. To jesu nasi strateski ciljevi, ali ne i takticki, odnosno to nisu ciljevi koje mozemo postici dijalogom ako prethodno nemamo jasno odredjene takticke ciljeve. On, dijalog, mora nam posluziti da i na taj nacin, kao sto smo pre toga uspeli metodom gradjanskog pritiska, izvrsimo razvrstavanje, da ne kazem podelu ili razdor, u njihovim redovima, kao sto su oni dosad uspesno cinili u nasim, na one koji su za dijalog iz razloga sto zele da u nekom oblicju opstanu u buducoj demokratskoj drzavi (sto je pravo ime koje nikome niti hocemo niti smemo sporiti) i onih koji dijalog zele da iskoriste samo za produzetak svoje vlasti drzeci se onog principa iz Tukiditove Istorije Peloponeskog rata: Prvo smo zaboravili a poslednje nismo razumeli jer smo prvo zaboravili, i da bi s njim, dijalogom, ideju demokratije kompromitovali poznatim im nacinima javne i podzemne borbe poput onih prvih predsednickih izbora kada su iz zemlje izmigoljile sve one, sto mucave, sto logoreicne, spodobe, poput onih paraudbaskih stranaka, saveza i udruzenja, poput onih incidenata i skandala u skupstini, kojim se postenim ali neupucenim gradjanima zeli ogaditi svaka ideja o visestranackoj demokratiji i parlamentarnom zivotu.

I samo tako, imajuci na umu takticke ciljeve, mozemo u dijalogu sa njima ostvariti strateske ciljeve, dajuci sansu onim, medju njima razumnijim, da prihvate istorijsku neminovnost - demokratsku pravnu drzavu, vec sutra a ne u narednom milenijumu. Naravno, nikada nije kasno, ali je nekad kasnije.

Eduard Deutsch

*) Mi komunisti, mi smo ljudi narocita kova, mi smo sazdani od narocita materijala, mi smo oni koji sacinjavaju milionsku armiju, armiju druga Lenjina, a Lenjin je ziveo, ziv je, i ziv ce Lenjin biti (J. V. Staljin).

**) Prema cuvenoj knjizi Uzbudljivi dozivljaji slavnih lovaca i Africki lovac (od J. A. Huntera).