Sesir Slobodana Milosevica

Kandidovanjem za predsednika SRJ i zahtevom da se izmeni ustavni postupak za izbor prve licnosti zemlje, Slobodan Milosevic, u stvari, zeli da i dalje za sebe sacuva poziciju vrhovnog arbitra u Srbiji i Crnoj Gori. Jer, ukoliko bi ostalo sadasnje ustavno stanje, Milosevic bi na novoj funkciji bio dvostruko ranjiv: pre svega bio bi izlozen stalnoj pretnji nesigurnog odnosa snaga u saveznom parlamentu (setimo se samo zlosrecne sudbine Dobrice Cosica!), a zatim, morao bi da se pomiri da mu ovlascenja uglavnom budu suzena na protokolarne manifestacije. Prirodi i ambicijama samodrsca to nikako ne odgovara.

Naravno, nije rec samo o zadovoljenju vladalacke sujete, nego o dalekoseznijem politickom proracunu. SR Jugoslavija upravo sada ulazi u novu fazu politicke i socijalne turbulencije sa mnogim nepredvidivim obrtima za postojecu vlast. Vruce tacke ove krize vec se jasno ocrtavaju u javnom zivotu. Tu je pre svega Crna Gora koja ce, bez obzira na povremene dogovore dve vladajuce partije (SPS i DPS), dugorocno gledano, sve vise ispoljavati teznju da se izvuce ispod Milosevicevog sesira. Zatim, tu su i predstojeci izbori za srpski parlament i za predsednike obe federalne jedinice i federacije. Bez obzira sto sebe stalno kuraze da nemaju premca, srpski socijalisti i julovci i te kako u dubini duse zebu kakav moze da bude sutrasnji sastav Skupstine Srbije.

A sa kakvim neizvesnostima tek moze da se govori o buducem predsedniku Srbije kada u trci vise nije neprikosnoveni vozd Slobodan Milosevic. U kojem ce pravcu udariti dogadjaji u Crnoj Gori sto se tice izbora predsednicke licnosti, jer je u poslednje vreme sve ociglednije da se prestiz Momira Bulatovica strmoglavo rusi?

Uz sve to idu i strajkovi i socijalni protesti koji se, kao na nekom velikom konvejeru, smenjuju iz dana u dan. Danas gotovo i da nema profesije koja nije zahvacena buntom. U toj se svetlosti i otkriva pravi smisao zahteva srpskih socijalista da se izvrse promene saveznog Ustava. One jesu po obimu male - samo dva clana Ustava - i ticu se neposrednog izbora predsednika SRJ. Medjutim, po svojim posledicama su ogromne i nose neprocenljiv ulog za celu politicku buducnost zemlje. Kada sefa drzave bira narod neposredno, njegova moc je neuporedivo veca, nego kada na tu funkciju dolazi po volji parlamenta.

Eto, u tome i jeste racunica Slobodana Milosevica i njegove namere da promeni savezni Ustav. Pitanje je samo da li ce njegov novi vladalacki sesir biti dovoljan da pokrije i prigusi sve ono sto vec burno kljuca pod njim.

Dragos Ivanovic