 |
||
| Beograd, Godina IX (1997) | Broj 166 | Cena: 5 dinara |
|
Dobacivanje Medju razlicitim znacenjima reci iz naslova nalaze se i ona koja se ticu osobenog nacina verbalne komunikacije. Desava se, naime, da ljudi upucuju jednosmerne poruke bez izvesnosti da ce uopste biti uzvracen odgovor a kamoli zapodenut razgovor. Poruke su obicno prijatne (recimo, udvaranje suprotnom polu) ili neprijatne (omalovazavanje ili vredjanje poznatih ili nepoznatih osoba). U potonjem slucaju prave komunikacije i nema, niti je moze biti s onim ko je oznacen kao nedostojan. Dobacivanje u pomenutom znacenju upraznjava se obicno u neformalnim odnosima. U formalnom saobracanju, pak, postoje izvesna pravila pristojnosti koja ne dopustaju preterane izlive strasti. U stabilnom drustvu se cak unapred zna sta pojedince obavezuje u javnom komuniciranju; postoji i stroga kontrola pridrzavanja staleskim ili opstim normama. I tu, doduse, postoje mesta za izlive raznih strasti, ali zna se kome sta pristaje, i da pristojnim ljudima nije mesto u skandaloznim rubrikama ozbiljne stampe a pogotovo u specijalizovanoj »zutoj stampi«. U nas je poslednjih godina uzelo maha bas dobacivanje ruznih reci. U tome ucestvuju mnogi, pismeni i nepismeni, nepoznate i poznate licnosti. Tako, recimo, vlastodrsci upucuju ruzne poruke opoziciji, stavljajuci joj do znanja da im nikako ne moze biti ravnopravan partner. Opozicioni prvaci im, cesto, uzvracaju istom merom, iskljucujuci svaku normalnu komunikaciju. A dok oni prvi izbegavaju javno ruzenje unutar nomenklature - dok su u njoj - pojedini lideri opozicije se naprosto nadmecu i u uzajamnom ruzenju. Izgleda da je u nas jedino nastalo trziste vredjanja, gde se razmahala apsolutna sloboda ponude i potraznje prostote i brutalnosti. Pa se sve to jos i naziva slobodom i demokratijom!
N. P. |
Naslovna strana: Likovni prilozi: Jan Vredeman de Vries Knjiga u novinama - dijalog
|
|
|
 |
© 1997. Republika & Yurope |