Delatni a nevidljivi

U Banjaluci su 6. i 7. juna odrzana dva skupa koji su siroj javnosti jedva vidljivi. Prvoga dana, u organizaciji Helsinskog parlamenta gradjana, tema skupa bila je strategija delovanja nevladinih organizacija u uslovima »zaledjenog konflikta«. Narednog dana - u organizaciji banjaluckog Helsinskog odbora, tuzlanskog Foruma gradjana i Beogradskog kruga - odrzan je IV gradjanski dijalog o obnovi i razvoju privrede nakon rata. Ucesnici u oba razgovora bili su analiticari zbivanja, aktivisti mirovnih grupa i nevladinih organizacija, kao i predsednik i clanovi Vlade BiH »u sjeni« (Sejfudin Tokic, Miodrag Zivanovic, Senka Nozica i dr.). Pored Banjalucana (Lidija Zivanovic i dr.), u razgovorima su ucestvovali i Sarajlije (Gajo Sekulic, Juraj Martinovic, Zdravko Grebo, Boro Bjelobrk, Mladen Pandurevic i dr.), Tuzlaci (Vehid Sehic i dr.), Mostarci (Zeljko Rebac), Zagrepcani (Zarko Puhovski, Lino Veljak), Beogradjani (Stasa Zajovic, Obrad Savic, Ljubo Babic i dr.) i Novosadjani (Fuada Stankovic). Ucesnici su bili i predstavnici nevladinih organizacija iz Holandije, Velike Britanije i drugih zemalja.

Oslanjajuci se na nacela humanizma i demokratije, ucesnici oba skupa nastojali su da sto objektivnije razloze sadasnju situaciju i u njoj nadju mesto za svoje delanje i za saradnju s ostalim domacim i stranim akterima. Prvi skup zavrsen je nepisanim zakljuckom o istrajnosti u poslovima koji su vec u toku (pomoc izbeglicama, traganje za istinom o ratu, prosvecivanje gradjana za mir i demokratiju) i o neophodnosti vece fleksibilnosti u medjusobnoj komunikaciji i saradnji sa svim akterima koji imaju uticaj na stvarno okoncanje rata i obnovu normalnog zivota, bez sektasenja i zanosenja »krajnjim ciljevima«. IV gradjanski dijalog zakljucen je formalnim zakljuccima koji sumiraju iskustva dosadasnjih inicijativa za normalizaciju stanja u BiH i sirem regionu, pokrecu inicijative za nove projekte obnove i razvoja privrede, te predvidjaju nastavak dijaloga i konkretnog delanja, i nepolitickog, i politickog, u skladu s idejama humanizma i demokratije.

Ucesnici ovih skupova, svakako, nemaju moc da sustinski menjaju izuzetno slozeno i tragicno stanje, ali ono sto vec cine - pre svega neposredna pomoc zrtvama rata - zasluzuje vec javnu paznju, ne radi odavanja priznanja, vec zbog toga sto je rec o javnim poslovima od zaista sudbinske vaznosti za mnoge ljude i citave narode. Uobicajen odnos medija - i rezimskih i nezavisnih - prema ovakvim skupovima i uopste prema delanju »alternativaca« i demokratske opozicije cini ih, medjutim, nevidljivim a time i njihovo delanje manje zamasnim i uspesnim.

Koliko smo daleko od prave demokratske javnosti pokazuju i mediji u Banjaluci. Ideoloske podele i konfrontacije veoma su duboke i snazne. Recimo, Srpski glas (od 7/8. juna) vodi zucnu kampanju protiv pristalica zajednickog zivota u BiH i nezavisnih medija koji dobijaju »pare za antisrpsku svirku«), dok Novi prelom (od 31. maja) bespostedno ustaje protiv preteceg fasizma kao izdanka militantnog nacionalizma. O jos dubljim podelama svedoci jos jedna cinjenica; dok se usred grada podize nova pravoslavna crkva Hrista Spasitelja (ranija je srusena pod NDH) a tim povodom je na Spasovdan - slavu Banjaluke - priredjen crkveno-drzavni spektakl - dotle se korov siri na mestu na kojem se do ovog rata nalazila cuvena Ferhadija (pod rezimom RS sruseno je 17 dzamija). Opravdana obnova ranije razorenog nikako se ne moze pomiriti s novim razaranjem, ne samo crkava i dzamija, nego i elementarnog poverenja medju ljudima i narodima.

Nebojsa Popov