Grad i gradjanin - otimanje od zaborava

Drustvena istorija Miroslav Perisic, »Valjevo, grad u Srbiji krajem 19. veka (1870-1903)« Istorijski arhiv Valjevo, 1997.

Knjiga Miroslava Perisica je nesto prosirena verzija njegovog magistarskog rada koji je pre dve godine odbranjen na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kako pise autor, osnovna tema ovog istrazivanja je grad u Srbiji krajem 19. veka, a Valjevo je istrazivacki uzorak na kojem su ispitivani uloga i znacaj jednog srpskog grada u proucavanom vremenu. U predgovoru pod naslovom »Grad i gradjanin - zaboravljene teme srpske istoriografije« on kaze da je, obuzeta ratovima, nasa istoriografija dostigla izvestan nivo u obradi makrotema ali nije dovoljno paznje posvetila sagledavanju pojava i procesa u okvirima manjih celina (regija, grad i selo). »Civilizacijsko zaostajanje ili napredak pojedinih sredina, obican covek i njegova svakodnevica, drustvene promene i njihovo neravnomerno rasprostiranje - tematski su krugovi u kojima doskora nije pronalazen istrazivacki i metodoloski izazov«, pise Perisic.

Polazna i krajnja tacka ovog istrazivanja jeste covek-pojedinac u svom uzem i sirem okruzenju. Zbog toga su, osim istorijskih, ukljucena i antropoloska, etnoloska, lingvisticka i demografska saznanja. O tome kako shvata proucavanje drustvene istorije jednog grada autor kaze: »Izgraditi celovitu istorijsku predstavu o jednom gradu ili teziti njoj znaci stvoriti sliku njegove prosle stvarnosti, prouciti sve vaznije oblasti zivota - privrednu, politicku, prosvetnu, kulturnu, identifikovati pojedince i drustvene grupacije, 'uci' u njihove ulice, dvorista, kuce, kafane, istraziti obicaje, kulturu zivljenja, kolektivne i pojedinacne forme ponasanja, prodreti u nacin misljenja, sagledati moralne nazore, odnos prema drzavi i vlasti, politicku klimu«.

U poglavlju pod naslovom »Vreme kad su ljudi oblikovali grad (Uspon grada)« saznajemo o nastanku i znacaju ustanova (osnovna skola i gimnazija, crkva, sud, bolnica, apoteka), zatim o urbanoj kulturi - planskom uredjenju varosi, o pretvaranju sokaka u ulice i o uvodjenju elektricnog osvetljenja. U narednom delu, nazvanom »Vreme kad je grad formirao gradjanina (Izrastanje gradjanskog zivota)« pisac nas upoznaje sa politickim zivotom tog doba u Valjevu, sa znacajem prosvetne elite, ulogom stampe i knjiga, sa zivotom i poslovima trgovaca i zanatlija. Govori se i o pozorisnim predstavama, muzickoj i sportskoj kulturi, jeziku i svakodnevici.

Knjiga Miroslava Perisica pokazuje da se istorija ne svodi na ratove i osvajanja i da njeno izucavanje moze pruziti korisne i zanimljive informacije cak i laicima. U njoj saznajemo da je Valjevo tog doba privredno zaostajalo za nekim drugim sredinama zbog losih puteva, ali i da je prvi grad u unutrasnjosti Srbije koji je dobio elektricno osvetljenje. Moze se procitati i da je zahvaljujuci Glasonosi, prvim valjevskim novinama, informacija »pocela da potiskuje ulicnu glasinu koja je decenijama formirala svest i mentalitet varosi. Drustveni zivot grada i njegovih stanovnika postao je ne samo vidljiviji vec i dinamicniji, manje orijentalan, evropskiji«. Posebno zanimljiv deo govori o osnivanju prve apoteke u Valjevu i prvom valjevskom apotekaru, Klaudiu Prikelmajeru. On je poceo da radi u septembru 1870, tri godine posle osnivanja bolnice, kada je u Srbiji postojalo 11 apoteka. »Osamdesetih godina Prikelmajer je kupio plac u Valjevu i sagradio jednu od najlepsih kuca u gradu, u koju je smestio i luksuzno opremio svoju apoteku. Veliki izlozi u kojima su se nalazile statue Eskulapa i Hige, simbola apotekarstva, izazivali su divljenje valjevskog gradjanstva. Po uzoru na slicna mesta u Evropi, lepo uredjena i bogato opremljena Prikelmajerova apoteka postala je jedan od najprijatnijih kutaka u gradu, koji je svojom tisinom, prijatnim mirisima raznih hemikalija i kozmetickih proizvoda i posebno duhovnim vrednostima njenog vlasnika privlacio gradsku intelektualnu elitu. Ucenost nekadasnjeg beckog studenta, evropski maniri, dobra informisanost i smisao za drustveni zivot doprineli su da u krugu posetilaca apoteke budu najvidjeniji ljudi grada, medju kojima i Ljuba Nenadovic. Istorija Prikelmajerove apoteke nije samo hronika rada jedne zdravstvene ustanove u provincijskom gradu 19. veka, vec i istorija u malom tog grada, slika zivota, ideja i modernizacijskih nastojanja gradske elite i jednog dela srpskog drustva u drugoj polovini proslog veka. Ne samo da se na tom tihom skrovitom mestu mogla procitati evropska stampa, konsultovati enciklopedija, nauciti o zdravlju ili estetici, vec je moglo da se uziva u nekom od muzickih dela koje je Prikelmajer znao da izvede na violini, klaviru ili drugom instrumentu...«

Ljudi i njihovi obicaji i navike, postepeno menjani u procesu modernizacije, okosnica su ove knjige koja pokazuje da grad i gradjanin mogu biti izuzetno inspirativne istorijske teme.

Larisa Rankovic

»Na gradu i preko grada odrazavaju se svi uticaji jednog vremena. Grad je centar intelektualnog zivota, kreator promena i nosilac modernizacije, steciste i rasadnik stvaralackih ideja i ostvarenja, ziza politickog zivota, sediste najznacajnijih institucija. On je i mesto organizovanog zivota u kojem se ispituje pojedinac, oprobavaju individualne sposobnosti, pronalaze i sticu uzori. Svakojake blagodeti koje donose tehnoloski napredak, nove ideje i kulturni razvoj osecaju se najpre u gradu, a kao najizlozeniji stranim pogledima on je lice jedne drzave. Grad nemerljivo utice na pojedinca i drustvo u celini, oblikuje gradjanina, spaja seosku kulturu i strane uticaje, stvara inteligenciju i privrednike. Bez njegove sposobnosti da formira merila vrednosti nema ni modernog, dobro organizovanog i uredjenog drustva.«