Transakcija za prezivljavanje

Iako su pare dobijene od prodaje Telekoma Srbije ravne ukupnoj novcanoj masi zemlje (oko 5,5 milijardi dinara), ipak su nedovoljne da se u privredi ista ozbiljno promeni

Spoljni zid sankcija ocito je stvar o kojoj mare jos samo Amerikanci - Italijani i Grci, pokazalo je to sklapanje ugovora o prodaji 49 odsto Telekoma Srbije drzavnim telekomunikacionim kompanijama STET i OTE, nisu bili suvise radi da se drze preporuke diplomata da se u Srbiju ne investira sve dok Slobodan Milosevic na bilo koji nacin vrsi vlast u ovoj zemlji. Ne samo da su STET i OTE isplacujuci Vladi Srbiji na ruke 1,245 milijardi nemackih maraka, kako pise rimska Republika, produzili politicki zivot Milosevicu, vec su i drugim kompanijama dali znak da je bolje ostaviti bilo kakve skrupule po strani i kupiti sto se moze, sto jeftinije. Potpisivanje ugovora dalo je mogucnost Vladi Srbije da zakljuci da »smo se nasli i potvrdili svoje mesto na investicionoj karti sveta i postali deo jedne velike medjunarodne telekomunikacione alijanse«, a »NatVest Marketsu«, londonskoj kompaniji izabranoj po zelji predsednika Srbije, a uz posredstvo Daglasa Herda, prvo pregovaraca a potom jednog od celnih ljudi »NatVesta«, da zakljuci kako je upravo sklopljen sjajan posao.

Sa 900 dolara po prikljucku, Telekom Srbije tesko se moze porediti sa madjarskim, na primer, za koji je po prikljucku dato 2610 dolara. Pod pritiskom strucnjaka koji su ostro kritikovali Vladu Srbije sto se odlucila na zatvorenu ponudu umesto medjunarodnog tendera, stiglo je zvanicno objasnjenje da je i u nasem slucaju bila rec o tenderu, ali - pozivnom.

Posle telegrama ministra inostranih poslova Italije Lamberta Dinija ministru Milutinovicu, u kojem se ovaj posao velica, i izjave predsednika Upravnog odbora OTE Demetriosa Papuljasa da ce od prodaje Telekoma imati koristi sve tri strane ukljucujuci »i nase prijatelje Srbe«, ceo posao izgleda kao »porodicni dogovor«.

Uz s vremena na vreme skandalozne simpatije koje je prema predsedniku Srbije iskazivala Grcka (kao u slucaju prodaje aviona za gasenje pozara koji sada potresa grcki parlament), ocito je da su se i Italijani pridruzili ovakvom prakticnom gledanju na stvari sto se potvrdjuje pravim talasom poseta, dogovora i ugovora italijanskih partnera sa srpskim kolegama.

Iako je zvanicno receno da ce se novac od prodaje dela telekomunikacija koristiti iskljucivo za razvojne programe, sasvim je jasno da ce pare biti iskoriscene, na ovaj ili onaj nacin, za finansiranje predizborne kampanje socijalista.

Oko 1,6 milijardi DM, koliko ce do januara 1998. godine ukupno dobiti srpska Vlada, su istovremeno i velike i male pare. Pet puta su vece od uobicajenog nivoa deviznih rezervi SRJ koji se krece oko 300 miliona DM, ravne su ukupnoj novcanoj masi (oko 5,5 milijardi dinara), ali potpuno nedovoljne da bi se zaista u privredi nesto ozbiljno promenilo. Drugim recima, Srbija do te mere nema para da ove izgledaju prilicno velike, a s druge strane, one su toliko male da ce, bez svake sumnje, do poslednje marke biti utrosene najkasnije do polovine iduce godine.

Do tada ce morati da bude nadjeno neko drugo javno preduzece, a pominje se da bi to mogao biti deo Naftne industrije Srbije, koje bi lako moglo da se unovci, sve u cekanju da nas MMF i Svetska banka prime u svoje clanstvo.

Ako se ispostave kao tacne najave da ce zakon o privatizaciji biti radikalno promenjen, tako da preduzeca nemaju nikakvog motiva da udju u vlasnicku transformaciju, ispostavice se da su sasvim bili u pravu oni, na prvi pogled najmaliciozniji kriticari, koji su tvrdili da ce se bucno najavljena godina reforme svesti na rasprodaju par javnih preduzeca i nista vise.

Tanja Jakobi