»Drzava - kolektivni lopov«

Sredinom aprila meseca slovenacka televizija je objavila da je konacno dostignut nivo industrijske proizvodnje koji je ta zemlja imala uoci raspada SFRJ. Slovenija je, dakle, jedina do sada uspela da se vrati na nekadasnji nivo i to cetiri godine pre nego sto joj je znameniti ekonomista, Branko Horvat, prognozirao. Hrvatska je uoci nedavnih izbora izmenila metodologiju statistickog pracenja privrednih kretanja, delom da se uoci izbora ne bi pokazalo prilicno lose stanje, a delom i da bi se zatrli tragovi svega sto je nekada bilo. Srbiji (odnosno SR Jugoslaviji) prema tvrdnji nekih ekonomista trebace sedamnaest godina da dostigne nivo proizvodnje iz 1989. godine i to od trenutka kada prethodno promeni politicki i ekonomski sistem. To bi mogao biti rezime stanja ekonomije.

Detaljni podaci govore da je 1996. godinu privreda SRJ zavrsila dostigavsi 40% nivoa delatnosti iz vremena pre raspada, kojem je tako zdusno doprinela. Ovaj procenat je za samo 1,6% visi nego u doba sankcija i posledica je katastrofalne privredne politike, ili bolje reci pljacke proglasene za politiku. Prosek, kako je to jos Lenjin zapazio, ulepsava sliku bar na stetu onih koji se nalaze ispod njega. Detalji govore da je najblize nekadasnjem nivou proizvodnja nafte i gasa i to sa 92,7%. Objasnjenje je da su naftna polja u onom delu Slovenije, sto odskora pripada ponovo Hrvatskoj, »pumpana« do iznemoglosti ne bi li se sto vise izvuklo iz njih. Sledeca dva mesta zauzimaju proizvodnja alkoholnih pica (91,6%) i proizvodnja i prerada duvana (74,5%). Uz neregistrovanu domacu proizvodnju »samogona« i pakleni sverc cigareta, oba ova podatka jasan su pokazatelj raspada drustva.

Radnici - neradnici

Mizerija nerada i plata neka je vrsta precutnog drustvenog sporazuma koji su uspostavili radnici i vlast. Plate onih koji rade u proseku iznose 180 DM, pri cemu u masinogradnji u Crnoj Gori primaju 2 DM, a u proizvodnji gradjevinskog materijala na Kosovu 10 DM. Kao surova sala deluje nedavno u Politici objavljen clanak o sirotinji u Norveskoj. Naime, tamo je prebrojano cak 245 952 stanovnika ispod granice siromastva samo sto je ta granica 58 000 kruna ili 1 200 DM mesecno. Mnogi direktori jugoslovenskih preduzeca bili bi sretni da se nadju u tom kontigentu.

Potemkinova spoljna trgovina

Vise ne znamo da li je to komedija ili kako nazvati cinjenicu da je sa 380 miliona dolara »najveci jugoslovenski izvozni partner« - Republika Srpska. Sa tim ekonomskim bogaljem, stavise, imamo pokrivenost uvoza izvozom od 165,8% - sto ce reci uvaljujemo mu sve i svasta a uzimamo samo ono sto dobro ide. Zbog slicnog odnosa uvoza i izvoza, Slovenija je u bivsoj Jugoslaviji napadana kao eksploatator. Drugi kuriozitet je da se zapravo ne zna kako je isfinansiran spoljnotrgovinski deficit. Sigurno je da nasim preduzecima malo ko u svetu daje robu na kredit, a pogotovu ne na odlozeno placanje. A robe je ipak uslo za 4,1 milijardu dolara i ako se uzme da je izvozom pokriveno 1,84 milijarde ostaje da je veci deo od preostalih 2,26 milijardi deficita odnekud morao biti pokriven. Najverovatnije je da su to pare koje su svojevremeno kroz inflaciju, Dafinu i Jezdu i druge kanale iscedjene od naroda, a sada pustene u promet. Upecatljiva suma deficita i dominacija rasta uvoza robe siroke potrosnje govore da te pare u obliku brzo potrosljive robe ulaze u zemlju da bi se tu oplodile i ponovo otisle napolje. Savezna vlada planirala je u ovoj godini rast izvoza od 42,3%. Zacudjujuce precizna besmislica. Cak i u sopstvenom materijalu »Ostvarenje ekonomske politike u 1997.« ista ta vlada mogla je da procita da postoji akutan nedostatak sredstava za finansiranje proizvodnje i izvoza, da je doslo do katastrofalnog tehnoloskog zaostajanja, da se kasni sa prilagodjavanjem vazecim svetskim standardima, da nam je roba cenovno nekonkurentna... i da ne nabrajamo dalje, vec je i ovoliko dovoljno, uz saznanje o padu proizvodnje poslednjih meseci, pa da bude jasno da jednostavno nema cime da se napumpaju megalomanske ambicije ekonomskih neznalica na vrhu drzave.

Kolektivno zamajavanje

U ime parole »Posteno« unistene su prve klice poverenja u mogucnost privatizacije, staljinisticki bahato ponisteno pravilo da nema zakona sa retroaktivnim dejstvom, osteceni malobrojni inostrani ulagaci ali je dokusureno strano poverenje u sistem i buducu njegovu alternativu te definitivno otvorena vrata daleko vecem nepostenju. Ekonomska politika navodi da JUL stvara privrednicki lobi preko kojega bliskima namesta priliku da otkupljuju drustvena preduzeca u procesu privatizacije. Za to vreme narod zamajavaju pricama o 14 000 DM poklonjenih svakom zaposlenom, o vaucerima, berzama... o postenju!

Promaja u drzavnoj kasi

Spoljnotrgovinski deficit pridodaje naredne 2,2 milijarde dolara i, konacno, gubici penzionog i zdravstvenog fonda 750 miliona dolara. Tesko je svrstati sve ove sume u jednu kategoriju, ali je jasno da negde izmedju 30 i 35 milijardi dolara iznosi razlika izmedju zdrave ekonomije i ove koju imamo.

To je priblizna racunica »anoreksije« u koju smo zapali. Naravno, treba biti posten pa reci da to sve nisu neka sredstva koja u jednom trenutku treba otplatiti jer nema te zemlje koja je u stanju da na brzinu vrati tri svoja godisnja drustvena proizvoda. Moguca su otezanja ali se na kraju pod povoljnijim (duzim) ili nepovoljnijim uslovima sve to mora namiriti. Nema nikakvih izgleda da nama, dok je ove vlasti i njene centralno-planske kradje, bilo ko priskoci u pomoc. Medjunarodne finansijske institucije, lisene emocija, postavljaju uslove koji su sami po sebi dovoljni da vlast mora da bira samo izmedju dva zla: ili da ih prihvati pa da bude pociscena ili da ode sama. Dovoljno je iskustava da se nijedno od to dvoje skoro nece prikazivati. Medjutim, ovaj rezim, kao maskirnu uniformu za svoje pljackasko delovanje uzeo je realsocijalisticke karakteristike dirigovane privrede. Buduci da je ta vrsta ekonomskog ponasanja istorijski definitivno propala i rezim ce jednoga dana morati i da nestane zajedno sa njom, sem ako JUL-ova akcija stvaranja kapitalkomunista kroz privatizaciju ne uspe. Sto duze se rasplet odlaze cena ce biti veca.

Milutin Mitrovic