Ziveti ili mreti

Gradjani se masovno obracaju Skupstini opstine Pancevo pitajuci sta se preduzima da se zaustavi sirenje otrovnih gasova nad gradom. Stanovnistvo je sve bolesnije, ali su podaci o stanju zdravlja nedostupni. Zavod za zdravstvenu zastitu Panceva saradjuje samo sa Ministarstvom zdravlja, a zagadjivaci samo sa republickom inspekcijom. U takvoj situaciji gradjanima samo preostaje da »disu na skrge«. Hoce li lokalna samouprava poceti da republickim organima agresivnije postavlja zahteve koji se ticu zastite zdravlja stanovnistva i zastite zivotne sredine?

U Skupstini opstine Pancevo odrzana je, 4. juna, tribina »Javna stvar« na kojoj su ucestvovali predstavnici SO Pancevo, Rafinerije i Azotare, Zavoda za zastitu zdravlja Pancevo, gradske inspekcije, odbornici Zelene stranke, predstavnici gradjana koji osnivaju novi ekoloski pokret, predstavnici Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije i lista Republika. Sazivac i voditelj razgovora bila je Milka Vasic iz opstinskog pododbora za ekologiju.

Milka Vasic je podsetila da je vreme postede gradjana isteklo sa skidanjem sankcija i da je vazduh nad gradom ponovo zagadjen. Gradjani se svakodnevno obracaju opstini s pitanjem sta se preduzima. U nemoci da se problemi stvarno resavaju, gradjani osnivaju nove ekoloske pokrete iako postoji Zelena stranka koja ucestvuje u opstinskoj vlasti. Na prethodno odrzanim sastancima usvojene su sledece teze i zakljucci: da se uradi katastar zagadjivaca; da se poveca broj mernih mesta zagadjenosti vazduha, jer ih je sada samo dva koji, uostalom, i nisu na izvoru zagadjivanja; da se mere svi parametri zagadjivanja, a ne samo tri sto je sada praksa; da se nabavi odgovarajuca oprema za Zavod za zastitu zdravlja; da se odredi ko ce obavljati merenje zagadjenosti, odnosno da to budu laboratorija Zavoda, laboratorija zagadjivaca i neutralna laboratorija; da se odredi eko-taksa prema vrsti i ekonomskoj snazi zagadjivaca; da eko-taksu placaju i privatna i javna preduzeca ukoliko njihova proizvodnja ugrozava zivotnu sredinu; da opstina ima aktivan odnos prema aktivnosti Ministarstva za saobracaj koje radi na utvrdjivanju eko-takse za vozila; da Zavod za zdravstvenu zastitu obavestava stanovnistvo o stanju zdravlja stanovnistva, kao i osoblje koje radi na opasnim mestima u hemijskoj industriji; da se uvede Crna knjiga bolesti koja bi bila javna, a sadrzavala bi podatke o oboljenjima specificnim za podrucje Panceva; da javnost bude upoznata sa tokom razgovora o dozvoli za rad Karbamida 2.

Visegodisnje iskustvo

Ivan Zafirovic iz Zelene stranke izneo je iskustva svoje stranke u proteklih sest godina. Podsetio je da je u Pancevu prvo osnovan ekoloski pokret Zelena pega, i da su medju njenim osnivacima bili i gradjani koji su kasnije osnovali Zelenu stranku, koristeci iskustva Zelene pege. Prvi izlazak u javnost Zelena stranka imala je 1991. godine. »Insistirali smo na javnosti ekoloskih podataka i obratili smo se upravnom odboru Fonda za gradjevinsko zemljiste i puteve sa predlozima o utvrdjivanju prioriteta za unapredjivanje zivotne i radne sredine. Predlagali smo da se izradi novi generalni urbanisticki plan i da se za projekte ne utrosi ni dinar ukoliko se prethodno ne izradi ekoloska studija. Trazili smo da se zavrsi katastar zagadjivaca. Da se prati veci broj zagadjivaca vazduha jer je u njemu prisutno najmanje 20 polutanata. Tada smo zahtevali da se zagadjenost prati 24 sata dnevno. Koliko se situacija u pogledu pracenja pogorsala vidi se i po tome sto je ranijih godina praceno sest parametara, a danas samo cetiri. Trazili smo da se prati i meri zagadjenost tla koje se ni sada ne meri. Predlagali smo da se sredstva usmere ka konkretnim programima i akcijama a ne da se finansira opstinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine. Bili smo i protiv projekta slobodne carinske zone i Potamisja. I danas insistiramo da ostane ista strategija razvoja grada i zastite sredine, da se zabrani gradnja postrojenja koja mogu zagaditi zivotnu sredinu, i to je nas kljucni stav«, rekao je Ivan Zafirovic.

»Za pet meseci uradjena je 1161 analiza specificnih i taloznih materijala. Dozvoljena granica predjena je 38 puta. Od toga 34 puta dozvoljenu granicu presla je cadj, 2 puta azot i 2 puta amonijak. Odnosno 2,2 odsto ukupnog merenja preslo je dozvoljene granicne vrednosti, a dominirala je cadj u zimskom periodu«, izjavila je Borka Matijevic.

Karbamid 2: procedura ce se postovati

Zvonko Ljesnjak, clan opstinske vlade: »Tokom ranijih sastanaka sa predstavnicima 'juzne zone' i mogucim novim investitorima predocili smo da nece moci da izbegnu urbanisticko-tehnicke uslove kada je u pitanju izgradnja pogona ili fabrika. Po zakonu, opstina se izjasnjava o regulacionom planu koji definise namenu prostora, a odbornici odlucuju da li ce se nesto graditi ili ne. Gradjani traze referendum o takvim pitanjima, ali se i odlucivanje preko odbornika moze smatrati nekom vrstom referenduma.

Sa 'juznom zonom' odrzace se serija razgovora da bi se napravio iskorak u vezi sa obaveznim merenjem i merenjem specificnih zagadjivaca koji nam otezavaju zivot. Katastar zagadjivaca je uradjen ali umesto 5. juna, na Svetski dan zastite zivotne sredine, bice predstavljen 20. juna, posto su profesor Ljesevic i Institut za fiziku odlozili rok«.

Podaci za Ministarstvo, a ne za gradjane

Dr Borka Matijevic: »Zavod za zastitu zdravlja Pancevo spada u manje zavode. Ima oko 60 zaposlenih, a pokriva juznobanatski region sa 320 hiljada stanovnika. Zavod nema sluzbe po domovima zdravlja, a prati ispravnost voda, vazduha, zivotnih namirnica, epidemiolosku situaciju, organizaciju socijalne medicine. U tome je razlika izmedju vojvodjanskih i zavoda u Srbiji, koji odgovarajuce sluzbe imaju u domovima zdravlja, a mi ne.

Problematiku aerozagadjenja pratimo vise od 20 godina. Obim i metode merenja bile su uvek dosta problematicne jer oblast nije bila regulisana, za razliku od pracenja voda i zivotnih namirnica. Ni u opstini ni u ekoloskom pokretu nije bilo definisanih i decidiranih stavova u vezi sa tim sta ce se pratiti, a sta ne. Program pracenja vazduha realizuje se od 1993. godine na osnovu programa Ministarstva za zastitu zivotne sredine, kojim je obuhvaceno 28 gradova. Zavod prati osnovne zagadjujuce supstance: sumpor-dioksid, cadj, azot-dioksid, prizemni ozon, talozne materije medju kojima 13 parametara, osim ugljen-monoksida i vinil-hlorida monomera. Pet obaveznih parametara Zavod je poceo da prati od maja.

Druga obaveza koja je interesantna zbog gradjana odnosi se na obavezu lekara u ambulantama da dostave prijavu oboljevanja dece od nula do 14 godina starosti, a prijavljuje se 14 bolesti. Mi sumiramo te rezultate i sa mesecnim izvestajem o pracenju parametara dostavljamo Ministarstvu zdravlja. Kod odraslih se prate 4 bolesti, s tim sto su oni podeljeni na pusace i nepusace. Treca lista odnosi se na mortalitet od malignih oboljenja respiratornih organa za ceo region.

Zavod je obavezan da sacini program potreba za potpuno ozivljavanje laboratorije i njeno osposobljavanje da obavlja skupe analize. Kada je 90-te godine izbio revolt gradjana, nasa industrija je kupila aparate cije odrzavanje niko nije finansirao, a odlaskom strucnjaka, aparati su konzervirani. Dva merna mesta u gradu odredjena su na bazi studije inzenjeringa i razvoja od pre vise godina«.

»Nazalost, nastavlja doktorka Matijevic, »neprijatni mirisi koji se cesto osecaju nisu ocigledno vezani za parametre koji se prate. U toku pet meseci smo par puta je neprijatan miris bio prisutan od pola do dva sata. Na pitanja gradjana da li znamo o cemu se radi, odgovarali smo da neprijatni mirisi nisu vezani za parametre koje pratimo i koji se svakodnevno salju Ministarstvu«.

»Godinama smo samo opisivali stanje u gradu, a sada treba nesto menjati. Trebalo bi uvesti naknadu za zagadjivanje prirodnih bogatstava, porez na promet pesticida i naftnih derivata, kamate na kredite za objekte koji zagadjuju okolinu, kazne za nepostovanje propisa. Postoje dve prepreke: sto eko-dinar ide u republiku i sto niko nece da prizna da je zagadjivac i da kupi aparate za zastitu«, kaze Zvonko Ljesnjak.

Vanstranacki pokusaj

Vesna Subotic iz Zavoda za izgradnju grada i predstavnik grupe gradjana koji osnivaju pokret za zastitu zivotne sredine: »Nas tridesetak zeli da se udruzi na vanstranackim osnovama, a jedini nam je cilj da Pancevo i nasa deca imaju zdravije uslove za zivot. Nikog necemo da stavljamo na stub srama, prihvatili smo da su u proslosti gradjene politicke fabrike. Trazimo da se ekoloski dinar vrati gradu, a ne da se zadrzi u republici, da se prate svi parametri zagadjenosti vazduha«.

Sonja Prodanovic, arhitekta: »Postoji uvek nacin da se uputstvo o merenju fragmentira i da se ne dobije prava slika stanja, a da se tvrdi kako je sve radjeno po svetskim standardima. Treba da se istrazi ne samo kolicina opasnih materija nego i broj ljudi koji im je izlozen. To su svetski standardi. Ne mozemo govoriti samo o Pancevu nego i o Beogradu u kojem zivi 34 odsto stanovnika Srbije. Mehanickim grupisanjem podataka dobijamo samo osnovu za strateske poteze.

Ne meri se samo maksimalna, nego i minimalna zagadjenost, kao i duzina izlozenosti. Sve alergoloske krize javljaju se u slucajevima dugotrajne izlozenosti, i zabrinjavajuce je sto se i to ne meri. Kako je doslo do paljenja Azotare, kada je katastrofa bila na pomolu i kada je vojska pripremila evakuaciju stanovnistva? Ovo sto smo danas culi pre je slika 'standardnog gradica'. Zasto dati Zavodu 40 hiljada dolara ako od lekara ne moze da se dobije informacija o stanju zdravlja? Republicki zavod ima informacioni sistem, ali se ne moze dobiti podatak gde da se smeste industrijski kapaciteti. Imamo kompjutere, a nema podataka o zdravlju stanovnistva. To gradove cini kriznim mestima«.

Dva tabora

Gojko Opacic, komunalni inspektor: »Gasifikaciju grada smo prvi zapoceli, a zavrsicemo je poslednji. Lokalna samouprava moze da pomogne mnogo. Osim toga, komunalni zagadjivaci su u nadleznosti lokalne vlasti.

Nismo spremni za ekscesne situacije. Kada su se u gradskoj kanalizaciji pojavile velike kolicine otpadnih materija - ni izvestaj nismo dobili«.

Pal Janos, odbornik Zelene stranke: »Zasto ozbiljni ljudi gube vreme zbog toga sta smrdi? Gradjani potpisuju peticije jer od smrada ne mogu da spavaju. Treba prelomiti jednu stvar: Pancevo treba da dobije drugaciju stratesku orijentaciju razvoja, a prljavu industriju treba pustiti da umre«.

Milenko Mihaljovic, novinar: »Generacije ponavljaju pricu o ekologiji. Prvog zagadjivaca, Azotaru, dobili smo 1962. godine. O ekologiji smo dobili saznanja 80-ih, a u medjuvremenu dosla je i Rafinerija. Azotara je dobila ISSO 9002 za kvalitet, ali je predstavnik Evropske unije konstatovao da smo veoma daleko od eko-isso 14 000«. Sta su rekli predstavnici »juzne zone«? Ne zele da budu posmatrani kao ljudi iz suprotnog tabora jer i oni i njihova deca disu isti vazduh. Smatraju da Pancevo ima pravo da svoju volju nametne republici, spremni su da pomognu, podrzavaju postavljanje hidrometeoroloske stanice u gradu.

Razgovor o ekologiji nastavice se u Pancevu na sednici Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina, 5. jula, kada se ocekuje i usvajanje zakljucaka u cijem ce formulisanju ucestvovati predstavnici vise ugrozenih gradova Srbije.

Pripremila O. R.

Posaljite nam vas komentar