Izbori u Bosni i Hercegovini

Na svakih 11 700 biraca dolazi po jedna stranka, koalicija ili nezavisni kandidat

Predstojeci lokalni izbori u Bosni i Hercegovini, sada je vec izvesno, nece doneti nikakve krupnije promene na tamosnjoj politickoj sceni. Opozicione stranke u oba entiteta imaju izgleda da osvoje vlast ili obezbede neki ozbiljniji uticaj tek u manjem broju opstina. Za izbore se, prema zvanicnim podacima, prijavilo 100 stranaka i koalicija. Iz Republike Srpske (RS) prijavljeno je 55 stranaka, a iz Federacije Bosne i Hercegovine 35. Ukupno je prijavljeno 10 koalicija i 155 nezavisnih kandidata. Posto u BiH ima manje od 3 000 000 biraca, to znaci da na svakih 11 700 biraca dolazi po jedna stranka, koalicija ili nezavisni kandidat.

Bosanska politicka scena je, ocigledno, potpuno »razbijena«, sto je dodatno umanjilo sanse opozicionih grupacija. Dve velike opozicione grupacije, koje su bile u trci na proslogodisnjim parlamentarnim izborima, su se raspale. Stranka za Bosnu Harisa Silajdzica, koja je nosila najjacu opozicionu listu u Federaciji, prisla je Stranci demokratske akcije (SDA), a Savez za mir i progres, koji je predvodila Socijalisticka partija RS, se ugasio. Nestanak tih koalicija je, po logici brojeva, doprineo povecanju broja stranaka koje ce ucestvovati na izborima.

Politicki posmatraci ocenjuju da je povecan broj stranaka, narocito u RS, dobrim delom i rezultat »lova« na sredstva koja strankama za predizbornu kampanju obezbedjuje OEBS. Srpski entitet ekonomski stoji daleko losije nego Federacija, pa je logicno sto su se grupe ljudi ili pojedinci »dosetili« kako da dodju do novca. Nije, medjutim, jos izvesno da ce OEBS za lokalne bosanske izbore, kao sto je to cinio za proslogodisnje, republicke, novac dodeljivati direktno strankama.

Postoje i dublji politicki razlozi koji su prouzrokovali pravu poplavu politickih partija u BiH. Politicke stranke su, u celini uzev, razocarale birace, kako one sa tvrdim nacionalistickim stavom, koji su zeleli sto vece nacionalne drzave, tako i one koji podrzavaju ideju o Bosni i Hercegovini kao multietnickoj drzavi u kojoj ce prava gradjana biti iznad prava nacija. Takvo stanje je, automatski, otvorilo prostor za pokusaje velikog broja ljudi da stvore politicke partije i ponude sopstvene politicke opcije.

Federacija

U Sarajevu vlada uverenje da su i SDA i tri koaliciona partnera imali jake razloge za formiranje bloka. Silajdzic, Kadic i Spahic mogu racunati na sigurnu izbornu pobedu, a SDA ocekuje izvesno popravljanje sopstvenog imidza, narocito u medjunarodnoj zajednici. Medjunarodni posrednici u Bosni i Hercegovini poceli su, naime, sve ostrije da ukazuju na rastuci uticaj nacionalistickih »jastrebova« iz vladajuce stranke, koji, prakticno, rade na podeli zemlje.

Osim te koalicije, na sigurnu pobedu na teritoriji pod hrvatskom kontrolom racuna i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). Druge stranke, ukljucujuci i Uniju bosanskohercegovackih socijaldemokrata (UBSD), nemaju previse izgleda. Nije, cak, izvesno da ce UBSD uspeti da osvoji vecinu u Tuzli, gde je tokom celog rata uspela da se odrzi na vlasti.

Brcko

Politicki posmatraci, medjutim, procenjuju da ima izgleda da sve srpske stranke naprave neku vrstu dogovora o zajednickom nastupu u Brckom, strateski trenutno najznacajnijem gradu u Bosni, koji »preseca« RS na istocni i zapadni deo. Stranke iz RS su se, za pocetak, dogovorile da na lokalnim izborima za Brcko nijedna od njih ne pravi koaliciju i ne saradjuje sa strankama iz Federacije.

Za srpsku stranu je izborna pobeda u Brckom od odlucujuceg znacaja. Ako partije iz RS izgube lokalnu vlast, otvara se put za gubljenje kontrole nad gradom i podrucjem oko njega, cime enklava na zapadu, oko Banjaluke, ostaje odsecena od istoka. Posmatraci na Palama i u Banjaluci veruju da na ovogodisnjim izborima srpska strana moze da obezbedi pobedu.

Brcko je pre izbijanja rata u Bosni i Hercegovini bilo vecinski muslimanski grad. Muslimansko stanovnistvo je proterano, a srpska strana je, narocito nakon potpisivanja sporazuma u Dejtonu, pocela intenzivnu kampanju naseljavanja srpskih izbeglica iz centralnih delova Bosne. Posto je RS ekonomski veoma slaba i nije u stanju da izbeglicama ponudi pristojan smestaj i izglede za zaposljavanje, grad jos nije »napunjen« onima koji bi bili spremni da u njemu ostanu.

Istovremeno, Federacija insistira na povratku izbeglica, a medjunarodna zajednica sprema se da ulozi velika sredstva u obnovu porusenih kuca. Dugorocno gledano, srpska strana ne moze da izdrzi takvu vrstu pritiska i morace, ukoliko u medjuvremenu ne nadje neko drugo resenje, ili sama ne pribavi dovoljno novca, da i u praksi prihvati zahtev za povratak izbeglica. Sada se u Brckom, kao i u drugim mestima u oba bosanska entiteta, primenjuje neka vrsta organizovanog terora nad povratnicima. Oni bivaju fizicki napadani, tek obnovljene kuce se pale, ljudi zastrasuju.

»Stvar je, u sustini, ipak prilicno komplikovana. Ako bi medjunarodna zajednica svim sredstvima podrzala muslimansku stranu, srpske stranke bi mogle, mozda cak i na predstojecim izborima, da izgube lokalnu vlast. Svi, medjutim, vide da bi to moglo da izazove pravi haos. Problem Brckog se, u krajnjoj liniji, ne moze parcijalno resavati. Kucama treba vratiti i stotine hiljada srpskih izbeglica«, ocenjuje jedan politicki posmatrac u Banjaluci.

Karadzic

Zahtev za izrucivanjem optuzenih za ratne zlocine naisao je na otvoreno odbijanje vlasti RS. Predsednica RS Biljana Plavsic je, nakon razgovora sa Olbrajtovom, rekla da Ustav RS ne dozvoljava izrucenje. To znaci da bivsi lider Radovan Karadzic i vojni komandant general Ratko Mladic ostaju pod zastitom Pala.

U Beogradu je Olbrajtova dobila odgovor da su Karadzic i Mladic drzavljani druge drzave i da jugoslovenske vlasti nemaju nikakve ingerencije nad njima. Dobro obavesteni izvori u Banjaluci i na Palama, medjutim, tvrde da su odnosi izmedju Karadzica, koji kontrolise privredu RS, i srpskog predsednika Slobodana Milosevica »bitno poboljsani«. Prema tim izvorima, njih dvojica su direktno dogovorila liberalizaciju trgovine RS i SRJ koja je zvanicno stupila na snagu 9. juna. Karadzic je, prema tim izvorima, cak putovao u Jugoslaviju pocetkom ovog meseca kako bi se sastao sa Milosevicem.

Milosevicu je potrebna podrska u RS, kako bi se na predstojecim izborima u Srbiji prikazao kao borac za srpske nacionalne interese. On zna da SDS ostaje dominantna politicka snaga u RS, ali i da Karadzic i dalje ima snazan uticaj, pre svega u ekonomskim poslovima i u policiji.

Dragan Janjic (BETA)