Rebazarizacija i redespotizacija

Mnogi se pitaju koja je svrha zdruzene akcije »udri po buvljacima Srbije«. Mnogi takodje konstatuju »rebazarizaciju« zemlje seljaka na post-komunistickom Balkanu, sto ce reci trgovinu svuda i na svakom mestu, a u detalju: sa robom na podu, u rukama, na grudima, na kartonskoj kutiji, na nogarima, do kioska kao dostignuca povisenog standarda.

Sliku trgovca »levantinskog grada« s proslog veka ilustruje poslasticar s tacnom na glavi i nogarima pod miskom koji pokretnu radnju oglasava uzvikivanjem ponude, a kada naidje kupac/konzument, prodavac/poslasticar zastaje, siri nogare na koje stavlja tacnu s kolacima i prema izboru musterije pincetom slatkis umace u jedan od aromaticnih sirupa i poslasticu utura u usta musterije za protivvrednost od nekoliko grosa. Uturanje robe danas u nas i pored sirokih mastovitosti komunikacijskih iskoraka, svodi se i na pokretne radnje akvizitera torbara »nogom u vrata« kancelarija, stanova i drugih mesta u kojima se »diluju« vec uobicajene knjige i umetnine, a sada i siroki asortiman kozmetike, krpica i slicica, metli, slatkisa, hrane... A kao oblik ustaljivanja pokretnih radnji, post-komunistickim konceptorima se kiosk »prosvetlio« kao utvara cepenka iz potisnute balkanske memorije. Razlika izmedju cepenka i kioska, mada slicne kvadrature i »sedecivog« radnog mesta zatrpanog robom koja se ispred cepenka svakodnevno kaci prema carsiji i prolaznicima/kupcima (iliti moderno, prema javnom prostoru) doprinosi sarolikosti kontinualnog toka carsije. Kiosk-soliter, medjutim, kao inferiorni naslednik cepenka bastini modernisticko razgradjivanje urbaniteta sa mnogo neartikulisanog »nicijeg« prostora unistene ulice-carsije kao tradicionalnog niza. A o preglednosti i lakom snalazenju pri pronalazenju trazene robe da i ne govorimo. Vracanje na pitanje s pocetka; akcija prisile i pendrek demokratije bez valjane koncepcije i bez urbanisticke vizije kao odgovora na spontane vitalnosti trgovanja, osim krajnje redukovane »kioskizacije« osudjena je na neuspeh. A najverovatnije da uspeh resavanja pitanja trgovine, zaposlenosti prodavaca, snabdevanja domacinstava potrepstinama, »osvesceni« programeri nisu ni imali u vidu osim da demonstriraju poruku ko sme da bije narod. Poriv za »redespotizacijom« post-komunistickog Balkana kao prividne levantinske vladavine strahom, u savremenom post-modernom kontekstu ukazuje na ociglednu jalovost koja nas vodi u dalje poraze.

Milan Prodanovic