posta.gif (388 bytes) arhiva.gif (408 bytes) tragac.gif (436 bytes) english.gif (460 bytes) pretplata.gif (492 bytes)

Nasa Borba, 20. avgust 1998

Sadrzaj:

KONFERENCIJA ZA NOVINARE EVROPSKIH HUMANITARACA U PRISTINI
Humanitarna katastrofa zaustavlja dijalog dve strane

DUSAN PAVLOVIC, POLITIKOLOG O MOGUCNOSTI DA NEKO NAPRAVI PROMENE U DRUSTVU
Ljudi su spremni da trpe

IMA LI SA VLADOM SRBIJE ZIVOTA PRE SMRTI
Ni svako korenje nije za jelo

MILAN NIKOLIC, UGS "NEZAVISNOST„
Umesto u rat, novac metalcima

LETOPIS
Tirnanicev sertifikat

DR MIRA MARKOVIC I BRACNI PAR KLINTON
"Kako je dr Mira Markovic pozelela da postane pisac„
Iz "Vremena„ prenela "Nasa Borba„ 10. avgusta 1998.

PO STO PUTA
Srbijagejt

KOSARKA -RESENA "ZAGONETKA„ OKO REPREZENTATIVNOG CENTRA
Tomasevic ostaje u Partizanu

REAGOVANJA NA SAOPSTENJE REDAKCIJE "NASE BORBE„, OBJAVLJENOG U DVOBROJU OD 15–16. AVGUSTA 1998. GODINE
Progutace nas crvena magla sa Dedinja

POVODOM FELJTONA VORENA ZIMERMANA U "NASOJ BORBI„
Nedobronamerno rabljenje mitologije

 

Povratak na Home Page

 

KONFERENCIJA ZA NOVINARE EVROPSKIH HUMANITARACA U PRISTINI

Humanitarna katastrofa zaustavlja dijalog dve strane

Pristina. – U toku dvodnevne posete Kosovu visoki komesar Evropske unije za humanitarna pitanja Ema Bonino posetila je juce selo Cirez, Malisevo i, kako je ona rekla, nije uspela da stigne do Orahovca. U Pristini se susrela s liderom kosovskih Albanaca dr Ibrahimom Rugovom, koordinatorom rada republickih organa na Kosovu Andrejom Milosavljevicem i predstavnicima humanitarnih organizacija akreditovanih na Kosovu.

Na konferenciji za novinare, koja je organizovana na kraju posete, prisutnima su se obratili austrijski ambasador u SRJ gospodin Volfgang Petric, evropski komesar za humanitrna pitanja gospodja Ema Bonino i pomocnik visokog komesara UN za izbeglice gospodin Soren Jesen Petersen. Gospodja Bonino je istakla da je imala dosta sastanaka sa humanitarnim nevladinim organizacijama, da je juce u toku celog dana bila na terenu i da je imala sastanak s predstavnicima srpskih lokalnih vlasti i sa gospodinom Rugovom.

– Glavni cilj i razlog da trazim pomoc od celog sveta je ocena situacije sa humanitarnog stanovista, koja je glavni razlog moje posete i koja je vrlo teska. Mislim da treba da nateramo srpske vlasti i medjunarodnu zajednicu da budu svesni toga da ne postoji nikakvo humanitarno resenje za zimu ako se ovako nastavi.

– Krecemo se velikom brzinom od humanitarne krize ka humanitarnoj katastrofi – jasno i nedvosmisleno je upozorila gospodja Bonino. Potrebno je hitno zaustavljanje rata. Imamo potrebu za jednom vrstom sigurnosti da bi ljudi dobili hrabrost da se vrate svojim kucama, istakla je na kraju gospodja Bonino.

Gospodin Petersen je izjavio da je to sto su svi ovde koincidencija. On je istovremeno u dve misije, ali je to logicno jer je u poslednjih sest-sedam godina UNHCR bio u prvim borbenim redovima.

– To je jedna od najtezih i najozbiljnijih kriza s kojima smo se susreli do sada. Kristalno je jasno da se krecemo vrlo, vrlo brzim koracima od onoga sto sada izgleda ozbiljna kriza prema onome sto je katastrofa, sa zimom koja nas ceka, istakao je gospodin Petersen.

Izrazavajuci svoje slaganje da treba postici humanitarni sporazum, Petersen je istakao da humanitarna akcija ne sme biti zamena za politicku akciju kao sto se desilo u Bosni za cetiri-pet godina.

– Kako je istakla i komesar Bonino, hitno treba da se prekine s upotrebom sile, a zatim da se nastavi politicki dijalog kao jedini nacin resavanja ove krize, dodao je. Insistirajuci na vecem pristupu podacima i daleko vecoj bezbednosti humanitarnih radnika, Petersen je naglasio da iako ima poboljsanja, ipak se humanitarni radnici svakodnevno na terenu susrecu s problemima.

– Ocenjujemo da se broj raseljenih unutar Kosova krece do 170.000, a od toga 60.000 zive pod vedrim nebom, dok se vecem broju ne mozemo pribliziti i pomoci im, zakljucio je Petersen.

Ambasador Petric je istakao da u ime Evropske unije u potpunosti podrzava humanitarne akcije o kojima su prethodnici govorili.

– Posebno bih istakao da je vise nego potrebno da se prekinu neprijateljstva i apelujem na jugoslovenske vlasti da to i ucine i da nastave s dijalogom koji samo sto nije poceo. Albanska strana je spremna. Insistiramo na hitnom nastavljanju dijaloga, u suprotnom jos jednom treba podsetiti da vreme kako na humanitarnom isto tako i na politickom planu neumitno prolazi, istakao je ambasador Petric.

Zakljucujuci svoje obracanje, on je posebno potencirao da glavna odgovornost za sve sto se desava na Kosovu pada na jugoslovenske vlasti i uputio im je apel da se stvore uslovi za nastavak dijaloga i "prekine upotreba sile koja se nastavlja i danas„.

G. B.

Povratak na sadrzaj

DUSAN PAVLOVIC, POLITIKOLOG O MOGUCNOSTI DA NEKO NAPRAVI PROMENE U DRUSTVU

Ljudi su spremni da trpe

Dok se status Crnogoraca i Albanaca ne resi drugacije, formula pod "srpskom cizmom„ ce da fukcionise i Milosevic nece imati nikakvih problema sa socijalnim nemirima, smatra politikolog Pavlovic

"Jadna Jugoslavija. Nebo je visoko, Bog je daleko, a Liban blizu„ izjavio je svojevremeno knjizevnik Goran Babic.

Doduse, opaska se odnosila na sada vec pocivsu drzavu SFRJ, ali mirne duse mozemo da kazemo da sve gore navedeno vazi i za SRJ.

Da li ce jesen biti "vruca„ i da li ce Kosovo biti dovoljno jak amortizer da spreci socijalne nemire sirih razmera, na tu temu politikolog Dusan Pavlovic sa Instituta za evropske studije ovako razmislja.

"Ne ocekujem vrucu politicku jesen,iz prostog razloga zato sto ne ocekujem da se problem Kosova resi do jeseni. Mislim, da ce problem Kosova malo da se oduzi. Na to upucuju sledece cinjenice: prvo, Rugova je formirao pregovaracki tim, koji nije obecavajuci, jer se nekoliko vaznih albanskih lidera ostro usprotivilo tome. Zatim, Rugova je formirao pregovaracki tim, koji ima jos manje kredibiliteta u albanskoj javnosti od predhodnog. Cak i ako neki razgovori budu poceli, oni ce da stanu. Pa cemo onda cekati da se formira sledeci pregovaracki tim. Tako ce se u stvari ceo problem Kosova jos malo prolongirati...

– Dokle god Milosevic bude u stanju, da proizvede stanje u kome izgleda da ce svi narodi biti pod "srpskom cizmom„ , narod ce mu pruzati podrsku. Srecna je okolnost, da tih naroda ima sve manje i manje, odnosno da su ti narodi sve zasticeniji. Ostali su jos Crnogorci i Albanci. Za Madjare nisam siguran, da li ce svoje pozicije radikalizovati... Za sve to vreme Milosevic nece imati nikakvih problema sa socijalnim nemirima, kaze Pavlovic.

– Jer, to na neki nacin neutralise razvitak ekonomske svesti kod gradjanstva. Ljudi su jednostavno spremni da trpe, da prihvate cinjenicu da im je standard nizak i da su sve dalje od Evrope i civilizovanog sveta.... Nista se nece promeniti, sve dok ljudi ovde mogu da vide da postoje narodi koji se mogu staviti u potcinjeni polozaj u odnosu na Srbe koji se mogu maltretirati, koji mogu da posluze kao topovsko meso. Dok se ne resi status Crnogoraca i Albanaca, ne mozemo ocekivati socijalne nemire. Ne bih mogao tacno da preciziram,ali mislim da ce se status ova dva naroda mozda resiti za sest meseci... Kada se pitanje Kosova zatvori tj. kada Albanci dobiju status koji ce im garantovati protekciju kod Milosevica, kada se Crnogorci verovatno otcepe i dobiju jos veci stepen suvereniteta, onda ce prostor nestati naroda i etnickih grupa koje ce se moci staviti po srpsku cizmu.

Zbog nedostatka objekata, nad kojima ce se formula pod "srpskom cizmom„ mogla primeniti javnost ce se okrenuti pitanjima standarda i ekonomskog zivota, kojima se svaki normalan narod okrece. Onda bi prosto mogli da trazemo nekoga da izvede promene.

"Nasa Borba„: Ko bi mogao da bude nosilac promena, ko ce reformisati Srbiju?

Dusan Pavlovic: To je za sada problematicno. Imamo nesrecnu okolnost da je najjaca opoziciona stranka u Srbiji, stranka Vojislava Seselja. Ako, neko povede gladan narod u boj protiv Milosevica, onda ce to verovatno biti Seselj. Nesreca je u tome, sto ako Seselj dodje na vlast, zemlja ce biti u jos vecoj izolaciji i jos autokratskija nego sada. Nazalost, kada je u pitanju tzv. demokratska opozicija propao je pokusaj njihove konsolidacije... Kako stvari sada stoje, cini mi se da ce njihove pozicije da uzme Seselj.

N. B: Zasto stranke koje se ubrajaju u demokratsku opoziciju, nisu u proteklom periodu iskoristile socijalni naboj, energiju nezadovoljnih radnika recimo?

D. P: To ne postoji kao problem u ovoj drzavi i zato ne mozete da to koristite. Ne mozete da apelujete na neciju svest, ako ona ne postoji. Ekonomska svest kod vecine ljudi u ovoj zemlji ne postoji. Ne postoji zelja da se ide u Evropu. Ne postoji zelja da se ima veci zivotni standard. Ne postoji zelja da svaka porodica ima po dva automobila i da se deca salju u eleitne skole. Ne postoji zelja, da deca nase dece zive u normalnim okolnostima. Ne postoje u stvari ti zahtevi. Ne mozete se onda obracati necemu sto ne postoji. Ta pitanja ce doci na dnevni red, kada se celi nacionalni diskurs zavrsi. A, to znaci, kada svi narodi koji zive u nekoj vrsti aganzmana sa Srbijom, dobiju toliko veliki stepen autonomije i zastite od Srba, to vise nece biti razloga za izgovor. Tada ljudima jedino preostaje ono od cega zive. Koliki im je licni dohodak, koliko mesecno za njega mogu da kupe hleba... Mozda bi tada mogla da im se obrati demokratska opozicija i da pokusa da taj potencijal iskoristi za sebe...

N. B: Da li u ovakvom sastavu i ovako razjedinjena opozicija to moze da uradi?

D. P: Naravno, nije dovoljno pogoditi sta narod hoce, vec je potrebno to uraditi sa potpuno drugacijom organizacijom u opoziciji. Mislim, da treba da se formira takav opozicioni aranzman, koji ce prvo biti neliderski – to je najvaznija stvar. Drugo, neophodna je da takvoj stranci ili koaliciji veruju i Albanci. Takva stranka ili koalicija, mogla bi eventualno da racuna da ce moci radikalno da promeni rezim. Na sadasnje stranke, ne mogu da racunam. Recimo, kada bi Seselj ili Draskovic dosali na vlast, promenula bi se stranka, rezim bi ostao isti. Ovde nije problem ko vlada, vec je problem celog sistema.

N. B: Da li mislite da su se opozicione stranke u proteklom periodu ponasale, kao u biblijskoj legendi. Kada je Bog uzeo rebro od Adama i napravio Evu, a zatim mu rekao Adame evo ti zena...

D. P: Da to su svi mali Milosevici. Mentalni sklop svesti i politika koju vode u sustini se ne razlikuje od politike koju vodi Milosevic. Ne vidim, da iko pokusava de nesto promeni.Cak ni ovaj Kongres srpskog ujedinjenja... Jer, skoro pedeset odsto ljudi koji su tamo, sve su ovo zakuvali. Kako ce oni sa tom istom svescu, koja se nije promenila deset godina, moci sada nesto da promene. Kako bi recimo Dobrica Cosic mogao da bude generator promena. To je covek koji ne shvata da su ideje koje je promovisao pre deset godina, jos uvek na delu i jos uvek fukcionisu.

N. B: Dakle, dolazimo do stava da oni koji su nas doveli u ovu krizu, iz nje ne mogu da nas izvuku?

D. P: Ne mogu naravno, ukoliko radikalno ne promene svoj pogled na svet. Verujem da covek moze da se promeni. Nisam za to, da se apriori tvrdi da oni koji su nas doveli u krizu, iz nje ne mogu izvuci... Znaci, Dobrica Cosic i svi oni intelektualci koji su sve ovo zakuvali, kada se budu odrekli formulacije "pod srpskom cizmom„, mozda ce i moci da nas izvedu odavde ali za sada ne vidim nikakve naznake da bi oni mogli tako nesto i da urade.

Mirjana Kalinic

Povratak na sadrzaj

IMA LI SA VLADOM SRBIJE ZIVOTA PRE SMRTI

Ni svako korenje nije za jelo

Nova republicka vlada, kao ni prethodna uostalom, nista nije ostvarila od silnih obecanja premijera Marjanovica, a sve ono sto je uradila samo je otvaralo nove krugove pakla za odredjene krugove gradjana

Jasna Kesic

Branko Kostic zvani "Kockica„, clan poslednjeg Predsednistva SFRJ, verovatno ni sam nije slutio koliko je dobar prorok bio kada je jos odavno rekao da ovaj narod moze da jede korenje. Ali, cak ni njegovo vizionarstvo nije dosezalo tako daleko da istom narodu preporuci i koje travke ili korenje da koristi za lecenje raznih bolesti, pa da potpuno predjemo na zdrav, vegeterijanski nacin ishrane i lecenja, jer nam je sa ovom Vladom Srbije to neizbezna sudbina.

Republicki premijer, gospodin Mirko Marjanovic vec petu godinu obecava gradjanima Srbije uvek iste stvari, a da nijednu jedinu od njih nije ispunio. I zbog toga nikada nije ni pocrveneo! Nema nikakve sumnje da ta obecanja sluze samo da zamazu oci naivnim i neobrazovanim glasacima, zavisnicima Drugog dnevnika RTS, a da je sve ono sto Vlada Srbije stvarno radi u direktnoj suprotnosti sa onim sto je obecala. Mere koje je preduzela i zakoni koje je predlozila Skupstini gotovo bez izuzetka su veliku vecinu gradjana vodili u nove krugove pakla.

Pre svog drugog izbora za srpskog premijera (pre otprilike pet meseci), g. Marjanovic ce obecao da ce njegova vlada "obezbediti stabilnost, razvoj, ekonomsku i socijalnu sigurnost„. Sta uopste, kad coveka prodje napad ocajanja i depresije, reci o tome? Mozda jedino da su od Srbije stvarno napravili Eldorado, ali samo za vladajucu elitu i pljackase svih fela.

Gospodin premijer je tada rekao i da ce "okosnica rada Vlade biti ekonomske reforme„ i "svojinska transformacija privrede, uz kontrolu parlamenta i javnosti„. Od te po ko zna koji put obecane reforme jos se ne vidi cak ni ozbiljna namera da se sa njom pocne. Zato je Jugoslavija, nakon pet godina Marjanovicevih "reformi„, na ubedljivo poslednjem mestu u grupi zemalja u tranziciji i to iza Turkestana, Kazahstana i Azerbejdzana. I sve dok budemo imali ovu vladu, to mesto nam garantovano niko nece ugroziti, jer jos jedna takva vlada u svetu ne postoji.

Zbog cetvorogodisnjeg odlaganja reformi, sto znaci u vreme mandata g. Marjanovica, srpska privreda je ostvarila neto gubitak od oko 10 milijardi dolara. Kad se tome dodaju i spoljni dug od oko 12 milijardi dolara koji svakog dana raste zbog dopisanih kamata, stara devizna stednja koja iznosi oko 4,5 milijardi dolara i spoljnotrgovinski deficit koji je premasio milijardu dolara, onda se sasvim lepo vide rezultati "uspesnog„ vladanja ove vlade.

Marjanovic je obecao i "vracanje SRJ u medjunarodne organizacije i institucije„ i "aktivno ucesce u evropskim integracijama„ , a umesto toga smo ponovo dobili sankcije – Evropska unija i SAD su zabranile nove investicije u Jugoslaviji, zamrznuti su svi drzavni racuni u tim zemljama, a pitanje je dana kada ce i JAT-ovim avionima biti zabranjeno da lete u te zemlje. Primer Crne Gore koja je zbog drugacije politike iskljucena iz svih sankcija nije doprineo da se Vlada Srbije ugleda na tu republiku, vec samo da zaostri odnose sa njom. To je samo jos jedan dokaz da ovaj rezim najbolje pliva u mutnim vodama: najbolje funkcionise kad u koferima iznosi pare na Kipar i na druga mesta i stavlja ih na privatne racune, kad pere novac i bavi se slicnim stvarima koje svaka iole normalna i pravna drzava na svetu najstrozije kaznjava.

Secamo se i Marjanovicevog obecanja da ce racionalizovati drzavnu upravu, ali je umesto toga broj ministarstava povecan, svaki ministar je dobio i dva zamenika iz redova ostala dva koaliciona crveno–crna partnera da bi mogli jedni druge da kontrolisu. Poznavaoci prilika kazu da je nova vlada broj zaposlenih povacela gotovo za tri puta. To je u redu, mogla je da poveca i za pet puta.

Srpski premijer je, izmedju ostalog, obecao i "demokratizaciju Srbije po standardima razvijenih parlamentarnih demokratija„. Da nije tragicno, bilo bi smesno, jer smo verovatno na toj liniji dobili novi Zakon o univerzitetu, najmracniji od svih otkako postoji univerzitet u Srbiji. Umesto demokratizacije, ova vlada cini sve da ukine i ono malo demokratije sto do sada nije postigla da ukine. Zabranila je i zaposlenim lekarima da u slobodno vreme rade u privatnim ordinacijama, ukinula bolesnicima lekove ICN Galenike na recepte, a za mnoge nema adekvatne zamene, bez sumnje, zato sto "brine„ o svojim gradjanima. Ili ce opet neko od njenih ljudi debelo zaraditi na uvozu nekvalitetnih lekova iz inostranstva...

Od svih dosadasnjih mera koje je preduzela Vlada Srbije niko, ako izuzmemo njih same i krug oko njih, nije nista dobro video. Naprotiv, svaka njihova mera je manji ili veci broj gradjana zavila u crno – jedna akademsku javnost, druga lekare kojima ta ista Vlada bedne plate neredovno isplacuje, treca najveci broj bolesnika koji ce ostati bez odgovarajucih lekova ako ne mogu da ih kupe u privatnim apotekama...Zato ih treba lepo zamoliti da vise nista ne rade za nase dobro.

Nakon svega, jedino pravo pitanje je: ima li u zemlji Srbiji sa ovom vlascu zivota pre smrti?

Povratak na sadrzaj

MILAN NIKOLIC, UGS "NEZAVISNOST„

Umesto u rat, novac metalcima

Prosle godine uvezeno je metalskih proizvoda u vrednosti 1,1 milijardu dolara. Izgleda da je nasoj vlasti vise stalo da uposli strane radnike i kapacitete, kaze Nikolic

Tomislav Banovic, predsednik Veca Saveza sindikata Srbije i Dragan Tomic, potpredsednik republicke vlade, u vreme svog proslonedeljnog gostovanja u Nisu izjavili su, tacnije obecali su, da ce dati metalcima 200.000.000 dinara. Trebalo bi ih pitati ciji novac obecavaju, kao i zasto, kad ga vec ima, to nisu na vreme ucinili, komentar je Milana Nikolica, predsednika Granskog sindikata metalaca "Nezavisnost„ povodom pomenute izjave celnika republicke sindikalne centrale i potpresednika republicke vlade.

Prema Nikolicevoj jucerasnjoj oceni, aktuelna vlast i njen sindikat novac ne zele da usmere u metalski kompleks zarad njegovog pokretanja, a kad procene da nesto u njega valja uloziti, onda to ide za plate. Procena ovog sindikata je da bi trebalo stvoriti zakonske uslove da ova suma bude ulozena u socijalni program na nivou Srbije.

– Tih 200.000.000 dinara, recimo, je 1.000 dinara po jednom neuposlenom metalcu, kao socijalna pomoc za mesec dana, ili po 500 dinara pomoci za svakog u toku dva meseca. Socijalni program mogao bi finansijski da se pokriva svakog meseca ovom sumom ukoliko bi prestao rat na Kosovu posto on sam kosta upravo 200.000.000 dinara, smatra Nikolic.

Sindikalisti procenjuju da u Srbiji ima posla za polovinu metalske industrije, ali da vlast to ne dozvoljava. Pored toga, sindikalisti smatraju da posla ima za prave majstore – metalce i da ih cak nema dovoljno "posto su prekobrojni iz preduzeca odavno vec negde nasli uhleblje, radeci kod privatnika na crno ili van zemlje, a da su pravi visak radnici iz rezije.„

– O tome da ovoj vlasti nije stalo do metalskog kompleksa i pokretanja proizvodnje svedoci i cinjenica da je lane uvezeno metalskih proizvoda u vrednosti od 1.100.000.000 dolara, a u prvoj polovini ove godine vrednost uvoza metalskih proizvoda iznosi 634.000.000 dinara. Ovo se cini uprkos cinjenici da su nase fabrike zvrjale prazne. Istina je da imamo zastarele kapacitete u metalskom kompleksu, ali to je 25 do 30 kapaciteta koji ne mogu zadovoljiti savremenu proizvodnju i trziste. Ostatak bi mogao valjano da radi. Cini se da pomenuti uvoz samo kazuje da je nasoj vlasti vise stalo da uposli strane kapacitete i strane radnike nego do ovdasnjih metalaca, kaze Nikolic.

Po objasnjenju Nebojse Savica, potpredsednika GSM "Nezavisnost„ , dug beogradske industrije (735 preduzeca sa 73.000 uposlenih) iznosi 10.370.000.000 dinara, dok cela privreda prestonice grca u zaduzenju teskom 16.000.000.000 dinara. Sindikalisti upozoravaju i da je novobeogradski IMR pred stecajm kojim se prikriva krivica onih koji su ga pljackali i doveli na ivicu propasti.

G. Djukic

Povratak na sadrzaj

LETOPIS

Tirnanicev sertifikat

Postoji li razlika u cinjenici da je neko bio desna ruka Boze Boga 1986, a neko Strujina 1996. godine

Pise: Dragoljub Zarkovic

Citaoci "Nase Borbe„ secaju se, mozda, sta sam napisao u tekstu "Komunisti i kolumnisti„ u petak 14. avgusta, ali se Bogdan Tirnanic, kolumnista "Dnevnog telegrafa„, definitivno ne seca ili nece da se seti sta je pisalo u tom tekstu, koji se bavio jednom njegovom rukotvorinom. Povod tekstu bio je jednostavan. Tirnanic je u jednoj od svojih kolumni tvrdio da je u martu 1991. godine postojala samo rezimska stampa, a moja malenkost je ukazala da to nije tacno, kao i na mogucnost da ta vrsta nemara prema faktima proizvede onu vrstu istorije koja ce se pisati uz pomoc "dva svedoka„.

Do juce sam mislio da smo se Bogdan Tirnanic i ja sasvim dobro razumeli, ali od juce tako vise ne mislim, jer je u njegovoj kolumni osvanuo jedan pasaz posvecen mom "liku i delu„, koji, istine radi, nema mnogo veze s mojim tekstom, ali ima puno veze sa vecinom Tirnanicevih tekstova. Radi korektnosti i, napokon, boljeg razumevanja, usudicu se da prepricam glavne Tirnaniceve opaske. On pise da ce iskreno zaliti ako "Nasa Borba„ propadne. U taj projekt Stase Marinkovica dosta je i licno ulozio. Ima i sertifikate o tome. A onda, valjda u sali, kaze da bi mu, ipak, najzalije bilo da ja izgubim ovu kolumnu u kojoj cu ga podsecati na zaboravnost, umecuci u tu recenicu da sam bio "svojevremeno desna ruka cuvenog borca za slobodu medija Bozidara Bogdanovica, zvanog Boza Bog.„ I kao kruna on tvrdi, sasvim netacno, da sam ja tvrdio da on nije 1991. godine pisao za "Borbu„.

Postovani citaoci, ako ne vidite neku tesnu i jasnu vezu izmedju onog sto sam ja napisao i onog sto mi je Tirnanic otpisao, verujte, to nije moja krivica. Kako bih ja mogao da tvrdim da Tirnanic nije pisao za "Borbu„ kad sam mu i ja, kao jedan od urednika tog lista, "pustao„ tekstove. Ako on misli da je "Borba„ iz tih godina bila nerezimsko glasilo, onda je to dokaz da sam ja bio u pravu kad sam tvrdio da nije tacna njegova opaska kako je tada postojala samo rezimska stampa. Pomenutom coveku bi i taj vrlo prost logicki sled bio ubedljiv dokaz da je pogresio, ali ima u nama kolumnistima, nekog djavola koji ne da da cutimo kad je to pametnije. Eto, umesto da budem zadovoljan sto je Tirnanic demantovao sam sebe, prisecajuci se, barem, "Borbe„ kao zive negacije sopstvenog iskaza, ja cu da cackam jos malo dublje, iskreno zapanjen upotrebom dva mrtva svedoka – Stase Marinkovica i Boze Bogdanovica.

Strogo formalno gledano, ne moze se, prvo, reci da je ondasnja "Borba„ bila nerezimski list. Bila je organ Savezne vlade, a sto je taj rezim povezan s imenom Ante Markovica imao drugi predznak od rezima Slobodana Milosevica, sticaj je politickih okolnosti Jugoslavije onog doba. Kad sam ja u svom tekstu, na koji Tirnanic odgovara, pominjao nerezimske listove iz marta 1991. godine nisam mislio na "Borbu„ u kojoj tada Stase vec nije bilo. Na upotrebu pokojnog Boze Boga u kolumnisticke svrhe, mogu da odgovorim samo ovako: postoji li razlika izmedju cinjenice da je neko bio desna ruka Boze Bogdanovica 1986. godine i fakta da je Tirnanic bio desna ruka Hadzi Dragana Antica 1996. godine?

Tirnanicu sugerisem da ne skuplja prasinu u stanu cuvajuci sertifikate o pisanju za ondasnju "Borbu„, jer tu cinjenicu niko i ne spori. Pa nije on poslasticar da mora to majstorsko pismo da okaci na izlog.

(Autor je direktor nedeljnika "Vreme„)

Povratak na sadrzaj

DR MIRA MARKOVIC I BRACNI PAR KLINTON

"Kako je dr Mira Markovic pozelela da postane pisac„

Iz "Vremena„ prenela "Nasa Borba„ 10. avgusta 1998.

Milomir Kragovic, aktuelni direktor "Verzal presa„, u nadahnutom clanku, objavljenom u "Politici„ od 19. oktobra 1996. godine, pisuci o knjigama dr Mire Markovic "Odgovor„ i "Noc i dan„, posto je konstatovao da u "nasoj publicistici nije zabelezeno da dvije knjige jednog autora za tri godine osvoje svet„ i da su u "vreme embarga knjege (su) prevedene na osamnaest jezika„, izmedju ostalog rece i ovo:

" ...Ovome treba dodati podatak da je ’Duga‘, koja objavljuje dnevnike dr Mire Markovic, domaca revija koja se najvise citira u svetu i omiljeno stivo prvog coveka Amerike Bila Klintona.„

Nekoliko dana kasnije, u "Politici„ od 27. oktobra ("Tanjugova„ vest) javnost je obavestena da je Milanka Karic, predsednica Fondacije "Braca Karic„, u toku srdacnog razgovora sa gospodjom Hilari Klinton, suprugom predsednika SAD, ovoj urucila licni poklon prof. dr Mirjane Markovic, americko izdanje njene knjige "Noc i dan„.

Mislim da je bilo kakav komentar suvisan.

Momcilo Djukic

Beograd

Povratak na sadrzaj

PO STO PUTA

Srbijagejt

Ovde se vec deset godina nije nasao nijedan nezavisni istrazitelj, nijedan Kenet Star koji bi pokrenuo istragu o tome da li se ponasanje naseg predsednika uvek uklapalo u ono sto nalazu Ustav i zakoni, odnosno politicka pristojnost i obzir prema narodu

Pise: Bojana Lekic

Dok Vi ovo citate neko ce predsedniku Milosevicu, verovatno, cestitati rodjendan. Sudeci, medjutim, prema svemu sto se ovde dalo cuti kada su se u medijima i kuloarima analizirale slicnosti i razlike naseg i americkog mentaliteta i navika i, konkretno, poredio Klintonov i Milosevicev odnos prema (tudjim) zenama, nema bojazni da bi gospodja Markovic morala da vodi racuna o tome da li ce rodjendanske cestitke njenom muzu izaci iz okvira najkonzervativnijeg poimanja pristojnosti.

Sve sto se dalo saznati upucuje samo na zakljucak da Cobe jos od skolskih dana voli samo Miru i ni na kraj pameti mu nije da svrlja. Ni u Belom dvoru, ni sire. Sto bi krajnje neinformisanog prosecnog Amerikanca koji je vec vise godina, a poslednjih sedam meseci narocito, uglavnom zaokupljen seksualnom aferom "Monikagejt„ moglo da nagna na potpuno pogresan zakljucak da za razliku od njih, srpski narod nije "pod traumom„ o kojoj su poslednja dva dana brujali svi americki mediji. To stoga sto se ovde vec deset godina nije nasao nijedan nezavisni istrazitelj, nijedan Kenet Star koji bi pokrenuo istragu o tome da li se ponasanje naseg predsednika uvek uklapalo u ono sto nalazu Ustav i zakoni, odnosno politicka pristojnost i obzir prema narodu.

Da li sama cinjenica sto, koliko znamo, Milosevic nije saletao drzavne cinovnice i privodio ih po kabinetima, momentalno znaci da nikada nije zloupotrebio svoja ovlascenja ili je decenija koja je za nama pokazala da su situacije u kojima su njegovi potezi izlazili iz okvira zacrtanih, inace gotovo carskim ingerencijama, bile mnogobrojne. Jeste li uvereni da zato sto znate da u nasem slucaju nema nikakve Monike, zbog naseg predsednika niko nije lagao? Da je sam predsednik ispunio obecanja i zakletvu koju je polozio na inauguraciji? Da li je to sto Milosevic izbegava medije i ne daje intervjue dovoljna zastita od zavodjenja porodice i naroda? Mozemo li posle svega sto nam je obecano i narocito posle svega sto smo pod njegovim vodjstvom doziveli, mirne savesti da konstatujemo da nas nas predsednik nikada nije obmanuo? I posebno da, zbog izostanka bilo kakvog ozbiljnog preispitivanja, a kamoli procesa, ustvrdimo da smo pristedeli veliki novac i da nismo pod visegodisnjom traumom? Da nas slucaj vec odavno nije svetska afera – "Srbijagejt„?

Ili smo pristali da samo zato sto nema uflekane plave haljine, dobrovoljno na jarbol okacio belu zastavu?

(Autor je urednik Informativnog programa Radija B 92)

Povratak na sadrzaj

KOSARKA

RESENA "ZAGONETKA„ OKO REPREZENTATIVNOG CENTRA

Tomasevic ostaje u Partizanu

Beograd. – Celo leto proteklo je u najavama da ce Dejan Tomasevic napustiti Partizan i sa svih strana su stizale cifre koje ce "ovaj i onaj„ platiti za krilnog centra reprezentacije. Ispostavilo se da nema interesenata za kupovinu od milion maraka, bar sto se inostranstva tice. Ovde je bila zainteresovana Crvena zvezda, ali je smetnja oko Tomaseviceve igre za "crveno-bele„ i u domacem prvenstvu bila veca prepreka za prelazak u "crveno-beli„ tabor nego suma za obestecenje.

– U ponedeljak Tomasevic se prikljucuje ekipi i na turniru u Rotenbergu ponovo ce biti u starom drustvu. Tamo ce nam prvi protivnik biti tim Cvelea, ucestvuju i ekipe Gisena i Albe. U nedelju se vracemo u Beograd. Prvo nas ceka turnir "Beogradski pobednik„, posle cemo gostovati u Vrbasu, zatim odlazimo na turnir u London. Odatle direktno idemu u Tel Aviv na turnir koji organizuje Makabi. Ponovo smo u "Pioniru„ 11. septembra, do meca sa Zagrebom u Kupu Rajmonda Saporte (22. septembra) odigracemo i dve utakmice u okviru Kupa Srbije – porucuje iz Nemacke trener crno-belih„ Vladislav Lucic.

Potencijalni Tomasevicev "poslodavac„ Crvena zvezda nalazi se na pripremama u Andori. "Crveno-beli„ ce se u ponedeljak vratiti u glavni grad i oni ce igrati na "Beogradskom pobedniku„. Posle toga idu u Moskvu gde ce na turniru od drugog do cetvrtog septembra igrati protiv Zalgirisa. CSKA i Makabi je rival u "B„ grupi Lige Evrope.

R. P.

Povratak na sadrzaj

REAGOVANJA NA SAOPSTENJE REDAKCIJE "NASE BORBE„, OBJAVLJENOG U DVOBROJU OD 15–16. AVGUSTA 1998. GODINE

Progutace nas crvena magla sa Dedinja

Kad je krajem osamdesetih, na prostorima bivse SFRJ, zapocelo nacionalisticko ludilo inicirano od laznog srpskog nacionaliste, pobednika cuvene Osme sednice SKS Slobodana Milosevica, jedini glas razuma bila je tadasnja "Borba„.

Nekako u to vreme, poslednji predsednik Savezne vlade u SFRJ Ante Markovic poceo je svojom reformistickom i evropskom politikom da se suprotstavlja pomahnitalim vodjama bivsih jugo-republika. Samo je "Borba„ tada davala prostora demokratskoj, gradjanskoj, reformskoj i proevropskoj Markovicevoj politickoj opciji.

Kad je rat izmedju bivsih jugoslovenskih republika presao sa reci na dela, jedino se u "Borbi„ moglo procitati o stradanjima i patnjama svih, a ne samo "svog naroda„. Rezimska stampa u svim bivsim republikama objektivno i nepristrasno "Borbino„ informisanje proglasila je za petokolonastvo. Tokom kampanje Milana Panica na izborima za predsednika Srbije, krajem 1992. godine, njegove nekrivotvorene izjave mogle su se procitati jedino u "Borbi„. O hajduckom smenjivanju Dobrice Cosica sa mesta predsednika SRJ, u reziji socijalista i Seselja, realno je informisala samo "Borba„. Kada su hapseni i maltretirani Vuk i Danica Draskovic, istinu o tome mogli smo procitati samo u "Borbi„. Ubrzo je pljackaski rezim Slobodana Milosevica namerno izazvao rekordnu hiperinflaciju o cemu je podrobno informisala samo "Borba„. Tada su, u novcanoj oskudici mnogi demokratski nastrojeni gradjani kupovali "Borbu„ umesto dorucka.

Tokom protesta zbog sada vec cuvene kradje na lokalnim izborima u Srbiji 17. novembra 1996. godine, o setnjama i pistaljkama objektivno pise samo "Nasa Borba„. Ko se sada seca nekog Brcina koji je izvrsavanjem naloga o preuzimanju "Borbe„ izazvao transformaciju lista u "Nasu Borbu„? Za "Politiku„, "Politiku ekspres„, "Vecernje novosti„, crvenu "Borbu„, a narocito za RTS, svi protivnici Milosevicevog rezima su petokolonasi i strani placenici. Jedino u "Nasoj Borbi„ sve znacajne politicke stranke imaju korektan tretman. Doduse, postoje i listovi proistekli iz "Nase Borbe„ koji ipak zaostaju po profesionalizmu, a narocito po analiticnosti pisanja u odnosu na "Nasu Borbu„.

U ime prava na blagovremeno, nepristrasno i objektivno informisanje, ne ostavljajte nas bez "Nase Borbe„.

U protivnom, progutace nas "crvena magla„ koja se, na nasu zalost, jos dize sa Dedinja. Uveren sam da ovaj moj apel podrzavaju svi dobromisleci i demokratski orjentisani gradjani nase drzave.

Dr Vladan Jovanovic

odbornik SO Cacak

Povratak na sadrzaj

POVODOM FELJTONA VORENA ZIMERMANA U "NASOJ BORBI„

Nedobronamerno rabljenje mitologije

Misljenje g. Zimermana ima veliku tezinu u Americi bez obzira na formalnu funkciju koju moze da ima u samoj administraciji

Feljton iz pera Vorena Zimermana, bivseg americkog ambasadora u Beogradu, koji je prenela "Nasa Borba„ pod naslovom "The National Interest„ zasluzuje nasu visestruku paznju. Pre svega, radi se o osobi cije misljenje ima veliku tezinu u Americi, bez obzira na formalnu funkciju koji moze g. Zimerman da ima u samoj administraciji u Vasingtonu ili drugde. S obzirom na tezinu koju americki stavovi imaju u pogledu svetske politike, pa u tom kontekstu i problema Kosova, svaki stav, pa i faktografski materijal (sa ili bez navodnika) ima veoma amplificirano dejstvo na tekucu politiku, bilo kratkorocnu, bilo onu "na duze staze„, americke administracije.

Pomenuti napis sadrzi niz sumnjivih podataka, pa i nedobronamernih (po Srbiju, a pogotovu po Srbe) stavova. Ako se ovo poslednje moze razumeti, s obzirom na nacin na koji je ambasador najmocnije sile sveta tretiran od strane naseg rukovodstva (citaj, naseg sujetnog i autisticnog Vodje, koji ga nije "za kaznu„ primao pola godine, posle cuvenog "Gazimestanskog mitinga„), istorijsko-politicke cinjenice ne mogu biti predmet "trgovine„, cak ni sa "prokazenom zemljom„, kakva je Srbija (pod svojim mudrim rukovodstvom).

U jednom nastavku feljtona, g. Zimerman pise (izvuceno u podnaslov): "Kao narod koji potice iz drevnih vremena (borili su se protiv Filipa Makedonskog i njegovog sina Aleksandra Velikog) Albanci su zauzeli Balkansko poluostrvo mnogo pre nego sto su na njega dospeli Sloveni. Kasnije su se borili na strani Nemaca, a Srbi na strani saveznika„. Obe tvrdnje zasluzuju komentar. Prva zagovara tezu dobro poznatu iz arsenala albanskih nacionalista, da su danasnji Albanci potomci starih Ilira, prastanovnika Balkana. Ova veza nikada u istoriografiji nije potvrdjena, pogotovo sto Iliri nisu ostavili nikakvih pisanih (ni drugih) spomenika, a najstarija dokumenta na albanskom jeziku poticu tek iz 16. veka. Kako je napisao poznati britanski lingvista Simeon Poter, povezivati Albance sa Ilirima znaci ici od malo poznatog do potpuno nepoznatog. Mi mozemo da oprostimo g. Zimermanu za ovakve propuste, ali ne mozemo da dozvolimo ovakvo "legalizovanje mitologije„. Mitologija je, kako cemo videti, jos jedan "adut„ siptarske propagande. Druga tvrdnja, koja jeste istorijska cinjenica, samo na prvi pogled ide u prilog "srpskoj strani„. Podsecanje na saveznistvo u prethodnim ratovima moze samo da svede citav problem, odnosno i metodiku njegovog resavanja, na nivo "cenkanja„.

Davanjem "mitskog mesta„ Kosovu u "srpskoj dusi„ g. Zimerman, kao i mnogi drugi, potenciraju iracionalne momente u citavom sporu, pa time prebacuju "srpskoj strani„ politicku nezrelost, odnosno neodgovornost. U tu zamku mogu upasti samo neuki (ili beskrupulozni?) srbijanski politikanti. Od takve njihove "zastite„ nama "pucaju ledja„. U jednom nastavku citamo, pod podnaslovom "Verski i kulturni odjek Kosova u dusi„: "Srbi su posle Drugog svetskog rata masovno napustili Kosovo zbog ekonomskih (sic) razloga: vecina Srba koji na njemu ne zive nikada ga nisu posetili. Bez obzira na to, uticaj proslosti ostaje snazan„. Dakle, kao prvo, samo Srbi, o Romima, Muslimanima, Turcima i drugima, ni reci. Drugo, kada se ne bi radilo o ljudskim sudbinama, tvrdnja o "ekonomskim razlozima„ mogla bi da sluzi samo kao "kokoskama na smeh„. Zasto nisu i Siptari napustili Kosmet iz "ekonomskih razloga„, ostaje g. Zimerman da vam objasni. Ispada da je iseljavanje sa Kosmeta, koje traje decenijama, "povoljna stvar„ za nesiptarsku kosmetsku populaciju. (Kako objasniti cinjenicu da su se iselili nesiptarski stanovnici samo iz mesovitih naselja, a ne i iz "etnicki cistih„ – ekonomskim razlozima?)

Na drugom mestu istog nastavka autor, podvlaceci "nepremostive razlike„ izmedju Srba i Albanaca na Kosmetu kaze: "Srbi i Albanci pripadaju razlicitim etnickim grupama koje govore nesrodnim jezicima (srpski jezik je blizi poljskom nego albanskom jeziku)„. Ako apstrahujemo maestralnu nezgrapnost (kao kada bi neko rekao da je nemacki jezik blizi engleskom, nego jeziku Luzickih Srba), impresionira autorova upornost da ubedi citaoca da od koegzistencije na Kosovu nema ni reci.

Istina, skorasnji dogadjaji u drugoj i aktuelnoj Jugoslaviji, znatno otezavaju argumentaciju sa srbijanske strane, zahvaljujuci "mudroj politici„ naseg Vodje, koji je ubedio svet (pa i dobar deo srbijanske populacije) da su Srbi autistican narod i tako sproveo "albanizaciju Srba„, cije cemo posledice jos dugo trpeti, nazalost.

Popis kosmetske populacije nije vrsen od 1971. godine na ovamo, jer albanske vodje nisu dozvoljavale popis. Razlog nije tesko naci. Pre svega, nije se smela dozvoliti identifikacija albanskog stanovnistva, koje je stiglo iz Albanije, kao i njihovih potomaka. Ni jedni ni drugi nisu, po pravilu, imali nikakvih dokumenata. Ova poslednja cinjenica stoji i iza bojkota albanske populacije na Kosmetu svih glasanja poslednje decenije, barem onih "zvanicnih„.

Mozda najbolja ilustracija perverznosti zahteva na osnovu "demografskog prava„ jeste podsecanje na neke statisticke podatke. Godine 1945. bilo je na Kosmetu (tada jos uvek Kosovo i Metohija) nesto preko 500 hiljada Albanaca (oko 75.000 doseljenih za vreme rata iz Albanije), 500.000 Srba u Hrvatskoj, 500.000 Madjara i oko 400.000 Nemaca (Folksdojcera) u Srbiji. Danas Srba u Hrvatskoj ima nesto preko 200.000, Madjara u Vojvodini oko 400.000 (!), Nemaca prakticno nula, i Albanaca na Kosmetu oko 1.700.000 (!). Kosmetskih Srba ima svuda po Srbiji, ali najmanje na Kosmetu. Pri tome treba imati u vidu dve stvari. Prvo, kosmetski Albanci operisu ciframa kao sto je 3.000.000 "Siptara Kosovara„, pa ispada da ih ima gotovo vise nego u zemlji matici. U stvari, ako se ovaj demografsko-imigraciono-emigracioni trend nastavi, to moze u doglednoj buducnosti i da bude. Kao sto je poznato svima (osim nasim politicarima-pregovaracima), natalitet na Kosmetu je 2,4 promila, sto je oko sest puta vece od jugoslovenskog, odnosno evropskog proseka. Indikativno je, s tim u vezi, da je to dva puta vece od stope nataliteta u samoj Albaniji! Sve je to dobro poznato i "albanskoj strani„, zato su stvorili famu o "srpskoj opsednutosti„ njihovim natalitetom. Podela je simpaticna – Srbi su opsednuti albanskom demografskom eksplozijom, a Albanci srbijanskom teritorijom. O madjarskim, slovackim (koji imaju jos manji natalitet, tacnije, negativnu stopu rasta), rumunskim i drugim subpopulacijama u Srbiji da i ne govorimo. "Albansku logiku„ najbolje je ilustrovao znameniti demokrata Mahmut Bakali, poslovicom: "Cije ovce – toga i livada„.

Mi stalno slusamo prituzbe od strane stranih humanitarnih i drugih organizacija, zapadnih politicara i dr. da je reakcija policije nesrazmerna minimalnim potrebama na terenu. Ako se i apstrahuju takve besmislice da "policija okupira kosovsku teritoriju„ i sl. ostaje da se zaista utvrdi sta se krije iza fraze o "predimenzioniranoj reakciji policije„. Zvanicni izvestaji nisu pouzdan vodic kroz kosovski lavirint, pogotovo posle iskustva sa Hrvatskom i BiH (sa kojima Srbija nikad nije bila u ratu...). Danas znamo sta se manje-vise radilo u istocnoj Hrvatskoj, odnosno BiH, od strane tzv. "paravojnih jedinica„.

Najzad, nesto o Zimermanovom komentaru, makar i implicitno, o Srbima i njihovom mentalitetu. Na jednom mestu bivsi ambasador navodi rezultate jedne ankete (koje?) u kojoj ispitanici Srbi iznose svoje najbolje misljenje o sebi, a najgore moguce o Siptarima. Pre svega, g. Zimerman zna vrlo dobro, s obzirom da je ziveo ovde godinama, kakvu tezinu imaju ankete raznih "profesionalnih agencija„ kod nas, koje ce za dobar honorar isporuciti "tipicno misljenje„ kakvo narucilac zeli (setimo se samo "predizbornih prognoza„ u funkciji predizborne kampanje pojedinih partija). Drugo, cak ako bi se pomenuta anketa uzela ozbiljno, na osnovu nje ne moze se donositi relevantan (tj. kompletan) zakljucak u pogledu "politicke pismenosti„ ovdasnje populacije. Za to je potrebna anketa nepristrasne, inostrane agencije, koja bi ispitivala sve populacije u Srbiji, ukljucujuci i siptarsku! Jer sta ako ovi poslednji imaju jos neprihvatljiviju karakteristiku u pogledu svesti o sopstvenim kvalitetima i osobinama drugih narodnosti u zemlji?

Najzad, jedna opsta napomena u vezi sa stalnim isticanjem "srpskog„ u svom ovom zamesateljstvu, ne samo u pogledu Kosmeta. Gospodin Zimerman zna (bar bi trebalo da zna) da kolovodje svih ratnih zbivanja na ovim prostorima poslednjih godina (ukljucujuci i S. Milosevica) nisu Srbi. Osim toga, potenciranje nacionalne pripadnosti u politickim stvarima nije dokaz posebno dobrog ukusa, barem ne na pragu 21. veka.

 

Povratak na sadrzaj

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /