KRAJ MITA O VELIKOJ SRBIJI
Srpska raja pobeze od Srba. Sto dalje, pa makar i u demokratiju. Sada su
Srbi sami sebi raja. Neke Srbe, poput Cosica, mozes stalno zaludjivati
mitom o Vlikoj Srbiji, a neke samo izvesno vreme. Medjutim, ne mozes ih
zaludjivati sve i zanavek, pise profesor STVENA DEDIJER u svojoj studiji
"Srbija u 1996. godini", u kooj se obracunava sa idejama svoga oca koji je
jos na pocetku ovog veka prvi nacrtao granice Velike Srbije
Rodjen sam u Sarajevu 1911. godine. Po nacionalnosti sam Srbin. I nakon
pedeset godina, koliko sam proveo u SAD i Svedskoj, osecam se i dalje
Srbinom. Danas sam gradjanin Hrvatske, sa stalnim prebivalistem u
Dubrovniku. Medjutim, srpstvo je ostalo nerazdvojan deo mog identiteta i
mene samoga. Jos kao deckic naucio sam da su Srbi i Srbija tokom ovog veka
propatili i preziveli tri ogromne katastrofe. Razlozi poslednje tragedije
koja se dogodila u bivsoj Jugoslaviji vuku korene iz prethodnih tragedija.
Odlucio sam da sva ta desavanja saglmedam a potom i pokusam da objasnim u
svetlu mita o Velikoj Srbiji.
Prva tragedija je zadesila srpski narod 1914. godine, druga 1941., a treca
1995. Hronoloski posmatrano, za to su prvo bili krivi srpski monarhisti,
kojima su se nesto kasnije prikljucili i komunisticki lideri sa idejom
transformisanja mita o Velikoj Srbiji u Jugoslaviju, kojom bi potom
dominirali.
Analizirajuci danas signale koji dolaze iz Srbije i medjunarodne zajednice,
smatram se dovoljno inteligentnim da zakljucim da mit o Velikoj Srbiji
polako nestaje i da na njegovim rusevinama stidljivo izrasta demokratska
Srbija.
Nakon pet vekova pod Turcima, Srbija je srtedinom proslog veka konacno
postala nezavisna drzava. U isto vreme Nemacka i Italija su nastale kao
nacionalne drzave. U periodu od 1922. do 1945. godine, Italijani, Nemci i
Japanci su pokusali da izgrade i svoje nacionalisticke imperije. medjutim,
uz pomoc americke vojske, oni su porazeni, kao i njihove ideje. Kao jos
jedan rezultat pobede, tokom pedesetih godina nestale su i britanska,
francuska, belgijska, holandska i portugalska visevekovna carstva. Bio sam
svedok uspona i kraha najveceg drustvenog eksperimenta, zasnovanog na
"marksistickoj nauci". I sam sam u tome revnosno ucestvovao u periodu
1936-1950. godine. Na zalost, isuvise kasno sam shvatio da se ruska
dominacija nad sovjetskim carstvom zasniva na zatvaranju, ubijanju i
porobljavanju stotina miliona ljudi.
Krajem osamdesetih, moju paznju su prvi put zaokupljala i tzv. srpska
desavanja naroda. Shvatio sam da se iza njega krije namera da se ponovo
pokusava uspostava srpskog carstva. Uz razaranja i krvoprolica, ignorisuci
svetske trendove, neki srpski politicari i intelektualci su nastojali da
usred demokratske Evrope stvore nacionalisticku imperiju. Mozda se neko cak
i smejao takvoj staromodnoj nameri?!
Celog svog zivota zestoko sam se borio protiv ideja o srpskom carstvu. Od
1988. godine, kao Srbin koji zivi u Svedskoj, pruzao sam ogromnu podrsku
hrvatskom narodu u njihovim naporima da stvore drzavu sasvim nezavisnu od
Beograda. Kroz sve svoje clanke i intervjue, reagovao sam dosta strasno na
sve sta se desavalo u bivsoj Jugoslaviji. Tako sam u vodecem svedskom
dnevnom listu "Dagens Niheter" napisao: "Posaljite hiljade aviona na one
koji se igraju Velike Srbije."
Razlozi moje borbe protiv mita o Velikoj Srbiji bili su krajnje
jednostavni. Moja majka Srpkinja odgajala me je u tom duhu, nasuprot ocu
koji se sa svojim istomisljenicima strastveno sve do svoje smrti borio za
Veliku Srbiju, koji je kao geograf prvi nacrtao granice na koje se i Seselj
pozivao. Kada mi je do ruku dopala njegova brosura "Dalmacija", stampana u
Nisu 1915. godine, konacno sam se uverio za sta se moj otac zapravo
zalagao. Brosura je pisana kao zahtev naslovljen na Nikolu Pasica,
predsednika ondasnje srpske vlade, i jasno je pokazivala da ce po zavrsetku
Prvog svetskog rata teritorija Velike Srbije biti veca od one Jugoslavije
kakva je docnije ustanovljena Mirovnom konf`erencijom u Versaju.
Pet kobnih velikosrpskih postulata moga oca
Moj otac je roden u siromasnoj seljackoj porodici u Hercegovini. Kao
Cvijicev ucenik, uz pomoc geografije pokusavao je da promovise ideju o
Velikoj Srbiji. Dolaskom u Beograd, 1908. godine, pristupio je organizaciji
srpskih oficira Crna ruka cija je parola bila: "Ujedinjenje ili smrt!" U
svojoj neobjavljenoj autobiografiji moja majka je pisala o tome kako je
otac neposredno pomagao sefu Crne ruke pukovniku Apisu u organizaciji
ubistva austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda u Saraievu 1914.
godine.
To ubistvo iniciralo je i svetski rat. Srpska vlada u egzilu, posle
pogubljenja Apisa koji je predstavljao pretnju srpskoj monarhiji,
podvrglaje ispitivanju oca o njegovim tajnim kontaktima sa Crnom rukom.
Prva mapa o Jugoslaviji izradena je u Svajcarskoj, 1918. godine. Cetiri
knjige koje je moj otac napisao u sest ratnih godina (19l2-1918),
ukljucujuci i "Dalmaciju", imaju u sebi identicne postulate koji su
sadrzani i u savremenoj ideji o Velikoj Srbiji: 1 ) Svi Srbi moraju ziveti
u jednoj srpskoj drzavi, koja se zove Jugoslavija; 2) Prema misljenju SANU,
Srbi su bili "ponizavani, muceni, proganjani i desetkovani" jos od gubitka
boja na Kosovu. Njihovo stradanje se nastavilo i pod Titovim "bratstvom i
jedinstvom", kadaje Srbija razbijena na provincije Vojvodinu, Crnu Goru,
Makedoniju i Kosovo; 3) Srbi kao najbrojniji narod moraju dominirati nad
ostalim narodima u Jugoslaviji; Jugoslavija se mora posrbiti, poput Kosova,
koje je etnicki ocisceno; 5) Intenzivnom spoljnom politikom moraju se
pridobiti velike sile koje ce podrzati Veliku Srbiju kao faktor stabilnosti
na Balkanu.
Sreca da svaki velikosrbin ima majku
Moja majka je rodena u srpskoj porodici u Gradaccu. U svojoj autobiografiji
opisalaje prijateljske odnose koje e njena porodica gajila sa Muslimanima,
Hrvatima i Austrijan ci ma. Im ao sam samo osam godin a, ali se odlicno
secam kako je za vecerom moja majka glasno psovala kralja Aleksandra.
Naime, tog jutra 1919. godine posmatrali smo kako srpski policajci silom
teraju Muslimane da javno jedu slaninu. Takode se secam da me je posteno
izgrdila i kaznila kada sam nakon citanja Senkijevicevog romana "Kroz
pustinju i prasumu", izjavio da je "bela rasa superiornija od drugih." Kada
su 28. juna 1928. godine u parlamentu kraljeve pristalice ubile bracu
Radic, majkaje meni i braci rekla: "Ovo je kraj Jugoslavije. Proklet bio,
Aleksandre, sto ubi hrvatske demokratske vode. " U svojoj dvadeset cetvrtoj
godini ostala je udovica i bila prva zena zaposlena kao drzavni sluzbenik u
Jugoslaviji i osnivac prvog zenskog pokreta.
Uz ovakvo vaspitanje koje sam u kuci dobio nije mi bilo nimalo tesko da kao
diplomac Prinstona pristupim istrazivanjima svetskog haosa i ekonomske
krize koja je zahvatila SAD. lz istih razloga morao sam da pristupim
jugoslovenskoj sekciji Komunisticke partije u SAD koja se borila protiv
kraljevih diplomata koji su zastupali ideju o Velikoj Srbiji. Ova sekcija
se borila za "bratstvo i jedinstvo" svih naroda i socijalista u
Jugoslaviji. Kako bih pruzio svoj doprinos pobedi ove ideje, vratio sam se
u Beograd februara 1945. godine u uniformi americkog padobranca. Za
povratak u Beograd dobio sam poseban Ajzenhauerov blagoslov, koji je saznao
o mojim aktivnostima kao telohranitelja americkih generala Tejlora i
Mekalifa prilikom operacija Arhajm i Bastonj.
Godinu dana po preuzimanju vlasti od strane komunistickog rezima, za sta su
se i njena tri sina borila, majka je mene i mog brata Vladimira, koji je
bio na visokom polozaju kod Tita, sokirala sledecim recima: "Vas
komunisticki rezim nije dobar. Proizvesc=E9 nevidjenu katastrofu u
Jugoslaviji. "Vladimiru i meni je bilo potrebno jos punih sest godina da
shvatimo koliko je bila u pravu. Svoje javno izneto misljenje moja majka
je, nazalost, posle skupo platila.
Cosicevo slepilo: u Turskoj je sve srpsko
Sultanskim Hatiserifom Srbija je postala polunezavisna provincija u okviru
turske imperije. Sest godina docnije Ilija Garasanin je lansirao ideju o
ujedinjenju svih Srba sa Balkana ukljucujuci i 1350 austrijskih carskih
granicara u jedinstvenu srpsku drzavu. Srpski intelektualci su se posle
decenijama s pravom pitali sta je to u nasoj tradiciji sto nas nagoni da i
dalje sledimo taj mit. Pretpostavljam da je takva ideja iznikla iz kulture
koju su srpski velikasi pazljivo negovali tokom cetristo pedeset godina
robovanja pod Turcima. Ova ideja takode je nadgradivana i sa jedno vreme
vrlo popularnim geopolitickim razmisljanjima u Evropi.
U osnovanost sopstvene teorije uverio sam se prvi put 1969. godine kada me
je OECD u svojstvu konsultanta za nauku i tehnologiju poslao u Tursku. Na
putu iz Ankare za Svedsku, u kojoj sam ziveo trideset godina, odlucio sam
da svratim u Beograd i posetim Dobricu Cosica. Dok je bio clan Centralnog
komiteta Komunisticke partije Srbije, Cosica su drugovi ostro kritikovali
zbog "nacionalistickog zastranjivanja". Postali smo prijatelji jos davne
1945. godine, u vreme kada je Cosic bio mladi srpski seljak i partizan koji
se borio protiv cetnika u okupiranoj Srbiji. Prilikom naseg susreta, posto
sam se vratio iz Ankare, Cosic me je upitao: "Kako je u Turskoj, Stevo?"
Zadirkujuci ga, odgovorio sam: "Dobrice moj, u Turskoj je bas sve srpsko!"
Zapanjila me je kulturoloska slicnost izmedu mojih Srba i Turaka. Neka
karaktcristiena srpska kulturna obelezja, kao sto su hrana, drvo, namestaj,
zastarela tehnologija u selima i gradovima, odeca mogu se i danas zapaziti
kod turskih seljaka. Tu je opstalo i tradicionalno postovanje roditelja i
uopste taj tipican odnos izmedu roditelja i dece. Muzika je sveprisutna. Pa
cak i pojedini gestovi i fizionomije Srba slicni su turskim. U susretima sa
turskim zvanicnicima primetio sam njihov dominirajuci odnos prema
pripadnicima drugih nacija koje zive u Turskoj i moram priznati daje to
bilo identicno odnosu koji su neki Srbi ponekad imali prema Hrvatima i
Albancima.
Predlozio sam Dobrici da pregleda svoje romane i govore, jer ce na taj
nacin najbolje sagledati koliko je ondasnja srpska privilegija bila nalik
turskoj, koju su srpski lideri prilagodavali svojim potrebama. Tokom
viwsedecenijskog posmatranja stvari, shvatio sam nebrojeno puta da srpski
narod i njegove vode imaju veoma malo razumevanja za demokratiju. Cak je i
Dobrica ostao slep u odnosu na ovakva moja saznanja Posle Titove smrti on
je postao i sve do danas ostao vodeci zagovornik ideje o srpskom carstvu, a
pre nekoliko godina bio je i predsednik Jugoslavije .
Rekao sam Milovanu Djilasu, koji je jos 1952. godine imao hrabrosti da u
komunistickoj Jugoslaviji doziva demokratiju, zbog cega je i odlezao deset
godina robije, da sam doziveo pravi kulturni sok u Turskoj. Pomenuo sam mu
i svoj razgovor sa Cosicem. Djilas mi je u pismu jasno napisao da je mit o
Velikoj Srbiji proizvod srpskog gradanstva i ljudi poput Garasanina. Dalje
je napisao da su Srbi tokom cetiri stotine pedeset godina pod Turcima od
svoiih gospodara preuzeli sistem ponasanja prema drugoj populaciji. Svi
drugi su za njih bili raja.
Kada se ta ideja razvila u Jugoslaviji, Srbi su, prema njoj, postali
dominantna nacija, a svi ostali trebalo je da predstavljaju najobieniju
raju. Ovakav odnos snaga trajao je i dok je predratnaJugoslavija nosila
etiketu "tamnice nacija".
Dilas je povodom povampirenja mita o Velikoj Srbiji jasno i glasno rekao da
ce Srbi u narednih sto godina skupo placati ceh takve pogubne politike.
Srpsko trovanje amaterskom geopolitlkom
Velikosrpska ideologija svoje korene vuce i iz imperijalistickih verzija
geopolitickog razvitka drzave. Ovu ideju razvio je nemacki geograf Racel u
svojoj knjizi "Politicka geografija. Geopolitikaje bila i ideolosko
uporiste nacizma. Nacisti su tvrdili da kulturni i ostali potencijali
jednog naroda zavise iskljucivo od geopoliticke pozicije i rase. Radeci na
svom doktoratu u Becu, moj otac je ove ideje nekriticki inkorporirao u
svojoj knjizi o Velikoj Srbiji.
To me je nagnalo da u oktobru 1989. godine objavim otvoreno pismo svome
pokojnom ocu. Napisao sam: "Tvoj san o Velikoj Srbiji baziran je na
geopolitici koja je do sada vec dva puta dovela srpski narod do katastrofe.
Bojim se da ce treci pokusaj biti jos kobniji." I zaista je bio. Ovo pismo
sam napisao u svojoj sedamdeset osmoj godini i obracao sam se coveku koji
je umro u svojoj trideset sedmoj! Citirao sam i neke geopoliticke premise
na kojima je on insistirao u knjizi o Makedoniji (1913)
Ta knjiga se pojavila po zavrsetku Prvog balkanskog rata i nosila je naslov
"Nova Srbija". Otac je konkretno napisao: "1912. godine Srbija je imala
kljucnu geopoliticku poziciju na Balkanskom poluostrru, sto joj omogucava
da postane najuticajnija balkanska drzava. Kosovo i Metohija su centralni
regioni i ko ih poseduje, automatski ce dominirati citavim Balhanom. "
Ovu ideju su prvobitno forsirali nacisti, da bi je u novije doba preuzeli
glasnogovornici Velike Srbije. Kako to postici, opisao je moj otac u jednom
izvestaju koji je 1915. godine poslao srpskoj vladi: "Pronasvao sam jedno
pleme Vlaha, kofe mozemo jednostavno bez ikakve sile prevesti u Srbe.
Konsticemo za to nasu kulturu i obrazovanje. "
Kako je to posrbljavanje izvedeno, najbolje je opisao osnivac srpske
Socijalisticke partije Dimitrije Tucovic u knjizi "Albanci i Srbi": "Srpska
vojska sistematski ubija Albance na Kosovu. "Secam se, bilo mi je deset
godina kada mi je moj ujak Cika Lazic, inace glavni kraIjev policajac,
rekao: "Idemo, Stevo, da pozdravimo nase vojnike koji odlaze, da srede
Arnaute na Kosovu!"
Ovaj rasisticki pridev Arnauti i docnije sam cesto slusao i od monarhista i
iz usta komunista.
Zlocini medunarodne zajednice
Septembra 1988. godine napisao sam: "Kriza u Jugoslaviji ce se pretronti u
nacionalisticki konflikt sa primesama socijalekonomskih uslova u kofima
narodi zive. Kriza ce isprovocirati i stranu intervenciju i pretpostavljam
da ce najmanje hiljadu Ijudi umreti pre nego se dode do nekog resenja. "
Priznajem da sam potcenio sposobnosti srpskih lidera da mobilisu i povedu
narod u rat za "Ujedinjenje Srba". Takode sam potcenio i trpeljivost
obicnih Ijudi koji su ziveli u nemogucim socijalekonomskim uslovima. S
druge strane, precenio sam spremnost i sposobnost medunarodne zajednice i
njenih predstavnika da shvate a konacno i rese jugoslovensku krizu.
Zagovornici Velike Srbije su tada izjavljivali: "Borimo se u gradjanskom
ratu i medunarodna zajednica mora ostati neutralna. " Bio sam sokiran kada
je britanski premijer Mejdzor te iste reci ponovio na CNN i na svedskoj
televiziji. Potom sam cuo da su to ponavljali i ministar inostranih poslova
Daglas Herd, ministar odbrane Malkom Rifkind, medunarodni "mirotvorci"
Butros Gali,Jasusi Akasi, lord Oven, lord Karington, general Rouz,
predsednik Miteran, Karl Bilt i pojedini kapetani UN. Zatekla me je i
izjava americkog potpredsednika Gora koj i je na CNN rekao: "Gradanski rat
u Jugoslaviji traje neprekidno vec pet stotina godina!" Predsednik Klinton
je dodao: "Hiljadu godina."
Shvatio sam da je termin "gradanski rat" nastao medu politicarima u
Beogradu, Londonu, Parizu i Vasingtonu, koji su ga koristili za promociju
svoje neutralnosti prema agresorima U JUgoslovenskom ratu. Preziveo sam
Spanski gradanski rat i dobro se secam da su i onda zvanicnici engleske i
francuske vlade proklamovali svoju neutralnost.
Da li je takva glupost uopste moguca? Nazalost, jeste. Svedski drzavnik
Oksensterna je u sedamnaestom veku rekao svom sinu: "Iznenadio bi se koliko
je malo mudrosti u onima koji vladaju svetom."
Svet je bio zgranut sto je beogradska televizija propagirala da je
medunarodna zajednica pocinila zlocin prema njima, sto je u velikoj
suprotnosti sa njihovim "mirotvornim naporima". Televizija je zagovarala
pravednost rata i u javnom mnjenju stvarala netrpeljivost prema
medunarodnoj zajednici koja je uvela ekonomske sankcije. Pitam se, ako se
zaista radi o "gradanskom ratu", zasto su onda vrseni masakri nad civilima
na ulicama Sarajeva. Srpske granate koje su tukle civile videlo je
milijardu Ijudi, koji su vrsili pritisak na UN i EU da za bombaske akcije
kao krivce oznace Srbe u Bosni. Ako je istina da se radi o
"hiljadugodisnjem gradanskom ratu", zasto je onda Klinton naredio NATO-u da
u septembru 1995. godine prospe 3 500 bombi samo na polozaje srpske vojske?
Poput mnogih Ijudi, i sam sam bio razjaren recima lorda Ovena koje je
uputio bosanskom predsedniku Izetbegovicu, cija je drzava na sedamdeset
procenata teritorije okupirana: "Sta jos hocete? Vi ste ovaj rat izgubili!"
Takode je naredio zvanicnicima UN da ne objavljuju izvestaje o pocinjenim
ratnim zlocinima dok ih ne prerade i ne ujednace izmedu Srba, Hrvata i
Muslimana. Desetog maja 1995. godine leteo sam sa Ovenom iz Zagreba za
Cirih i ozbiljno sam se pitao sta ja tu radim sa njim. U poruci koju sam mu
gurnuo u ruku napisao sam: "Trebalo bi da se stidite sami sebe zbog zlocina
koje ste pocinili prema svim jugoslovenskim narodima!" Potpisao sam tu
poruku kao "Srbin iz Dubrovnika". Kad sam to napisao, odjednom sam osetio
neku nesigurnost. Pomislio sam na svoju majku i bezglasno je upitao sta da
radim. Nasmejavsi se samom sebi, potom sam Ovenu tutnuo u ruku tu karticu i
uskoro se pridruzio nekim svojim poznanicima iz britanskog Intelidzens
servisa.
Napustajuci Bosnu, Jasusi Akasi je izjavio: "Zvanicnici UN su u najboljoj
nameri pokusavali da uvedu red, medutim, izvori za izvodenje takve
operacije su bili preskromni." Samo jedan birokrata poput Akasija nije
mogao da shvati da nije rec samo o skromnim izvorima. Nacionalisticki
srpski oficiri su sebi dopustili da razoruzavaju vojnike UN. Svetje bio
sokiran nesposobnoscu Butrosa Galija, britanskih i drugih oficira da
adekvatno reaguju u trenutku kada je svet obisla slika vezanih vojnika UN
za srpske bunkere. Cak i tada siroti Akasi je nastavljao "mirovne
pregovore" sa Karadzicem i Mladicem.
Potpuno ubeden u svoj urodeni optimizam, pokusao sam da iznadem
alternativne rezultante koje su uzajamno uticale jedna na drugu. Jos 1988.
godine postavio sam tri kljucne premise. Socijalekonomske uslove,
nacionalizam i dominaciju Amerike u medunarodnoj zajednici.
Analizu cu zapoceti od srpske ekonomije, koja predstavlja najobicniji
privid. Prema podacima Global Trenda, krajem 1993. godine, proizvodnjaje
opala za 40 odsto. Na CNN sam cuo izjavu vodeceg inzenjera iz jedne od
vecih srpskih fabrika koji kaze da je proizvodnja opala za citavih 90 odsto
i da namerava da napusti Srbiju. Vlasti ne objavljuju tacan broj
nezaposlenih i prema nekim podacima stranih posmatraca, izgleda daje njihov
broj porastao za 50 odsto. Pogresno je verovati da su sankcije koje su
uvedene protiv Srbije jedini krivac za unistenje ekonomije.
Najnovija carska avantura kostala je Srbiju i Srbe vise nego sto su u
stanju da to sebi predoce. Ona predstavlja kolektivno samoubistvo srpskog
drustva. Osudio ih je citav svet. Velikosrpska armija je porazena i mit o
Velikoj Srbiji je konacno mrtav.
Koliko je u Srbiji narasla opozicija ideji o Velikoj Srbiji pokazuje i
najnoviji kurs SANU, inace idejnog tvorca te avanture. Danas citam izjavu
profesora Krestica u kojoj on kaze: "Srbi vise nisu zainteresovani da zive
u drzavi sa Hrvatima, Albancima i Muslimanima. "
Sa promenama na vojnom planu, kao i uz izvesne akcije medjunarodne
zajednice, u drzavi Srbiji koja je dozivela sa nacionalizmom svoje najvece
razocarenje, zatim uz naglo pogorsane socijalekonomske uslove zivljenja,
sve je moguce. Pa tako je moguce i da uskoro najveci zagovornici mita o
Velikoj Srbiji budu proglaseni ludacima.
Koliko ce se brzo ove promene desavati, zavisi najvise od SAD koje su
preuzele vodecu ulogu u medunarodnoj zajednici i od predsednika Milosevica,
najlukavijeg i najsposobnijeg politicara, i njegove najnovije mirovne
politike. Da li zbog toga prisustvujemo njegovom ponovnom rodenju?!
Nisam bas potpuno siguran, ali verujem da je lord Oven najvise na njega
uticao da svoju ratnu politiku prevede u mirovnu. Oven je imao obicaj da
Milosevica zove: "Moj najkompetentniji pregovaracki partner. "U svojoj
knjizi "Balkanska odiseja", on je napisao: "Konacno je Milosevic shvatio da
je krajnje vreme da Srbi prekinu ovaj rat i naplate svoja vojna preimasstra
nad Hrvatima i Muslimanima. Dobic=E9 svoju Vecu Srbiju, koja doduse nec=E9 b=
iti
velika kao u njegovom snu. "
Svoju mirovnu politiku Milosevic je vodio energicno i koegzistentno. Lako
se oslobadao svojih dojucerasnjih saradnika koji su mu se na novom kursu
panicno suprotstavljali.
Brojni su signali koji ukazuju da Amerika ima nameru da ostavi na vlasti
Milosevica, kao faktora stabilnosti na Balkanu.
Amerikanci su u oktobru naredili Hrvatima i Muslimanima da zaustave
ofanzivu i Banjaluku ostave Srbima. Srbi i dalje cvrsto drze koridor koji
ih povezuje sa Srbijom. Predsednik parlamenta Momcilo Krajisnik, bliski
saradnik predsednika Karadzica u vrsenju ratnih zlocina, zato kaze: "Prvi
korak ka stvaranju Velike Srbije je ucinjen. " Taj prvi deo Velike Srbije,
koji je cini mi se i dejtonskim sporazumom pripao Srbima u Bosni, cine
gradovi Srebrenica, Zepa, Zvornik i Foca.
Sve me to tera na pomisao da je americkim zalaganjem u stvari udaljen
temelj novoj "Velikoj Srbiji".
Postoji odredeni strah u meni, jer zivim kao "Srbin na dnu bureta". I dalje
svoje tekstove potpisujem kao Srbin, kao sto i dalje smatram da su srpska
jela najbolja. Boreci se protiv Velike Srbije, cesto sam mislio na Vilija
Branta i druge nemacke borce koji su se zestoko borili protiv mita o
Velikoj nacistickoj Nemackoj.
Ukoliko americka politika za Balkan i u 1996. godini, ostane nepromenjena,
cini mi se da ce borba za demokratsku Srbiju, za one Srbe koji znaju i hoce
da zive u miru i ravnopravnosti sa ostalim nacijama, bilo balkanskim
komsijama, ili sa citavim svetom, biti mnogo teza. +