INTERVJU br.377
INTERVJU
VUKASIN JOKANOVICH, SAVEZNI MINISTAR ZA UNUTRASNJE POSLOVE
KOSOVO - SAMO U SRBIJI
Ne moze biti pregovora, vec samo razgovora,
sa predstavnicima Albanaca da se prevazidju
zaista prisutni problemi. Ima prostora da se
nastave razgovori o pitanjima iz oblasti
obrazovanja, kulture, zdravstva, informisanja, i
slicnom, ali samostalna drzava ne dolazi u obzir
Ako pogledamo sve dosadasnje funkcije Vukasina Jokanovica,
saveznog ministra za unutrasnje poslove, brzo se moze zapaziti
da je on imao vaznu, ili cak presudnu, ulogu u mnogim
znacajnim kriznim situacijama u proteklih desetak godina, koje
je srpsko rukovodstvo moralo da razresava: kao predsednik
Skupstine Kosova, potpredsednik Skupstine Srbije, predsednik
Upravnog odbora RTS-a, sto govori da bi on mogao biti
poverljivi covek predsednika Slobodana Milosevica. Stice se
utisak da i njegova sadasnja funkcija, prvog coveka Savezne
policije, ima, pre svega, politicku, a sasvim zanemarljivu,
"profesionalnu" tezinu. "Mozda to ima i neku dobru stranu u
celoj stvari", kaze odgovarajuci na ovu glasno izgovorenu
misao potpisnice ovih redova, "jer neki profesionalni policajac
mozda ne bi imao dovoljno politicke sirine u proceni slozenih
drustvenih procesa kroz koje smo prolazili, sto je neophodno i
za funkciju na kojoj se trenutno nalazim".
Razgovor sa Vukasinom Jokanovicem, upravo zbog tragicnosti
vremena kroz koje prolazimo, zapocinjemo podsecanjem na
dramaticne okolnosti donosenja novog Ustava Srbije u kojima
je on, kao predsednik Skupstine Kosova, odigrao kljucnu
ulogu.
U javnosti se malo zna kako je Srbija
pobedila na Kosovu
Srpski narod na Kosovu dugo je bio dijaspora u sopstvenoj
zemlji. Kakva je bila vasa uloga u donosenju Ustava Srbije?
- Ustavne promene iz 1989. godine su finale jedne teske,
uporne borbe i velikog napora koji je ulozen. Suprotstavljanje
separatistickom pokretu pocelo je od =ED81. godine, kada su
secesionisti krenuli drsko i rusilacki, smatrajuci da je trenutak
da se ostvari cilj Kosovo Republika. U tom periodu
besperspektivnosti, velikog razocaranja kod Srba i Crnogoraca,
a posebno razocaranja pasivnim posmatranjem da se Srbija
razbija i cepa, krenule su kolone naroda u iseljavanje. Ja sam
1982. godine sacinio prvu analizu o uzrocima iseljavanja Srba i
Crnogoraca sa Kosova i Metohije. I danas smatram da je ta
analiza bila dobra, imajuci u vidu prilike i vreme u kome je
radjena. Ta analiza je ukazala na sve bitne uzroke iseljavanja i
pokazala da je separatizam ugradjen u institucije sistema, i da
bez ustavnih promena nije moglo biti promene stanja na
Kosovu i Metohiji. Medjutim, takav moj prilaz je naisao na
otpor, pa sam politicki bio gurnut u stranu i vise godina trpeo
posledice moje zelje za odlucnijim obracunom sa nosiocima
separatizma i otklanjanjem pravih uzroka stanja na Kosovu.
Kada su gradjani sela Silova krenuli 1981. godine da traze
pravdu u Beogradu, primio ih je tada predsednik Predsednistva
Srbije Ljubicic koji im je rekao da su u pravu u svemu sto
kazu, sto traze, ali da Srbija nema ovlascenja, da su ta pitanja
u nadleznosti pokrajina. Onda je -ordje Trajkovic, iz Silova,
covek od 70 godina, ustao, skinuo svoju sajkacu, bacio je na
sto Ljubicicu, recima: "Cuvali smo srpstvo na Kosovu i u
tursko vreme, i za vreme okupacija; vise ne mozemo, evo ti
ova kapa pa ti od sada cuvaj srpstvo na Kosovu. Mi zivota
tamo nemamo". Ljubicic je telegramom intervenisao da se
izadje u susret tim ljudima. Njegov telegram je medjutim, naisao
na otvoren otpor i omalovazavanje od rukovodstva na Kosovu.
Sto se tice mog motiva za promenu stanja i promenu ustava iz
1974. godine, on je bio veoma jak.
Mada je vreme bilo tesko, kljucna i presudna cinjenica je sto je
tek tada 1987. god. iza opravdanog nezadovoljstva Srba i
Crnogoraca na Kosovu svojim polozajem, stalo novo
rukovodstvo Srbije.
Kao predsednik Skupstine Kosova, pored mnogih poslova u
koje sam bio ukljucen, svakako treba posebno izdvojiti rad na
ustavnim promenama. Dugo su trajale rasprave u raznim
forumima, radnim telima, ustavnim komisijama, skupstinama
Kosova i Srbije, Predsednistvu Kosova, saveznim forumima. O
tom sustinskom delu borbe za stvaranje jedinstvene Srbije, sira
javnost malo zna za razliku od ostalih dogadjanja, za razliku od
mitinga o kojima se mnogo vise zna i o cemu se dosta pisalo,
mada cesto jednostrano i subjektivno. Meni veliki broj ljudi
odaje priznanje za vodjenje sednica na kojoj su usvojeni
amandmani. Medjutim, mnogo je bila teza, neizvesnija borba i
aktivnost koja je prethodila samoj toj Skupstini i samom
trenutku usvajanja amandmana na Ustav Republike Srbije.
Je li bilo zakulisne borbe i suprotstavljanja onih kojima,
naravno, nije odgovaralo sve ono na cemu ste se vi
angazovali?
- Mnogo je bilo zakulisnih borbi, poslova, sukoba,
suprotstavljanja. Treba medjutim, reci ono sto je najbitnije - da
su ustavne promene izvrsene legalno, i u skladu sa ustavnim
postupkom, i voljom ogromne vecine delegata u Skupstini
Kosova. Samo je 13 delegata imalo identicne i pripremljene
diskusije u kojima su se odlucno suprotstavili ustavnim
promenama. Toliko je delegata i glasalo protiv a 4 su bila
uzdrzana. Sve se odvijalo u skladu sa Poslovnikom i tada
vazecim propisima. Netacne su tvrdnje i uporne price
albanskih lidera da su ustavne promene izvrsene silom.
Naprotiv, ustavne promene su izvrsene voljom legalnih
predstavnika gradjana na Kosmetu.
Na Gazimestanu je sprecen rat
Da li bi doslo do krvavog sukoba na Kosovu da na jedan
krajnje legalan nacin, o kome govorite nije doslo do
integrisanja Kosova u sistem Republike Srbije?
- Siguran sam da bi doslo do teskih sukoba, krvoprolica. Zato
je to glasanje bilo presudno. Moze se reci da je to bilo glasanje
o ratu ili miru. Zaista bi doslo do krvoprolica da nije
preovladao razum, da nije pronadjena mera da Srbija vrati
klasicne drzavne funkcije, da vrati svoju ustavotvornu
nadleznost, a da Kosovo zadrzi autonomiju i da se obezbedi
ravnopravnost svih gradjana, a time stvore uslovi za zajednicki
zivot. Tako da i Albanci znaju, a to neki i priznaju, da je time
zaista izbegnuto krvoprolice, koje bi najteze pogodilo bas
Albance, jer bi doslo do ogromnih zrtava. Medjutim, Albanci to
nisu zeleli, jer je to bio i njihov interes, ali i interes Srba i
Republike Srbije i Jugoslavije. Treba se prisetiti da je postojao
citav scenario, da sukobi i krvoprolice pocnu na Kosovu. To je
organizovano podrzavano od rukovodstva Slovenije i Hrvatske,
da bi i oni lakse ostvaril svoju secesiju. To su kasnije i ucinili,
ali, svakako, uz rat i velike zrtve. Medjutim, oni su zeleli da se
sukobi dogode na Kosovu kako bi lakse, bez rata, ostvarili
svoju secesiju. Treba reci da su Albanci prozreli njihovu igru i
nisu pristali da daju tako velike zrtve za tudje interese. Setimo
se Cankarjevog doma, zatim ogromne podrske iz Hrvatske,
dogovora i pritisaka na Albance da oni otpocnu sukob, i
obecanja da ce dobiti direktnu pomoc.
Kako se vi osecate kada odete na Kosovo medju Albance?
Imali ste, sigurno, bezbroj susreta sa njima od vremena
ustavnih promena, do danas. Sta vam zameraju?
- Nikada licnih sukoba nisam imao ni sa jednim Albancem. Ja
se nikad nisam sluzio nedozvoljenim i nelegalnim sredstvima.
Nikad ih nisam vredjao, a odlucno sam se zalagao za
teritorijalni integritet moje domovine i za ravnopravnost
gradjana. Doprineo sam da se spreci krvoprolice. Albanci to
znaju i znaju to da cene. O Albancima kao ljudima, kao
drugovima, prijateljima imam pozitivno misljenje i dobra
iskustva, sve do tacke njihovog separatistickog cilja. Na toj
tacki su medjutim, moja iskustva nepovoljna, jer su u vezi s tim,
njihova ponasanja i izjave neiskrene.
Kosovo je zenica Srbije
Jos uvek, medjutim, ima onih koji misle da ce zbog teskog
polozaja u kome se nasao srpski narod posle 1991. godine,
Kosovo ponovo dobiti status (uz pomoc velikih sila) koji je
imalo po Ustavu iz 1974. godine?
- Mislim da je to nemoguce. Taj Ustav je istorijski prevazidjen,
vise ni na jedan nacin nije primenljiv. Taj Ustav je Srbiju
podelio na tri dela, on je bio osnova za secesiju bivsih
jugoslovenskih republika. On je doprineo da dodje do rata na
bivsem jugoslovenskom prostoru. To bi opet vodilo u secesiju,
rat; izazvao bi krvoprolice. To srpski i crnogorski narod ne bi
dopustio. A pri tome treba imati u vidu da se Ustav Srbije moze
menjati samo referendumom.
Kako bi se danas reagovalo na pokusaje destabilizacije?
Sada vam ovo pitanje postavljam kao saveznom ministru za
unutrasnje poslove.
- Nema te drzave na svetu, nema ni tog naroda na svetu, koji
se ne bi odlucno suprotstavio napadima na svoj teritorijalni
integritet. Koja drzava moze pasivno da posmatra oduzimanje
teritorije, i gde bi kraj bio tome? Danas bi se reagovalo
odlucno, svi legalnim, raspolozivim sredstvima sto je pravo
svake drzave, pa i nase.
Mnogi, medjutim, misle da ce Jugoslavija popustiti pod
pritiskom velikih sila. Ima takvih misljenja koja se cuju i
ovde, u Beogradu?
- Jugoslavija, sto se tice njenog integriteta ne moze da popusti.
Pasic je svojevremeno rekao da nema ni jednog srpskog
politicara, ni jedne srpske vlade, koja bi uopste mogla u bilo
kojoj varijanti da pregovara oko Kosova. Tako shvatam vas
odgovor?
- Pa, tako, mislim ne moze se popustati oko teritorijalnog
integriteta, jer je to pitanje opstanka i naroda i drzave.
S kim bi, po vasem misljenju, trebalo pregovarati od
predstavnika kosovskih Siptara? Tamo ima, kao sto znamo,
vise struja?
- Ne moze biti pregovora, vec samo razgovora sa
predstavnicima Albanaca da se prevazidju zaista prisutni
problemi. Ima mesta da se nastave razgovori o pitanjima iz
oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva, informisanja, i drugog,
polazeci od toga da se problemi mogu resavati u okviru Srbije i
uz postovanje gradjanske ravnopravnosti i postovanje najvisih
standarda prava etnickih zajednica u skladu sa medjunarodnim
dokumentima. Koji su to predstavnici? Oni koji su spremni da
se oslobode nacionalisticke euforije i cilja "Kosovo Republika"
a zele zivot u miru i ravnopravnosti, i koji imaju ugleda i uticaja
na albansku populaciju; oni koji su svesni realnosti i oni koji su
za postene i iskrene razgovore, a ne oni koji to zele samo kao
masku da bi i dalje nastavili sa svojim separatistickim ciljem.
Postojeci lideri su zarobljenici nerealnih obecanja koje su
davali svojim sunarodnicima. Nisam siguran da bi mogli iz toga
da se izvuku a da ne budu politicki eliminisani.
Srbija zna s kim ce na Kosovu razgovarati
Kakvi su svojevremeno bili vasi odnosi sa liderima Albanaca
na vlasti, buduci da ste dugo u politici i da licno poznajete
sve aktuelne lidere alternativne kosovske scene, od kojih su
mnogi bili na visokim mestima u zvanicnoj jugoslovenskoj
politici. Sta mislite, recimo, o Azemu Vlasiju, Mahmutu
Bakaliju i Ibrahimu Rugovi? Kako ih vidite u onom vremenu
kada su oni bili na politickoj sceni Kosova, lazno se zalazuci
za jednu integralnu Jugoslaviju na cijem su cepanju
intenzivno radili, kao sto vidimo iz potonjeg iskustva. Bakali
je negde, da vas podsetim, izjavio, da je branio Kosovo "od
nasilja sadasnje srpske vlasti".
- Licno poznajem i Bakalija i Azema, kao i uostalom mnoge
druge. Mogu reci da je Mahmut Bakali obrazovan, inteligentan
i istovremeno vest politicar. Medjutim, njega Rugova potiskuje
bojeci se konkurencije i uticaja koji on ima. Smatram da je
Bakali realniji u svom prilazu. Ali sto se tice cilja, nije daleko
od Rugove. Medjutim, bolje procenjuje realne mogucnosti.
Azem Vlasi ima nesto manje uticaja jer mu se ne zaboravljaju
njegovo ponasanje nakon demonstracija 1981. godine kada je
uspesno igrao ulogu jugoslovenski opredeljenog Albanca, sve
dok na njega presudan uticaj nije izvrsilo tadasnje
secesionisticko rukovodstvo Slovenije i Hrvatske. A zatim je
"promenio kurs". Medjutim, ne treba potcenjivati njegov uticaj
na jedan broj bivsih rukovodilaca u Pokrajini, koje je on
podrzavao, postavljao.
Postoji veliki broj drugih ljudi koji su sada politicki pasivni, a
nisu clanovi Rugovine partije; protive se sukobima i daljem
zaostravanju odnosa, rade svoj posao. Pre svega se bave
biznisom, poslovno su neposredno u kontaktu sa privrednicima
iz Srbije, svesni su realnosti i gresaka aktuelnih lidera. Ti ljudi
ce biti znacajan faktor na Kosmetu u vremenu koje je pred
nama. Pored njih tu su ugledni domacini, seljaci, koji su protiv
bilo kakvog sukoba, jednostavno zele zivot u miru, sigurnost i
dobre komsijske odnose. Zele da sacuvaju svoj znacajan
imetak koji su stekli poslednjih decenija, po prvi put u istoriji.
Oni nece dozvoliti da dodje do krvoprolica, da nastanu
ogromne zrtve i razaranja svega sto imaju.
Mislim da ce se politika u Srbiji okrenuti tim strukturama i
licnostima, njih ohrabriti i motivisati. Inace, ljudski, komsijski
odnosi na tom prostoru nikada potpuno nisu ni prestajali, sa
obicnim ljudima gradjanima, o tekucim zivotnim pitanjima.
Verujem da ce se kod Albanaca naci snage da se ne dozvoli
prostor zagovornicima radikalnih metoda sto bi neminovno
dovelo do krvoprolica.
Kazete da neki odnosi izmedju obicnog sveta nikada nisu ni
prekidani. Na cemu, medjutim, Rugova sada, zasniva svoju
politicku poziciju?
- Rugova je svoju politicku poziciju kod Albanaca stekao pre
svega zalazuci se za mir i protiveci se svakom sukobu i
krvoprolicu. To je bilo blisko najvecem broju Albanaca na
Kosmetu. On je na taj nacin dobio podrsku u sirokim
slojevima, jer su oni protiv sukoba, protiv rata i smatraju da im
to nece doneti nista dobro, nego samo nesrecu i zlo. Zato
Rugova uporno insistira na toj poenti i na takvom nacinu
borbe. Ako bi odstupio od toga, izgubio bi podrsku koju sada
ima kod Albanaca, onih koji su protiv sukoba i protiv rata.
Takvih je najvise.
Navukavsi na sebe gnev ekstremista?
- Pa zbog takve svoje politike, nestrpljivi ekstremisti, bivsi
politicki osudjenici, pripadnici nekih partija koje zagovaraju
radikalne metode, sa njim su nezadovoljni i zele da ga skinu sa
politicke scene, kako bi krenuli u neke nove, odlucnije nacine
borbe. Medjutim, te odlucnije metode borbe ne nailaze na siru
podrsku Albanaca i zbog toga Rugova jos uvek uziva jednu
znacajnu podrsku kod Albanaca.
Koliko je iskrena ta Rugovina umerenost? Ima li tu mozda
hipokrizije?
- Rugova zna raspolozenje naroda i on zna da ce takav prilaz
dobiti najvecu podrsku, i za to se verbalno opredeljuje.
Medjutim, njegove izjave i metodi su umereni, ali je cilj
nerealan i ekstreman.
Ne samo u nekim opozicionim krugovima u Beogradu, vec i
medju nekim srpskim intelektualcima vlada misljenje da bi
trebalo razgovarati o podeli Kosova. Misle da bi bilo resenje
stvoriti jedan "kineski zid" i da bi se tako resili svi problemi.
Vi ste dosledni bili u stavu, da se ne moze pogadjati oko
teritorije; da su Kosovo i Metohija onaj osnovni nukleus,
osnovno jezgro srpske drzavnosti. Medjutim, sta biste
odgovorili onima koji predlazu podelu Kosova i Metohije.
- Poznata su mi takva razmisljanja koja pre svega dolaze od
ljudi koji ne poznaju prilike na Kosmetu, koji kabinetski
razmisljaju, bez poznavanja faktickog stanja na Kosovu, koji
tamo nisu duze boravili, mozda su samo Kosovom prosetali.
Ne moze se u miru ostvariti podela Kosova jer bi to znacilo
etnicko ciscenje, preseljavanje velikog broja stanovnistva.
Zalazem se za mir i ravnopravnost gradjana. Podela Kosova je
nemoguca i neostvarljiva.
Secesija - ne, ne, i ne!
Ovom odgovoru, oni koji razmisljaju na nacin koji sam
pomenula, suprotstavljaju argument jedne demografske
eksplozije Albanaca. Ne govore li njegovi lideri, mislim da je
medju njima i Mahmut Bakali, "cije ovcej, njegova livada".
Zapravo, misle da je ta demografska situacija presudna za
ostvarenje njihovog cilja.
- Demografska eksplozija koja vec dugo traje, zaista je jedan
veliki i krupan problem ne samo za Republiku Srbiju, nego
problem za same Albance. Takva demografska eksplozija ce
naciniti da Kosovo postane geto i tesno za same Albance i da
je neminovno njihovo emigriranje i narastanje socijalnih i
drugih problema. Ona ima razlicite uzroke, pocev od
istorijskog nasledja, verskih karakteristika, i ucenja. Treba je sa
socioloskog aspekta posmatrati kao stanje svesti, ekonomske i
kulturne zaostalosti. Medjutim, demografska eksplozija
istovremeno je i deo strategije separatistickog pokreta.
Pospesivanje toga je nehumano prema sopstvenom narodu, a
pri tom ne obezbedjuje cilj na koji se misli. Jedno je prica o
"ovcama i livadi", a druga o drzavi i njenoj teritoriji. Inace, to je
stara srpska poslovica nastala u feudalnom drustvu. Ona u
savremenom svetu nema osnova. Nije potrebno navoditi
primere koji je demantuju.
Iz svega ovog rekla bih da buducnost na Kosovu vidite kao i
do sada, kao zajednicki zivot srpskog naroda sa ostalim koji
tamo zive. Kako vidite aktuelno stanje na Kosmetu?
- U tom delu Republike Srbije, problemi su slozeni i ticu se,
pre svega, medjunacionalnih odnosa. Na jednoj strani je
opravdana odlucnost i resenost Srba da zive u svojoj jedinoj
domovini, na svojim vekovnim ognjistima i ni po koju cenu ne
zele da u svojoj drzavi budu gradjani drugog reda, da budu
izlozeni majorizaciji, niti da se vrate u proslo vreme kada su
bili obespravljeni i gradjani drugog reda. Srbi zele zivot u miru i
slobodi. Medjutim, na drugoj je strani jak i dobro organizovan
separatisticki pokret ciji je cilj ostao isti - secesija, "Kosovo
republika", nacionalno ujedinjenje. Pri tom polaze od
brojcanog sastava stanovnistva kao osnovnog polazista, na
cemu grade strategiju. Uporno istrajavaju na organizovanju
paralelnih organa i institucija.
Sada kad su svi kljucni medjunarodni faktori jasno saopstili da
se prisutni problemi mogu resavati samo unutar Srbije i SR
Jugoslavije, to je stvorilo nervozu kod pristalica separatistickog
pokreta. Javljaju se zagovornici radikalnih metoda i promena
nacine borbe. Zagovaraju proteste, nasilno zauzimanje nekih
objekata i masovne manifestacije da bi skrenuli paznju u svetu
i da na taj nacin vrse pritisak na organe Republike Srbije.
Medjutim, sada je vreme da prevladaju i dodju na scenu
razumni ljudi koji ce znati i umeti da organizuju zajednicki
zivot, ljudi koji gledaju u buducnost, ljudi koji imaju
sposobnosti za finiji, osmisljeniji politicki rad, za toleranciju,
koji ce znati da pronalaze kopcu za zajednicki zivot. Na
Kosmetu se, znaci, mora obezbediti jedan osmisljeniji i
organizovaniji prilaz.
Savezno ministarstvo unutrasnjih poslova je
onakvo kakva je i Savezna republika
Jugoslavija
Kakav je polozaj i organizovanost Saveznog ministarstva za
unutrasnje poslove na cijem ste vi celu?
- Savezno ministarstvo za unutrasnje poslove se nekoliko
poslednjih godina nalazi u specificnom polozaju, jer se njegove
funkcije i dalje baziraju na zakonskim resenjima iz prethodne
SFRJ. Prilike su diktirale da ministarstva unutrasnjih poslova u
republikama clanicama SR Jugoslavije, nakon secesije i rata na
delu bivseg jugoslovenskog prostora, shodno usvojenim
republickim zakonima, preuzmu najveci deo poslova
bezbednosti na svojim podrucjima. Iz Saveznog ministarstva za
unutrasnje poslove su, u tom periodu otisli zaposleni iz
secesionistickih republika, a jedan broj radnika je presao u
MUP-ove Srbije i Crne Gore zbog potreba sluzbe.
Savezni MUP sada funkcionise sa suzenim delokrugom rada,
koji obuhvata neke poslove vezane za rezim viza, strance,
bezbednost drzavne granice, obezbedjenje stranih diplomatskih
misija, saradnju sa Interpolom. U sklopu ustavnog
konstituisanja savezne drzave, u toku je proces normativnog
regulisanja funkcija ovog ministarstva, cime ce se njegove
zakonske nadleznosti postaviti na sasvim nove osnove.
Sta vase ministarstvo preduzima na planu suzbijanja
naraslog kriminaliteta?
- Evidentno je da je u poslednjih nekoliko godina na teritoriji
nase zemlje doslo do porasta gotovo svih oblika kriminala.
Posebno je zabrinjavajuca pojava zacetka organizovanog
kriminaliteta, kao i bujanje kriminala vezanog za svojinsku
transformaciju privrede, korupciju, krupni sverc i maloletnicku
delinkvenciju. Veoma su izrazena i krivicna dela pracena
upotrebom oruzja, nasiljem i brutalnoscu.
Da li je srpska mafija, organizovana politicka snaga?
- Moram se odmah ograditi i reci da nemam saznanja o
postojanju "srpske mafije". Prethodno sam pomenuo da smo
suoceni sa zacecima organizovanog kriminala u Srbiji, ne i sa
mafijom u klasicnom smislu. Tacno je da se u poslednjih
nekoliko godina jedan manji broj lica obogatio po osnovu
ratnog profiterstva i krupnog sverca, povezanih sa drugim
vidovima kriminala. Taj sloj ne moze, naravno, predstavljati
nikakvu politicku snagu, niti je u tom smislu organizovan.
A da li saradjujete sa Interpolom i drugim stranim policijskim
sluzbama?
- Nasa zemlja je bila clanica Medjunarodne organizacije
kriminalisticke policije (Interpol) od njenog osnivanja.
Medjutim, oktobra 1993. godine, Generalna skupstina Interpola
usvojila je Rezoluciju kojom je SR Jugoslaviji osporen
kontinuitet SFRJ u toj medjunarodnoj organizaciji. Neposredno
potom smo obavesteni da je SRJ iskljucena iz
telekomunikacione mreze Interpola. Bez obzira na sve sto se
dogadjalo poslednjih godina, SRJ ni jednog trenutka nije
prekidala medjunarodnu policijsku saradnju, mada je ona bila
manjeg obima. Ta saradnja se ostvarivala i ostvaruje
bilateralno, sa svim zemljama sa kojima postoji odgovarajuci
interes, tako da smo u poslednje dve godine sa policijama
stranih zemalja razmenjivali vise hiljada poruka godisnje. U
tome posebno znacajan udeo imaju policije zapadnoevropskih
zemalja sa kojima su razmenjivane informacije o problematici
nedozvoljene trgovine opojnim drogama, kradjama automobila,
umetnickih dela, falsifikata novca i drugih isprava, traganja za
nestalim licima i dr.
U razgovorima koje smo imali sa predstavnicima stranih
policija, naisli smo na punu podrsku nasim nastojanjima za
vracanje u Interpol. To je i u opstem interesu jer doprinosi
efikasnosti borbe protiv medjunarodnog kriminaliteta.
Od susednih zemalja, SRJ je poslednjih godina saradjivala sa
Madjarskom, Bugarskom i Rumunijom. Sa Madjarskom je
zajednickom akcijom razreseno nekoliko slucajeva najtezih
krivicnih dela. Kada je rec o bivsim jugoslovenskim
republikama, osim sa Makedonijom, sa ostalima za sada
nemamo nikakve policijske kontakte. Inace, saradnja sa
Makedonijom prakticno nikada nije ni prekidana.
Jugoslavija ce sama suditi svojim zlocincima
Da li ste do sada bili u kontaktu sa Haskim sudom? sta
mislite o poternicama za Karadzicem i Mladicem?
- Ne, ali nije sporna obaveza Jugoslavije da saradjuje sa
Haskim tribunalom. To, pored ostalog, proistice i iz odredbi
Dejtonskog sporazuma, kao i iz vise rezolucija Saveta
bezbednosti UN. Nesporno je takodje, da ratne zlocince, ma
kojoj naciji pripadali, treba identifikovati, dokumentovati
ucinjena dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava, i
dokazane izvrsioce goniti.
Sporno je, medjutim, ko treba da sudi ratnim zlocincima.
Prema nasem ustavu, nije moguca ekstradicija nasih
drzavljana, osumnjicenih za ratne zlocine, ali nema nikakvih
prepreka da se takvima kod nas sudi.
Sa Haskim trubunalom se, s druge strane, moze ostvariti
uspesna saradnja na planu razmene informacija, obezbedjivanje
dokumentacije, saslusanja svedoka i prikupljanje drugih
dokaza vezanih za pokretanje i vodjenje krivicnih postupaka
protiv lica osumnjicenih za ratne zlocine.
Karadzic i Mladic nisu drzavljani Jugoslavije.
Jelica ROCHENOVICH
Antrfile:
Treba se prisetiti da je postojao citav scenario, da sukobi i
krvoprolice pocnu na Kosovu. To je organizovano
podrzavano od rukovodstva Slovenije i Hrvatske, da bi oni
lakse ostvaril svoju secesiju. To su kasnije i ucinili, ali,
svakako, uz rat i velike zrtve.
Rugova je svoju politicku poziciju kod Albanaca stekao
pre svega zalazuci se za mir i protiveci se svakom sukobu i
krvoprolicu. To je bilo blisko najvecem broju Albanaca na
Kosmetu. On je na taj nacin dobio podrsku u sirokim
slojevima, jer su oni protiv sukoba, protiv rata i smatraju
da im to nece doneti nista dobro, nego samo nesrecu i zlo.
Moram se odmah ograditi i reci da nemam saznanja o
postojanju "srpske mafije". Prethodno sam pomenuo da
smo suoceni sa zacecima organizovanog kriminala u
Srbiji, ne i sa mafijom u klasicnom smislu.