Pravac promena  

  Predgovor

Verica Barac

Program na delu

Ko sve danas ne govori o promenama? I to ne samo o promenama u licnom zivotu nego i u drustvu, drzavi, u citavom svetu. Jedni vide promene u pozitivnom, a drugi u negativnom svetlu, jedni ocekuju promene nabolje, a drugi nagore, cak do sveopste katastrofe.
Promene se, zna svako od nas, i desavaju. Eto, zajednicka drzava Jugoslavija razorena je serijom ratova (u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu). Mnogobrojni ljudi su ubijeni, osakaceni, zlostavljani, a zene i silovane; mnogi su rasterani ili izbegli pred nasiljem; puno je sela i gradova, pruga i puteva razoreno, suma poseceno, reka i zemljista zagadjeno. Mnogi su ostali bez posla, a oni koji i dalje imaju radna mesta imaju sve manje plate. Stedise su opljackane. Stvorene su nove drzavne granice koje su tesko prohodne, a unutar njih je sprovedeno »etnicko ciscenje«. Mnogi su liseni moci da uticu na svoj i zajednicki zivot. Nekima se desavaju promene suprotnog smera. Napljackali su se na ratistima i u pozadini. Oteli kuce ili sagradili vile, uselili se u Dvor. Obogatili se ratnim spekulacijama. Zauzeli fabrike i ustanove kroz »burazersku« privatizaciju. Postali direktori i ministri, partijski i drzavni funkcioneri. Usancili se na vlasti koju su, vele, »krvlju stekli, i bez krvi je nece predati«.
Vlast je izolovala zemlju, a i svet je nametnuo sankcije. Nekada najotvorenija zemlja postala je najzatvorenija. Nekada je budila nadu u trajan mir i prosperitet, a sada je postala »crna rupa« i ruglo kojim se plase mnogi u svetu.
Uprkos svemu, u Srbiji ima gradjana koji se ne mire sa poraznim promenama i sadasnjim stanjem. Pruzali smo otpor sili i propasti. Hiljade i stotine hiljada gradjana povremeno su kretale u borbe za promene. Tako je bilo, setimo se, 1996/97. godine, kada su se stotine hiljada gradjana borile protiv kradje izbora, za priznavanje prava glasa. I izborili su se za novu lokalnu vlast u oko 40 gradova i opstina Srbije, gde zivi vise od polovine njenog stanovnistva. Probudjena je nada u demokratske promene citavog poretka, nada u pozitivne promene u privredi i kulturi, u drustvu i drzavi, i da zemlja izadje iz izolacije i vrati se u svet. Tu nadu ugrozio je rezim kradjom glasova, nasiljem prema demonstracijama, centralizacijom vlasti i finansija, kampanjama protiv »slobodnih gradova«, zavodjenjem prinudne uprave u njima. Ugrozili su je i vrhovi nekih opozicionih stranaka razbijanjem pokreta za demokratske promene, saradnjom sa rezimom, ulaskom u vlast, prihvatanjem sistema korupcije i reketiranja.
Ali, od maja prosle godine, jos dok je trajalo NATO bombardovanje, ocrtava se i jedan drukciji pravac promena. U vise gradova Srbije na hiljade gradjana je ustalo u borbu za pravo na zivot, protiv bombardovanja i protiv rezima koji izaziva stalne sukobe, i ratne. Zaokret od trpljenja i stradanja ka borbi za zivot i ostala ljudska prava najprimetniji je na javnim skupovima u Cacku, Krusevcu i Aleksandrovcu (maj 1999), Leskovcu (jun) i u Valjevu (jul). Protest protiv samovoljnog unistavanja zivota izrazili smo na trgovima i ulicama, na javnim mestima. Stalo nam je do nastajanja javnosti kao institucije koja omogucuje kako slobodno izrazavanje misli i osecanja, slobodno komuniciranje i politicko delovanje, tako i, u perspektivi, javnu kontrolu vlasti, i to svake, a ne samo ove sadasnje.
Represija prema pokretacima, organizatorima i ucesnicima ovih javnih skupova prigusila je ali ne i ugusila novi talas borbe za demokratske promene. Kaznjavanje Ivana Novkovica i Bogoljuba Arsenijevica Makija neke je uplasilo, a mnoge ohrabrilo da istraju u vlastitom trazenju slobode. Ispostavilo se, opet, da i u najtezim okolnostima u Srbiji ima ljudi koji drze do svoje slobode i do slobode svoje zemlje, da imaju znanja, pameti i moralne snage da se suprotstave silovitom i zastrasujucem rezimu. I, sto je narocito vazno, imaju snage i maste za pogled u buducnost, svoju i svoje drzave.
Vec u gradovima gde je krenuo ovaj talas borbe za demokratske promene, u Cacku i Leskovcu, nastali su novi oblici organizovanog delovanja gradjanski parlamenti da bi se ubrzano sirili. Nakon objedinjavanja u Gradjanski parlament Srbije (4. septembra 1999. u Cacku), na proteklih 10 sastanaka ucestvovali su predstavnici preko 20 gradova (Aleksinca, Arilja, Beograda, Bora, Bosilegrada, Valjeva, Vranja, Zajecara, Zemuna, Zrenjanina, Kikinde, Kragujevca, Kraljeva, Krusevca, Leskovca, Negotina, Nisa, Novog Pazara, Paracina, Pirota, Pozege, Prijepolja, Svilajnca, Sombora, Uzica, Cacka). Ucestvovali su i predstavnici mnogih nevladinih organizacija novinara (NUNS), profesora (UPI i AAOM), sudija (Drustvo sudija), sindikata (UGS »Nezavisnost«) i pojedinih partija i koalicija.
Na proteklih deset sastanaka Gradjanskog parlamenta Srbije razmenjivali smo informacije o tekucim zbivanjima, a najvise o inicijativama za demokratske promene, podrzavali borce za ljudska prava i osudjivali represiju protiv njih.
Usred rastuceg propadanja, zjapece provalije u koju se srlja i stihije nasilja, ipak trazimo pravac promena. Ne izmisljamo ga, vec ga trazimo u iskustvu konkretnih borbi za promene, koje vec vode mnogi gradjani i razliciti cinioci, politicki i nepoliticki. Prvi oslonac pozitivnog pravca promena nalazimo u konkretnoj borbi za ljudska prava i solidarnoj zastiti svih boraca za ljudska prava i za demokratske promene, a protiv svih oblika nasilja. Drugi oslonac je borba gradjana, novinara i medija za pravo na informisanje i slobodno opstenje, a protiv sve cescih i zescih represija (od novcanih kazni, preko gusenja i gasenja medija, do hapsenja i ubijanja). Treci oslonac nalazimo u borbi za akademske slobode i autonomiju univerziteta a protiv represije i propadanja ne samo univerziteta vec citavog sistema obrazovanja i kulture. Najzad, borba i sudija i advokata za nezavisnost sudstva, a protiv bezakonja i pretvaranja citavog sistema pravosudja u poslusnike samovlasca, oslonac je za zaokret ka uvodjenju nacela zakonitosti, vladavine zakona i pravne drzave. Na ovim osnovama i u tim okvirima, nadamo se, mogucno je zapoceti racionalno i pravicno resavanje zaista nagomilanih problema privrede, zivotnog standarda, brige o deci i starima itd.
Na sastancima Gradjanskog parlamenta Srbije postignuti su i dogovori da prvi stepenici koje treba preci u pozeljnom pravcu promena budu bas ta cetiri: borba za ljudska prava, ukidanje postojecih zakona o informisanju i univerzitetu i donosenje novih zakona koji bi garantovali obnovu javnosti, obrazovanja i kulture, a sve to je iluzorno bez nezavisnog sudstva koje garantuje ne samo postovanje nacela zakonitosti nego i donosenje i postovanje novih zakona. Pozeljan i realan pravac promena sazeto je izrazen u samo jednoj recenici, koja je, u stvari, program na delu. U nasem glasilu, Izbor Srbije (februar 2000), objavili smo nas stav:

»Mi, gradjani Srbije, ugrozeni vladavinom sile i njenim poraznim posledicama, oslanjajuci se na iskustva protesta 1996. i 1999, borimo se za demokratske promene,
ZNAMO
sta hocemo: pravo na zivot i zivotne planove, slobodu izrazavanja, misljenja, solidarnu zastitu svih boraca za ljudska prava, izbornu smenu vlasti, novu Srbiju, obavljanje javnih poslova u institucijama demokratskog poretka i normalne odnose sa susednim drzavama i citavim svetom; znamo i
kako da se borimo: saradnjom svih cinilaca demokratskih promena o sustinskim ciljevima i sredstvima njihovog ostvarivanja, razgovorima i dogovorima predstavnika udruzenja gradjana, politickih stranaka, medija i organizovanih grupa uz postovanje svacije autonomije, slobodnim informisanjem i obrazovanjem kojim se formira i izrazava slobodna politicka volja gradjana za promenama i jacanjem snage drustva da iznude od rezima slobodne izbore i obezbede postovanje njihovih rezultata; a znamo i
redosled poslova: kroz borbu za izbore stvaramo zajednicku platformu i uzajamno poverenje, sirimo pokret za promene da bi na izborima postigli izbornu smenu vlasti, zapoceli obnovu privrede i kulture, drustva i drzave, utvrdili odgovornost i krivice za propadanje i sramocenje Srbije i pripremili izbore za Ustavotvornu skupstinu koja ce postaviti temelje parlamentarne demokratije (decentralizacija vlasti i lokalne samouprave i odlucivanje o obliku drzavnog uredjenja republika ili monarhija),
mi sve to vec radimo«.
Gradjanski parlament Srbije   

Ocekivati od rezima da prihvati ovakve promene izgleda, kako stvari trenutno stoje, kao naivna iluzija. Ali, nije iskljuceno da i delovi sadasnjeg rezima prihvate takve promene, ili se na njih privole i, napokon, shvate sta je javni interes Srbije. Tako nesto su vec shvatile pojedine sudije i tuzioci, pa i pripadnici vojske i policije. Bilo bi zaista cudno da i mnogi gradjani trajno rade protiv svojih zivotnih interesa. Jos veca su ocekivanja od onih aktera koji se vec sada deklarisu kao demokratski i vec poduze vreme govore o neophodnosti promena. Rec je, pre svega, o strankama demokratske opozicije, o nevladinim organizacijama i raznim udruzenjima gradjana i studenata. Svako od njih zaklinje se u promene i istice neophodnost saradnje. Ali, saradnja je vise sporadicna nego siroka, trajna i organizovana. Zbog svega toga, a ne samo zbog veoma teskih zivotnih uslova, gradjani nemaju dovoljno poverenja u neodlucne i neslozne aktere, a gube i nadu u same promene. Pravog poverenja izmedju gradjana i njihovih predstavnika tesko da moze i biti ukoliko se ne pokaze odgovarajuca volja i spremnost da se uoce i isprave greske iz blize proslosti, a i sadasnjosti, narocito one greske koje se ticu izbora.
Gradjanski parlament Srbije, na sastanku u Kragujevcu (13. maja), razmatrao je bitne aspekte izbora. Kao podjednako vazni aspekti izbora izdvojeni su: (1) borba za raspisivanje izbora; (2) obezbedjenje uslova za fer i slobodne izbore i (3) priznanje izbornih rezultata i ostvarenje predizbornih obecanja. Za sve to veoma je vazno, vec sada, imati jasan program prvih mera koje nova vlast treba da preduzme, da ucvrsti nacelo o izbornoj smeni vlasti i utre put ka izborima za ustavotvornu skupstinu i donosenje novog ustava. U izmenjenim prilikama menjali bi se i odnosi prema susednim narodima i drzavama i otvorio povratak u svet.
Izbori su, svakako, najbolji i najpozeljniji nacin za izlazak iz duge i dramaticne krize i za prelazak u normalan zivot. Niko ozbiljan u izborima ne trazi »carobni stapic« kojim bi se lako resili svi problemi. Nas glavni problem danas je da izadjemo iz vrtloga nasilja, i rezimskog i antirezimskog, i unutrasnjeg i spoljasnjeg, da prestane svako vitlanje bilo kakvom i bilo cijom batinom. Cak i ako je sila na izgled nezaustavljiva, jednom se mora zaustaviti. I opet ce se u izborima traziti put ka buducnosti. A borba za izbore, sada i uvek, smanjuje prostor sili i nasilju. Sto su njeni protivnici snazniji, to su i sanse za razularenu silu manje.
U ovoj knjizi je sazeto prikazano iskustvo na kojem pociva realan i pozeljan pravac demokratskih promena. U njoj su tekstovi o cetiri kljucne stvari, koje sam vec pomenula, i o prvim stepenicima puta iz sadasnjeg ka novom stanju. U Prilogu, gde se nalaze dosadasnja izdanja Izbora Srbije, glasila GPS (stampanog u rastucem tirazu, od 100 000, preko 300 000 i 500 000, s teznjom da ubrzo dospe u ruke svih punoletnih gradjana Srbije), moze se videti put koji smo u proteklih godinu dana presli, ka ovom programu na delu, nadajuci se njegovom usavrsavanju i ostvarenju.
Sve oblike borbe za izbore i demokratske promene smatramo vaznim. I mitinge i druge akcije svih boraca za slobodu i demokratiju. Nemamo iluziju da smo jedino mesto za razgovore i dogovore, jos manje da smo nekakav spasilac Srbije. Uvereni smo da postoji stvarna mogucnost za dalje dogovore o zajednickoj borbi za izbore, za pobedu demokratskih snaga, za sprecavanje rastuceg i preteceg haosa i nasilja, bilo s koje strane da dolazi.
Ukoliko se, u daljim razgovorima o saradnji, uspostavi da bi Gradjanski parlament Srbije mogao imati znacajniju i vazniju ulogu, i to se moze dogovorom postici. Jos nije kasno, u to sam sve vreme verovala. Kao i mnogi gradjani Srbije, i danas verujem, da svojom voljom i snagom mozemo izmeniti svoju zemlju.
Cacak, 15. maj 2000.

1.

Sadrzaj

 

© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar