Broj 278

Ogledi

Prethodna Srbija je podanicko, trapavo i osramoceno sudstvo ostavila u ritama

Reforma sudstva u Srbiji

Demokratskoj Srbiji je ostalo da ga ucini nezavisnim, efikasnim i pravednim

Zoran Ivosevic

Umesto nezavisnih, Srbija je imala podanicke sudove koji su sledili lukrativne interese dnevne politike u izbornim i drugim "patriotskim" sporovima i pristajali da ucestvuju u politickim procesima, montiranim sudjenjima, vanpravnim hapsenjima i svakojakim zloupotrebama sudske vlasti. Umesto nezavisnih, Srbija je uzgajala dresirane, depersonalizovane, politizovane, korumpirane i kriminalizovane sudije.
Sudstvo se ponajvise osramotilo korupcijom.
Cesto se izricu negativni vrednosni sudovi o sudstvu Milosevicevog vremena. Ipak, valja reci da sve sudije tog vremena nisu izneverile zakletvu. Nju je izneverila manjina sudija, mozda desetak ili dvadesetak procenata, ali su jedino oni dobijali priliku da sude u predmetima za koje je bila zainteresovana politicka vlast. Tako se i desilo da presude manjine sudija zagade citavo sudstvo. Bas kao sto desetak ili dvadesetak kapi otrova zagadi citavu cisternu vode.
To zagadjeno sudstvo nije bilo u stanju da normalno vrsi sudsku vlast.
Prethodna Srbija je podanicko, trapavo i osramoceno sudstvo ostavila u ritama. Demokratskoj Srbiji je ostalo da ga ucini nezavisnim, efikasnim i pravednim.

Projekti

Prvi korak u pravcu obnove sudstva morao je biti donosenje novog zakona. Da bi taj korak bio ucinjen Centar za unapredjenje pravnih studija u Beogradu izradio je, jos pocetkom 2000. godine, dva modela zakona o sudovima i sudijama: "model za danas", koji je uradjen prema vazecem Ustavu, i "model za sutra", koji je uradjen prema pravu Evropske unije. Oba modela su inspirisana medjunarodnim standardima sadrzanim u Univerzalnoj deklaraciji o nezavisnosti sudstva (Montreal, 1983. godine) i Osnovnim nacelima o nezavisnosti sudstva (Milano, 1985. godine). Ovi dokumenti su bili osnova i za izradu Predloga zakona o sudovima i sudijama, koji je povucen iz skupstinske procedure 1998. godine.
Ministarstvo pravde i lokalne samouprave je u aprilu 2001. godine pripremilo radnu verziju nacrta zakona o sudovima i sudijama. Ona je posluzila kao osnova za javnu raspravu o reformi sudstva, koju je organizovalo i sprovelo Drustvo sudija Srbije. Skupovi su odrzani u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Zajecaru. Ostalo je da se odrze jos samo u Nisu i Vrhovnom sudu Srbije, pa da radna grupa sastavi konacnu verziju nacrta i uputi je Vladi da utvrdi Predlog tog zakona.
Medjutim, Poslanicka grupa Demokratske stranke Srbije neocekivano je u reformi sudstva krenula - precicom. Predlozila je Narodnoj skupstini da donese zakone o uredjenju sudova, o sudijama, o Visokom pravosudnom savetu, o javnom tuzilastvu, o sedistima i podrucjima sudova drobeci jedinstvenu materiju sudstva na vise komada. Precica je prekinula komunikaciju sa javnom raspravom, jer je "preskocila" misljenja, primedbe, sugestije i predloge sudija.
Precicu koja zaobilazi postavila je politika. U neredu raslojavanja vladajuce koalicije strateski interesi sudstva nisu odoleli iskusenjima stranackog prestiza. Politicari su se, kao i mnogo puta ranije, poigrali sa sudstvom kao s loptom u igri na male golove. Ako su se vec podelili na "dva golica", mogli su kupiti pravu loptu pa da igraju po pravilima fer pleja. Ovako su od sudstva u ritama pravili krpenjacu!
Izmedju radne verzije Ministarstva, koja je isla putem, i predloga Poslanicke grupe DSS, koji su isli precicom, postojale su ozbiljne razlike.

1) Radna verzija Ministarstva nudila je - zakon diskontinuiteta. Zato je i predvidjala da sudovi obrazovani po ranijem zakonu prestaju sa radom a da sudovi obrazovani po novom zakonu pocinju sa radom. Buduci sudovi bili bi novi i kad zadrzavaju stari naziv.
Radna verzija je htela: da "usko grlo" prvostepene nadleznosti "probije" uvodjenjem dva tipa prvostepenih sudova - opstinskih, koji bi sudili u jednostavnijim predmetima, i okruznih, koji bi sudili u slozenijim predmetima; da privredni sudovi sude kao specijalizovani prvostepeni sudovi u privrednoj materiji; da apelacioni sudovi opste nadleznosti i apelacioni privredni sudovi preuzmu celokupnu drugostepenu nadleznost; da Upravni sud preuzme upravne sporove iz sadasnje nadleznosti okruznih sudova i Vrhovnog suda; da Vrhovni sud Srbije postane kasacioni.
Sta bi bilo sa zatecenim sudijama? Njihov mandat ne bi prestao, jer su sudije zasticene ustavnom odredbom o stalnosti sudijske funkcije (clan 101, stav 1 Ustava). Ali kako se sudijska funkcija ne moze vrsiti bez suda, moralo bi im se obezbediti da mandat nastave u novim sudovima. Pri tom se ne bi primenjivali propisi o premestaju sudije iz ranijih u nove sudove (posto bi raniji prestali da postoje), vec bi usledio opsti razmestaj svih sudija u novoosnovane sudove, koji ne bi bio uslovljen njihovim pristankom. Pri opstem razmestaju sudija moralo bi se voditi racuna o: vrsti suda, stepenu sudske instance, prebivalistu sudija, materiji kojom se sudija bavi, stambenim i porodicnim prilikama i drugim vaznim okolnostima. Ako sudija ne prihvati razmestaj u odredjenom roku smatralo bi se da vise ne zeli da vrsi sudsku vlast, pa bi mu sudijska funkcija prestala po njegovoj volji, sto Ustav dopusta (clan 101, stav 2).
Zbog ove ideje radna verzija je docekana sa nevericom i strahom od "velikog spremanja". A htela je samo razumnu, doziranu, opreznu lustraciju.
Sta je jos htela? Htela je: da obezbedi uticaj sudova u postupku izbora i razresenja sudije; da upotpuni garancije sudske nezavisnosti; da razradi nacelo podele vlasti; da uvede disciplinsku odgovornost sudija; da afirmise slobodu udruzivanja sudija; da ustanovi rezim zastite sudija od nezakonitog razresenja; da produzi radni vek sudija; da regulise odnose sudija i gradjana; da uvede autonomiju sudskog budzeta; da odredi rezim postupanja sa sudskim spisima.

2) Predlozi Poslanicke grupe DSS nudili su - Zakon kontinuiteta.
Predlog zakona o uredjenju sudova predvidjao je da sudovi obrazovani po ranijem zakonu nastavljaju rad, uz izvesne modifikacije u pogledu nadleznosti.
Prvostepena nadleznost bi bila podeljena izmedju opstinskih i okruznih sudova, kao u vreme Zakona o redovnim sudovima koji je bio na snazi do 1991. godine. Okruzni sud bi bio i prvostepeni i drugostepeni, s tim sto bi mu se prvostepena nadleznost povecala a drugostepena smanjila.
Privredni sudovi i Visi privredni sud dobili bi nazive trgovinski sudovi i Visi trgovinski sud, ali bi im nadleznost ostala ista.
Grupnom portretu ranijih sudova pridruzili bi se jedan Apelacioni i jedan Upravni sud, oba za teritoriju citave Republike.
Predlog Zakona o sudovima predvidjao je da sve sudije izabrane po ranijem zakonu nastavljaju duznost u sudovima u kojima su se zatekli. Makar se nadleznost nekog suda i prepolovila. Ovo je dobro primljeno od onih koji se suprotstavljaju svakoj lustraciji a zalazu za postojeci, pretezno espeesovski, julovski i radikalski sastav sudova.
Predlozi Poslanicke grupe DSS nisu, dakle, ni naznacili institucionalnu mogucnost lustracije. Sta jos nisu ucinili? Nisu uredili odnos suda i gradjana ni rezim postupanja sa spisima. Disciplinska odgovornost sudija nije uredjena izvorno, vec uzgredno, kao derivat postupka za razresenje sudija.
Dobra strana predloga je sto su nudili poseban zakon o visokom savetu pravosudja, koji bi utvrdjivao predlog za izbor sudija, predsednika sudova i javnih tuzilaca i imenovao sudije porotnike i zamenike javnih tuzilaca.
Dobra je bila i ideja o obrazovanju velikog personalnog veca koje bi preuzelo nadleznost Opste sednice u pogledu utvrdjivanja razloga za razresenje sudije.
Predlozi su takodje predvidjali zastitu sudija od nezakonitog razresenja u postupku pred Ustavnim sudom.
Predlozi su pisani uzornom pravnom tehnikom i dobrim jezikom.

3) Usaglasavanje projekata. Konferencija o reformi sudstva koja je, u organizaciji beogradskog Centra za liberalne studije, odrzana 27. oktobra 200l. godine u Centru "Sava" pokazala je da je moguce naci kompromisno resenje. I nadjeno je uz posredovanje predsednika Odbora za pravosudje Narodne skupstine.
Odmah posle Konferencije dogovoreno je: 1) da se zakonodavna procedura nastavi po predlozima Poslanicke grupe DSS; 2) da se u Predlogu zakona o uredjenju sudova preuzme sistem sudova iz radne verzije nacrta Ministarstva, s tim da se obrazuje jedan Apelacioni sud u Beogradu, sa izdvojenim odeljenjima u Kragujevcu, Nisu i Novom Sadu; 3) da privredni sudovi dobiju naziv trgovinski, bez bitne izmene nadleznosti i sedista; 4) da se u Predlogu zakona o sudovima brise odredba o prigovoru protiv odluke velikog personalnog veca o postojanju razloga za razresenje, zbog predvidjene zastite od razresenja pred Ustavnim sudom; 5) da visoki savet pravosudja bude uredjen po predlogu Poslanicke grupe DSS; 6) da ne dodje do ukidanja sudova koji su do sada postojali, kao i postojecih izdvojenih odeljenja opstinskih sudova; 7) da sve zatecene sudije ostanu na duznosti.
I vec 5. novembra 2001. godine, na drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupstine u 2001. godini doneti su: Zakon o uredjenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o visokom savetu pravosudja, Zakon o javnom tuzilastvu i Zakon o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastava. Svi su objavljeni u Sluzbenom glasniku RS broj 63/2001.

Zakon o uredjenju sudova

Ovaj zakon hoce: da "usko grlo" startne nadleznosti "probije" obrazovanjem dve vrste prvostepenih sudova opste nadleznosti - opstinskih za jednostavnije i okruznih za slozenije pravne stvari; da Apelacioni sud preuzme celokupnu opstu drugostepenu nadleznost; da trgovinski sudovi i Visi trgovinski sud preuzmu celokupnu prvostepenu i drugostepenu specijalizovanu nadleznost privrednih sudova; da Upravni sud preuzme upravne sporove iz instancione nadleznosti okruznih sudova i Vrhovnog suda Srbije; da Vrhovni sud Srbije postane kasacioni sud.
Ali, hoce i da sudska vlast bude nezavisna od zakonodavne i izvrsne vlasti, kao i od svih drugih uticaja. Zato odredjuje da su svi, a narocito organi izvrsne vlasti, duzni da postuju sudske odluke i da im se povinuju. U zastiti nezavisnosti zabranjuje svaki uticaj na sud, a posebno uticaj onih koji imaju javni polozaj, koji su u prilici da javno istupaju i koji kontrolisu sredstva javnog informisanja.
Zakon proglasava dostupnost suda gradjanima i drugim subjektima. Otuda predvidja da sud ne moze odbiti pruzanje zastite u stvarima za koje je nadlezan. A njegova nadleznost se, na osnovu Ustava, utvrdjuje upravo ovim zakonom.

1) Vrste i nadleznost sudova. Sudska vlast pripada sudovima opste nadleznosti i posebnim sudovima.
Sudovi opste nadleznosti su: opstinski sudovi, okruzni sudovi, Apelacioni sud i Vrhovni sud.
Posebni sudovi su: trgovinski sudovi i Visi trgovinski sud - za instanciono resavanje trgovinskih pravnih stvari, i upravni sud - za instanciono resavanje upravnih sporova.
Najvisi sud u Republici je Vrhovni sud Srbije.
Opstinski sud u prvom stepenu sudi za krivicna dela za koja je kao glavna kazna predvidjena novcana kazna i kazna zatvora do deset godina ako za pojedina od njih nije nadlezan drugi sud. Za krivicna dela iz svoje nadleznosti on odlucuje i o molbama za prestanak mera bezbednosti ili pravnih posledica osude.
Opstinski sud u prvom stepenu sudi u gradjanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadlezan drugi sud i vodi izvrsne i vanparnicne postupke za koje nije nadlezan neki drugi sud.
Opstinski sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi stete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Opstinski sud pruza gradjanima pravnu pomoc, medjunarodnu pravnu pomoc i vrsi druge poslove odredjene zakonom.
Zakonom se moze predvideti da u odredjenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki opstinski sudovi sa podrucja istog okruznog suda.
Okruzni sud u prvom stepenu:
(1) sudi za krivicna dela za koja je kao glavna kazna predvidjena kazna zatvora preko deset godina ili teza kazna;
(2) sudi za saveznim zakonom i zakonom Republike Srbije predvidjena krivicna dela protiv privrede i jedinstva jugoslovenskih trzista; za krivicna dela protiv casti i ugleda kad su ucinjena putem sredstava javnog informisanja, i za krivicna dela odavanja drzavne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uredjenja, izazivanje nacionalne, rasne i verske mrznje, razdora ili netrpeljivosti; povredu teritorijalnog suvereniteta; udruzivanje radi neprijateljske delatnosti, organizovanje grupa i podsticanje na izvrsenje genocida i ratnih zlocina; povredu ugleda Savezne Republike Jugoslavije, povredu ugleda Republike Srbije ili druge republike u SR Jugoslaviji; povredu ugleda strane drzave; povredu ugleda medjunarodne organizacije; odavanje sluzbene tajne; primanje mita; krsenje zakona od strane sudije; ugrozavanje bezbednosti leta vazduhoplova; neovlascenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga; omogucavanje uzivanja opojnih droga; ubistvo na mah; silovanje, protivprirodni blud;
(3) vodi krivicni postupak prema maloletnicima;
(4) odlucuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivicna dela iz svoje nadleznosti;
(5) sudi u gradjanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogucuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrdjivanju ocinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zastiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, zigova i geografskih oznaka porekla ako nije nadlezan drugi sud, o zastiti prava licnosti ukljucujuci i naknadu stete; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju;
(6) sudi u sporovima povodom strajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije resen pred arbitrazom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadlezan drugi sud; povodom maticne evidencije; povodom izbora i razresenja organa pravnih lica ako nije nadlezan drugi sud.
(7) odlucuje o zabrani rasturanja stampe i sirenja informacija sredstvima javnih informisanja.
Okruzni sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osudjenih lica, izvrsava krivicnu presudu inostranog suda, odlucuje o priznanju i izvrsenju stranih sudskih i arbitraznih odluka ako nije nadlezan drugi sud i vrsi druge poslove odredjene zakonom.
Apelacioni sud je drugostepeni sud opste nadleznosti. Njegovo sediste je u Beogradu, ali ima izdvojena odeljenja u Kragujevcu, Nisu i Novom Sadu.
Ovaj sud odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova.
Apelacioni sud odlucuje o sukobu nadleznosti opstinskih i okruznih sudova, o prenosenju nadleznosti opstinskih i okruznih sudova kad su spreceni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrsi druge poslove odredjene zakonom.
Trgovinski sud u prvom stepenu sudi:
(1) u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih drustava, preduzeca, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizicko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparnicarstva;
(2) u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zastiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, zigova i geografskih oznaka porekla kad nastanu izmedju subjekata iz tacke 1; u sporovima povodom izvrsenja i obezbedjenja odluka trgovinskih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tacke 1;
(3) u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o preduzecima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji;
(4) u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrasnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; o narusavanju konkurencije, zloupotrebi monopolskog i dominantnog polozaja na trzistu i zakljucenju monopolistickih sporazuma; o zastiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom stecaja i likvidacije.
Trgovinski sud u prvom stepenu vodi postupak za upis preduzeca, drugih pravnih lica i subjekata u sudski registar; vodi postupak stecaja, prinudnog poravnanja i likvidacije; odredjuje i sprovodi izvrsenje i obezbedjenje odluka trgovinskih sudova, a odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tacke 1; odlucuje o priznanju i izvrsenju stranih sudskih i arbitraznih odluka donetih u sporovima iz tacke 1; odredjuje i sprovodi izvrsenje i obezbedjenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnicne postupke koji proizlaze iz primene Zakona o preduzecima.
Trgovinski sud u prvom stepenu odlucuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zastitne mere ili pravne posledice osude.
Trgovinski sud vrsi i druge poslove odredjene zakonom.
Visi trgovinski sud odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u stvarima odredjenim zakonom.
Visi trgovinski sud odlucuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadleznosti trgovinskih sudova, utvrdjuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti trgovinskih sudova i vrsi druge poslove odredjene zakonom.
Upravni sud je specijalizovani instancioni sud sa sedistem u Beogradu, bez izdvojenih odeljenja u drugim mestima.
Ovaj sud u prvom stepenu sudi po tuzbama u upravnim sporovima. Obavlja i druge poslove odredjene zakonom.
Vrhovni sud Srbije je najvisi sud i reprezent sudske vlasti u Republici. Sediste mu je u Beogradu. Ima nadleznost u sudjenju i izvan sudjenja.
U sudjenju, Vrhovni sud odlucuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke svih sudova u Republici, kao i u drugim stvarima odredjenim zakonom. Odlucuje i o sukobu nadleznosti sudova (kada to ne cini Apelacioni ili Visi trgovinski sud), kao i o prenosenju nadleznosti sudova.
Izvan sudjenja, Vrhovni sud utvrdjuje nacelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; daje misljenje o nacrtima zakona i drugim propisima kojima se uredjuju pitanja vazna za sudsku vlast; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; bira medju sudijama pozivne clanove Visokog saveta pravosudja i predlaze kandidate za jednog stalnog clana Visokog saveta pravosudja; utvrdjuje merila za vrednovanje savesnosti i uspesnosti vrsenja sudijske duznosti; odredjuje koji su postupci oprecni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i stetni po ugled suda; utvrdjuje vrste i nacine strucnog usavrsavanja sudija i vrsi druge nadleznosti odredjene zakonom.
Ovaj sud sudi u vecu od pet sudija, ako zakonom nije drugacije odredjeno. Kad odlucuje o pravnom sredstvu protiv vlastite odluke, sudi u vecu od devet sudija.
Vaznije odluke i sve nacelne pravne stavove objavljuje u posebnoj zbirci.

2) Unutrasnje uredjenje sudova. Sudovi rade u vecima i odeljenjima. U vecima se sudi a u odeljenjima uskladjuju stavovi raznih veca u istoj pravnoj oblasti.
Godisnji raspored poslova u sudu utvrdjuje predsednik suda, posto prethodno pribavi misljenje sudija. Raspored se utvrdjuje pismeno, za citavu narednu godinu a saopstava se na sednici svih sudija do 1. decembra tekuce godine.
Raspored poslova, s eventualnim prigovorima sudija, upucuje se predsedniku neposredno viseg suda u roku od osam dana od sednice svih sudija.
Godisnji raspored poslova u Vrhovnom sudu utvrdjuje predsednik tog suda na Opstoj sednici.
Predmeti se mogu distribuirati u rad samo po redosledu utvrdjenom rasporedom poslova. U tom rasporedu su samo stalna veca. Specijalna veca za specijalna sudjenja su iskljucena.
Unutrasnje uredjenje sudova podrazumeva rad u vecima, u sednicama odeljenja, zajednickim sednicama odeljenja i sednicama svih sudija.
Odeljenja se obrazuju u sudovima u kojima postoji vise veca (odnosno sudija pojedinaca) koja postupaju u istoj pravnoj oblasti. Odeljenja se formiraju po materiji sudjenja (krivicnoj, gradjanskoj, vanparnicnoj, izvrsnoj i dr.). Zakon predvidja i neka posebna odeljenja, na primer: za krivicna dela protiv privrede i jedinstvenog jugoslovenskog trzista, za radne sporove u okruznom i Apelacionom sudu, za hitno postupanje u Apelacionom sudu ili za sudsku praksu.
Svako odeljenje ima predsednika, koga imenuje predsednik suda godisnjim rasporedom poslova.
Odeljenje radi u sednicama, koje moze sazvati predsednik odeljenja i predsednik suda. Predsednik suda moze ucestvovati u radu i odlucivanju sednice odeljenja. Sednicom rukovodi predsednik odeljenja.
Na sednici odeljenja razmatraju se: rad odeljenja; pravna pitanja; nacini poboljsanja rada i strucnosti sudija, sudijskih pomocnika i sudijskih pripravnika, druga pitanja znacajna za odeljenje. Odeljenja Apelacionog suda i Viseg trgovinskog suda razmatraju i pitanja vazna za rad podrucnih sudova. (U zakonu pogresno pise da to vazi i za okruzne sudove, jer oni nemaju podrucne sudove.)
U sudu s vecim brojem sudija postoji i odeljenje sudske prakse. Ono pravi i proucava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomocnike i pripravnike s pravnim shvatanjima sudova.
Zajednicka sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Ovu sednicu sazivaju predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njime rukovodi predsednik odeljenja u cijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
Sednica svih sudija: razmatra izvestaje o radu suda i sudija; odlucuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti drugih propisa i opstih akata; predlaze kandidate za sudije porotnike; odlucuje o drugim pitanjima vaznim za ceo sud.
Sednica svih sudija u Visem trgovinskom sudu i Upravnom sudu razmatra primenu propisa i daje misljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uredjuju pitanja iz nadleznosti posebnih sudova.

3) Uredjenje Vrhovnog suda Srbije. Vrhovni sud Srbije radi u odeljenjima i na opstoj sednici. Ima Sekretarijat i poslovnike o radu.
Odeljenja Vrhovnog suda su: Krivicno odeljenje, Gradjansko odeljenje, Upravno odeljenje i Odeljenje sudske prakse.
Odeljenje radi u sednici koja razmatra pitanja iz njegovog delokruga. Sednica se saziva ako izmedju pojedinih veca u odeljenju nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno vece odstupi od pravnog shvatanja prihvacenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila oba veca. Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veca u sastavu odeljenja.
Opsta sednica Vrhovnog suda: usvaja nacelne pravne stavove; daje misljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uredjuju pitanja vazna za sudsku vlast; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; bira medju sudijama pozivne clanove Visokog saveta pravosudja i predlaze kandidate za jednog stalnog clana Visokog saveta pravosudja, propisuje merila za vrednovanje savesnosti i uspesnosti vrsenja sudijske duznosti; propisuje koji su postupci oprecni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i stetni po ugled suda; donosi Poslovnik o uredjenju i radu Vrhovnog suda Srbije i Poslovnik Velikog personalnog veca; utvrdjuje vrste i nacine strucnog usavrsavanja sudija i vrsi druge poslove odredjene zakonom i Poslovnikom o uredjenju i radu Vrhovnog suda Srbije. Ona razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.
Opsta sednica saziva se i kad izmedju veca iz razlicitih odeljenja ili izmedju razlicitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od nacelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne moze da se usvoji pravno shvatanje. Nacelni pravni stav usvojen na Opstoj sednici obavezuje sva veca i odeljenja Vrhovnog suda Srbije i moze da se izmeni samo na Opstoj sednici.
Opstu sednicu cine predsednik i sudije Vrhovnog suda Srbije. Za punovazno odlucivanje na Opstoj sednici potrebno je ucesce najmanje dve trecine sudija. Odluke se donose vecinom glasova svih sudija Vrhovnog suda Srbije.
Opstu sednicu saziva predsednik suda po sopstvenom nahodjenju, na zahtev odeljenja ili najmanje cetvrtine svih sudija. Opstom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Sekretarijat Vrhovnog suda: pomaze predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Opstu sednicu i Veliko personalno vece i druge poslove koji su mu Poslovnikom o uredjenju i radu Vrhovnog suda Srbije stavljeni u delokrug.
Sekretarijatom rukovodi sekretar suda koga na predlog predsednika suda postavlja Opsta sednica. Sekretar Vrhovnog suda Srbije moze biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju Apelacionog suda.
Poslovnici Vrhovnog suda Srbije detaljnije regulisu unutrasnje uredjenje i rad tog suda. Opsta sednica donosi: Poslovnik o uredjenju i radu Vrhovnog suda Srbije i Poslovnik o Velikom personalnom vecu. Oba poslovnika se objavljuju u Sluzbenom glasniku RS.

4) Sudska uprava. Sudsku upravu cine poslovi koji sluze vrsenju sudske vlasti, pre svega: uredjivanje unutrasnjeg poslovanja u sudu; pozivanje i rasporedjivanje sudija porotnika, poslovi vezani za vestake i stalne sudske tumace, stecajne i likvidacione upravnike; razmatranje prituzbi i predstavki; vodjenje statistika i izrada izvestaja; izvrsenje krivicnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.
Sudska uprava detaljnije se uredjuje Sudskim poslovnikom.
Sudskom upravom rukovodi predsednik suda koji je odgovoran za pravilan i blagovremeni rad suda.
Predsednik suda ovlascen je da zahteva zakonitost, red i tacnost suda, otklanja nepravilnost i odugovlacenje u radu, stara se o odrzavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i da vrsi druge poslove odredjene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Kad je predsednik suda sprecen ili odsutan, zamenjuje ga sudija odredjen godisnjim rasporedom poslova.
Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda moze poveriti predsednicima odeljenja ili drugim sudijama. Predsednik suda nikome ne moze poveriti odlucivanje o pravima sudija na osnovu rada, o radnim odnosima sudskog osoblja, o udaljenju sudije i sudije porotnika sa duznosti, o pokretanju postupka za odlucivanje o tome da li su druge sluzbe, poslovi ili postupci nespojivi sa duznoscu sudije, o godisnjem rasporedu poslova i odstupanju od godisnjeg rasporeda poslova, o odstupanju od redosleda prijema predmeta i o oduzimanju predmeta.
Predsednik viseg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nizeg suda, a predsednik neposredno viseg suda i da pri necinjenju predsednika nizeg suda donese akte iz njegovog delokruga. Predsednik viseg suda moze traziti od nizeg suda obavestenje o primeni propisa, problemima u sudjenju i sve podatke o radu. Predsednik viseg suda moze naloziti neposredan uvid u rad nizeg suda.
U okviru sudske uprave obavljaju se i poslovi povodom prituzbi na rad suda. Kad stranke ili drugi ucesnik u postupku podnesu prituzbu predsednik suda duzan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti prituzioca u roku od petnaest dana od prijema prituzbe.
Ako je prituzba podneta preko ministarstva nadleznog za pravosudje ili viseg suda, o osnovanosti prituzbe i preduzetim merama obavestavaju se i ministar ili predsednik viseg suda.
Sekretar suda postoji u Apelacionom sudu, Visem trgovinskom sudu i Upravnom sudu. Moze ga imati i svaki drugi sud, ako ima vise od dvadeset sudija. Sekretar pomaze predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni. Sekretara suda postavlja predsednik suda iz reda sudijskih pomocnika.

5) Sudsko osoblje. Sudsko osoblje cine: sudijski pomocnici, sudijski pripravnici i ostala zaposlena lica.
Sudijski pomocnici sticu sledeca zvanja: sudijski saradnik, visi sudijski saradnik i sudski savetnik.
Sudijski pripravnici se osposobljavaju za rad u sudu i pripremaju za polaganje pravosudnog ispita.
Ostala zaposlena lica obavljaju administrativne, tehnicke, racunovodstvene, informativne, pomocne i druge slicne poslove, znacajne za sudsku vlast.
Na sva ova lica primenjuju se propisi o radnim odnosima u drzavnim organima.

6) Pravosudna uprava. Pravosudnu upravu vrsi ministarstvo nadlezno za pravosudje. Ono obezbedjuje materijalne, prostorne i druge uslove za rad sudova, prati njihov rad, vodi licne listove sudija i zaposlenih, donosi poslovnik o radu sudova (osim Vrhovnog suda); vrsi nadzor nad primenom poslovnika, organizuje pravosudni ispit; postavlja i razresava sudske tumace, obavlja druge upravne poslove u oblasti pravosudja.
Nistav je svaki cin pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija.
Ministarstvo nadlezno za pravosudje uredjuje rad pravosudne straze koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovodjenju sluzbenih radnji u zgradi suda.

7) Prelazne i zavrsne odredbe. Sudovi obrazovani ranijim zakonom nastavljaju sa radom. Apelacioni i Upravni sud pocinju da rade 1. oktobra 2002. godine. Raniji zakon prestaje da vazi 1. januara 2002. godine, osim odredaba o vrstama i nadleznosti sudova, koji prestaju da vaze 1. oktobra 2002. godine.
Zakon o uredjenju sudova stupio je na snagu 1. januara 2002. godine, izuzev odredaba o vrstama i nadleznosti sudova, koje stupaju na snagu 1. oktobra 2002. godine.

Zakon o sudijama

Ovaj zakon hoce da sudije budu nezavisne u izricanju pravde i da sude na osnovu ustava, zakona, drugih opstih akata i po svojoj savesti. Zato im jamci: stalnost funkcije, rezidencijalnu stalnost, materijalnu sigurnost, imunitet, slobodu odlucivanja, neizmenljivost poslova, raspodelu predmeta slucajem, pravo na prituzbu. Namece im i obaveze u pogledu strucnog i savesnog obavljanja sudijske funkcije i uzdrzavanja od neprilicnih aktivnosti. Ustanovljava Veliko personalno vece. Uredjuje izbor sudija, udaljenje od duznosti i prestanak sudijske duznosti. U njemu su i odredbe o predsedniku suda i sudijama porotnicima.

1) Garancije sudijske nezavisnosti. Sudijsku nezavisnost podupire sistem garancija, bez kojih sudstvo ne moze ostvarivati svoju ustavnu ulogu.
Stalnost funkcije obezbedjuje da se sudija posveti sudjenju kao profesiji, zivotnom pozivu. Otuda, duznost sudije traje neprekidno, od prvog izbora do navrsavanja radnog veka. To, naravno, ne iskljucuje mogucnost da sudija (ako zeli) bude izabran u visi sud. Sudijska funkcija ne prestaje ni kad bude smanjen broj sudija. Ako sud bude ukinut, sudija nastavlja duznost u sudu iste vrste i istog stepena, ili priblizno istog ranga, o cemu odlucuje Visoki savet pravosudja. Sve to, ipak, ne znaci da je sudijska funkcija dozivotna. Ona prestaje na zahtev sudije, navrsavanjem radnog veka i razresenjem sudije iz odredjenih razloga.
Rezidencijalna stalnost ogleda se u nepremestivosti sudije. Sudija ima pravo da svoju duznost stalno vrsi u sudu za koji je izabran. On moze biti premesten ili upucen u drugi sud samo uz svoju saglasnost. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora prethoditi donosenju resenja o premestaju ili upucivanju. U slucaju premestaja, sudija trajno nastavlja duznost u drugom sudu iste vrste ili istog stepena. Resenje o tome donosi Visoki savet pravosudja. U slucaju upucivanja, sudija se rasporedjuje na rad u drugi sud iste vrste istog ili neposrednog nizeg stepena, najduze na godinu dana, da se otklone smetnje koje otezavaju ili usporavaju rad tog suda. Resenje o tome donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Materijalna sigurnost je preduslov materijalne nezavisnosti sudije na kojoj se temelji i sama nezavisnost sudske vlasti. Materijalni polozaj sudija mora da bude primeren vaznosti sudijske funkcije i srazmeran odgovornosti koju ta funkcija iziskuje. Zato je i predvidjeno da sudija ima pravo na platu pogodnu da odrzi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Plata sudije odredjuje se na osnovu osnovne plate koja zavisi od stepena suda i radnog staza. Osnovna plata sudije Vrhovnog suda ne moze biti niza od osnovne plate ministra u Vladi. Osnovna plata sudije Apelacionog suda, Viseg trgovinskog suda i Upravnog suda niza je za 6% od osnovne plate sudije Vrhovnog suda Srbije, a osnovna plata sudije drugog neposredno nizeg suda niza je za 10% od osnovne plate sudije neposredno viseg suda. Osnovna plata predsednika Vrhovnog suda Srbije jednaka je osnovnoj plati predsednika Vlade, dok je osnovna plata predsednika ostalih sudova visa za 5% od osnovne plate sudija tih sudova. Sudija upucen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upucen, ako je za njega povoljnija. Visoki savet pravosudja ovlascen je da, pod odredjenim uslovima, uveca osnovnu platu sudijama i predsednicima koji rade pod posebnim uslovima. Ovlascen je i da Narodnoj skupstini predlozi uvodjenje dodatka na platu. Radni staz se vrednuje odredjenim procentom za svaku godinu dana rada.
Imunitet stiti sudiju od odgovornosti za misljenje ili glas dat u vrsenju sudijske duznosti. Protiv njega moze biti pokrenut postupak zbog krivicnog dela ucinjenog u vrsenju sudske vlasti, ali on u tom postupku ne moze biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupstine. U pogledu ovog drugog iskaza, imunitet sudija je, zbog ogranicenja koje namece Ustav, slabijeg kapaciteta od imuniteta nosilaca zakonodavne i izvrsne vlasti, jer stiti samo od pritvora a ne i od pokretanja krivicnog postupka. Dok o imunitetu narodnih poslanika odlucuje Narodna skupstina, a o imunitetu ministara Vlada, o imunitetu sudija ne odlucuje Vrhovni sud, kao najvisi organ sudske vlasti, nego Narodna skupstina, kao organ zakonodavne vlasti, sto iritira ustavno nacelo podele vlasti.
Sloboda odlucivanja obezbedjuje da sudija donosi nepristrasne odluke na osnovu sopstvene ocene cinjenica i sopstvenog shvatanja propisa, bez ikakvih ogranicenja, uticaja, podsticanja, pritisaka, pretnji ili intervencija (neposrednih ili posrednih) ma od koga i iz bilo kojih razloga. Izuzev u obrazlozenju odluke, ili kad to zakon posebno nalaze, nije duzan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objasnjava svoja cinjenicna i pravna shvatanja.
Neizmenljivost poslova obezbedjuje godisnji raspored koji predsednik suda utvrdjuje za citavu narednu godinu i saopstava na sednici svih sudija najkasnije do 1. decembra tekuce godine, a potom i predsedniku neposredno viseg suda. Godisnji raspored poslova u Vrhovnom sudu utvrdjuje predsednik tog suda na Opstoj sednici. Svaki sudija ima pravo na vrstu poslova odredjenu godisnjim rasporedom, kao i da se ona ne menja tokom godine, osim zbog izbora novog sudije, duzeg odsustva sudije ili upraznjenog sudijskog mesta.
Raspodela predmeta slucajem omogucuje da svaki sudija dobije slucajni predmet a svaki predmet slucajnog sudiju. Time se onemogucuje namestanje predmeta odredjenom sudiji, odnosno namestanje sudije odredjenom predmetu, obrazovanjem specijalnih veca za sudjenje u "specijalnim" predmetima. Zakon nalaze da se predmeti iznose sudiji prema redosledu utvrdjenom Sudskim poslovnikom, nezavisno od licnosti stranaka i okolnosti pravne stvari. Odstupanja od redosleda su mogucna samo zbog opterecenosti ili opravdane sprecenosti sudije. Primljen predmet moze od sudije biti oduzet samo ako duze odsustvuje s posla ili ako odugovlaci postupak. O svakom odstupanju od redosleda ili oduzimanju predmeta mora se obavestiti predsednik neposredno viseg suda. Povreda prava na slucajnog sudiju aktivira pravo na prigovor koji predsedniku neposredno viseg suda moze podneti sudija a zbog odstupanja od redosleda ili oduzimanja predmeta - i ucesnik postupka. Sudija Vrhovnog suda Srbije prigovor podnosi Velikom personalnom vecu.
Pravo na prituzbu je opste pravo sudije. Ako ne postoje posebni propisi o nacinu njegovog koriscenja (kao kod povrede prava na slucajnog sudiju), sudija kome je povredjeno pravo moze podneti prituzbu Velikom personalnom vecu. Ono je duzno da u roku od osam dana donese odluku i da sa njom odmah upozna predsednika neposredno viseg suda i predsednika Vrhovnog suda Srbije.

2) Obaveze sudije. Sudija vrsi sudsku vlast pa je, kao nosilac javne funkcije, duzan, po samom Ustavu, da radi savesno i odgovorno. U suprotnom, ne moze izricati pravdu. Da bi savesno i odgovorno vrsio sudsku vlast, sudija, opet po Ustavu, ne moze obavljati sluzbu ili poslove koji su nespojivi sa njegovim pozivom. Otuda, strucno i savesno obavljanje sudijske funkcije, kao i neobavljanje sluzbe i posla oprecnih sudijskom pozivu, i jesu osnovne obaveze svakog sudije.
Strucno i savesno vrsenje duznosti je uslov bez kojeg se ne moze izricati pravda. Sudija koji taj uslov ne ispunjava mora biti razresen. Zakon pomaze da se ovaj razlog identifikuje, jer odredjuje sta je nestrucno a sta nesavesno obavljanje sudijske duznosti. Nestrucno je nedovoljno uspesno vrsenje duznosti, sto se procenjuje prema merilima koja odredi Vrhovni sud. Sudija nesavesno vrsi duznost ako odugovlaci resavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u vodjenju postupka i izradi odluka ili na drugi nacin postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud. Merila Vrhovnog suda postavljaju minimalne zahteve u pogledu strucnosti i savesnosti sudija. Onaj ko ih ne ispunjava mora biti onemogucen da vrsi sudsku vlast.
Nevrsenje oprecnih sluzbi ili poslova doprinosi odrzavanju poverenja u nezavisnost suda. Zato je sudiji uskraceno: da bude na duznostima u zakonodavnoj ili izvrsnoj vlasti, da bude clan politicke stranke, da se bavi bilo kojim javnim ili privatnim placenim poslom (pod poslom se ne moze podrazumevati naucna, strucna, pedagoska, knjizevna, umetnicka i slicna delatnost), da pruza pravne usluge ili savete uz naknadu. Sa njegovom duznoscu nespojive su i druge sluzbe, poslovi i postupci koji su oprecni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili stete ugledu suda. Koji su postupci oprecni dostojanstvu i nesavesnosti sudije i stetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Sudija je duzan da pismeno obavesti predsednika suda o ovakvoj sluzbi ili poslu za koje postoji mogucnost da su nespojivi s duznoscu sudije. Predsednik suda o tome obavestava predsednika neposredno viseg suda, a predsednik Vrhovnog suda Srbije Veliko personalno vece. Predsednik suda je duzan da pred Velikim personalnim vecem pokrene postupak cim sazna za aktivnost sudije koja bi mogla biti oprecna njegovoj funkciji. Ako nadje da je rec o tome, Veliko personalno vece moze sudiji izreci meru upozorenja koja se upisuje u njegov licni list. Sudija tu meru moze pobijati prigovorom Velikom savetu pravosudja u roku od osam dana. Svoje tvrdnje moze izneti i usmeno, sâm ili preko zastupnika. Ako sudija nastavi sa aktivnostima za koje je utvrdjeno da su nespojive sa njegovom duznoscu, smatrace se da sudijsku funkciju obavlja nesavesno, a to je razlog za razresenje.

3) Veliko personalno vece. U Vrhovnom sudu Srbije obrazuje se Veliko personalno vece za odlucivanje o odredjenim pitanjima polozaja sudije. Ona se odnose na: udaljenje predsednika Vrhovnog suda, resavanje prigovora protiv odluke o udaljenju sudija, resavanje prigovora sudije u vezi sa rasporedom ili oduzimanjem predmeta, resavanje prituzbe zbog povrede prava sudija, inkompatibilne aktivnosti, izricanje mera upozorenja i uklanjanja, razloge nestupanja na duznost posle izbora, pokretanje postupka za prestanak duznosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, utvrdjivanje razloga za prestanak duznosti zbog navrsavanja radnog veka i razresenja sudije i predsednika suda.
Veliko personalno vece cini devet sudija Vrhovnog suda koji se odredjuju po unapred utvrdjenom redosledu, uz priblizno jednaku zastupljenost svih odeljenja tog suda. Redosled se ustanovljava po unapred utvrdjenom objektivnom kriterijumu automatskog zasnivanja i obnavljanja clanstva (na primer, po sudijskom stazu u najvisem sudu, godinama starosti, azbucnom redu i sl.).
Mandat clana Velikog personalnog veca traje dve godine. Radom Veca rukovodi predsednik koga medju sobom biraju clanovi.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne moze biti clan Velikog personalnog veca.
Kad Veliko personalno vece vodi postupak koji se tice njegovog clana, on se zamenjuje clanom koga zrebom odrede ostali clanovi veca.
Odluke se donose vecinom glasova svih clanova.
Kriterijum odredjivanja sastava, nacin odredjivanja zamene clana, sazivanje i vodjenje sednica, i druga pitanja od znacaja za rad, uredjuju se Poslovnikom Velikog personalnog veca koji donosi Opsta sednica Vrhovnog suda Srbije.

4) Izbor sudije. Izbor sudija se uredjuje odredbama o uslovima za izbor, postupku izbora i stupanju na duznost.
Uslovi za izbor ticu se zahteva koji moraju biti ispunjeni da bi se neko bavio sudijskim pozivom. Za sudiju moze biti izabran jugoslovenski drzavljanin (i kad ima dvojno drzavljanstvo) koji ispunjava uslove za rad u drzavnim organima (odredjuje ih Zakon o radnim odnosima u drzavnim organima), koji je zavrsio pravni fakultet, polozio pravosudni ispit i dostojan je duznosti sudije. Potrebno je i radno iskustvo posle polozenog pravosudnog ispita: dve godine - za sudiju opstinskog suda; cetiri godine - za sudiju trgovinskog suda, sest godina - za sudiju okruznog suda; osam godina - za sudiju Apelacionog suda, Viseg trgovinskog suda i Upravnog suda; dvanaest godina - za sudiju Vrhovnog suda Srbije.
Postupak izbora zapocinje oglasom koji Visoki savet pravosudja objavljuje u Sluzbenom glasniku RS i drugom sredstvu javnog obavestavanja. Prijave za izbor podnose se Visokom savetu pravosudja u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u sluzbenom glasniku. Uz prijavu se prilazu i dokazi o ispunjavanju uslova, a ako je kandidat iz suda dostavlja se i njegov licni list. Visoki savet pravosudja najpre pribavlja podatke i misljenja o strucnosti i dostojnosti kandidata od onih koji ih imaju, a potom utvrdjuje predlog kandidata za izbor. Predlog mora da bude obrazlozen, a pri njegovom utvrdjivanju uzimaju se u obzir samo strucnost i dostojnost. Izbor sudije vrsi Narodna skupstina, ali ona moze da izabere samo predlozenog kandidata. Ako on ne bude izabran, Visoki savet pravosudja ponovo utvrdjuje predlog.
Stupanje na duznost uslovljeno je prethodnim polaganjem zakletve. Ona se polaze pred predsednikom Narodne skupstine. Zakletva se ne polaze ako je izbor izvrsen iz reda sudija. Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polaze pred Narodnom skupstinom. Zakletva se polaze recima: "Zaklinjem se svojom cascu da cu svoju duznost vrsiti verno ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umecu i sluziti samo istini i pravdi". Sudija stupa na duznost na svecanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na duznost u roku od dva meseca od izbora, o cemu odlucuje Veliko personalno vece na predlog predsednika suda, uz obavezu obavestavanja Narodne skupstine i Visokog saveta pravosudja. Ovu odluku sudija moze pobijati prigovorom Visokom savetu pravosudja. Stupanjem na duznost u novi sud prestaje duznost sudije u ranijem sudu.

5) Udaljenje od duznosti. Postoji obavezno i fakultativno udaljenje od sudijske duznosti.
Sudija se mora udaljiti od duznosti kad mu je odredjen pritvor.
Sudija se moze udaljiti od duznosti kad je pokrenut postupak za njegovo razresenje ili krivicni postupak za delo zbog kojeg moze biti razresen.
O obaveznom udaljenju sudije odlucuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno viseg suda.
O fakultativnom udaljenju odlucuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.
O udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije (obaveznom i fakultativnom) odlucuje Veliko personalno vece.
Sudija se udaljava sa duznosti do ukidanja pritvora, okoncanja postupka za razresenje ili okoncanja krivicnog postupka.
Veliko personalno vece moze sudiju vratiti na duznost pre okoncanja postupka za razresenje.

6) Prestanak duznosti na zahtev sudije usledice kad sudija izrazi zelju da to vise ne bude. Zahtev za prestanak duznosti podnosi se u pismenoj formi Velikom personalnom vecu, koje ga, ako je valjan, odmah prosledjuje Narodnoj skupstini. Ona je duzna da o njemu odluci u roku od mesec dana od podnosenja zahteva. Ako do tada odluka ne bude doneta smatra se da je duznost sudiji prestala istekom roka od mesec dana od podnosenja zahteva.
Sudija moze povuci zahtev dok o njemu ne bude odluceno, odnosno dok ne istekne rok za donosenje odluke.
Ako sudija posle pokrenutog postupka za razresenje podnese zahtev za prestanak duznosti, on se ne razmatra do okoncanja postupka za razresenje.

7) Prestanak sudijske duznosti protiv volje sudije. Prestanak duznosti protiv volje sudije moze da usledi zbog navrsavanja radnog veka i razresenja.
Sudiji prestaje duznost zbog navrsavanja radnog veka kad napuni sezdeset pet godina zivota ili cetrdeset godina staza osiguranja.
Predsednik suda najkasnije 1. oktobra pismeno obavestava predsednika Vrhovnog suda Srbije o tome koje sudije i predsednici neposredno nizih sudova naredne godine navrsavaju radni vek. Sudiji, po ovom zakonu, radni vek ne moze biti produzen. Ali, ako je odluka o produzavanju radnog veka bila doneta u vreme vazenja ranijeg zakona, njemu se ne moze uskratiti steceno pravo, pa ostaje na duznosti do isteka vec produzenog radnog veka.
Smanjenje vremena potrebnog za navrsavanje radnog veka ne utice na prestanak duznosti sudije.
Sudija se razresava duznosti: 1) kad je osudjen za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje sest meseci ili za svako kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim sudijske duznosti, 2) kad nesavesno ili nestrucno vrsi duznost i 3) kad trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku duznost.
Osuda mora biti pravnosnazna. Kad je rec o "obicnom" krivicnom delu osuda se mora odnositi na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje sest meseci. Kad je rec o kaznjivom delu nedostojnom sudijske duznosti dovoljna je bilo koja krivicna, prekrsajna ili privredno?prestupna osuda.
Nestrucno i nesavesno vrsenje duznosti su dva samostalna osnova za razresenje. (U Ustavu ih povezuje sveza "i" ali ne radi kumulacije vec nabrajanja.) Znacenje ovih razloga odredjuje Zakon. Sudija nesavesno vrsi duznost: ako odugovlaci resavanje predmeta, ako zanemaruje propisane rokove u vodjenju postupka ili izradi odluka ili ako na drugi nacin postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud. Smatra se nesavesnim vrsenjem duznosti i ako sudija nastavi sluzbe, poslove i postupke, iste ili slicne onima za koje je utvrdjeno da su nespojivi sa njegovom duznoscu. Nesavesnim postupkom smatra se i kad tek izabrani sudija ne stupi na duznost. Ovo moze imati smisla samo kad je za sudiju (bivseg suda) izabrano lice koje je vec sudija (nizeg suda), jer ako koje drugo lice izabrano za sudiju ne stupi na duznost, smatra se da nije izabrano, a ako nije ne moze biti ni razreseno. Nestrucnim se smatra nedovoljno uspesno vrsenje sudijske duznosti, s obzirom na merila koja propise Vrhovni sud Srbije.
Trajni gubitak radne sposobnosti vezuje se za invalidnost zbog koje sudija nije u stanju da vrsi sudijsku duznost. Ona se procenjuje po propisima o invalidskom osiguranju sto se objavljuje u sluzbenom glasniku.
Postupak za prestanak sudijske duznosti protiv volje sudije obrazuju odredbe o njegovom pokretanju, vodjenju i okoncavanju. Rec je o postupku usled navrsenja radnog veka i razresenja.
Postupak pokrecu: predsednik suda, predsednik neposredno viseg suda i predsednik Vrhovnog suda Srbije. Za predsednika Vrhovnog suda Srbije postupak pokrece Veliko personalno vece.
Postupak vodi Veliko personalno vece. Ono utvrdjuje cinjenice i odlucuje u nejavnim sednicama. Ovlasceno je da pribavlja potrebne podatke od nadleznih organa i organizacija. Njegove odluke moraju biti obrazlozene. U ovom postupku sudija ima pravo: da odmah bude obavesten o razlozima za pokretanje postupka; da se upozna s predmetom i pratecom dokumentacijom, tokom postupka i izvestajem sudije izvestioca; da sâm ili preko zastupnika pruzi objasnjenja i dokaze za svoje tvrdnje; da svoje tvrdnje usmeno izlozi Vecu.
Postupak pred Velikim personalnim vecem se okoncava donosenjem odluke o postojanju ili nepostojanju uslova za prestanak duznosti.
Ako nadje da je sudija navrsio radni vek ili da je nastao razlog za njegovo razresenje, Veliko personalno vece donosi odluku o postojanju osnova za prestanak sudijske duznosti i dostavlja je sudiji i predsedniku Vrhovnog suda. Sudija tu odluku ne moze pobijati prigovorom, posto moze ostvariti ustavnu sudsku zastitu protiv odluke o prestanku duznosti. Odmah po prijemu odluke predsednik Vrhovnog suda obavestava Narodnu skupstinu da je sudija navrsio radni vek, odnosno da postoje razlozi za razresenje.
Ako nadje da sudija nije navrsio radni vek ili i da nije nastao razlog za razresenje, postupak se obustavlja.
Ali, ako je postupak pokrenut zbog nesavesnog ili nestrucnog vrsenja duznosti, Veliko personalno vece moze sudiji izreci meru upozorenja ili meru uklanjanja iz suda od jednog meseca do jedne godine, ukoliko nadje da njegovi postupci ne predstavljaju razlog za razresenje ali da narusavaju disciplinu u vrsenju sudske vlasti. Protiv izrecene mere sudija moze, u roku od osam dana, izjaviti prigovor Opstoj sednici Vrhovnog suda, koja o njemu odlucuje bez prisustva javnosti.
Kad je Veliko personalno vece utvrdilo da je sudija navrsio radni vek ili da postoji razlog za njegovo razresenje, odluku o prestanku sudijske duznosti donosi Narodna skupstina. U njoj se navodi i dan prestanka duznosti i objavljuje se u Sluzbenom glasniku RS. Ova odluka se moze pobijati zalbom koja se podnosi Ustavnom sudu Srbije u roku od petnaest dana po objavljivanju.
Zakon kaze: Razresenom sudiji prestaje radni odnos. Sudiji ne moze prestati radni odnos, jer ga nije ni zasnovao. On, kao nosilac javne funkcije, ostvaruje prava na osnovu rada, pa mu prestankom funkcije mogu prestati samo ta prava. Kad bi sudija bio u radnom odnosu njegov bi poslodavac bila drzava, pa bi se morao izuzeti u svim predmetima u kojima je ona stranka u postupku. Tada drzavi ne bi imao ko da sudi, a kad je tako onda nema vladavine prava. Zato se ne moze govoriti o prestanku radnog odnosa, nego o prestanku prava na osnovu rada. I to ne samo usled razresenja vec zbog prestanka sudijske duznosti po svim osnovama.
Razreseni sudija ne moze biti biran za sudiju ili javnog tuzioca, niti imenovan za zamenika javnog tuzioca ili sudiju za prekrsaje.

8) Predsednik suda. Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda. Ovlascen je da zahteva zakonitost, rad i tacnost u sudu, da otklanja nepravilnosti u radu, da brine o nezavisnosti i ugledu suda. Kad je predsednik sprecen ili odsutan zamenjuje ga sudija odredjen godisnjim rasporedom poslova.
Predsednik se bira medju sudijama na pet godina i moze biti ponovo biran. Mandat mu pocinje od stupanja na duznost.
Kad predsedniku suda prestane duznost, predsednik neposredno viseg suda postavlja sudiju koji vrsi duznost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na duznost, a najduze na godinu dana. Vrsioca duznosti predsednika opstinskog suda postavlja predsednik Apelacionog suda. Sudiju koji vrsi duznost predsednika Vrhovnog suda Srbije postavlja Opsta sednica.
Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se te duznosti razresi ili na sopstveni zahtev oslobodi, nastavlja duznost sudije. Kad sudiji viseg suda koji je izabran za predsednika nizeg suda prestane duznost predsednika ima pravo da nastavi duznost sudije viseg suda.
Predsednik suda razresava se te duznosti ako je nesavesno ili neustavno vrsi. Nesavesnost se, pre svega, ogleda u propustanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i sprece postupci stetni po nezavisnost i ugled suda. Neuspesnost se ogleda u neuspesnom radu suda, sto se procenjuje na osnovu rezultata rada i ukupnog stanja u sudu.
Predsednik suda se bira i razresava po istom postupku po kojem se biraju i razresavaju sudije. Odredbe o sudijama primenjuju se i na predsednika suda, ako nije drukcije odredjeno.

9) Sudija porotnik. Za sudiju porotnika moze biti imenovan jugoslovenski drzavljanin koji je navrsio dvadeset sest godina zivota i dostojan je duznosti koju treba da vrsi. Pri imenovanju vodi se racuna o polu, starosti, zanimanju i drustvenom polozaju kandidata, o znanju, strucnosti i sklonosti.
Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosudja, na predlog ministra nadleznog za poslove pravosudja. Mandat mu traje pet godina. Pre stupanja na duznost polaze zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.
Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa duznosti ako je protiv njega pokrenut krivicni postupak za krivicno delo zbog kojeg moze biti razresen ili postupak za razresenje. Udaljenje traje do okoncanja postupka.
Sudija porotnik ne moze biti advokat niti pruzati pravne usluge i strucne savete uz naknadu. Njegova duznost je nespojiva sa sluzbama, poslovima i postupcima koji su oprecni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili stete ugledu suda.
Sudija porotnik ima pravo na naknadu troskova, naknadu za izgubljenu zaradu i nagradu za ucesce u sudjenju, po uslovima i u visini koje propise Visoki savet pravosudja.
Duznost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud, ako nastane koji od osnova za prestanak duznosti sudije, osim zbog navrsenog radnog veka ili nestrucnosti (ukoliko ne ispunjava strucne uslove za sudiju). Postupak za prestanak te duznosti pokrecu: predsednik suda, predsednik neposredno viseg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadlezan za pravosudje. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosudja.
Sudiji porotniku ne moze biti izrecena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda.
Ostale odredbe o sudijama shodno se primenjuju i na sudije porotnike.

10) Prelazne i zavrsne odredbe. Sudije izabrane po ranijem zakonu nastavljaju duznost u sudovima u koje su izabrane ili rasporedjene. Odluka o broju sudija i sudija porotnika u Apelacionom sudu i broju sudija u Upravnom sudu bice doneta do 1. maja 2002. godine. Predsednik i sudije Apelacionog i Upravnog suda bice izabrane do 30. septembra 2002. godine. Pre pocetka rada Apelacionog suda sudija okruznog suda ima istu osnovnu platu kao sto bi je imao da je Apelacioni sud poceo da radi.
Zakon o sudijama stupio je na snagu 1. januara 2002. godine.

Zakon o visokom savetu pravosudja

Ovaj zakon ustanovljava Visoki savet pravosudja cija je nadleznost da: predlaze sudije i javne tuzioce, imenuje sudije porotnike i zamenike javnih tuzilaca i vrsi druge poslove odredjene zakonom. Sadrzi odredbe o clanovima, mandatu i radu organa, koji dosad nije postojao u pravosudnom sistemu. A uveden je da obezbedi uticaj sudova i javnih tuzilastava u postupku izbora sudija i javnih tuzilaca, odnosno imenovanja zamenika javnih tuzilaca, kao i da doprinosi nezavisnom vrsenju sudske vlasti i samostalnom vrsenju javnotuzilacke funkcije.

1) Clanovi Visokog saveta pravosudja. Visoki savet pravosudja ima stalne i pozivne clanove.
Stalni clanovi ulaze u sastav Saveta po duznosti i izborom. Stalni clanovi po duznosti su: predsednik Vrhovnog suda, republicki javni tuzilac i ministar nadlezan za pravosudje. Stalni clanovi po izboru su: clan koga bira Advokatska komora Srbije i clan koga bira Narodna skupstina. Clan koga bira Advokatska komora je advokat. Clan koga bira Narodna skupstina je istaknuti pravnik van sudijske i javnotuzilacke profesije, zapravo jedan od tri kandidata koje predlozi Opsta sednica Vrhovnog suda Srbije. Stalnih clanova ima ukupno pet.
Pozivni clanovi ulaze u sastav Saveta izborom: sest pozivnih clanova bira Vrhovni sud Srbije u Opstoj sednici; dva pozivna clana bira republicki javni tuzilac. Pozivni clanovi koje bira Vrhovni sud su sudije, iz tog i svakog drugog suda. Pozivni clanovi koje bira republicki javni tuzilac su javni tuzioci.
Svim clanovima Visokog pravosudnog saveta pripada naknada za rad koju odredjuje Narodna skupstina.
Clanstvo u Visokom savetu pravosudja je nespojivo sa sluzbama, poslovima i postupcima koji su oprecni duznosti sudije. Od toga su izuzeti advokati, istaknuti pravnici i funkcioneri u izvrsnoj vlasti.
Dok su u Visokom savetu pravosudja sudija i javni tuzilac ne mogu biti predlozeni u drugi sud ili u drugo javno tuzilastvo. Sudija ne moze biti premesten u drugi sud. Javni tuzilac ne moze biti upucen u drugo javno tuzilastvo.

2) Mandat u Visokom savetu pravosudja. Clan Visokog saveta pravosudja bira se na pet godina i moze biti ponovo biran. Ako mu mandat prestane pre vremena bira se novi clan do okoncanja mandata prethodnika.
Stalnom clanu prestaje mandat zavisno od toga da li je u Savetu po duznosti ili izborom. Ako je po duznosti, mandat mu po sili zakona prestaje kad i duznost. Ako je po izboru, mandat mu prestaje istekom roka, ostavkom ili razresenjem. Razresava se ako bude osudjen za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora duzu od sest meseci ili za svako kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim duznosti u Savetu, ako vrsi sluzbe i postupke ili cini postupke koji su nespojivi sa duznoscu u Savetu, ili ako trajno izgubi radnu sposobnost.
Pozivnom clanu mandat prestaje istekom roka. Pre roka, mandat mu po sili zakona prestaje kad i duznost zbog koje je izabran, a moze mu prestati i odlukom o razresenju ako neuredno, nesavesno ili pristrasno vrsi duznost.
O razresenju stalnog clana izabranog iz reda istaknutih pravnika odlucuje Narodna skupstina na predlog Vrhovnog suda. O razresenju stalnog clana iz reda advokata odlucuje Advokatska komora Srbije.
O razresenju pozivnog clana odlucuje Visoki savet pravosudja na predlog organa koji ga je izabrao u Savet.

3) Rad Visokog saveta pravosudja. Visoki savet pravosudja odlucuje u uzem ili prosirenom sastavu. Sastav zavisi od pitanja koje se razmatra.
Uzi sastav cine stalni clanovi i odgovarajuci pozivni clanovi. Kad se pitanje odnosi na sudije, u uzi sastav ulaze stalni clanovi i pozivni clanovi iz reda sudija. Tim sastavom predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije. Kad se pitanje odnosi na javne tuzioce i njihove zamenike, u uzi sastav ulaze stalni clanovi i pozivni clanovi iz reda javnih tuzilaca. Tim sastavom predsedava republicki javni tuzilac.
Prosireni sastav cine svi pozivni clanovi i svi stalni clanovi, izuzev ministra i republickog javnog tuzioca. U ovom sastavu, Visoki savet pravosudja: predlaze dodatak na platu sudija; odlucuje o povecanju osnovne plate sudija kad je zakonom predvidjeno; resava o prigovoru na odluku o nespojivosti sluzbe, posla ili postupka sa duznoscu; resava o prigovoru javnog tuzioca i zamenika javnog tuzioca na odluku o fakultativnom udaljenju; resava o prigovoru republickog javnog tuzioca na odluku o njegovom udaljenju s duznosti. Prosirenim sastavom uvek predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Odlucivanje se obavlja na sednicama uzeg ili prosirenog sastava, koje su zatvorene za javnost. Odluke se donose vecinom glasova svih clanova uzeg, odnosno prosirenog sastava. Protiv odluke Visokog saveta pravosudja nije dopusten upravni spor.
Kad se odlucuje o prigovoru na odluku Velikog personalnog veca, sudiju koji je i clan Saveta i clan Veca zamenjuje sudija Vrhovnog suda koga ostali clanovi Saveta odrede zrebom.
Clan Visokog saveta pravosudja ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odlucuje. To vazi i za clana Saveta koji je dao povoda za odlucivanje o drugom clanu. Do ovde je ova odredba dobro redigovana. Nije, medjutim, dobro redigovan dodatak tom iskazu: "a ako takvog nema - sednici ne prisustvuje clan koga ostali odrede zrebom" (clan 15, stav 2). Sto bi zrebom odredjivali nekoga da ne prisustvuje sednici?
Sednici Saveta ne prisustvuje clan koji je u prvom stepenu doneo odluku o kojoj se odlucuje. Do ovde je i ova odredba dobro redigovana. Ali nije dodatak tom iskazu: "a uz njega i jos jedan clan koga ostali odrede zrebom" (clan 16, stav 1).
Visoki savet pravosudja donosi Poslovnik o svom radu koji objavljuje u Sluzbenom glasniku RS.
Strucne i administrativne poslove za Visoki savet pravosudja obavlja ministarstvo nadlezno za pravosudje.

4) Prelazne i zavrsne odredbe. Visoki savet pravosudja pocinje rad 1. januara 2002. godine. Posle pocetka rada Apelacionog i Upravnog suda, Vrhovni sud Srbije moze ponovo da izabere sudije koji su pozivni clanovi visokog pravosudskog saveta.
Zakon o Visokom savetu pravosudja stupio je na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja.

Zakon o javnom tuzilastvu

Ovaj zakon nije deo sudstva, ali jeste deo pravosudja bez kojeg se sudstvo ne moze zamisliti. Zato mu i posvecujemo paznju.
Po ovom zakonu, javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ koji goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela, stiti ustavnost i zakonitost ulaganjem pravnih sredstava i preduzima druge radnje za koje je zakonom ovlasceno. Ono ne podleze nikome, osim ustavu i zakonu. Zato je zabranjen svaki uticaj na javno tuzilastvo. Pogotovo ako se vrsi koriscenjem javnog polozaja preko sredstava javnog obavestavanja ili javnim istupanjem.

1) Organizacija javnih tuzilastava. Zakon ustanovljava opstinska javna tuzilastva, okruzna javna tuzilastva i Republicko javno tuzilastvo. Opstinsko javno tuzilastvo osniva se za podrucje jednog ili vise opstinskih sudova, okruzno javno tuzilastvo za podrucje okruznog suda, a Republicko javno tuzilastvo za teritoriju Republike. Njihovu nadleznost vrse opstinski javni tuzilac, okruzni javni tuzilac i republicki javni tuzilac. Organizaciju javnih tuzilastava odlikuje spoljna i unutrasnja nadredjenost.
Spoljna nadredjenost tice se odnosa izmedju viseg i nizeg tuzilastva. Nize javno tuzilastvo podredjeno je visem javnom tuzilastvu a nizi javni tuzilac visem javnom tuziocu. Svako javno tuzilastvo podredjeno je Republickom javnom tuzilastvu a svaki javni tuzilac republickom javnom tuziocu.
Republicki javni tuzilac je na vrhu javnotuzilacke organizacije, jer vrsi javnotuzilacku nadleznost u okviru prava i duznosti Republike. On izdaje obavezna uputstva za postupanje svih javnih tuzilaca.
Kao sto su svi javni tuzioci podredjeni republickom javnom tuziocu, tako su i svi nizi javni tuzioci podredjeni visem. On im moze izdavati obavezna uputstva za postupanje, ali oni ta uputstva mogu pobijati prigovorom. Prigovor jedino nije dopusten protiv uputstva republickog tuzioca.
Visi javni tuzilac moze preduzeti sve radnje na koje je ovlascen nizi (devolucija). Visi javni tuzilac moze ovlastiti nizeg da postupa u stvari iz nadleznosti drugog nizeg javnog tuzioca (supstitucija).
Unutrasnja nadredjenost tice se odnosa izmedju javnog tuzioca i njegovog zamenika u okviru istog javnog tuzilastva. Javni tuzilac vrsi javnotuzilacku funkciju neposredno ili preko zamenika. Zamenik javnog tuzioca moze, bez posebnog ovlascenja, preduzeti svaku radnju na koju je ovlascen javni tuzilac, a duzan je da izvrsi sve radnje koje mu javni tuzilac poveri.
Javni tuzilac moze svom zameniku izdati i obavezna uputstva za postupanje. Ako zamenik smatra da uputstvo nije u skladu sa zakonom duzan je da, pre njegove primene, zatrazi misljenje neposredno viseg javnog tuzioca.

2) Nadleznost javnog tuzilastva. Zakon razlikuje opstu i posebnu nadleznost javnih tuzilastava.
Opsta nadleznost obuhvata ovlascenja svih javnih tuzilaca pred svim sudovima i drugim drzavnim organima. Javni tuzilac postupa u krivicnom, parnicnom, upravnom, izvrsnom, vanparnicnom i drugom postupku, vrseci radnje za koje je ovlascen. Pri tom je njegova stvarna i mesna nadleznost uslovljena nadleznoscu organa pred kojim postupa.
Kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku, javni tuzilac moze zahtevati odlaganje izvrsenja ili prekid izvrsenja odluke. Ako njegov zahtev bude usvojen, odlaganje ili prekid izvrsenja traje do donosenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu. Odluka o odlaganju ili prekidu izvrsenja prestaje da vazi ako javni tuzilac u roku od trideset dana od njenog prijema ne izjavi vanredno pravno sredstvo.
Posebna nadleznost tice se ovlascenja pojedinih javnih tuzilaca.
Opstinski javni tuzilac postupa pred opstinskim sudom.
Okruzni javni tuzilac postupa pred okruznim sudom i nadzire, odnosno usmerava rad podrucnih opstinskih javnih tuzilastava. Ovaj tuzilac postupa i pred trgovinskim sudom sa kojim ima zajednicko sediste.
Republicki javni tuzilac postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici i preduzima sve radnje za koje je javno tuzilastvo ovlasceno. U njegovoj nadleznosti je i: da se stara o izvrsenju obaveznih uputstava Saveznog drzavnog tuzioca; da medju javnim tuziocima izabere pozivne clanove Visokog saveta pravosudja; da propise okvirna merila za odredjivanje broja zamenika javnih tuzilaca i osoblja u javnom tuzilastvu; da propise merila za vrednovanje savesnosti i uspesnosti vrsenja duznosti javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca; da propise koji su postupci oprecni dostojanstvu i samostalnosti javnog tuzioca i njegovog zamenika i stete ugledu javnotuzilacke organizacije; da odlucuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opstih akata; da utvrdjuje vrste i nacine strucnog usavrsavanja javnih tuzilaca i njihovih zamenika; da nadzire rad javnih tuzilastava i sprovodjenje uputstava, da prati i proucava praksu javnih tuzilastava i sudova; da vrsi druge poslove odredjene zakonom.
Republicki javni tuzilac moze preneti nadleznost javnog tuzilastva koje nije u stanju da ga vrsi, na drugo javno tuzilastvo istog ili viseg ranga.

3) Uprava u javnim tuzilastvima. U svakom javnom tuzilastvu nosilac uprave je javni tuzilac. On odredjuje organizaciju i rad javnog tuzilastva, odlucuje o radnim odnosima zamenika javnog tuzioca i osoblja, otklanja nepravilnosti i zastoje u radu, stara se o odrzavanju samostalnosti i ugleda javnog tuzilastva, vrsi druge poslove za koje je ovlascen zakonom ili drugim propisima; odgovara za pravilan, tacan i blagovremen rad javnog tuzilastva.
Kad je javni tuzilac odsutan ili sprecen, javnim tuzilastvom rukovodi zamenik koga on odredi, a ako ga ne odredi ili nema uslove da ga odredi, odredjuje ga visi javni tuzilac.
Ako javnom tuziocu prestane duznost, republicki javni tuzilac postavlja vrsioca duznosti javnog tuzioca dok novi javni tuzilac ne stupi na duznost, a najvise na godinu dana. Vrsioca duznosti republickog javnog tuzioca postavlja Visoki savet pravosudja.
Republicki javni tuzilac moze svog zamenika rasporediti izvan sedista javnog tuzilastva, bez obrazovanja posebnih organizacionih jedinica. Ovo rasporedjivanje traje kao i upucivanje u javno tuzilastvo.
Ministarstvo nadlezno za pravosudje vodi licni list za svakog javnog tuzioca, zamenika javnog tuzioca i zaposlenog u javnom tuzilastvu. Odredbe o tome odgovaraju vodjenju i sadrzini licnog lista za sudije.
Svako javno tuzilastvo ima pravilnik o upravi koji odredjuje: okvirna merila za odredjivanje broja zaposlenih i osoblja u javnom tuzilastvu; odnos javnog tuzilastva prema drugim drzavnim organima, gradjanima i javnosti; nacin vodjenja evidencije; rukovanje predmetima; postupanje sa arhivskim materijalom; druga pitanja znacajna za rad. Donosi ga republicki javni tuzilac i objavljuje u Sluzbenom glasniku RS. Nadzor nad primenom ovog pravilnika vrsi ministarstvo nadlezno za pravosudje.

4) Polozaj javnog tuzioca i njegovog zamenika. Polozaj nosilaca javnotuzilacke duznosti odredjuju odredbe o: samostalnosti, stalnosti, funkcije, rezidencijalnoj stalnosti, materijalnoj nezavisnosti, imunitetu, odgovornosti za stetu, pravu na udruzivanje, pravu na strucno usavrsavanje i uzdrzavanje od inkompatibilnih aktivnosti.
Samostalnost javnih tuzilaca i njihovih zamenika znaci da niko izvan javnog tuzilastva nema pravo da odredjuje poslove nosioca javnotuzilacke duznosti niti da upravlja njihovim predmetima. Oni su samo nadleznom javnom tuziocu duzni da obrazlazu svoje cinjenicne i pravne stavove. Javni tuzilac i njegov zamenik duzni su da odrzavaju poverenje u svoju samostalnost.
Stalnost funkcije odredjuje da duznost javnog tuzioca i njegovog zamenika traje neprekidno od prvog izbora do navrsenja radnog veka. Kod zamenika je drukcije: njegov mandat traje osam godina a moze biti ponovo imenovan. Ako javno tuzilastvo bude ukinuto, javni tuzilac nastavlja duznost prema odluci Visokog saveta pravosudja. Zamenik nastavlja duznost i kad bude smanjen broj zamenika u javnom tuzilastvu.
Rezidencijalna stalnost omogucuje da javni tuzilac i njegov zamenik trajno ostanu na duznosti u javnom tuzilastvu za koje su izabrani, odnosno imenovani. To ne znaci da nikako ne mogu biti premesteni ili upuceni u drugo javno tuzilastvo. Mogu, ali pod uslovima koji ne skode njihovom interesu. Premestaj se odnosi samo na zamenika javnog tuzioca, a upucivanje i na javnog tuzioca i na njegovog zamenika. Zamenik javnog tuzioca moze biti premesten u drugo javno tuzilastvo samo ako je istog ranga i ako se sa tim pismeno saglasi. U tom slucaju nastavlja trajno da radi u drugom tuzilastvu. Upucivanje se odnosi i na javnog tuzioca i na njegovog zamenika. Oni mogu, bez sopstvene saglasnosti, biti upuceni u javno tuzilastvo cije potrebe to iziskuju, ukoliko je ono istog ili nizeg ranga i nece trajati duze od devet meseci u dve kalendarske godine. Resenje o rasporedjivanju donosi Visoki savet pravosudja, a resenje o upucivanju republicki javni tuzilac.
Materijalna nezavisnost tice se plate pogodne da odrzi samostalnost nosilaca javnotuzilacke funkcije i njihovih porodica. Osnovna plata javnih tuzilaca i njihovih zamenika izracunava se kao i osnovna plata sudije. Osnovna plata javnog tuzioca istovetna je osnovnoj plati predsednika suda pred kojim nastupa. Visoki savet pravosudja moze, zavisno od obima i slozenosti poslova, odluciti da neki javni tuzioci imaju osnovnu platu jednaku osnovnoj plati sudije neposredno viseg suda. Osnovna plata zamenika javnog tuzioca niza je za 7% od osnovne plate javnog tuzioca. Javni tuzilac i njegov zamenik koji su upuceni u drugo javno tuzilastvo imaju pravo na osnovnu platu koja odgovara osnovnoj plati u javnom tuzilastvu u koje su upuceni, ako je za njih povoljnija. Naknade i njihova ostala primanja propisuje Visoki savet pravosudja. Javnom tuziocu i njegovom zameniku koji iskljucivo ili pretezno postupaju u krivicnim stvarima u okruznom sudu, osnovna plata se uvecava za 15%, u visini koju odredi Visoki savet pravosudja. Taj savet moze odluciti da se osnovna plata u javnom tuzilastvu u kojem se ne mogu popuniti radna mesta uveca do 75%. Uvodjenjem dodatka na sudijsku platu istovremeno se uvodi i dodatak na platu javnih tuzilaca i njihovih zamenika.
Imunitet stiti javnog tuzioca i njegovog zamenika od odgovornosti za misljenje dato u vrsenju duznosti. Stiti ih i tako sto u postupku pokrenutom zbog krivicnog dela ucinjenog u vrsenju duznosti ne mogu biti pritvoreni bez odobrenja Narodne skupstine. Njihov imunitet je isti kao i imunitet sudije.
Odgovornost za stetu koju javni tuzilac ili njegov zamenik prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom snosi Republika, ali se, kad je steta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepaznje, moze regresirati od ucinioca.
Pravo na udruzivanje javnih tuzilaca i njihovih zamenika ustanovljeno je radi zastite samostalnosti i drugih interesa koje imaju u profesiji.
Pravo na strucno usavrsavanje javni tuzilac i njegov zamenik ostvaruju o trosku Republike, dok vrste i nacin tog usavrsavanja propisuje republicki javni tuzilac.
Inkompatibilne aktivnosti su sluzbe, poslovi i postupci koje javni tuzilac i njegov zamenik ne mogu obavljati dok vrse javnotuzilacku funkciju. Oni ne mogu raditi u organima zakonodavne i izvrsne vlasti, biti clanovi politicke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim placenim poslom, pruzati pravne usluge ili savete uz naknadu. Sa njihovom duznoscu nespojive su i druge aktivnosti koje su oprecne dostojanstvu i samostalnosti javnog tuzilastva ili stete njegovom ugledu. Koje su aktivnosti nespojive javnotuzilackoj duznosti propisuje republicki javni tuzilac.
Zamenik javnog tuzioca duzan je da pismeno obavesti javnog tuzioca o svakoj aktivnosti koja bi mogla biti nespojiva sa njegovom duznoscu. Javni tuzilac o takvoj svojoj aktivnosti obavestava neposredno viseg javnog tuzioca. Republicki javni tuzilac o takvoj svojoj aktivnosti obavestava ministra nadleznog za pravosudje. Visi javni tuzilac duzan je da pred republickim javnim tuziocem pokrene postupak o nespojivosti, cim sazna da javni tuzilac ili zamenik javnog tuzioca vrse aktivnosti koje bi mogle biti nespojive sa njihovom duznoscu. Ministar nadlezan za pravosudje pokrece i vodi postupak ispitivanja da li su aktivnosti republickog javnog tuzioca nespojive sa duznoscu republickog javnog tuzioca.
Istovremeno sa nespojivoscu moze biti izrecena mera upozorenja koja se upisuje u licni list. Odluka o tome moze se pobijati prigovorom Visokom savetu pravosudja u roku od osam dana.

5) Izbor i imenovanje. Odredbe o izboru ticu se javnog tuzioca. Odredbe o imenovanju ticu se zamenika javnog tuzioca.
Uslove za izbor, odnosno imenovanje mora da ispunjava svako ko zeli da vrsi javnotuzilacku funkciju. Za javnog tuzioca moze biti izabran a za zamenika imenovan jugoslovenski drzavljanin (i kad ima dvojno drzavljanstvo), koji ispunjava uslove za rad u drzavnim organima, koji je zavrsio pravni fakultet, polozio pravosudni ispit i dostojan je duznosti javnog tuzioca. Posle polozenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci: dve godine za opstinskog javnog tuzioca i jedna godina za zamenika opstinskog javnog tuzioca; sest godina za okruznog javnog tuzioca i cetiri godine za zamenika okruznog javnog tuzioca; dvanaest godina za republickog javnog tuzioca i za zamenika republickoj javnog tuzioca.
Postupak za izbor, odnosno imenovanje zapocinje tako sto Visoki savet pravosudja objavljuje oglas o tome u Sluzbenom glasniku RS.
Zainteresovani podnose prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova Visokom savetu pravosudja u narednom roku od petnaest dana. Za kandidate iz javnog tuzilastva dostavljaju se i licni listovi. Za ostale kandidate pribavljaju se podaci i misljenja o strucnosti i dostojnosti od organa i organizacija u kojima su radili.
Potom Visoki savet pravosudja pristupa odlucivanju. Kad je rec o zameniku javnog tuzioca, donosi odluku o imenovanju. Kad je rec o javnom tuziocu, utvrdjuje predlog za njegov izbor. U oba slucaja uzima u obzir samo strucnost i dostojnost. Svako imenovanje i svaki predlog moraju biti obrazlozeni.
Javnog tuzioca bira Narodna skupstina. Ona moze izabrati samo kandidata koga je predlozio Visoki savet pravosudja. Ako on ne bude izabran, taj savet utvrdjuje novi predlog.
Zamenika javnog tuzioca imenuje sâm Visoki sudski savet.
Stupanje na duznost izabranog javnog tuzioca, odnosno imenovanog zamenika javnog tuzioca obavlja se posto poloze zakletvu pred predsednikom Narodne skupstine. Republicki javni tuzilac zakletvu polaze pred Narodnom skupstinom. Javni tuzilac koji je izabran iz reda javnih tuzilaca ne polaze ponovo zakletvu. Zakletva se polaze recima: "Zaklinjem se svojom cascu da cu ustavnost i zakonitost stititi predano, savesno i nepristrasno".
Javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca stupaju na duznost na svecanoj sednici u javnom tuzilastvu za koje su izabrani, odnosno imenovani. Stupanjem na duznost prestaje im druga duznost u javnom tuzilastvu.
Smatra se da javni tuzilac nije izabran niti zamenik imenovan ako bez opravdanog razloga ne stupi na duznost u roku od dva meseca od izbora, odnosno imenovanja. Odluku o tome donosi republicki javni tuzilac i o njoj obavestava Narodnu skupstinu i Visoki savet pravosudja. Odluka se moze pobijati prigovorom koji se podnosi u roku od osam dana.

6) Prestanak duznosti podnosenjem zahteva. Zahtev za prestanak duznosti javni tuzilac i zamenik podnose u pismenoj formi Visokom savetu pravosudja. O zahtevu javnog tuzioca odlucuje Narodna skupstina, pa ga, ako je valjan, Visoki savet pravosudja odmah tamo prosledjuje. O zahtevu zamenika javnog tuzioca odlucuje sâm Visoki savet pravosudja. Ako nadlezni organ ne donese odluku u roku od mesec dana, smatra se da je istekom tog roka podnosiocu zahteva duznost prestala.
Zahtev moze biti povucen dok o njemu nadlezni organ ne donese odluku, odnosno dok ne istekne rok za njeno donosenje.
Ako zahtev bude podnet posle pokrenutog postupka za razresenje od duznosti, ne uzima se u razmatranje do okoncanja postupka za razresenje.

7) Prestanak duznosti protiv volje javnog tuzioca i zamenika. Javnom tuziocu i zameniku protiv volje prestaje duznost navrsavanjem radnog veka i razresenja. Zameniku duznost prestaje i istekom mandata a i kad bude ukinuto javno tuzilastvo.
Javnom tuziocu i zameniku prestaje radni vek kad navrse sezdeset pet godina zivota ili cetrdeset godina staza osiguranja. Njima se, kao ni sudijama, radni vek ne moze produziti. Javni tuzilac najkasnije do 1. oktobra pismeno obavestava republickog javnog tuzioca o tome koji njegovi zamenici i neposredno nizi javni tuzioci naredne godine navrsavaju radni vek.
Javni tuzilac i zamenik razresavaju se duznosti: kad su osudjeni za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje sest meseci ili za kaznjivo delo koje ih cini nedostojnim duznosti, kad nesavesno i nestrucno vrse duznost i kad trajno izgube radnu sposobnost. Osuda za krivicno, odnosno drugo kaznjivo delo mora se zasnovati na pravnosnaznoj odluci nadleznog organa. Nesavesno obavljanje duznosti postoji ako se odugovlaci resavanje predmeta, zanemaruju propisani rokovi ili na drugi nacin postupa protivno merilima koja odredi republicki javni tuzilac. Smatra se da ovaj razlog postoji ako javni tuzilac, odnosno zamenik nastavi sa inkompatibilnim aktivnostima, ako odbije upucivanje u drugo javno tuzilastvo ili ako bez opravdanih razloga ne stupi na duznost u novo tuzilastvo. (Nestupanje na duznost lica koje vec nije bilo na ovoj funkciji ne moze biti razlog za razresenje, jer ono nije ni postalo javni tuzilac, odnosno zamenik.)
Postupak utvrdjivanja razloga za prestanak duznosti zbog navrsavanja radnog veka i razresenja pokrecu javni tuzilac, neposredno visi javni tuzilac, republicki javni tuzilac i ministar nadlezan za pravosudje, a kad je rec o republickom javnom tuziocu - ministar nadlezan za pravosudje.
Javni tuzilac, odnosno zamenik ima pravo da odmah bude obavesten o razlozima pokretanja postupka, da se upozna sa predmetom i dokumentacijom tokom postupka i izvestajem izvestioca i da sâm ili preko zastupnika pruzi objasnjenje i dokaze. Oni tvrdnje mogu i usmeno izloziti. Isti polozaj ima i republicki javni tuzilac u postupku koji vodi ministar.
Razloge utvrdjuje republicki javni tuzilac, a kad je o njemu rec - ministar nadlezan za pravosudje. Postupak je zatvoren za javnost. Odluka o tome mora biti obrazlozena. Na odluku o postojanju razloga prigovor se podnosi Visokom savetu pravosudja u roku od osam dana.
Ako prigovor bude odbijen, republicki javni tuzilac obavestava Narodnu skupstinu, odnosno Visoki savet pravosudja da razlozi za prestanak duznosti postoje. Nakon toga Narodna skupstina odlucuje o prestanku duznosti javnog tuzioca, a Visoki savet pravosudja o prestanku duznosti zamenika javnog tuzioca.
Sve ovo se odnosi i na prestanak duznosti zbog navrsavanja radnog staza i na prestanak duznosti zbog razresenja.
Medjutim, postupak za razresenje zbog nesavesnog ili nestrucnog vrsenja duznosti moze se okoncati drukcije ukoliko se ispostavi da razlog nije nastao, ali da je doslo do izvesnog poremecaja javnotuzilacke funkcije. Tada republicki javni tuzilac moze izreci meru upozorenja ili uklanjanja od duznosti od jednog meseca do jedne godine. To moze uciniti Visoki savet pravosudja kad odlucuje o prigovoru na odluku o postojanju ovih razloga za razresenje. Republickom javnom tuziocu ove mere izrice ministar nadlezan za pravosudje. Svaka od tih mera upisuje se u licni list. Dok mera uklanjanja (u Zakonu pogresno pise - upozorenja) traje, deluje kao i udaljenje sa duznosti. Mera upozorenja ne moze biti izrecena dva puta.
Javnom tuziocu duznost prestaje na dan oznacen u odluci Narodne skupstine. Zameniku duznost prestaje na dan oznacen u odluci Visokog saveta pravosudja.
Razresenom javnom tuziocu, odnosno zameniku prestaje i radni odnos. Tako kaze Zakon, ali ne vodi racuna o tome da javni tuzilac, kao izabrano lice, nije u radnom odnosu i da mu, stoga, mogu prestati samo prava po osnovu rada.
Razreseni javni tuzilac, odnosno zamenik ne moze biti ponovo biran, odnosno imenovan na istu duznost, niti mu moze biti povereno da bude sudija ili sudija za prekrsaje.

8) Udaljenje od duznosti. Javni tuzilac, odnosno zamenik udaljuje se sa duznosti kad je prema njemu odredjen pritvor. Tada je rec o obaveznom udaljenju.
Javni tuzilac, odnosno zamenik mogu (ali i ne moraju) biti udaljeni sa duznosti kad je pokrenut postupak za njihovo razresenje ili krivicni postupak za dela zbog kojih mogu biti razreseni. Tada je rec o fakultativnom udaljenju.
O obaveznom udaljenju javnog tuzioca odlucuje neposredno visi javni tuzilac. O obaveznom udaljenju zamenika odlucuje javni tuzilac. O fakultativnom udaljenju javnog tuzioca i zamenika odlucuje republicki javni tuzilac. O obaveznom i fakultativnom udaljenju republickog javnog tuzioca odlucuje ministar nadlezan za pravosudje.
Protiv odluke o udaljenju javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca mogu podneti prigovor Visokom savetu pravosudja u roku od tri dana.
Udaljenje od duznosti traje do ukidanja pritvora, okoncanja postupka za razresenje ili okoncanja krivicnog postupka. Visoki savet pravosudja moze odluku o udaljenju ukinuti i pre okoncanja postupka za razresenje.

9) Osoblje u javnom tuzilastvu. Osoblje u javnom tuzilastvu cine: tuzilacki pomocnici, tuzilacki pripravnici i ostali zaposleni. Oni su duzni da savesno i nepristrasno vrse svoje poslove i cuvaju ugled javnog tuzilastva. Njihov broj odredjuje javni tuzilac aktom o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji ne moze stupiti na snagu bez odobrenja ministra nadleznog za pravosudje. Na njih se primenjuju propisi o radnim odnosima u drzavnim organima.
Tuzilacki pomocnik je lice sa polozenim pravosudnim ispitom, koje ima sledeca zvanja: tuzilacki saradnik, visi tuzilacki saradnik i savetnik u javnom tuzilastvu. Njihov rad ocenjuje javni tuzilac po pribavljenom misljenju zamenika, shodnom primenom pravila o ocenjivanju sudijskog pomocnika.
Tuzilacki pripravnik je lice koje se osposobljava za obavljanje javnotuzilackih poslova i polaganje pravosudnog ispita. Moze biti u radnom ili volonterskom odnosu. Na njih se shodno primenjuju pravila o sudijskom pripravniku.
Republicko javno tuzilastvo ima sekretara, koga postavlja javni tuzilac, iz reda savetnika. Sekretara moze imati svako javno tuzilastvo sa vise od dvadeset zamenika. Sekretar pomaze javnom tuziocu u obavljanju poslova uprave i postavlja se iz reda tuzilackih pomocnika.

10) Prelazne i zavrsne odredbe. Javni tuzioci i njihovi zamenici nastavljaju duznost u javnim tuzilastvima u koja su izabrani ili rasporedjeni po ranijem zakonu. Zamenici javnih tuzilaca bice imenovani do 1. maja 2002. godine.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2002. godine.

Zakon o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastva

Ovim zakonom se osnivaju opstinski, okruzni i trgovinski sudovi, odredjuju njihova sedista i podrucja, utvrdjuju izdvojena odeljenja opstinskih sudova i opstinskih sudova sa prosirenom nadleznoscu, utvrdjuju izdvojena odeljenja Apelacionog suda i odredjuju njihova podrucja.
Ovim zakonom se osnivaju i opstinska i okruzna javna tuzilastva i odredjuju njihova sedista i podrucja.

1) Sudovi. Broj, sedista i podrucja opstinskih i okruznih sudova nisu menjani. Nisu menjani ni broj i sedista izdvojenih odeljenja opstinskih sudova, ni broj ni sedista opstinskih sudova sa prosirenom (koncentrisanom) nadleznoscu.
Opstinski sudovi postoje u 138 mesta. Koncentracija nadleznosti izvrsena je na teritoriji grada Beograda u pet sudova (za medjunarodnu pravnu pomoc, zemljisno knjizne stvari, izvrsenje krivicnih sankcija, prinudno izvrsenje presuda i platne naloge) a na teritoriji Republike u 28 sudova (iskljucivo za medjunarodnu pravnu pomoc).
Okruzni sudovi postoje u 30 mesta. Medju njima nije izvrsena koncentracija nadleznosti.
Izdvojena odeljenja Apelacionog suda postoje u tri grada (Kragujevac, Nis, Novi Sad).
Trgovinski sudovi postoje u 16 mesta, bez koncentracije nadleznosti.

2) Javna tuzilastva. Broj, sedista i podrucja opstinskih i okruznih javnih tuzilastva nisu menjani.
Opstinska javna tuzilastva postoje u 109 mesta.
Okruzna javna tuzilastva postoje u 30 mesta.

3) Stupanje na snagu zakona. Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2002. godine.

Pogled unapred

Usvajanje novih zakona jeste neophodan uslov reforme sudstva. Ali ne i dovoljan. Reforma iziskuje stvaranje i negovanje kulture i kulta nezavisnog sudstva, a to je dugotrajan proces koji se mora dogoditi u dubinama drustva. On ce zavisiti od mnogih cinilaca. Ukazacemo na startne.

1) Politicka volja. Za dobar pocetak tog procesa vazno je da postoji politicka volja. Neki njeni znaci se naziru:
Stavljene su van snage odluke o neustavnom razresenju veceg broja sudija.
Izabrani su novi predsednik Vrhovnog suda Srbije i novi predsednici u sto cetrdeset pet opstinskih, okruznih i privrednih sudova.
Dnevna politika je prestala da izdaje "radne naloge" sudovima.
Udruzivanje sudija prestalo je da bude zabranjena delatnost.
Prestale su podele sudija na podobne i nepodobne, patriote i nepatriote, demokrate i nedemokrate.
Drzava vise ne korumpira svoje sudije.
Materijalni polozaj sudija se popravlja, sporo ali primetno.
Doneti su novi pravosudni zakoni.
Ipak, politicka volja za sustinskim promenama u sudstvu jos nije sasvim jasno oformljena. Postoji retoricka podrska. Ali, nije dovoljno iskrena. Jer, kako se inace moze objasniti da Ustavni sud ne funkcionise zato sto nema dovoljno sudija; da sudovi, i posle demokratskih promena, nisu imali stvarni uticaj na izbor sudija, a narocito predsednika sudova; da mnogi sudovi nemaju predsednika vec vrsioca duznosti predsednika suda; da je privredno sudstvo skoro rezistentno na promene; da su plate u sudstvu i dalje nize od plata u zakonodavnoj i izvrsnoj vlasti; da je jedan koministar bio nesrecan sto sudovi (jos) nisu postali DOS?ovi (rekao je "nasi"), pa da hapse kad bi i kako bi on hteo; da je jedan ambasador znao da ce Milosevic biti uhapsen dvadeset dana pre sudije koji je doneo odluku o tome; da je jedan guverner hteo da "smeni" vrsioca duznosti predsednika prestonog privrednog suda zato sto je doneo pogresnu odluku; da se jedan general razbesneo sto je istrazni sudija opstinskog suda na jugu Srbije pustio iz pritvora neke ljude; da je jedan policijski kapetan obecao blaze kaznjavanje ucinilaca neotkrivenih teskih zlodela ako se sami prijave; da je jedan ugledni sudija jedva vracen u Ustavni sud, odakle ga je raniji rezim neustavno razresio; da je jedan savetnik sefa drzave saopstio novinama, a ne nadleznom pravosudnom organu, da postoje "pouzdani dokazi o sprezi vrha vlasti sa organizovanim kriminalom"; da je lider jedne raspolucene partije na vlasti uputio pismo svim sudijama Vrhovnog suda Srbije i trazio razgovor sa predsednikom i zamenikom tog suda o predmetu po tuzbi koju je sam potpisao, i tako dalje.
Posto je sudstvo dugo bilo pod mancipiumom politicke vlasti, iskrena politicka podrska nezavisnom sudstvu ima znacaj klimatskog uslova za uspeh reforme. Stoga, ako zakonodavna i izvrsna vlast, narocito ova druga, ne budu kalkulisale u podrsci sudskoj vlasti, ona ce, uprkos svemu, naci snage da se odupre inerciji podanickog duha i politicke skucenosti i postane stub pravne drzave.

2) Lustracija. Na iskrenu politicku volju da sudska vlast postane nezavisna, sudstvo treba da uzvrati iskrenim suocavanjem sa vlastitim grehovima proslosti. Ali, posto i u njemu samom ima dosta gresnika, ono jos okleva da se izlozi iskusenju lustracije, iako je ona, sudeci po sve ucestalijim zahtevima kompromitovanih sudija da im funkcija prestane, diskretno vec otpocela.
Tranzicijska iskustva u pogledu lustracije su razlicita. Ona je negde bila "tvrda" (Ceska i Poljska) a negde "meka" (Madjarska). Ovde treba da bude razumna kako bi grehove proslosti savladavala pravnim putevima, zasnovanim na nekom osnovu odgovornosti za povredu ljudskih prava. Ako tog osnova nema, a lustracija usledi, alarmni uredjaji demokratije moraju dici uzbunu na revansizam. Ali, ako osnov postoji, a lustracija izostane, alarmni uredjaji demokratije moraju dici uzbunu na odsustvo pravne drzave. Razumna je, dakle, lustracija, bez alarma, bez velikih reci i retorickih egzibicija. A sa jasnim ciljem da se sudstvo oslobodi dresiranih, depersonalizovanih, politizovanih, korumpiranih i kriminalizovanih sudija.
Upravo takvu lustraciju stimulisu nova zakonska resenja, pre svega ona koja postupak razresenja sudija cine racionalnijim i efikasnijim. Njih nudi Zakon o sudijama.
On definise sta je nesavesno a sta nestrucno obavljanje sudijske duznosti, prepustajuci Vrhovnom sudu da utvrdi merila minimuma uspesnosti vrsenja sudske vlasti. Ko njih ne moze podneti nece moci ni da se bavi sudijskim pozivom.
On umnozava broj onih koji mogu pokrenuti postupak za razresenje sudija zbog nesavesnog i nestrucnog rada. To je pravo ranije pripadalo samo predsedniku Vrhovnog suda, a sada ga, pored njega, imaju i predsednik suda u kojem je sudija na duznosti i predsednik neposrednog viseg suda.
On unapredjuje postupak utvrdjivanja razloga za razresenje, jer njih vise nece da utvrdjuje glomazna Opsta sednica Vrhovnog suda, vec operativno Veliko personalno vece koje cini devet sudija tog suda. Odluku o postojanju razloga za razresenje sudija nece moci da se pobija prigovorom, posto se moze ostvariti zastita od nezakonitog razresenja pred Ustavnim sudom. Time se, zapravo, lustracioni postupak razresenja ubrzava, bez stete po kvalitet odlucivanja.
Sve to zajedno stvara uslove da sudstvo sâmo odstrani sudije koje su ga, nedostojnim vrsenjem sudske vlasti, kontaminirale.

3) Sudstvo decentralizovane i regionalizovane Srbije. Razumna demokratska Srbija ocekuje da postane decentralizovana regionalna drzava. Ona bi se mogla zamisliti kao drzava sastavljena od: opstina - kao osnovnih teritorijalnih jedinica, okruga - kao subregionalnih zajednica opstina, oblasti - kao regionalnih zajednica okruga i dve autonomne pokrajine - koje bi i same bile regionalizovane opstinama, okruzima i oblastima.
U takvoj Srbiji, sudovi opste nadleznosti bi "pratili" teritorijalnu organizaciju. Stoga bi opstinski sudovi bili u opstinama, okruzni u okruzima, a apelacioni u oblastima. Specijalizovani sudovi bi u prvom stepenu bili organizovani na nivou okruga, a u drugom na nivou oblasti, pokrajine ili Republike. Upravni sud bi imao sedista u glavnim gradovima pokrajina i Republike. Pokrajina bi imala visoki sud a Republika Vrhovni.
Sudovi u Republici bez pokrajina bi, pored republickih propisa, primenjivali i lokalne propise donesene u tom delu Republike.
Sudovi u pokrajinama bi, pored republickih propisa, primenjivali i pokrajinske propise, kao i lokalne propise donesene u pokrajini.
Upravni sud za teritoriju Republike odlucivao bi o zakonitosti upravnih akata zasnovanih na republickim propisima i lokalnim propisima donesenim u Republici bez autonomnih pokrajina.
Visoki sud autonomne pokrajine odlucivao bi o vanrednim pravnim sredstvima protiv odluka zasnovanih na pokrajinskim propisima i lokalnim propisima donesenim u autonomnoj pokrajini.
Vrhovni sud Republike odlucivao bi o vanrednim pravnim sredstvima protiv odluka zasnovanih na republickim propisima i lokalnim propisima donesenim u Republici bez autonomnih pokrajina.
Naravno, ovakva organizacija sudske vlasti mogla bi uslediti samo posle odgovarajucih ustavnih promena. A one su na vidiku.

4) Pravedno sudstvo. Da bi sudstvo bilo dostojno demokratije mora postati pravedno. A da bi postalo takvo, mora se najpre osloboditi klasne pristrasnosti, politicke skucenosti i podanickog mentaliteta, kojima je bilo okovano skoro pola veka.
Pravedan sud svakome daje ono sto mu pripada u jednakom postupanju sa jednakim stvarima i u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti. Zato sudstvo vise ne treba da traga za voljom vladajuce klase osluskujuci sapat dnevne politike ili postupajuci po naredjenju, vec mora nastojati da dopre do opste pravde, te stozerne vrline, koja strazari izmedju propisa i stvarnosti preobrazavajuci pravne norme u pravni poredak. U tom nastojanju sudovi ne stvaraju pravo (to pripada zakonodavnoj vlasti), vec stvaralacki primenjuju propise, prilagodjavajuci ih zivotu. Zivot je dinamicniji i suptilniji od propisa, pa uvek izmice njihovoj kontroli: nekad sto propisa nema, nekad sto nije potpun, nekad sto nije jasan, nekad sto je izgubio smisao, nekad sto postoji drugi razlog nemoci pravne norme. U takvim situacijama sud ne moze odbiti da sudi pozivajuci se na mane propisa, vec mora uspostaviti pravni poredak uprkos tim manama. Zato sudska praksa nije puko presadjivanje propisa u ambijent stvarnosti, vec njegovo kreativno ukrstanje sa stvarnoscu, koje uvek daje sveze plodove na zelenom stablu zivota. Ako korene tog stabla nalivaju bistri potoci razuma, sud ce udahnuti zivot propisima i kad su ustajali, onemocali ili beznadezno bolesni. A kad propisa nema sud ce uspostaviti poredak sudjenjem po pravicnosti. "Sudjenje po pravicnosti nikako ne znaci proizvoljno sudjenje po licnim i subjektivnim merilima sudije, bilo da su ta merila zasnovana na nekoj apstraktnoj dogmi (individualna sloboda, drustvena solidarnost), ideologijama uopste ili na nekom etickom principu ili osecanju (altruizam, humanost, bolecivost i sl.). Sudjenje po pravicnosti nije ni ideolosko ni sentimentalno sudjenje. Nasuprot tome, suditi po pravicnosti znaci suditi po izvesnim objektivnim, racionalnim i drustvenim, tj. naucnim kriterijumima, kao sto su ideja jednakosti i jednakog postupanja, ideje normalnog i razumnog, vladajuca drustvena merila vrednosti, objektivni drustveni interes... Usled ovoga, reci 'pravicno je' nije ni poslednji ni samo dovoljan argument kojim se moze obrazloziti sudska odluka. Iza njega mora da stoji, da ga dopuni 'opravda' i neki blizi i konkretniji logicki i realan drustveni razlog, bio ovaj racionalan, eticki, ekonomski, politicki, tehnicki, prosto praktican ili sve to zajedno" (B. S. Markovic).
Pravicnost, u nacelu, ne moze delovati nasuprot pravnoj normi, posto ona, kao izvor prava, obavezuje sud i kad ima mana. Ali, mane i jesu razlog sto je pravicnost dopunski rekvizit sudskog odlucivanja kojim se popunjavaju pravne praznine, otklanjaju nejasnoce i protivrecnosti u propisima i udahnjuje zivot "istrosenoj pravnoj normi". Zato je sudjenje po pravicnosti - supsidijarno. Ako nema pravnih praznina, ako su propisi jasni i medjusobno uskladjeni i ako nema drugih nedostataka u pravnom sistemu, sudska odluka se mora zasnivati na pravnoj normi. Posto je u njoj vec sadrzan "eticki minimum" (G. Jelinek), norma je "iskljucivo nadlezna da kaze sta je u konkretnom pozitivnom poretku i pravno i pravicno" (B. S. Markovic). Ali, ako se pokaze da odgovarajuce norme nema, ili da je nedovoljna, sud ce obezbediti zastitu na osnovu pravicnosti. Iz recenog proizlazi da "ne postoje i ne mogu istovremeno postojati u okviru jednog pravnog poretka dva uporedna i medjusobno neuskladjena, a jos manje medjusobno protivrecna, pravna metoda sudjenja, od kojih bi jedan bio sudjenje po pravu, a drugi sudjenje po pravicnosti" (B. S. Markovic). Ova dva metoda mogu, medjutim, biti komplementarni elementi jedinstvenog koncepta sudske zastite, koji dopusta primenu pravicnosti kad se pokaze da pravo ne postoji ili da nije dovoljno za uspostavu pravnog poretka. "Suditi po pravicnosti prakticno znaci, dakle, suditi i rezonovati na dvostrukom planu. U prvom planu, naime, mora se startovati sa cisto juristickim elementima i razlozima (kao sto su pravni propis ili ugovor) pa tek tamo gde oni nisu dovoljni, tj. u oblasti juristickih vakuuma, praznina i nejasnosti, treba dopunjavati i resenja traziti na sekundarnom planu pravicnosti, koja - kao sto je napred pokazano - sa svoje strane znaci neprekidno zalazenje u konkretan odnos i istrazivanje objektivne drustvene norme koju na taj odnos treba primeniti" (B. S. Markovic).
Bez obzira sto deluje "iz drugog plana", pravicnost je znacajan cinilac dobrog sudjenja, jer se angazuje upravo u onoj sferi stvarnosti koja je suptilnija od propisa. To sudiji pruza priliku da se u sudjenju oslobodi rutinskih pravnih rezona i resenje potrazi u slojevitoj strukturi komutativne, distributivne ili eticke pravde. Pri tom, medjutim, mora paziti da ne zapadne u proizvoljnost, arbitrarnost, sentimentalnost ili slicno stanje duha, kao i da ne postane zrtva pristrasnosti, neprincipijelnosti, korupcije i drugih negativnih pratilaca "slobodnog sudjenja". Pravican je onaj sudija koji u jednakim slucajevima sudi jednako, a u nejednakim slucajevima srazmerno razlicitosti, pri cemu se prema drugome odnosi kao i prema sebi. To i nije tako komplikovano. Blize odredjivanje pravicnosti nije mogucno. A ne bi bilo ni dobro. "Definisana pravicnost ne bi vise bila pravicnost. Zatvorena u formulu i u apstraktne oblike suve logike, ona bi se i sama sasusila, te ne bi mogla da obuhvati ni novo pravo koje zivot svakodnevno stvara, niti bi uspela da popuni praznine staroga, niti da udje u pojedinosti konkretnog slucaja. Neposredan dodir prava i zivota bio bi prekinut. Ne treba, dakle, ni ocekivati potpunu materijalnu odredjenost ideje pravicnosti niti je zeleti. Simbol slozene i dinamicne realnosti, ona mora ostati otvorena da bi mogla obuhvatiti svu raznoliku duhovnu i biolosku sadrzinu drustva u sadasnjosti i buducnosti. Iz tog razloga ne postoji ni neki stalan recept za iznalazenje pravicnih resenja. Od pravicnosti, drugim recima, ne treba unapred ocekivati neka konkretna uputstva. U njoj treba videti, pre svega, jedan nacin rezonovanja, jednu metodu tumacenja prava, koja, pored suverenog vladanja pravnom tehnikom, predstavlja i jedno mnostvo drugih znanja i ocenjivanja vrednosti" (B. S. Markovic).

*

Reforma sudstva nije samo normativno uslovljena. Ona zavisi i od ekonomskih, politickih, etickih, mentalnih, voljnih, personalnih i svih drugih drustvenih cinilaca koji uticu na nezavisno, objektivno i nepristrasno vrsenje sudske vlasti.
Ona mora biti otvorena i za sve promene u ustavnoj, socijalnoj, etickoj, naucnoj i kulturnoj supstanci zemlje, kako bi se stalno prilagodjavala potrebama zivota u vecitom traganju za komutativnom, distributivnom i etickom pravdom.

Autor je doktor prava i sudija Vrhovnog suda Srbije

Ovaj ogled je deo projekta "Put Srbije k miru i demokratiji" koji Republika realizuje u saradnji s Fondacijom "Hajnrih Bel"

Dogadjanja: U potrazi za izgubljenom licnoscu «

» Pravosudje: Predlog Zakona o izmenama i dopunama...