|
Pravosudje
Na inicijativu Drustva sudija Srbije odrzan je krajem decembra skup
pravnih eksperata i tom prilikom je sacinjen predlog izmena nedavno
usvojenog seta pravosudnih zakona cija je vaznost pocela 1. januara
ove godine. Strucnjaci su uocili niz nedostataka kod ovih zakona jer
prilikom njihove izrade nisu bili konsultovani. Kao sto je poznato,
a o tome je Republika vec pisala, nacrte ovih zakona, koje je Skupstina
Srbije usvojila, podnela je Demokratska stranka Srbije koristeci se
predlozima zakona iz vremena ministrovanja Arandjela Markicevica,
dakle sredinom devedesetih godina, koji, u osnovi, nisu bili toliko
losi, ali nikada nisu usli u skupstinsku proceduru.
Ipak, petooktobarske promene u drustvu zahtevaju mnogo radikalnije
promene i u samom pravosudju, pa su eksperti smatrali za svoju duznost
da Vladi Republike Srbije upute svoje primedbe na usvojene zakone,
pre svega na Zakon o sudovima i Zakon o tuzilastvu kako bi ih ona
ili neko ko ima pravo podnosenja inicijative za izmenu i dopunu zakona
iste podneo srpskom parlamentu. Na taj nacin bi ocekivana reforma
pravosudja dobila nov podsticaj.
Tekst Drustva sudija Srbije koji objavljujemo je, zapravo, stav strucnjaka
cija je osnovna intencija da se zakoni ucine kvalitetnijim i lakse
sprovodivim.
Urednistvo
Ispravka
Usled nedovoljno solidne komunikacije izmedju Urednistva i Drustva
sudija, tekst-izvestaj sa savetovanja o primeni zakona o prinudnom poravnanju,
stecaju i likvidaciji pogresno je potpisan imenom Omera Hadziomerovica,
umesto stvarne autorke - Branislave Goravice.
Izvinjavamo se autorima i citaocima.
Urednistvo
Predlog Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o uredjenju sudova
Clan 1
U Zakonu o uredjenju sudova (Sluzbeni glasnik RS br. 63/2001)
u clanu 22 stav 1 tacka 2 reci "i zakonom Republike Srbije"
brisu se.
Clan 2
Posle clana 49 dodaje se novi clan 49a koji glasi:
»Clan 49 a
Odeljenjem Apelacionog suda izvan njegovog sedista rukovodi predsednik
odeljenja, u skladu sa ovlascenjima koja mu godisnjim rasporedom poslova
poveri predsednik Apelacionog suda.
Na organizaciju i rad odeljenja Apelacionog suda izvan njegovog sedista
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona i Zakona o sudijama, koje se
odnose na sudsku upravu i predsednika suda«.
Clan 3
U clanu 53 stav 2 reci "dvadeset sudija" zamenjuju se recima
"deset sudija".
Clan 4
U clanu 69 stavovi 1 i 2 menjaju se i glase:
"Licni list sudije porotnika i zaposlenog sadrzi ime i prezime,
podatke o rodjenju, prebivalistu, zavrsenoj skoli, zvanju ili zanimanju,
ocenama rada, kretanju u sluzbi i znanju stranih jezika.
Licni list sudije sadrzi ime, prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i
godinu rodjenja, podatke o prebivalistu, zavrsenom pravnom fakultetu,
uspehu na studijama, pripravnickoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju
u sluzbi, datumu navrsenja radnog veka, ispunjavanju sudijske norme,
upucivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa duznosti, disciplinskim
merama, vodjenim krivicnim postupcima, prestanku duznosti, objavljenim
strucnim ili naucnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju
i stambenim prilikama".
Obrazlozenje
za clan 1
Okruzni sud u prvom stepenu ne treba da sudi za krivicna dela protiv
privrede utvrdjena KZ RS jer njihova drustvena opasnost ne pravda angazovanje
tog suda.
Osim toga, njihova brojnost znatno bi opteretila nadleznost okruznog
suda.
za clan 2
Zakon o uredjenju sudova ustanovljava odeljenja Apelacionog suda izvan
njegovog sedista, ali ne sadrzi nijednu odredbu o rukovodjenju, organizaciji
i radu tih odeljenja.
Zato je nuzno da se propise da odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja,
u skladu sa ovlascenjima koja mu godisnjim rasporedom poveri predsednik
Apelacionog suda.
za clan 3
Broj od dvadeset sudija za koji se vezuje potreba za sekretarom suda
je veliki jer i sudovi sa manjim brojem sudija iziskuju obavljanje strucno-administrativnih
poslova.
Zato bi bilo primerenije da se ovaj broj svede na deset sudija.
za clan 4
Zahtev u pogledu podataka o nacionalnosti, koje sadrzi licni list,
u suprotnosti je sa odredbom clana 49 stav 2 Ustava RS, po kojem gradjanin
nije duzan da se izjasnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Podaci o licnosti, koji cine sadrzinu licnog lista, mogu biti odredjeni
samo zakonom, u smislu odredbe clana 20 stav 2 Ustava RS. Zato se ministru
nadleznom za pravosudje ne mogu dati ovlascenja da utvrdjuje druge podatke
osim onih koji su odredjeni clanom 69 ovog zakona.
Podaci predvidjeni clanom 69 stav 2 o licnom i porodicnom stanju povredjuju
pravo na privatnost iz odredbi clana 18 i 20 Ustava RS. To su: spisak
krvnih srodnika u pravoj liniji i pobocnoj liniji do cetvrtog stepena
srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosudju,
drzavnoj upravi ili advokaturi; podaci o kretanju supruznika u sluzbi;
ozbiljnije promene zdravstvenog stanja i clanovima porodicnog domacinstva.
Zbog toga licni list sudije ne treba da sadrzi ove podatke.
OGLEDI:
Reforma
sudstva u Srbiji «
» Pravosudje: Predlog
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
|
