Dijalog

Pink delendam esse - Pink treba razoriti

Onaj ko revoluciju izvede do pola sam sebi kopa grob, ovako je glasila jedna od najupecatljivijih recenica koja je oznacila kraj velike Francuske revolucije. Na tragu ovih Sen Zistovih reci moze se razumeti i stav profesora C. Cupica o nuznosti rusenja zgrade Televizije Pink. Svaka revolucija pocinje simbolicnim raskidom sa najozloglasenijim obelezjima starog rezima. O ovom nepisanom pravilu svake revolucije postoji mnogo svedocanstava u istoriji svih velikih drustvenih prevrata. Dogadjaji od 5. oktobra imali su revolucionarni znacaj jer su u svojim temeljnim opredeljenjima nosili iskonsku teznju za elementarnom pravdom i osnovnim ljudskim pravima i slobodama.
Televizija Pink je bila najozloglaseniji i najprepoznatljiviji simbol primitivizma, kica i ideoloske mimikrije koja je obelezavala stari rezim. Nastala kao televizija koja je nudila i svesrdno plasirala najprizemniju zabavu za siroke narodne mase, ona je bila deo vladajuce Pink ideologije ciji je osnovni cilj bio sadrzan u zatupljivanju ljudi i stvaranju lazne, kicerske slike stvarnosti u kojoj ne postoji beda, nasilje i krsenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Pink televizija se uvek u pravo vreme, na pritvoran, a ipak dovoljno otvoren nacin, ukljucivala u ideoloski i predizborni aparat vladajuce ideologije.
Zahtev za rusenjem zgrade televizije Pink, koji je izrekao profesor Ceda Cupic, u stvari je poziv da se zapitamo sta se posle 5. oktobra stvarno desilo u ovoj zemlji kada se pod firmom tzv. legalizacije moze legalizovati svako nepocinstvo i krsenje elementarnih moralnih i pravnih principa.
Vlasnik Televizije Pink se ocigledno oseca veoma sigurno i mocno kad ne preza da u svom bestidnom odgovoru profesoru Cedi Cupicu ispolji poznati stil arogancije, bezocnosti i primitivizma koji je inace bio najvaznije obelezje starog rezima. Njegova sigurnost je svakako rezultat porazavajuce cinjenice da gotovo nema politicara iz sadasnje vladajuce koalicije koji nije pohrlio na ovu televizijsku stanicu koju su ranije u svojim politickim govorima i predizbornim istupanjima oznacavali kao bastion propagande starog rezima i njegove ideologije.
Poruka je vise nego jasna, jer je ocigledno da i novim vlastodrscima ne smeta ova verzija populisticke televizije i da u skladu sa vladajucim pragmaticnim obrascem i stilom vladanja ona moze i dalje posluziti kao dobro oprobano propagandno i ideolosko sredstvo. Znajuci da je revolucija vec zavrsena i da nema vise neposredne opasnosti, stare i proverene politicke i ideoloske sluge i skutonose dizu glavu i izlaze iz svojih rupa i jazbina i pronalaze nove gospodare kojima ce ponizno i verno sluziti.
Profesor Ceda Cupic svojim stavom o neophodnosti rusenja najozloglasenijih simbola starog rezima Televizije Pink i vila brace Karic podsetio nas je da nema raskida sa politickom praksom starog rezima ako ne bude ustanovljeno i zadovoljeno elementarno osecanje pravde i pravdoljubivosti bez kojeg nema ni prava a ni ostvarivanja moralnih nacela u politici. Profesor Ceda Cupic nije besni rusitelj i jakobinac, vec covek koji je pokrenuo, i to ne po prvi put, jedno od najvaznijih pitanja postoktobarskih dogadjaja u Srbiji, pitanje moralne pobune i moralne doslednosti. A ono je sadrzano u dilemi da li mozemo stvoriti pravnu drzavu i vladavinu prava ako zakon nije jednak za sve i ako on nije iznad svakog politickog pragmatizma i partijske volje. U tom sklopu je neizbezno pitanje morala i licne cestitosti u politici koji moraju biti u osnovi demokratske politike koja se nece svoditi na sitne politicke kalkulacije i ogoljenu i bestidnu trgovinu.
Vlasnik Televizije Pink se u svojoj paskvili poziva na skupu cenu koju je platio za legalizaciju svog bespravno izgradjenog objekta, smatrajuci da je tako namirio svoj racun i da moze dalje nesmetano da gradi svoju imperiju. Kako je moguce da u vreme najveceg osiromasenja naseg naroda neko napravi za nekoliko godina najvecu medijsku imperiju. Vlasnik Televizije Pink nije ni imao pretenzije da dobije orden za ucesce u borbi protiv nedemokratskog starog rezima i njemu je sasvim dovoljno da sacuva stecene medijske i finansijske pozicije koje je izgradio u prethodnom rezimu, a ordenjem neka se kite naivcine i smetenjaci koji se neprestano pozivaju na moralne principe i uzvisene ideale. Ocigledno je da je on dobro procenio da je prava opasnost prosla i da posle malog zatisja nastaje vreme pragmatizma i politicke korisnosti, a da zanesenjacima i nemocnim moralistima vise nema mesta na drustvenoj sceni.

Marinko M. Vucinic

Dijalog: Demokratska Jugoslavija u demokratskoj Srbiji i Crnoj Gori «

» Prevod: Samoosvescivanje i samoostvarenje