Zbivanja

Individualna krivicna odgovornost Slobodana Milosevica

Citanje optuznice na pocetku sudjenja Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu pokrenulo je debatu o razlicitim pravnim pitanjima od znacaja za razumevanje njegove krivicne odgovornosti. Govori se o prirodi njegove individualne odgovornosti. Pokusava se ona prebaciti na teren navodne kolektivne odgovornosti srpskog naroda. Istovremeno se raspravlja o negativnom uticaju osude za genocid na odluku Medjunarodnog suda pravde pred kojim je drzava SRJ optuzena za isto delo od strane BiH i Hrvatske, a one traze i odredjivanje ratne stete.
Pravno nije uopste sporno sto se Milosevicu sudi zbog odgovornosti koju zajedno sa svojim najblizim saradnicima snosi za zlocine i druga zverstva izvrsena u toku oruzanih sukoba do kojih je doslo u danas tri nove drzave u toku raspada SFRJ. S obzirom na pozicije koje je imao na celu Srbije i SRJ njegova individualna odgovornost ne moze se nikako osporiti. Zvanicne funkcije ne oslobadjaju krivicne odgovornosti i ne mogu biti osnov za ublazavanje kazne. Statut Haskog tribunala je u tom pogledu izricit i nedvosmislen. Naprotiv. Upravo zbog mesta na kojem se nalazio odgovoran je za povrede medjunarodnog humanitarnog prava, krivicna dela koja su inkriminisana medjunarodnim konvencijama i normama obicajnog prava, prihvacenim od strane celokupne medjunarodne zajednice kao kogentna pravila koja se moraju bezuslovno sprovoditi. Obaveza postovanja preuzeta od strane SFRJ i uneta u Krivicni zakon prihvacena je od strane svih drzava naslednica. Sva krivicna dela za koja je Milosevic optuzen su deo naseg krivicnog zakonodavstva. No, vise je nego ocigledno da se Milosevicev rezim nije smatrao obaveznim da goni ratne zlocince unutar zemlje, kao sto je odbijao svaku saradnju sa Haskim tribunalom posle njegovog osnivanja. Kako nas pravosudni sistem jos uvek nije osposobljen da sudi a ni da ostvari svestranu saradnju sa Tribunalom u skladu sa Statutom, sudjenje Milosevicu predstavlja jedini put oslobodjenja srpskog naroda od strasne hipoteke bliske proslosti nasledjene od njegovog rezima. Niko nama nije kriv sto je trebalo formirati Haski tribunal u vreme kada su na prostorima nase bivse zemlje vrsena sva moguca krivicna dela zabranjena medjunarodnim pravom uz precutno odobravanje Miloseviceve vlasti. To vazi i za BiH i Hrvatsku. Doslo je do moralne pustosi koja dozvoljava jos uvek da se manipulise mogucnoscu prebacivanja njegove odgovornosti na ledja srpskog naroda. To je on uostalom i licno pokusao u svome nastupu pred Tribunalom.
Sto se tice uticaja osude za genocid na odluke Medjunarodnog suda po tuzbama BiH i Hrvatske, radi se o spekulacijama ciji je cilj skretanje paznje sa debate o Milosevicevoj odgovornosti na pitanje o kojem jos uvek ne postoji jasna predstava u nasoj javnosti. Treba biti na realnom terenu. Jos uvek nije jasan kontekst u kojem bi ono moglo da dodje na dnevni red. Delovanje Suda u odnosu na obe tuzbe miruje. Hrvatska tuzba je jos u preliminarnoj, pripremnoj fazi, a nasa vlada zatrazila je reviziju presude o prihvatanju nadleznosti u vezi sa tuzbom BiH. Stvar je jednostavna. Nova demokratska SRJ svoj ulazak u svet obezbedila je izjavom o pravnom diskontinuitetu sa Milosevicevim rezimom. Ona ne moze da snosi odgovornost za postupke toga rezima i trazi ponistenje odluke Suda donete u ranijim uslovima. U svetlosti insistiranja na tom pitanju predstoji ozbiljna i teska borba da bi se savladao otpor politickih snaga koje pokusavaju, svesne cinjenice da je politika zasnovana na diskontinuitetu dovela do znacajnih rezultata, da sitnim bezvrednim politickim smicalicama i pravnickim zonglerajima pokazu kako kontinuitet sa bivsim rezimom unutar zemlje jos uvek postoji.

Milan Sahovic

Zbivanja: Zivot u zoni neizvesnosti «

» Dogadjanja: U medjuvremenu