Pravosudje

Zasto tuzioci ne tuze, a sudije ne sude?

Sta je kljucno u nasem pravosudju: plate sudija ili koriscenje ustavnih i zakonskih ovlascenja da se obavlja sudska vlast?

Sazeta karakteristika stanja u nasem pravosudju (sudstvu i tuzilastvu) mogla bi se svesti na ponesto parafraziranu misao francuskih enciklopedista izrecenu za pravosudje u monarhistickoj Francuskoj - da je ono remek-delo haoticnosti i neefikasnosti. Za godinu i po dana od izbornog svrgavanja zlocudnog i nedemokratskog rezima i svecanog proklamovanja promena i reformi, jos uvek smo u situaciji da samo konstatujemo da se u ovoj oblasti nije odmaklo dalje od pocetka: uostalom, to potvrdjuju misljenja i samih nosilaca pravosudnih funkcija. Najcesce se kao razlog nesredjenog stanja u pravosudju navode los materijalni polozaj sudija i tuzilaca i kadrovska i tehnicka neopremljenost sudova. Takodje, ovi cinioci se najcesce smatraju glavnim uzrocnicima korupcije i neefikasnosti pravosudja. Mi se, dakako, mozemo sloziti da nabrojani faktori zaista predstavljaju ozbiljnu prepreku za efikasnije sudstvo i priljezni rad tuzilastava u cilju otkrivanja i sankcionisanja svih oblika zlocina, korupcije u privredi i drustvu, ali oni nisu i ne mogu biti osnovni razlozi slabosti koja danas vlada u ovoj oblasti.
Osim relativno male plate (a ona ce se odlukom Vlade Srbije uskoro povecati na minimum 1000 maraka u dinarskoj protivvrednosti), sta tuzioca sprecava da podigne optuznicu, odnosno sudiju da sudi ili istraznog sudiju da pokrene krivicnu istragu protiv zlocinaca i kriminalaca svih fela?
U Srbiji do danas ni za jedan ratni zlocin nije pokrenuta istraga, podignuta optuznica ili poceo sudski postupak, sto je za normalno, demokratsko drustvo nepojmljiva cinjenica. A da li je bilo osnova za tako sta? I te kako! Za ucinjene ratne zlocine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i na Kosovu bilo je ne samo indicija vec i prilicno veliki broj dokaza i to ne samo za tvrdnju da su se zlocini dogodili vec i za identifikaciju pocinilaca.
Setimo se samo otmice i pogubljenja devetnaest Muslimana, drzavljana Srbije i Crne Gore, u bosanskom mestu Strpci pre jedne decenije za koje je crnogorsko pravosudje pokrenulo postupak protiv izvesnog Ranisavljevica u Bijelom Polju, dok je srpsko ostalo potpuno gluvo i nemo na citav ovaj slucaj. A radilo se o zrtvama koje su u najvecem broju bile iz Srbije.1 Tuzilastvo nije reagovalo ni kod slicne otmice i ubistva (opet) Muslimana iz Priboja i okoline, dakle opet gradjana Srbije, u Severinu; jos manje je istrazivalo i eventualno presudjivalo zlocine koje su ucinili pripadnici brojnih paravojski koje su zarile i palile po Slavoniji, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini... Kako to da istrazni sudija i tuzilac nisu po sluzbenoj duznosti pokrenuli istrazni postupak, odnosno podigli optuznicu protiv npr. onih koji su septembra 1991. godine u hrvatskom selu Lovas u Slavoniji naterali starce, zene i decu da trce preko minskog polja "pa ko prezivi neka mu je alal"? Zasto to nije ucinjeno kada je poznato da je oficir tadasnje JNA pukovnik Eremija, cija je jedinica bila stacionirana u blizini, uputio protestnu depesu Generalstabu u kojoj upravo pominje ovaj tragicni slucaj i trazi pojacanje kako bi, ako treba, vojnicki sprecio "Bele orlove" da i nadalje cine ovakve zlocine prema civilnom stanovnistvu? Taj dokument ne samo da postoji, vec ga je kao faksimil publikovao jedan beogradski nedeljnik jos u to vreme. Iako je ovaj slucaj samo kap u moru uzasnih ratnih zlocina nema nikakvog opravdanja sto nije sankcionisan, narocito kada su bili poznati krivci.

Cinije u vazi, 1932.

Sta reci, pak, za tajanstvene kovcege iz Dunava i iskopane grobnice na vise mesta sirom Srbije? Neke cak i na vojnim poligonima? Proslo je vise od pola godine od obnarodovanja ovih slucajeva, a da istraga ili nije pocela ili je sasvim daleko od zavrsetka. A vreme, kako je poznato, brise tragove. Postavlja se pitanje zbog cega je to tako? Sta se ceka? Da li se ovakvi drasticni slucajevi ne mogu resiti zbog malih plata sudija i tuzilaca i "neadekvatne materijalno-tehnicke opremljenosti" srpskog pravosudja?
Ovih dana suoceni smo sa novim slucajem: hapsenje prvog sekretara americke ambasade u Beogradu i potpredsednika srpske vlade Momcila Perisica zbog navodne "spijunaze za racun SAD". Ovaj slucaj jos jednom pokazuje koliko kao drustvo nismo u demokratskom smislu odmakli daleko jer a) zakoni iz Titove epohe nisu promenjeni pa dozvoljavaju mesanje vojnih pravosudnih organa u cisto civilne odnose tako karakteristicno za totalitarne sisteme (parola "svi smo mi armija" pa prema tome i "vojnici" podlozni vojnom sudu i te kako je i dan danas ziva!) i b) vojska nije pod kontrolom parlamenta kako je to slucaj u svim demokratskim drzavama vec se ponasa kao drzava u drzavi. Prosto je neshvatljivo da parlament koji odobrava vojsci godisnji budzet nema nikakvu kontrolu nad datim sredstvima, a kamoli da ima mogucnost da kontrolise vojnu obavestajnu sluzbu ili smenjuje njene neposlusne i vlastoljubive rukovodioce.2
Uostalom, koliko je kontraobavestajna sluzba VJ mocna i koliko utice i na vojno pravosudje (koje je, nazalost, potpuno zavisno od klike najvisih vojnih rukovodilaca) svedoce i neka montirana sudjenja poput onog generalu Vladi Trifunovicu zbog "izdaje otadzbine". Ni do dana danasnjeg nije izvrsena revizija tog sramnog procesa, vec je predsednik SRJ Zoran Lilic abolicijom oslobodio Trifunovica daljeg sluzenja visegodisnje robije ali, nazalost, ne i epiteta "izdajnika". Da li su civilni pa i vojni sudovi i tuzilastva u mogucnosti da se odupru politickim pritiscima i da sude pravicno, po zakonu i savesti? Naravno da jesu, samo treba da uvek imaju na umu ustavna i zakonska ovlascenja koja su im data i da pocnu da ih vec jednom koriste. A plata? Jeste vazna, bas kao i ostalim ljudima, pripadnicima ovog siromasnog i opljackanog drustva kojima ostaje nada da ce se jednoga dana stvari u ekonomiji promeniti nabolje, pa ce i materijalni polozaj biti snosljiviji.

Zlatoje Martinov

1 Odavno je poznato da je Milan Lukic, zloglasni "cetnicki komandant" iz Visegrada, bio vodja i egzekutor zlocinacke "operacije Strpci". Stavise, on se nalazi na listi Haskog tribunala za ratne zlocine. Medjutim, niko iz SRJ, Srbije ili Crne Gore nije zatrazio od Republike Srpske njegovu ekstradiciju za necuveni masakr nevinih muslimanskih civila i jednog oficira bivse JNA u Strpcima. Nijedan tuzilac nije podneo krivicnu prijavu niti zatrazio Lukicevo hapsenje. Pod pritiskom medjunarodne zajednice crnogorski pravosudni organi, nakon pet godina od ucinjenog zlocina, uhapsili su izvesnog Ranisavljevica, coveka ciju ulogu u otmici i streljanju 19 ljudi u Strpcima svakako valja razjasniti, ali glavni organizator je, po necijoj volji, jos uvek na slobodi.
2 Tvrdnje koje se ovih dana mogu cuti kako toboze ni na Zapadu te kontrole nad ovim specificnim vojnim sluzbama nema, naprosto su plod neznanja ili svesne manipulacije onih koji ih iznose: u SAD npr. ukoliko bi se dogodilo ono sto se dogodilo kod nas, da se strani diplomata maltretira i drzi 17 casova u pritvoru, sef vojne obavestajne sluzbe ne samo da bi, po nalogu predsednika SAD, bio smenjen, vec i dozivotno izbacen iz americke armije.

Ogledi: Alahovi hriscani «

» Pravosudje: Reforma pravosudja u Nemackoj