Sta citate

Vrednosti - smisao zivota*

Poziv je konkretno umece, vestina i znanje bez kojeg se ne moze valjano obavljati delatnost. Covek bez poziva je puko biolosko bice. Tek s pozivom on ulazi u svet kulture, kao covekove druge prirode, prave prirode koja ga cini covekom i koja ga obavezuje. Pogaziti logiku poziva ne znaci nista drugo nego unistiti svoju pravu prirodu. Zato ljudi koji uspravno nose logiku poziva zive smislen i dostojan zivot. Ko prihvati odbacivanje pravila poziva, ili da ih "samo" narusi - narusava sopstveni zivot. Covek koji dovodi u pitanje poziv - iz koristoljublja ili pod prinudom - ili prihvati njegovo narusavanje, jeste polomljeni covek, podeljeni covek, polucovek. Oni koji pod pretnjom i strahom od uzurpatora popustaju i dovode u pitanje poziv - napustaju ljudski nacin zivota i pocinju da zive kao misevi. Kad to poprimi velike razmere drustvom zavlada misja psihologija. Zato je ljudski zestoko se odupreti svima koji vas teraju ili savetuju da prihvatite ili zazmurite na ono sto je protivno logici poziva. Ne sme se prihvatiti nijedna naredba koja ide protiv poziva! Oni koji cuvaju i bore se za dostojanstvo poziva bore se ujedno i za uredno, stabilno i sigurno drustvo i politiku.

*

Vrednosti cine smisao zivota. One su zivotni orijentiri. Kada se vrednosti dovode u pitanje, i kada se rusi vrednosni sistem, onda se obesmisljava zivot. Tamo gde se unistavaju vrednosti, ljudi tumaraju i nestaju. Zbog toga je vrednosna, posebno moralna kriza najopasnija i najpogubnija. Vrednosti se tesko stvaraju i ucvrscuju, ali se lako obesmisljavaju i ruse. Kada se narusi vrednosni sistem, odnosno polome pojedinacni, grupni, profesionalni i drustveni moralni barometri, onda su potrebne decenije i generacije da se ponovo uspostave i profunkcionisu.

*

Ideal i san despota, tirana i diktatora je izolovani (atomizirani) pojedinac, sveden na jedinku, odnosno prezivljavanje. Izolovanim pojedincima se lako manipulise i upravlja. Drastican primer svodjenja ljudi na jedinke i izolaciju jeste vestacko izazivanje nestasica osnovnih namirnica. Tada nastaje trka za deficitarnim namirnicama i zavlada logika prezivljavanja bez ikakvog osecaja za drugog. Vazno je da ja prezivim. Dogadja se da i kada nema vise razloga, posle osiguranih rezervi, ljudi i dalje grabe ispred onih koji nisu uspeli da nabave namirnice. Psihologija prezivljavanja i grabezi se nastavlja i onda kada za nju vise nema bilo kakvog razloga. Zivotinjska glad je najcesce neracionalna.

*

Bez visih ciljeva ili smisla zivot je puko tavorenje. Samo na osnovu smisla, odnosno vrednosti, mogu se prosudjivati sva druga pitanja i cinjenja.

Vrednosti su zivotni orijentiri - svetionici zivota. Zivot bez eticnosti i poeticnosti je dosadan, prazan i tuzan. Vrednosti podizu zivotni eros, odrzavaju, oplemenjuju i omogucavaju mu esteticki raskos. Vrednosti su merila za sve sto se dogadja. Bez merila sve ostaje na onome sto jest - u prirodnom sirovom i surovom stanju.

*

Odvajanje politike od morala i etike je tragicno i pogubno. Suoceni s dramom koju politika, odnosno oni koji su je zloupotrebili, u modernom dobu priredjuje ljudima, filozofi, naucnici i strucnjaci pokusavali su i pokusavaju da obuzdaju terorisuce, nasilnicke i egoisticne u njoj. To obuzdavanje negde cine veliki pojedinci a negde institucije kao sto je ova u kojoj ste Vi izborili mesto. Medjutim, teskoce na koje nailaze ogromne su jer proizilaze iz slozenog i tesko uhvatljivog predmeta. Lakse je steci znanja o stvarnom, o onom sto ima oblik, sto je struktura i organizacija. Tesko je izaci na kraj s mogucim, onim sto se jos nije smirilo u ustanovama drustva.

*

Politicki poredak koji je otvoren, pristupacan i jasan zasnovan je na javnosti, odnosno na ispoljavanju i javnom delovanju. U njemu se odluke donose dijalogom svih politickih subjekata. Dijalogom se odmeravaju razlozi, argumenti i bolji argument. U takvoj politici dolazi do izrazaja razboritost, odnosno odmerenost, odgovornost i odlucnost. Suprotno, kada je tajnost dominantna karakteristika politickog poretka, na delu je samovolja i iznenadjenje koje praktikuju mocnici i vlast. Tada se ne razgovara vec saopstava - nema dijaloga vec samo monologa. Politickoj zajednici namecu se antipoliticka stanja - nemoc, strah, strepnja, ravnodusnost i sacekivanje.

*) Iz: Cedomir Cupic, Politika i poziv, Politeia, Beograd 2002, str. 7-8, 52-53, 63-64, 82, 85, 129.

Preispitivanja: Tragom vrednosti zivota

Ponovo procitati: Mirnodopski zlocin protiv covecnosti

 


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar