Zbivanja

Njihove godine raspleta

U medjusobnim obracunima vrhovi drzavne vlasti sve se vise lacaju neustavnih sredstava

Dragos Ivanovic

Nije lako rasplesti ovaj srpski politicki cvor koji se poslednjih dana, a narocito od hapsenja potpredsednika vlade Momcila Perisica, sve beznadeznije zaplice upravo u vrhovima vlasti. Visemesecna politicka sukobljavanja u DOS-u prerasla su sada u ozbiljnu drzavnu krizu, a sto je najgore, glavni akteri na politickoj sceni (Kostunica sa svojim DSS na jednoj, a Djindjic sa ostatkom DOS-a na drugoj strani), pokazuju sve izrazitiju sklonost da igraju na neustavan nacin.
Ako krenemo sa najviseg drzavnog vrha lako cemo uociti sve upornija nastojanja predsednika Kostunice i njegove stranke da sto pre i prekim putevima obore srpsku vladu. Od avgusta prosle godine do sada bilo je cetiri ili pet njihovih pokusaja da vladu Srbije ospore i konacno je bace na kolena: najpre zbog ubistva bivseg sluzbenika drzavne bezbednosti Momira Gavrilovica, optuzbama o vladinim vezama sa mafijom, izlaskom iz srpske vlade, pobunom "crvenih beretki" koja je licila na pravi drzavni udar. S aferom Perisic drzavna kriza dostize vrhunac sa ukusom bliskog konacnog obracuna dve ljuto zavadjene strane.

Kontinuitet nelegalne moci

Ono sto najpre pada u oci jeste cinjenica da sef nase savezne drzave nema neka narocita ustavna ovlascenja, ali su uprkos tome i Kostunica i njegov prethodnik Milosevic ispoljili istu zajednicku teznju da presudno uticu na politicke prilike u zemlji. I jedan i drugi su svoju moc zasnivali na Vojsci Jugoslavije i njenoj sluzbi bezbednosti koju je i Kostunica sacuvao u neokrnjenom obliku, kakva je jos bila u doba komunistickog autoritarizma. Zato je i sa takvom lakocom mogao da otvori slucaj Perisic i da ga brzometno pretvori u pitanje opstanka srpske vlade, ne cekajuci ni sudski rasplet ovog dogadjaja.
Kostunica, taj veliki legalista, u stvari je brizljivo negovao svoju nelegalnu moc. Sednice Vrhovnog saveta odbrane, recimo, odrzavaju se u krajnje neizvesnom sastavu - Milo Djukanovic je dolazio ili nije dolazio, a Milan Milutinovic ionako je nemo statirao ovim sednicama. Kostunici su tako ostale odresene ruke da sa vojskom radi sta hoce. Kada je izbila afera Perisic, odjednom je (!) mnogim zvanicnicima svanulo da se tajna vojna sluzba najzad mora prizvati pameti i vratiti u ustavne okvire. Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic na brzinu je pristupio obrazovanju nekakvog odbora za kontrolu VJ, kao da taj posao nije mogao da se obavi jos pre godinu i po dana i tako izbegnemo mnoge drzavne neugodnosti. Mozda bi kao potvrda ove iznenadno probudjene resenosti da se stvari najzad vrate u ustavnu kolotecinu mogla da dodje do necije inicijative da se utvrdi sudska odgovornost nacelnika Generalstaba generala Pavkovica zbog obmanjivanja javnosti (jednog dana je tvrdio da nije bio obavesten o hapsenju Perisica, sutradan je to demantovano), a svakako i sefa tajne vojne sluzbe generala Ace Tomica, koji se onako arogantno oglusio o poziv dvojice predsednika vlada, savezne i republicke, da dodje na sastanak.

Gangrena vlasti

Problem nase ustavnosti, medjutim, time se ne iscrpljuje. U suocavanju sa izazovima koje mu je Kostunica nametao, Djindjic i njegova vlada radije su se sluzili vaninstitucionalnim, nego institucionalnim putevima. Sva ta otvorena pitanja, inace od prvorazrednog drzavnog znacaja, oni su od pocetka prebacivali na neobavezno predsednistvo DOS-a u nadi da ce valjda tako da izbegnu javnu bruku koja bi ih prisilila na nezeljene prevremene izbore. Jalovost ovih vaninstitucionalnih pokusaja resavanja krize nije, nazalost, uverila Djindjica da se vrati ustavnim sredstvima. On opet pada u krajnost i, kao odmazdu za Kostunicino odbijanje da smeni generala Tomica, objavljuje da vise nece saradjivati sa Kostunicom! Zatim dolazi do jos jedne javne manifestacije samovolje: sef poslanicke grupe DOS-a Ceda Jovanovic (DS) javno obznanjuje da u Skupstini Srbije nece biti rasprave o inicijativi Radikalne stranke da se na dnevni red stavi pitanje poverenja vladi. Mozda bi te rasprave i bilo, veli Jovanovic, kada bi takav predlog potekao od DSS, ali sa radikalima nikako. Na ovakve akte superiorne samovolje prema predstavnickom organu bilo je izvesnih gundjanja u nekim strankama koalicije DOS, ali ne i vecih javnih reakcija. Verovatno da ovaj visak samopouzdanja DS dolazi od toga sto je vec javna tajna da je Djindjic preuzeo srpsku policiju, prepustajuci svom suparniku Kostunici vojnu bezbednost.
To i jeste razlog sto se ovo gangrenozno stanje u nasem politickom i drzavnom zivotu sve vise siri. Za sada se sklopila takva situacija da Kostunica, u ovoj bolesnoj utakmici sa Djindjicem, ima izvesnu prednost samim tim sto se domogao moci da otvara i zatvara krize po svojoj volji. Srpska vlada upravo zato sto je prinudjena da se stalno brani, uvek je u defanzivi. Najvece stete zbog svega toga trpi drzavni i nacionalni interes - vlada koja zastupa reforme je u stalnom povlacenju, a Kostunica i njegov DSS koji ne govore kakvu alternativu zastupaju, sve razdesenije rade na smeni vlade. Razboljenost naseg stanja i jeste u tome sto oni, koji bi zbog svojih zloupotreba politickih sredstava trebalo da budu tema javnih razgovora, sami namecu teme drustvu i drzavi.

Koketiranje s populizmom

Godine raspleta Slobodana Milosevica smo videli, ostaje nam jos da sacekamo kraj godina raspleta Kostunice i Djindjica. Izgleda da Kostunicinu poruku, da ce nova izrucenja osumnjicenih Haskom tribunalu izazvati ne samo politicke potrese, "vec i mnogo opasnije potrese - one u drzavi", najbolje razumeju oni iz takozvane opozicije. Vuk Draskovic je nedavno u Kragujevcu "posejao seme pobune" i pozvao narod da osvaja zgrade skupstine i vlade. Gradonacelnik Cacka Velimir Ilic tvrdi da je opet voljan da digne narod na noge, kao sto je to bilo i petog oktobra 2000, a i Seselj je krenuo sa svojim pretecim zborovima po Srbiji. Na zboru SPS-a u Beogradu 23. marta opet su preovladjivale parole o patriotizmu, izdaji otadzbine i protiv lopovske vlade. To su, uostalom, oduvek bili glavni aduti svakog populistickog pokreta, koji je u Srbiji uvek nasilnim sredstvima osvajao vlast.

Svet i mi: Antiamerikanizam u nas «

» Zbivanja: Sporazum o principima odnosa Srbije i Crne Gore