Zbivanja

Sporazum o principima odnosa Srbije i Crne Gore

Zavrsena je prva faza razgovora o preuredjenju SRJ i potpisan je Sporazum o principima odnosa Srbije i Crne Gore. Posle prihvatanja u parlamentima izradice se Ustavna povelja na osnovu ovih principa. Nova drzavna zajednica Srbije i Crne Gore stvara se na bazi "sadasnjeg faktickog stanja i istorijskih prava obeju drzava-clanica". Dve dosad federalne jedinice SRJ stvaraju na ravnopravnoj osnovi novu privremenu drzavnu zajednicu, sa imenom "Srbija i Crna Gora", s pravom da posle tri godine pokrenu postupak promene drzavnog statusa.
Medjunarodno pravo ne sadrzi opsteobavezna pravila o nastanku i prestanku, trajanju ili imenu drzava i njihovih zajednica. Ono utvrdjuje uslove koji treba da obezbede priznanje njihovog medjunarodnopravnog subjektiviteta, sukcesiju i dr. Resenja Sporazuma odgovaraju specificnoj situaciji Srbije i Crne Gore u odnosu na medjunarodni polozaj i obaveze SRJ. Prihvata se referendum kao metod izrazavanja volje naroda kao opste pravilo, ali ne i kao obaveza. Mnogo su znacajnije klauzule o posledicama promene drzavnog statusa. Drzava-clanica koja koristi pravo na istupanje (secesija) ne nasledjuje pravo na kontinuitet medjunarodnopravnog subjektiviteta. Medjutim, ukoliko se obe drzave referendumom izjasne u prilog ukidanja zajednice, njen medjunarodnopravni subjektivitet se gasi i one resavaju, to je izricito naglaseno, pitanja sukcesije na ravnopravnoj osnovi, kao sto je to bio slucaj sa naslednicima u vreme raspada SFRJ. Ovo resenje odgovara zahtevima savremenog medjunarodnog prava. S tim sto ce, ukoliko dodje do istupanja Crne Gore, medjunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, izricito se pominje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti o Kosovu, vaziti za Srbiju "kao sukcesora". To je jedino ispravno pravno resenje zasnovano na potvrdi suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije u Rezoluciji 1244. Ova potvrda obuhvata Srbiju, ciju autonomnu pokrajinu predstavlja Kosovo. Na nju se u ovoj situaciji prenosi medjunarodnopravni subjektivitet SRJ.
Od posebne vaznosti su i one odredbe Sporazuma koje se odnose na vodjenje spoljne politike i diplomatsko predstavljanje. Spoljna politika je jedan od pet zajednickih resora Saveta ministara. Govori se o rotiranju ministara u toku mandata. Paritet putem rotacije predvidja se u OUN, OEBS, EU, Savetu Evrope, kao i posebni modeli predstavljanja u finansijskim organizacijama. Ta resenja zavise od pravila pomenutih organizacija. Unutrasnje pitanje je paritet u diplomatskim predstavnistvima u inostranstvu. S tim sto resenja treba da odgovaraju pravilima medjunarodnog prava i diplomatskoj praksi kako bi se izbegle nepotrebne prakticne teskoce u vodjenju zajednicke spoljne politike. Sto se tice pravne prirode Sporazuma treba znati da obavezuje kao akt prihvacen od strane najvisih predstavnika strana potpisnica. To je pravilo medjunarodnog prava. Njegov obavezni karakter je naglasen time sto se Evropska unija pojavljuje kao garant, sa obavezom da nadgleda sprovodjenje i u ekonomskoj sferi bude instanca koja aktivno ucestvuje u resavanju spornih pitanja. Nesporan sa gledista medjunarodnog prava, politicki prihvacen, polazeci od perspektive ukljucenja Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, Sporazum je nesumnjivo znacajan korak u tom pravcu.

Milan Sahovic

Zbivanja: Njihove godine raspleta «

» Dogadjanja: U medjuvremenu