Dogadjanja

Ratnicki eros

Koncert Cece Raznatovic na Marakani od pre nekoliko dana prosao je uglavnom uz divljenje i hvalospeve. Ako se i nasao neko ko je to okarakterisao kao manifestovanje sprege politike i kriminala (Pink-mafiokratska elita iza ledja popularne pevacice, skandiranje Arkanu, Pelevic i "levicar" Vucelic u svecanoj lozi) on je uglavnom ucutkan orkestriranim povicima iz medija o patriotskom karakteru koncerta. Cak i profesor sociologije Ratko Bozovic kaze da je skandiranje Arkanu nesto kao decja zabava (deca imaju potrebu za opustanjem, tragaju za identitetom a i njene pesme su ljubavne, nemaju ratnicki eros).
Sve bi to bilo lepo kada bi ova zemlja bila koliko-toliko ociscena od zlocina. Medjutim, kada zlocinci na ovaj ili onaj nacin vuku konce vlasti onda to nije decja zabava. Ali mozda je profesor u pravu kad kaze da decom (koja su tu dosla radi opustanja) ratnicki eros ipak ne moze da upravlja, narocito ne sa scene (gde su pevane ljubavne pesme). A da li bi se to mozda dogodilo iz svecane loze gde su sedeli gospoda predsednicki kandidat Pelevic i "levicar" Vucelic, koji, kada je pomenuti ratnicki eros u pitanju, ima dugogodisnju pedagosku praksu posebno u upravljanju drzavnom televizijom cija je propaganda huskala na smrt po terenu bivse Jugoslavije.

Dragan Miskovic

Dogadjanja: Hiperprodukcija proroka «

» Dogadjanja: Divlji strajkovi