Dogadjanja

U medjuvremenu

Tesko bi bilo u Jugoslaviji danas pronaci instituciju koja se zaista bavi svojim poslom, a da pri tom uziva i autoritet kod vecine gradjana. Ili je neciji autoritet proizvod dobro nam znane mistifikacije ili se trud da se radi s obzirom na ovlascenja i ocekivanja odmah doceka nekom vec pripremljenom aferom.

Izborne trke

Konacno su svi oni najavljeni kandidati za predsednika Srbije saznali da im trka pocinje. Predsednica srpskog parlamenta Natasa Micic raspisala je izbore za predsednika Srbije za 29. septembar. I mediji se pune komentarima o tome ko, s obzirom na ovako rano raspisivanje izbora, ima vise sanse? Mnogi misle da je taj potez uperen protiv saveznog predsednika Kostunice jer je stavljen pred kvazihamletovsku dilemu: biti predsednik Srbije, a ne biti predsednik Jugoslavije i obratno? Svoju kandidaturu istaklo je do sada pet kandidata (Labus, Ilic, Pelevic, Borovic i Vucinic), Kostunica je, kritikujuci raspisivanje predsednickih izbora za septembar, rekao da jos razmislja sta da radi. Opozicija jos nema kandidate (iako ih najavljuje, a spekulise se da bi SPS mogao kandidovati i samog Milosevica). Vicepremijer Miroljub Labus je rekao novinarima da ce sigurno pobediti jer je posao kojim se on bavi (ekonomija) najvazniji posao u ovom trenutku. Sebe je nazvao najboljim resenjem za Srbiju a svoju kandidaturu nekom vrstom nacionalnog referenduma - za ili protiv reformi.
Crnogorska skupstina je voljom nove i za mnoge pristalice tih stranaka neocekivane koalicije (Za Jugoslaviju i LSCG) skratila svoj mandat i time stvorila potrebu za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora sto je i uradio predsednik Djukanovic odredjivanjem 6. oktobra za, po mnogima, dan D za svoju politicku opciju i vlastitu politicku sudbinu. Po mnogima neprirodna koalicija federalista i najtvrdjih indipendista pokazala je svoju prakticnu stranu: ovaj novi savez drzi sada dve trecine crnogorskih opstina!

Mediji

Politicari se ovde kako-tako nose sa svojim problemima, ali novinari tu stoje zaista lose, gotovo nikako. Naime, i u Srbiji i u Crnoj Gori su na red dosli medijski zakoni, ne bas po volji ovdasnjih mocnika, ali svakako po volji medjunarodnih organizacija. I dok je u Srbiji konacno usvojen dugo tretiran predlog Zakona o radio-difuziji (stigao je do devete verzije), u Crnoj Gori je haos oko ovih pitanja izgleda tek na pomolu. Partijsko-koaliciona borba nastavlja se preko ledja medijskih kuca i novinara. OEBS je ostro reagovao na odluke crnogorske skupstine(18. jula) da po hitnom postupku izmeni Zakon o izboru odbornika i poslanika i Zakon o informisanju i donese novi a za medije izrazito restriktivan Zakon o predstavljanju podnosilaca izbornih lista u drzavnim i privatnim glasilima. Receno je da su ti zakoni sada u suprotnosti sa demokratskim standardima. Predsednik Djukanovic je odbio da stavi svoj potpis na ovakve zakone i verovatno ce ih vratiti parlamentu ukoliko ne uspe da na dnevni red budu stavljena tri predloga medijskih zakona koja su radjena u saradnji sa Savetom Evrope za sta je prepreka sama predsednica parlamenta Vesna Perovic. Bespostedna borba politicara preneta je tako na cisto medijski teren i to u zakonskoj oblasti.
Zakon o radio-difuziji je danima bio na tapetu srpske skupstine, a Seselj se nije skidao sa govornice. No, uzalud, od svega su ostale samo cuvene Seseljeve "duhovitosti", zakon je usvojen u varijanti koja je najvise odgovarala Vladi Srbije. Medijska udruzenja su se tome priklonila, komentarisuci da je bolji bilo kakav nego nikakav zakon, jedino je ANEM imao odredjenije primedbe. Glavna tema spora je naravno bio broj ljudi u Savetu Agencije za radio-difuziju i ko ce ih delegirati. Vlast je dobila cetiri mesta i jos mesto za Kosovo dok ce se preostala cetiri deliti izmedju strukovnih udruzenja, nevladinih organizacija, univerziteta i verskih zajednica.

Anastas Jovanovic, Skica za kompoziciju

U Srbiji je novinarsko-politicka afera Tijanic-Odalovic dobila i svoju medijsku pozadinu. Ne baveci se u dovoljnoj meri sustinom spora, srpski (posebno elektronski) mediji su se, uglavnom (sa izuzetkom B 92) opredeljivali prema svom razumevanju odnosa snaga na politickoj sceni. Sami mediji su se prema ovoj aferi odredili uglavnom kao prema sukobu dve novinarske zvezde koje svoju sujetu iznajmljuju u svrhe dve glavne politicke vrhuske. Malo ko je primetio da je samo Odalovicka novinar, a da je Tijanic bio novinar dok nije postao visoki cinovnik u kabinetu saveznog predsednika.

Afermatori i reformatorka

Porodjajne muke nove drzave (zajednice Srbije i Crne Gore) uvecala je izgleda Venecijanska komisija ciji je predlog jos vise uzbudio duhove (clanove Komisije za ustavnu platformu) na obe strane. I predstavnici Srbije i predstavnici Crne Gore izjavili su da im je dosta ustupaka i da dalje insistiranje na "priblizavanju stavova" njih samo udaljava od ideje o zajednickoj drzavi dok su "federalisti" sa pohvalama prihvatili mesanje Venecijanske komisije eksperata. Tek, ne vidi se kraj ovom drzavnom poslu iako iz EU upozoravaju da bi sve trebalo da bude zavrseno do kraja jula. Dolazak glavnog ustavopisca Havijera Solane odlozio je rok za avgust.
Velike drzavne poslove bacila je u debelu senku jos jedna afera: formiranje anketnih komisija za ispitivanje slucajeva "Pavkovic", "prisluskivanje" i "pokusaj vojnog udara". Koalicioni partneri DOS-a u saveznoj vladi ponovo su se pokazali kao egzemplarno nepouzdani pa je pokusaj da se tom temom bavi savezni parlament brzo propao. Djindjicev deo DOS-a je pokusao da stvar "ispravi", tj. uzme u svoje ruke pa je, buduci da se jos kako-tako drzi zajedno, u srpskom parlamentu formirao komisiju koja je napravila poduzu listu "aferasa", ucesnika i svedoka. Uz ove afere i podafere pljuste krivicne prijave jednih protiv drugih, a odstetne sume koje se traze dostizu vrtoglave cifre.
U ovoj sve manje jasnoj podeli uloga (pre svega: ko radi za drzavu/e, a ko protiv nje/ih), pomalja se jedna skromno plasirana vest: predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovic postala je laureat priznanja "reformator godine" koje joj je dodelilo Americko udruzenje pravnika i Pravne inicijative za centralnu i istocnu Evropu. Mozda ce nam ovakve "sitnice" pomoci da "vidimo u mraku".

Samiti

Trojni samit desio se i na Balkanu! U Sarajevu (15. jula) sreli su se predsednici tri balkanske drzave i potpisali zajednicki sporazum. Dok na simbolicnom nivou ima lepih vesti, na prakticnom (gradjanskom, narodnom, izbeglickom) nema pomaka. Cuje se da je hrvatske vize, u stvari, teze dobiti sada nego u isto vreme prosle godine, uprkos svim izjavama i sporazumima koje su potpisali Mesic i Kostunica, izbeglicko pitanje u Hrvatskoj, posebno zbog propusta u osnovama za popis stanovnistva (izbeglickog, srpskog), daleko je od predizbornih obecanja vladajuce garniture u Hrvatskoj.
U dobru volju i "prirodnu" istinoljubivost ovdasnjih narodnih izabranika kao da slabo veruje i Karla del Ponte koja je nedavno boravila u Beogradu i, kako se tvrdi, dala poverljive informacije o mestu boravka generala Ratka Mladica. Doduse, neke poverljive informacije ce, sudeci po odluci Savezne vlade, ici i u suprotnom pravcu, a Del Ponteova verovatno najvise veruje u svoj sarm i vestinu da od brojnih "insajdera" (Lilic, Markovic, Karleusa) moze dobiti ono sto hoce. Bivsi jugoslovenski predsednik Zoran Lilic rekao je sudu u Hagu da ne moze da kaze "celu istinu" jer misli da nije oslobodjen cuvanja svih tajni. Lilic jeste oslobodjen od cuvanja drzavnih, vojnih i sluzbenih tajni, ali je pitanje sta on pod tajnama podrazumeva i da li je uopste posednik "tajni".
Ovog meseca, pored Solane, nisu nas zaboravili ni Kris Paten iz EU ni Peter Sider iz SE, podsecajuci nas, uglavnom, na nase obaveze i olako data obecanja.

Zan Luj Foren, Naga zena

Imali smo i jedan slucaj uspesnog hapsenja, doduse u njemu nasa policija nije imala puno udela (zauzeta odbranom "nanisanjenih" visokih funkcionera, posebno C. Jovanovica). U Bugarskoj je, naime, uhapsen Sreten Josic, u domacem podzemlju poznatiji kao Joca Amsterdam. Trazen na sve strane (da li i od resornog srpskog ministra), pronadjen je u susednoj zemlji sa laznim ispravama. Ovde je odmah vidjen kao potencijalno odgovoran za vise od dvadeset ubistava koja su se dogodila poslednjih godina.

Liberalno

Ministar srpske policije D. Mihailovic je zaista neuspesan covek jer od kada je pristao da bude ministar on je jedini u Djindjicevoj vladi kome ne uspeva da se "otarasi" vlastite fotelje. Tako je ovaj nas vrli ministar vise puta pokusavao da Djindjicu podnese ostavku (stalno je o tome govorio), pa je nemajuci kud stigao do glavnog narodnog predstavnika parlamenta. No, nas samokriticki nastrojeni ministar ni tu nije imao srece (prosto ga ta fotelja drzi kao prikovanog), pa je u javnost, umesto rezultata brojnih istraga, izneo nova upozorenja - da se mnogima u ovoj zemlji, i to najvaznijima, radi o glavi. Eto novog posla za ministra, a taman je hteo da dâ ostavku!
No, narod ovde kao da bas nema strpljenja za razne ministarske muke. Taman je Kori Udovicki digla cenu struje, kukajuci pred sindikatima da su matematicke analize a i svetski standardi razvijenog i bogatog sveta (MMF) neumoljivi, a zaposleni u pravosudju su poceli da strajkuju. Ministar Batic ne haje bas za svoje sindikalce pa je rekao da je on svoje potpisao a ovi protesti ga ne interesuju. Kako se oseca srpska ministarka za saobracaj i telekomunikacije gdja Raseta-Vukosavljevic ne znamo jer se bas nije trudila da u javnosti mnogo eksponira svoje misljenje u vezi sa strajkom zeleznicara.
Ipak, svi opet govore o "vrucoj jeseni" kao o nekoj carobnoj formuli koja bi trebalo da resi ministarske i radnicke probleme, zajedno.
Ipak, liberalizam je kanda i ovde uhvatio korena. Bar, u formi novoosnovanog Saveta stranih investitora (FIC), a i od Svetske banke je dobijen jos jedan kredit u vrednosti od 11,5 miliona dolara, specijalno za kreiranje Kreditne agencije za izvoz (SMECA), a predsednik Kostunica je, objasnjavajuci zasto nije dobro sto su izbori za predsednika Srbije raspisani sada, rekao i ovo: "Raspisivanje izbora je jedan od koraka kojima se zaokruzuju posebni trzisni sistemi Srbije i Crne Gore i smanjuje mogucnost za njihovo trzisno povezivanje"!

Nastasja Radovic

Pojmovnik: Evropska unija i medjunarodno pravo «

» Dogadjanja: Nema demokratije bez gradjana