Dogadjanja

Nema demokratije bez gradjana

Ukoliko se sa gradjanskim angazmanom bude cekalo dok nam ekstremisti i nasilnici ponovo ne zasednu na vrat opet cemo placati visoku cenu osvajanja demokratije

Za protekle dve godine nove vlasti umesto da se postepeno ukorenjuje demokratija ona je vise trpela udarce sa raznih strana nego sto je cinila uverljive prodore. Jedna od skorasnjih proba nasih mogucnosti da dostignemo kakav-takav nivo demokratskih promena i stvarnog parlamentarizma bila je i ova zlosrecna Anketna komisija povodom afere Kostunica-Pavkovic. Od prvog trenutka kada se rodila, ova je ideja bila izlozena razarajucim kontroverzama. DOS je ovoj komisiji namenio zadatak da utvrdi da li je predsednik savezne drzave zbilja bio prisluskivan ili je pokusao da vojsku zloupotrebi u obracunu sa Vladom Srbije. S druge strane, DSS je nastojao da eliminise bas ovu sustinu odgovornosti, trazeci neke neodredjene mere za utvrdjivanje da li je bilo prisluskivanja i curenja informacija.
Predlog nije prosao u Saveznoj skupstini jer nije dobio vecinsku podrsku DSS-a i koalicije za Jugoslaviju, a o protivljenju opozicije da i ne govorimo. Rasrdjeni DOS je na to pripretio raskidanjem koalicije na saveznom nivou, izazivajuci i mogucni pad same Savezne vlade, sto bi bilo drugi put za godinu dana. Ali, smene vlada u demokratskoj drzavi su manje-vise rutinske stvari. Medjutim, ovakav ishod glasanja u Saveznoj skupstini otkrio je, u stvari, mnogo dublje slabosti u nasim politickim institucijama. Mnogo je ozbiljnije sto se pokazalo, opet - ovoga puta zbog blokade DSS-a - da je i najvisi drzavni vrh - i Skupstina i predsednik SRJ - nesposoban i nevoljan da aktuelne sukobe resava u korist demokratije. Nekima je to dalo povoda za gorku primedbu da je kod nas lako suditi dzeparosu, a tesko ili nikako onome ko priprema drzavni udar, pa makar to bio i sam sef drzave ili vrh vojske. Takva nemoc institucija pred autoritetom licne vlasti moze da bude fatalna za stabilnost prilika, pravnu drzavu i prava gradjana.
Da bi parirao DSS-u, DOS je tada, u iznudici, pribegao manevru i anketnu komisiju jednostavno obrazovao u Skupstini Srbije. Ova je komisija, medjutim, sem sto ima klimavi legitimitet, ispala politicki jednobojna (sastavljena samo od poslanika DOS-a), jer su ostale parlamentarne stranke odbile da ucestvuju u njoj. Kakva je onda buducnost njenog istrazivanja? Cak i pod uslovom da svoj posao i najpostenije obavi, ona nece moci da u javnosti izbegne uverenje da istinu utvrdjuje pristrasno. Tako se, ipak, ne ucvrscuje poverenje u institucije, vec se pre potkopava vera u Skupstinu i dobre parlamentarne obicaje. Sto je jos gore, ostavlja se utisak da je bas sve tako uradjeno da bi se stekla sto ubojitija dzebana u predsednickoj izbornoj kampanji, koja je upravo pocela.

Novak Radonjic, Firenca

Spisak ustavnih ogresenja nasih vlasti, ili mera koje su na ivici legalnosti, time se ne zavrsava. Skupstina Srbije se ovih dana, na predlog Vlade, upustila u preuredjenje policije, pravosudja, Sluzbe DB, da bi se postigla veca efikasnost u progonu kriminala i najzad uspostavila civilna kontrola i u ovoj oblasti. Koliko je namera dobra, toliko su metodi diskutabilni. Nad Sluzbom DB, recimo, koja se pretvara u organizaciju bezazlenog naziva Agencija za informisanje i bezbednost, tesnu kontrolu ce odsad imati Skupstina, a pre svega Vlada Srbije. U zemlji gde je bitno naruseno nacelo podele i ravnoteze vlasti i gde je izvrsna vlast stekla naglaseno i nezasluzeno preimucstvo nad ostalim (zakonodavna i sudska), opravdano se strahuje da bi ovolika moc izvrsne vlasti mogla da se izvrgne u nesto, stvarno ili potencijalno, opasno po demokratski poredak. Isti je slucaj i sa zakonima o specijalnoj policiji, tuzilastvu, sudovima i zatvorima koji dobijaju sira ovlascenja. Cak i oni koji su spremni da Vladi sto pre progledaju kroz prste zarad suzbijanja kriminala, ne mogu a da ne primete da u ovako hijerarhizovanoj vlasti vide organizam sa ogromnom vodenom glavom a zakrzljalim udovima.
Sto se, dakle, vlast sve vise koncentrise na vrhu gradjani su sve manje u mogucnosti da na tu vlast uticu. Da li danas uopste deluju organizovane gradjanske snage, u uslovima kada je vlast postala toliko otudjena od gradjana? Ili se, mozda, krecemo u pravcu neke "demokratije bez naroda"? Ko su uopste danas akteri i oslonci demokratskih promena kod nas?
Pre petog oktobra 2000. imali smo jasan odgovor na ovo pitanje, danas ga, nazalost, nemamo. U vreme rezima Slobodana Milosevica godinama su stvarane alternativne gradjanske snage olicene u opoziciji, nezavisnim medijima, Drustvu sudija, slobodnim gradovima, alternativnom univerzitetu, G17+, Otporu, Gradjanskom parlamentu Srbije, gradjanskim organizacijama gotovo u svakoj opstini, nekoliko hiljada nevladinih organizacija. Kada je Milosevic srusen, vecina je bila poneta optimistickom verom da je najzad stvorena jedna, iskustvom prekaljena, nova infrastruktura drustva kao polazna tacka za buducu demokratiju. Sada, sem retkih izuzetaka, sav ovaj snazan gradjanski naboj u drustvu gotovo je potpuno presusio. Stranke koje su se pod pritiskom gradjana udruzile i zajednicki osvojile vlast sada malo drze do toga da pored sebe podrzavaju takvog jednog saputnika, uvek kriticki raspolozenog. Drugde se ovakvi demokratski potencijali neguju, kod nas se gase i oni retki pokusaji drustvenog dijaloga, recimo, sindikata i vlasti.
Ukoliko se sa gradjanskim angazmanom bude cekalo dok nam ekstremisti i nasilnici ponovo ne zasednu na vrat opet cemo placati visoku cenu osvajanja demokratije.

Dragos Ivanovic

Dogadjanja: U medjuvremenu

Dogadjanja: Besudno stanje


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar