Dogadjanja

Spontana cenzura

Jedna od najpopularnijih srpskih knjizevnica Ljiljana Habjanovic Djurovic vajka se preko novina (Nacional, 3-4. avgust): "Pozivi iz vile u Tolstojevoj nisu mi pomogli da ostvarim svoje profesionalne snove". Ti "snovi" se ogledaju u ekranizaciji njenog knjizevnog dela. Nakon raskida, kako ona kaze, "drugovanja" s Mirom Markovic, nasa knjizevnica se obratila na drugu adresu. Poslala je svoje delo Paunovo pero na citanje i ocenu mitropolitu Amfilohiju Radovicu, da ustanovi da li je u tom delu "ispostovala kanone". Odgovor je, veli za novine, pozitivan.
Dabome, svako ima pravo da komunicira s kim god hoce, ali nesto drugo je istupati u javnost s ocenama ispravnosti, verske ili neke druge, vlastitog (ili tudjeg) dela. Tako nesto spada u instituciju cenzure. U ovom slucaju bi ishod trebalo da bude povoljan po autorku, ali sta bi bilo da nije? I nece li ovakva, spontana, obracanja autoritetima ohrabriti i njihova, takodje spontana, nastojanja da presudjuju u stvarima umetnosti, i ne samo umetnosti?

Vasilije Popovic

Dogadjanja: Bujanje patoloskih pojava «

» Dogadjanja: Buntovnistvo, ali sa kojim razlogom