|
Hronika
»Republika«
Ucesnik i svedok promena
Pokretanje naseg lista, marta 1989, i njegovo dosadasnje izlazenje
povezano je s burnim promenama, i nagore i nabolje.
Uoci pretnje ratnim metezom, pokretaci, urednici i saradnici Republike
videli su resenje krize Jugoslavije, kao partijske drzave, u legalizaciji
osnovnih sloboda gradjana - javnog izrazavanja misli, politickog organizovanja
i izbora. Tim putem bi nagomilani sporovi i sukobi - i nacionalni -
bili resavani u slobodno izabranim parlamentima, umesto na ratistima.
Prekretnica promena vidjena je, s osloncem na zdrav razum i iskustvo
borbe za demokratiju, u izborima za ustavotvornu skupstinu koja bi donela
nov, demokratski, ustav. Tako shvaceno "gradjansko samooslobadjanje"
postalo je deo glave naseg lista. Za ovakav smer promena, pokazala su
zbivanja, borila se politicka manjina - uglavnom UJDI, od februara 1989,
i "reformisti", od leta 1990 - te je smer promena, ka ratovima,
nametnula vecina, pod uticajem militantnih nacionalistickih i drugih
totalitarnih ideologija.
Kada su promene krenule putem ratova, zlocina i pljacke, sve vreme smo
bili, sto takodje stoji u glavi naseg lista, "protiv stihije straha,
mrznje i nasilja", svedoceci o njenom zamahu, dominaciji i razornim
posledicama po ljudske zivote, drustvo i drzavu. Istovremeno, bili smo
i ucesnik - nikada jedini (osim u vreme NATO bombardovanja, uz RTV Pancevo)
- u otporu toj stihiji. Podsticali smo, podrzavali i saradjivali sa
svim akterima otpora i borbe za demokratske promene - od nezavisnih
novinara i medija, preko nacelne opozicije i sindikata, do nastajucih
antiratnih grupa i drustvenih pokreta. Iz kumulacije delovanja takvih
aktera, a uz snaznu podrsku medjunarodne zajednice, u Srbiji je, na
izborima i demonstracijama 2000. godine, oboren vrh antidemokratskog
rezima i otvoren put za novi smer promena, ka uspostavljanju demokratije.
Zbog toga, nas list ponovo vidimo prvenstveno kao ucesnika, a ne samo
kao svedoka promena.
Za jednog od ucesnika sadasnjih promena kvalifikuje nas oko 300 redovnih
i preko 100 vanrednih brojeva lista, preko 10 000 informativnih i analitickih
tekstova, od kojih su mnogi prenoseni preko drugih medija u zemlji i
inostranstvu, zatim, vise od 2000 autora, novinara i naucnika, kao i
preko dvadeset objavljenih knjiga (neke su prevodjene na strane jezike),
te istrajno negovanje komunikacije s razlicitim akterima promena.
Zena u ogledalu, 1953, serija
zapoceta 1950., cetvrta ploca
Republika je, izlazeci dvonedeljno u prosecnom tirazu od oko
5000 primeraka, a vec godinama i na Internetu, stekla poverenje brojnih
citalaca u Srbiji, Crnoj Gori, svim delovima bivse Jugoslavije, a i
sirom sveta. Dabome, ni na kraj pameti nam nije da se reklamiramo kako
se citaoci grabe da kupe nas list. Nastojeci da budemo sasvim realni,
mozemo reci da krug nasih saradnika i citalaca nije dovoljno veliki
i mocan da bi imao odlucujuci uticaj na dogadjanja, ali nije ni tako
mali i beznacajan kao sto se nekima cini i kako ga vide nasi protivnici
(u tome ne oskudevamo). Nase svedocenje o dosadasnjim zbivanjima smatramo
vaznim delom kolektivnog pamcenja, u kojem se taloze ne samo tragovi
promena nagore, nego i iskustva i rezultati borbe za promene nabolje.
U daljem izlazenju naseg lista u prvom planu bice demokratske promene
ali necemo zanemariti i sve ono sto ih sprecava, ugrozava i ogranicava.
Ne prezamo ni od objavljivanja polemika u kojima se zastupaju gledista
suprotna od vecine nasih saradnika. U sredistu naseg programa i plana
rada nalazi se ostvarivanje prava na zivot kroz sva politicka,
kulturna, nacionalna i socijalna prava, individualna i kolektivna. A
to je mogucno samo podsticanjem i razvojem kreativnosti u svim oblastima
zivota, sirenjem prostora za mastu i vizije, za slobodu. Nudimo i ocekujemo
saradnju sve sireg kruga autora i citalaca u sledecim temama:
o stvaranje zakonskih, institucionalnih i proceduralnih uslova za objektivno
informisanje, slobodno izrazavanje ideja, interesa i uverenja i za formiranje
uticajne javnosti, a za obuzdavanje i suzbijanje totalitarnih ideologija
i propagande i manipulacije javnim mnenjem;
o razjasnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zlocina i pljacke
kroz razvoj kriticke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja
nezavisne sudske vlasti;
o zakonsko regulisanje politickog delovanja i borbe za vlast razlicitih
aktera, pre svega politickih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje
onih aktera koji bi da odrze dominaciju stihije straha, mrznje i nasilja;
o privredne i drustvene promene u kojima bi "cena tranzicije"
bila pravicno rasporedjena kroz stalan socijalni i politicki dijalog
sindikata, poslodavaca i drzave;
o razvoj kulturnog pluralizma i dijalog izmedju pristalica humanistickih,
liberalnih i socijalistickih ideja i vizija, nasuprot razornom pluralizmu
ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma;
o garantovanje ostvarivanja prava svih manjina - i etnickih - te negovanje
tolerancije, interkulturalizma u multietnickoj zajednici;
o trajan izlazak iz izolacije i neprekidnih konfrontacija s okruzenjem
i svetom, za otvaranje prema susedima i svetu kroz ravnopravnost u oblikovanju
vlastitog i evropskog identiteta u integrativnim procesima u regionu,
Evropi i svetu;
o ocuvanje rezultata dosadasnjih borbi za demokratske promene vidimo
u nastavku tog procesa - to je nas trajan cilj - a prelomni doprinos
vidimo u stvaranju nove konstelacije pokreta za demokratske promene,
stvaranju uslova za najzad fer i slobodne izbore za, uvek to isticemo,
ustavotvornu skupstinu koja ce donosenjem novog ustava uspostaviti i
stabilizovati demokratske institucije parlamentarnog poretka uz punu
afirmaciju nacela podele i javne kontrole vlasti, sto cini temelj i
okvir ostvarivanja prava na zivot.
Nadamo se da smo sada manje usamljeni nego ranijih godina i da iskustvo
iz 2000. godine otvara nove mogucnosti za demokratske promene. Oslanjajuci
se na one tokove nase tradicije koji su tragali za ravnotezom slobode
gradjanina i drzave, u duhu prosvecenosti i tekovina civilizacije, i
daljim sirenjem kruga saradnika i citalaca Republike, sto vise
i medju mladima, uvereni smo da mozemo pridoneti ostvarivanju opsteg
dobra (res publica) do kojeg je, uvereni smo, zivotno stalo rastucem
broju gradjana. Ne vidimo bolji nacin da se, istovremeno, spreci obnavljanje
starih i otvaranje novih zarista razornih sukoba, i ratnih, i da ravnopravno
sudelujemo u integrativnim procesima blizeg i sireg okruzenja.
Dabome, odlucni da sudelujemo u promeni drustva i drzave, spremni smo
da se i sami menjamo.
Beograd, 13. avgust 2002.
Urednistvo
Polemika: Srpska
kultura sa Nanzenovim pasosem «
» Hronika: Vise
od opstanka
|
