Hronika

»Republika«

Ucesnik i svedok promena

Pokretanje naseg lista, marta 1989, i njegovo dosadasnje izlazenje povezano je s burnim promenama, i nagore i nabolje.
Uoci pretnje ratnim metezom, pokretaci, urednici i saradnici Republike videli su resenje krize Jugoslavije, kao partijske drzave, u legalizaciji osnovnih sloboda gradjana - javnog izrazavanja misli, politickog organizovanja i izbora. Tim putem bi nagomilani sporovi i sukobi - i nacionalni - bili resavani u slobodno izabranim parlamentima, umesto na ratistima. Prekretnica promena vidjena je, s osloncem na zdrav razum i iskustvo borbe za demokratiju, u izborima za ustavotvornu skupstinu koja bi donela nov, demokratski, ustav. Tako shvaceno "gradjansko samooslobadjanje" postalo je deo glave naseg lista. Za ovakav smer promena, pokazala su zbivanja, borila se politicka manjina - uglavnom UJDI, od februara 1989, i "reformisti", od leta 1990 - te je smer promena, ka ratovima, nametnula vecina, pod uticajem militantnih nacionalistickih i drugih totalitarnih ideologija.
Kada su promene krenule putem ratova, zlocina i pljacke, sve vreme smo bili, sto takodje stoji u glavi naseg lista, "protiv stihije straha, mrznje i nasilja", svedoceci o njenom zamahu, dominaciji i razornim posledicama po ljudske zivote, drustvo i drzavu. Istovremeno, bili smo i ucesnik - nikada jedini (osim u vreme NATO bombardovanja, uz RTV Pancevo) - u otporu toj stihiji. Podsticali smo, podrzavali i saradjivali sa svim akterima otpora i borbe za demokratske promene - od nezavisnih novinara i medija, preko nacelne opozicije i sindikata, do nastajucih antiratnih grupa i drustvenih pokreta. Iz kumulacije delovanja takvih aktera, a uz snaznu podrsku medjunarodne zajednice, u Srbiji je, na izborima i demonstracijama 2000. godine, oboren vrh antidemokratskog rezima i otvoren put za novi smer promena, ka uspostavljanju demokratije. Zbog toga, nas list ponovo vidimo prvenstveno kao ucesnika, a ne samo kao svedoka promena.
Za jednog od ucesnika sadasnjih promena kvalifikuje nas oko 300 redovnih i preko 100 vanrednih brojeva lista, preko 10 000 informativnih i analitickih tekstova, od kojih su mnogi prenoseni preko drugih medija u zemlji i inostranstvu, zatim, vise od 2000 autora, novinara i naucnika, kao i preko dvadeset objavljenih knjiga (neke su prevodjene na strane jezike), te istrajno negovanje komunikacije s razlicitim akterima promena.

Zena u ogledalu, 1953, serija zapoceta 1950., cetvrta ploca

Republika je, izlazeci dvonedeljno u prosecnom tirazu od oko 5000 primeraka, a vec godinama i na Internetu, stekla poverenje brojnih citalaca u Srbiji, Crnoj Gori, svim delovima bivse Jugoslavije, a i sirom sveta. Dabome, ni na kraj pameti nam nije da se reklamiramo kako se citaoci grabe da kupe nas list. Nastojeci da budemo sasvim realni, mozemo reci da krug nasih saradnika i citalaca nije dovoljno veliki i mocan da bi imao odlucujuci uticaj na dogadjanja, ali nije ni tako mali i beznacajan kao sto se nekima cini i kako ga vide nasi protivnici (u tome ne oskudevamo). Nase svedocenje o dosadasnjim zbivanjima smatramo vaznim delom kolektivnog pamcenja, u kojem se taloze ne samo tragovi promena nagore, nego i iskustva i rezultati borbe za promene nabolje.
U daljem izlazenju naseg lista u prvom planu bice demokratske promene ali necemo zanemariti i sve ono sto ih sprecava, ugrozava i ogranicava. Ne prezamo ni od objavljivanja polemika u kojima se zastupaju gledista suprotna od vecine nasih saradnika. U sredistu naseg programa i plana rada nalazi se ostvarivanje prava na zivot kroz sva politicka, kulturna, nacionalna i socijalna prava, individualna i kolektivna. A to je mogucno samo podsticanjem i razvojem kreativnosti u svim oblastima zivota, sirenjem prostora za mastu i vizije, za slobodu. Nudimo i ocekujemo saradnju sve sireg kruga autora i citalaca u sledecim temama:
o stvaranje zakonskih, institucionalnih i proceduralnih uslova za objektivno informisanje, slobodno izrazavanje ideja, interesa i uverenja i za formiranje uticajne javnosti, a za obuzdavanje i suzbijanje totalitarnih ideologija i propagande i manipulacije javnim mnenjem;
o razjasnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zlocina i pljacke kroz razvoj kriticke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja nezavisne sudske vlasti;
o zakonsko regulisanje politickog delovanja i borbe za vlast razlicitih aktera, pre svega politickih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da odrze dominaciju stihije straha, mrznje i nasilja;
o privredne i drustvene promene u kojima bi "cena tranzicije" bila pravicno rasporedjena kroz stalan socijalni i politicki dijalog sindikata, poslodavaca i drzave;
o razvoj kulturnog pluralizma i dijalog izmedju pristalica humanistickih, liberalnih i socijalistickih ideja i vizija, nasuprot razornom pluralizmu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma;
o garantovanje ostvarivanja prava svih manjina - i etnickih - te negovanje tolerancije, interkulturalizma u multietnickoj zajednici;
o trajan izlazak iz izolacije i neprekidnih konfrontacija s okruzenjem i svetom, za otvaranje prema susedima i svetu kroz ravnopravnost u oblikovanju vlastitog i evropskog identiteta u integrativnim procesima u regionu, Evropi i svetu;
o ocuvanje rezultata dosadasnjih borbi za demokratske promene vidimo u nastavku tog procesa - to je nas trajan cilj - a prelomni doprinos vidimo u stvaranju nove konstelacije pokreta za demokratske promene, stvaranju uslova za najzad fer i slobodne izbore za, uvek to isticemo, ustavotvornu skupstinu koja ce donosenjem novog ustava uspostaviti i stabilizovati demokratske institucije parlamentarnog poretka uz punu afirmaciju nacela podele i javne kontrole vlasti, sto cini temelj i okvir ostvarivanja prava na zivot.

Nadamo se da smo sada manje usamljeni nego ranijih godina i da iskustvo iz 2000. godine otvara nove mogucnosti za demokratske promene. Oslanjajuci se na one tokove nase tradicije koji su tragali za ravnotezom slobode gradjanina i drzave, u duhu prosvecenosti i tekovina civilizacije, i daljim sirenjem kruga saradnika i citalaca Republike, sto vise i medju mladima, uvereni smo da mozemo pridoneti ostvarivanju opsteg dobra (res publica) do kojeg je, uvereni smo, zivotno stalo rastucem broju gradjana. Ne vidimo bolji nacin da se, istovremeno, spreci obnavljanje starih i otvaranje novih zarista razornih sukoba, i ratnih, i da ravnopravno sudelujemo u integrativnim procesima blizeg i sireg okruzenja.
Dabome, odlucni da sudelujemo u promeni drustva i drzave, spremni smo da se i sami menjamo.
Beograd, 13. avgust 2002.

Urednistvo

Polemika: Srpska kultura sa Nanzenovim pasosem

Hronika: Vise od opstanka


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar