Dogadjanja

Kako se preporucuju »lideri na Balkanu«

Radisa Janjusevic, radnik Fabrike odlivaka i modela (FOM-IMT), cuvene novobeogradske livnice, 7. avgusta pao je sa uskog, neobezbedjenog prolaza u bazen za hladjenje sljake i od zadobijenih opekotina preminuo sledece noci u Urgentnom centru u Beogradu. Janjusevic je imao 53 godine, zenu i dvoje dece. Bio je livac 30 godina. Sa porodicom je ziveo u jednoj od baraka PKB-a u Petrovcicu, selu kod Zemuna.
Ova uzasna smrt bila je poslednji cin u lancu nebrige i neodgovornosti nadleznih, olakog prelazenja preko upozorenja o nepodnosljivim uslovima rada radnika FOM-a, birokratske samovolje i mutnih interesa da se livnica aktivira i po cenu necije smrti. Sve je pocelo u martu, kada je livnica trebalo da proradi posle duze pauze. Stecajni upravnik Tomislav Todorovic odbija da pusti u pogon pec koja samo sto se nije srusila radnicima na glavu. Zanimljivo je da se duznosti stecajnog upravnika prihvatio pod uslovom da se montira elektricna, moderna i bezbedna topionica koja je kupljena ranije. U aktu koji podnosi Trgovinskom sudu u Beogradu, Todorovic navodi da je bio nemocan da utice da se realizuje montaza elektropeci mada je vise puta i sam upozoravao na mogucnost da se dogode teske havarije i smrtni slucajevi. On, zatim, u pismu sudu pise o "neozbiljnosti, neodgovornosti i opstrukciji pojedinaca u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvu za rad i zaposljavanje, rukovodstvu IMT-a, Zastava automobili i dela rukovodstva u livnici, odnosno FOM-IMT".
Trgovinski sud odmah razresava Tomislava Todorovica i za novog stecajnog upravnika odredjuje Ljubana Spasojevica. Godinu dana pre tragicnog dogadjaja, a i kasnije, inzenjeri u fabrici pismeno su upozoravali da topionicka pec predstavlja opasnost. Istovremeno, oni su obavestili da su pod stalnim pritiskom da se pec aktivira. Februara ove godine pisu: "Duzni smo da napomenemo da se stalno otvaraju novi problemi pred kojima smo sve nemocniji s obzirom na lose stanje svih segmenata agregata za topljenje (posebno metalni delovi, plast obe peci, platforme, iskrohvataci...), koje ne dozvoljava nikakvu sanaciju". I u ovom dopisu pominje se nova elektropec koja bi trebalo da se montira kako bi se prekinulo sa opasnom proizvodnjom u dotrajalim pecima.
Skoro 20 dana posle nesrece nadlezna ministarstva za rad i privatizaciju se nisu oglasila, mada su na neuobicajeno direktan nacin apostrofirana u pismu bivseg stecajnog upravnika. Da je ovo neka druga zemlja posle ovakvog skandala neki ministri ne bi vise sedeli u svojim foteljama, a verovatno ni sudije kojima je vaznije da odmah nadju novog stecajnog upravnika nego da obrate paznju na upozorenje da se moze dogoditi tragedija. Stecaj u FOM-u traje 4 godine i pravo je cudo kako to da nadlezni Trgovinski sud ne obrati paznju na taj podatak, nego samo, kao saobracajac, regulise dolaske i odlaske stecajnih upravnika. Cudno je takodje kako se inspekcije rada nisu zainteresovale zasto se ne montira elektropec i zasto se insistira na "kampanjama livenja" u pecima koje ne samo sto su opasne po zivot, nego znantno poskupljuju proizvodnju, cime se livnica jos vise upropascava. Bilo bi zanimljivo da istraga takodje utvrdi ko je imao koristi od toga da se jedna fabrika iznuruje ljudski i materijalno i da se nista ne preduzima da se okonca stecaj koji je poceo u vreme starog, a nastavio se u vreme novog rezima.
Tragiku ovog slucaja naglasava i nemoc sindikata Nezavisnost da prodre do nadleznih ministarstava, dok se Samostalni sindikat bavi zastitom Marjanovicevog Progresa i novca stecenog na sumnjiv nacin. Ovaj tuzni detalj o radnickoj solidarnosti i "snazi" sindikata upotpunjuje i reakcija na nesrecu u FOM-u, koji u nazivu ima i IMT. Naime, posle napisa u stampi pojavio se demanti IMT-a, fabrike koja nema veze sa livnicom, u kojem se navodi "da pomenuti Radisa Janjusevic nije uopste radio u Industriji motora i traktora, i nije izgubio zivot u nasoj firmi, kao i da nase preduzece uopste ni ne poseduje bazen za hladjenje sljake..." U nastavku teksta iskoriscena je prilika za reklamiranje uspesnosti IMT-a koji nije imao ni onog radnika, ni bazen, ni sljaku, ali je pokazao da nema ni saosecanja ni pristojne gradjanske manire jer da ima, o pokojnom Janjusevicu ne bi u svom saopstenju govorio kao o delu tehnoloskih karakteristika koje neki zlonamerni novinar hoce da uvali cistom i postenom IMT-u.

O. R.

Dogadjanja: Cutanje ili zaborav «

» Dogadjanja: Rugby u gradu Cara Lazara