Dogadjanja

Izabrano novo rukovodstvo Beogradskog univerziteta

Reformama do potpune autonomije

Prvi izbori za najvise rukovodioce Beogradskog univerziteta, nakon usvajanja novog Zakona o univerzitetima u Srbiji, potvrdili su opredeljenost vecine u akademskoj javnosti da se istraje u borbi za ocuvanje autonomije univerziteta, te opredeljenje za prikljucenje ovdasnjih visokih skola reformama visokoskolskog obrazovanja prema Bolonjskoj deklaraciji i ukljucenje u evropski sistem obrazovanja. Po tradiciji, uoci pocetka nove skolske godine, a na prvoj radnoj sednici, novi Savet Beogradskog univerziteta 25. septembra je velikom vecinom glasova dosadasnjem rektoru, profesorki Mariji Bogdanovic, poverio jos jedan mandat na celu rektorskog kolegijuma, najstarije akademske institucije u Srbiji. Od 78 prisutnih clanova Saveta za profesorku Bogdanovic glasao je 51 clan, dok je za njenog protivkandidata profesora Branislava Corica glasalo 27 clanova Saveta.
"Univerzitet ne sluzi vlasti - nijednoj vlasti. Univerzitet se bori za funkcionisanje drustva na nacelima morala i demokratije. Univerzitet svojom kompetentnoscu stvara prostor za svoju autonomiju, a to znaci i slobodno i kriticko rezonovanje o dugorocnim ciljevima drustva i javnim pitanjima od drustvenog znacaja. Univerzitet se mora izdici iznad svih parcijalnih interesa time sto ce u svoju osnovnu delatnost, obrazovanje i nauku, ugraditi univerzalne eticke principe i u tim temeljima uvek nalaziti uporiste za svoje delovanje", naglasila je profesorka Marija Bogdanovic predstavljajuci svoj program buduceg rada rukovodstva Beogradskog univerziteta, da bi nakon neminovnog podsecanja na stanje u kojem je Univerzitet docekao promenu vlasti 5. oktobra 2000. zakljucila: "U prethodne dve godine osigurana je osnova za pocetak promena. Tokom sledece dve godine Univerzitet mora postati onaj kohezivni element koji ce fakultetima dati okvir za njihov sopstveni razvoj i prilagodjavanje zahtevima koje buducnost postavlja".

Svojim programom na mestu prvog coveka BU profesorka Marija Bogdanovic planira da se nastavi proces reformi prema evropskim kriterijumima, sto po njenom misljenju obuhvata promene u nacinu organizovanja nastave, vodi boljem i efikasnijem studiranju, kvalitetnijem istrazivanju, te izmenama u upravljanju i izmenama strukture samog univerziteta. Ali, naglasila je, takodje, da je reforma proces u kojem svaki korak mora biti pazljivo promisljen i pripremljen kako bi postigla svoj smisao: "Evropsku dimenziju uz ocuvanje nacionalnog identiteta i specificnosti univerziteta". Sve to, naravno, treba da prate i obezbede uslovi za ozbiljno poboljsanje materijalnog polozaja i naucno-tehnoloskog razvoja, te da se usvoje inovacije u oblasti upravljanja visokoskolskim ustanovama.
"Univerzitet mora obratiti posebnu paznju na striktno postovanje akademskih standarda pri izboru nastavnika i saradnika, donosenju moralnog kodeksa ponasanja nastavnika i saradnika, doslednu borbu protiv i najmanjih naznaka korupcije na Univerzitetu. Bez ozbiljnog pristupa resavanju ovih pitanja Univerzitet ne moze da bude vodeca snaga u razvoju drustva. Obaveza Univerziteta je da kod studenata, pored znanja, izgradi i osecanje moralnog i intelektualnog integriteta", zakljucila je rektorka BU Marija Bogdanovic.
Drugi kandidat za rektora, profesor Branislav Coric, izlazuci svoj program pred clanovima Saveta, naglasio je da za dve godine od promene rezima BU i dalje nema koncepciju svog razvoja, te je rekao da bi se on odmah angazovao na izradi "temeljnog dokumenta" koji bi imao naslov "Osnovi strategije razvoja univerziteta u Beogradu", cime bi po njegovom misljenju bio obezbedjen pristup evropskim procesima reformi u visokom obrazovanju. Govorio je profesor Coric i o nastavi, istrazivanjima, zaposljavanju, unapredjivanju i strucnom usavrsavanju, kao i o investicijama i medjunarodnoj saradnji, ali je posebno izdvojio odnos univerziteta prema drzavi gde je zakljucio da "izmedju dva poznata modela: jakog drzavnog uticaja ili blage kontrole drzave, izvesno je, nama vise odgovara ovaj drugi". Svoje opredeljenje za "blagu kontrolu drzave" profesor Coric je potkrepio cinjenicama da univerzitet ima losih iskustava iz proslosti sa jakom drzavnom kontrolom, dok bi blaga kontrola, po njegovom misljenju, omogucila "vise izvora finansiranja i razvijanje finansijske autonomije institucije". U svom izlaganju, pred clanovima Saveta, dosadasnji dekan Gradjevinskog fakulteta jos je naglasio da je spor koji je vec postao potpuno otvoren i javan, izmedju nadleznog ministarstva i kolegijuma BU, potpuno neprihvatljiv, te da se ne sme dozvoliti da se nastavi sa "marginalizacijom" najstarijeg univerziteta u Srbiji, ali je za taj spor optuzio pre svega dosadasnje rukovodioce ove akademske institucije.
I pre izlaganja svog programa, profesor Coric je, na samom otvaranju sednice Saveta, optuzio dosadasnje rukovodstvo univerziteta za uzurpaciju vlasti, te sebe oznacio kao "opoziciju". "Mi smo se izborili za demokratske promene ali nismo i za pravu demokratsku proceduru", rekao je profesor Coric u toku te rasprave, insinuirajuci da su neke podrske za aktuelnog rektora nelegitimne, jer su stigle i sa onih fakulteta na kojima se o tome nastavno-naucna veca nisu izjasnjavala.
U kratkotrajnoj diskusiji koja je usledila, nakon ovako teskih optuzbi kandidata Corica, svi ucesnici su se zalozili za postovanje demokratskih principa i procedure, ali i naglasili da ce konacnu odluku o tome ko ce biti novi rektor BU ipak doneti clanovi Saveta. Naravno, podsetili su i na to da su oba kandidata osim univerzitetskoj, poznati i siroj javnosti kao ucesnici u burnim godinama borbe za oslobadjanje i univerziteta i drustva od rezima Slobodana Milosevica. Ipak, velika vecina prisutnih svojim glasanjem potvrdila je odluku vecine fakulteta i instituta Univerziteta i pokazala da za univerzitet zeli samo punu autonomiju i jednaku distancu od svake vlasti.

Lidija Jovetic

Dogadjanja: Nacionalisti bez mane i straha

Dogadjanja: Haski tribunal: neprijatne price i teske istine


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar