Ogledi

Period vladavine Milosevicevog rezima u zdravstvu je bio obelezen politizacijom, centralizacijom, zloupotrebom polozaja i sprovodjenjem zdravstvene politike kroz uredbe i restriktivne propise

Zdravstvo u vremenu tranzicije

Da bi se sanirao najveci broj poteskoca, koje prate sistem zdravstvene zastite vec duzi vremenski period, potrebne su korenite reformske promene

Jelena Stanic

Dve na prvi pogled medjusobno nepovezane vesti, objavljene tokom ovog leta, ukazuju na alarmantne poremecaje zdravlja populacije u Srbiji. Izvestavanje o pravom "talasu" samoubistava koji je zahvatio Srbiju, a posebno gradove Aleksinac, Nis i Suboticu, nedvosmisleno ukazuje na sve izrazenije stanje beznadja i depresije koje je zahvatilo gradjane Srbije. Iako su samoubice svih starosnih grupa, mladih (do 40 godina starosti) je najvise. Po misljenju psihijatara, do samoubistava najcesce dolazi kada se socijalni aspekti - ugrozen kvalitet zivota i nagomilano nezadovoljstvo zbog nemogucnosti da se on poboljsa, udruze sa depresivnim stanjima.
S druge strane, vest o potrebi da se pod striktnu lekarsku kontrolu (dupli recept) stavi izdavanje "bensedina" i ostalih lekova iz grupe anksiolitika ("bromazepama") nakon njihovog prethodnog cetvorogodisnjeg ekstremno liberalnog pustanja u promet, koje je nastupilo kao posledica spora izmedju ICN-a i drzave tokom leta 1998. godine kada su svi lekovi ICN Jugoslavija stavljeni na negativnu listu lekova, te se nasli u slobodnoj prodaji, govori u prilog sve manjoj sposobnosti populacije da se bez upotrebe sedativa izbori sa stresovima svakodnevice.
Povrsne analize i medijska tisina koja je propratila veliki broj samoubistava u prvoj polovini ove godine, kao i medijska buka koja se podigla povodom najnovije uredbe Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalnu politiku (Sluzbeni list SRJ br. 16/94) o kontrolisanom izdavanju lekova iz grupe anksiolitika, jasno govore o tome da smo jos daleko od stvarnog prevazilazenja svih posledica dejstva vlasti prethodnog rezima na zdravlje stanovnistva.
Izjava v. d. saveznog sekretara za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Milosa Knezevica da "izgleda da nam je veci deo nacije stalno pod sedativima" (Blic, 28. 08. 2002) predstavlja konstataciju koju je potkrepio statistikom: 2001. godine potroseno je 43 miliona tableta "bensedina", 63 miliona tableta "bromazepama", odnosno sedam tableta po glavi stanovnika. Ovi podaci dopunjeni su i cifrom dodatno potrosenih 40 miliona tableta "dijazepama" za isti period prosle godine (NIN, 05. 09. 2002). Ako podatke za proslu godinu uporedimo sa podacima ICN Jugoslavija u vreme kada je "bensedin" izdavan iskljucivo na lekarski recept (do leta 1998. godine), u 1997. godini potroseno je 3 800 000 pakovanja od 5 mg ovog sedativa (Vreme, 17. 10. 1998).
Iskljucivo politickom odlukom "bensedin" se nasao na negativnoj listi lekova i bio je u slobodnoj prodaji sve do 23. 08. 2002. godine kada je uredba o kontrolisanom izdavanju lekova koji sadrze psihotropne supstance stupila na snagu. Svaki komentar je suvisan, a cinjenice i cifre govore same za sebe.


Nasledjeno stanje

"Svest o teskom nasledju koje je ostavio prethodni rezim, uz odustajanje od analize kako je to nasledje nastalo i ko mu je sve doprineo, relativizuje kritike prema kojima, posle 5. oktobra 2000. godine, u Srbiji nije nista promenjeno" (Latinka Perovic, Blic, 18. 08. 2002).
U fokusu analize loseg stanja u zdravstvu tokom vladavine prethodnog rezima, s obzirom na kompleksnost sistema zdravstvene zastite, te velik broj identifikovanih, a tokom godina stvaranih problema u procesu pruzanja zdravstvenih usluga stanovnistvu, prvo treba da se nadju svi oni akteri koji su kontinuirano ucestvovali u kreiranju i sprovodjenju zdravstvene politike u Srbiji u prethodnoj dekadi.
Partijski kadrovi, u pocetku iz redova SPS-a (do sredine 1990-ih) a zatim JUL-a, zauzimali su skoro sve rukovodece pozicije u srpskom zdravstvu do obaranja prethodnog rezima. Oni su svojim ponasanjem, neodgovornoscu, pohlepom za novcem, funkcijama i titulama grubo narusili ugled i poverenje u ovu humanu delatnost. Pogazili su osnovni moralni kodeks profesije i naneli neprocenljivu stetu gradjanima Srbije manipulisuci njihovim zdravljem.
Period vladavine Milosevicevog rezima u zdravstvu je bio obelezen politizacijom, centralizacijom, zloupotrebom polozaja i sprovodjenjem zdravstvene politike kroz uredbe i restriktivne propise. Ukratko, zdravstvena politika u Srbiji kreirana je ne samo u suprotnosti sa svim savremenim trendovima u medicini, vec i sa osnovnim etickim kodeksom profesije.
Umesto neophodnog procesa decentralizacije u odlucivanju o najvaznijim segmentima u sistemu zdravstvene zastite - u oblasti kadrova, upravljanju resursima, prikupljanju i raspodeli sredstava - proces centralizacije u zdravstvu zapocet je imenovanjem dr Nikole Mitrovica, direktora Instituta za onkologiju i radiologiju (clan SPS-a, zatim JUL-a), za ministra zdravlja 1992. godine. Na celu resora ostao je dve godine, a neophodnost centralizacije u javnosti je bila opravdavana nedostatkom sredstava, siromastvom, izolacijom i principom solidarnosti.
Tokom mandata dr Leposave Milicevic (visoki funkcioner JUL-a) ozakonjuje se centralizacija zdravstvenog sistema. Kroz dve izmene Zakona o zdravstvenoj zastiti (1994. i 1996. godine) nivo organizacije i finansiranja zdravstvenih ustanova prebacuje se od lokalnih samouprava u nadleznost Republike. Na pocetku svog mandata dr Leposava Milicevic je prvo promovisala, a ubrzo i ostvarila ideju da direktori zdravstvenih ustanova moraju imati medicinsko zvanje. Uredbom Vlade Srbije dobila je i ekskluzivno pravo da postavlja direktore zdravstvenih ustanova. Osnovni kriterijum za izbor na rukovodeca mesta bila je partijska pripadnost. Politizacija u zdravstvu dostigla je kulminaciju 1998. godine kada su se JUL-ovi kadrovi nasli na celu vecine zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Republicki Zavod za zdravstveno osiguranje - zdravstvena kasa, iz koje su izdvajana sredstva za finansiranje zdravstvenih ustanova, medicinskog snabdevanja, lekova, potrosnog medicinskog materijala i opreme, takodje je bila pod kontrolom ministarke zdravlja dr Leposave Milicevic i u funkciji pokrivanja cesto nenamenskih troskova privilegovanih zdravstvenih ustanova i megalomanskih apetita njenih direktora. Neracionalna potrosnja i zloupotrebe kulminirali su nakon marta 1998. godine, kada je na mesto direktora Zavoda za zdravstveno osiguranje imenovan dr Tomislav Jankovic, saradnik i partijski drug dr Leposave Milicevic.
Jedan od direktora Fonda u tom periodu bio je i dr Nenad Djordjevic (Jankovicev prethodnik), biznismen, jedan od osnivaca Jugoslovenske levice i njen veliki donator. Ovu funkciju obavljao je nepunih sest meseci (maj-novembar 1997. godine). Kako je dosao u licni sukob sa ministarkom dr Milicevic, na inicijativu Ministarstva zdravlja bio je ne samo smenjen, vec se nasao i u zatvoru zbog finansijskih malverzacija u nabavkama opreme za uvodjenje informacionog sistema za potrebe Fonda zdravstvenog osiguranja. Prema njegovom svedocenju: "Tako je morao da prodje svako ko se suprotstavio 'bermudskom trouglu' zdravstva koji su cinili gospodja ministarka, potpredsednik Vlade Milovan Bojic i Toma Jankovic" (Vreme, 17. 10. 1998). U istom tekstu on je slikovito definisao resor zdravstva recima: "Podvarijanta resora finansija je resor zdravstva, jer za razliku od privrede ciji je dobar deo u stanju klinicke smrti, u zdravstvu ima poslova koji su vezani sa velikim finansijskim transakcijama".
Predstavnici Milosevicevog rezima tokom godina su kontinuirano neracionalno trosili sredstva Republickog fonda zdravstvenog osiguranja. Oni su u zatvorenom krugu licnih i partijskih interesa uspostavili sistem koji im je omogucio da nelegalno steknu ogromna materijalna bogatstva. Postali su vlasnici visokih deviznih racuna u ino-bankama sirom sveta, nekretnina - vila i stanova na luksuznim lokacijama. Novac iz zdravstvene kase odlazio je na enormno visoke plate direktora zdravstvenih ustanova i njihovog uskog kruga. Uz luksuzne kabinete, vozni park, visoke troskove reprezentacije, skupa "studijska" putovanja u inostranstvo... uspesnog direktora opsluzivao je veliki broj ljudi - sef kabineta, sekretarice, soferi, obezbedjenje, cije su plate cesto bile mnogo vise od plate lekara specijaliste.
S druge strane, smanjen priliv sredstava u kasu Zavoda za zdravstveno osiguranje rapidno je povecavao dugove po raznim osnovama (zdravstvenim ustanovama, proizvodjacima lekova i opreme, veledrogerijama). Iz budzeta se nisu uplacivala sredstva za nezaposlena i neosigurana lica. Za zdravstveno osiguranje izbeglih lica, za koje troskove lecenja placa drzava, odnosno Ministarstvo zdravlja, takodje nisu uplacivana sredstva niti se vrsila kompenzacija.
Politicke odluke, zarad kupovine socijalnog mira, umnogome su umanjile ili uskratile priliv sredstava Fondu zdravstvenog osiguranja. Tako, tokom 1997. godine, ministar saobracaja oslobadja placanja doprinosa autoprevoznike i taksiste, a ministar poljoprivrede zadrzavajuci cenu osiguranja od 12 dinara po katastarskoj parceli po domacinstvu, de facto i poljoprivrednike oslobadja placanja doprinosa. Ako ovome dodamo da drzava nije sprovodila mehanizme kontrole privatnog sektora, koji su pausalno (ne)izmirivali svoje obaveze, i oko 2500 velikih drzavnih firmi koje godinama nisu uplacivale doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje, a za to nisu snosile reperkusije, onda suma neizmirenih obaveza republickog Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije koja je evidentirana dana 26. 10. 2000. godine samo potvrdjuje navedena dugovanja. Prema podacima dostavljenim resornom ministru u prelaznoj Vladi Srbije prof. dr Nadi Kostic, ona su iznosila 3,989 milijardi dinara (Blic, 10. 11. 2000).

Ministarstvo zdravlja - propagandni servis rezima

Uz bahato i arogantno ponasanje, koje ne prilici lekarskoj struci, uz odsustvo bilo kakve odgovornosti, Miloseviceva nomenklatura najvise paznje je pridavala licnoj promociji i promociji svojih partija, SPS-a i JUL-a. Pacijenti su bili na margini interesovanja. Cesto su prepusteni sami sebi da se nose sa hronicnom nestasicom lekova, uz nemogucnost pravovremenog dijagnosticiranja i adekvatne medicinske intervencije za koju je trebalo nabaviti i platiti neophodne medikamente i medicinski materijal.
Kulminacija bescasca u srpskom zdravstvu dostigla je vrhunac dolaskom "udarne pesnice" Jugoslovenske levice, tadasnjeg potpredsednika Vlade Srbije prof. dr Milovana Bojica na funkciju ministra zdravlja (jul 2000. godine). Ovo imenovanje desilo se uoci odlucujucih izbora "za" ili "protiv" Milosevica, tako da su njegove pompezno najavljivane reforme i njihova primena, pracene TV kamerama, sluzile iskljucivo u svrhu dnevno-politicke propagande vladajuceg rezima. Bojiceve reforme su se u sustini, na kraju, svele samo na nenajavljene "militantne" inspekcije zdravstvenih ustanova, koje su kulminirale nezaboravnim, fizickim nasrtajem i bukvalnim davljenjem pravnika "Velefarma" (Glas javnosti, 4. 10. 2000), nekada vodece veledrogerije, koja je tokom njegovog mandata prerasla u Republicki centar za medicinsko snabdevanje.
Kratak period njegovog ministrovanja bio je obelezen usvajanjem paketa mera koje je samoinicijativno predlozio Vladi Srbije, za saniranje, kako je sam rekao, "teskog i skoro beznadeznog stanja u zdravstvu, pa zahteva uvodjenje rigoroznih mera discipline i kontrole". Na udaru novih mera prvi se nasao Fond zdravstvenog osiguranja. Direktorima filijala Fonda dr Bojic je zapretio gubitkom funkcije ako ne obezbede 60 odsto od ukupnih uplata doprinosa. Uredbom od 27. 07. 2000. zabranio je domacim fabrikama lekova da preko veledrogerija snabdevaju privatne apoteke i time je prekrsio savezni zakon. Uveo je javnu licitaciju za nabavku lekova i potrosnog medicinskog materijala. Uslovi konkursa za proizvodjace i snabdevace bili su takvi da su samim potpisivanjem ugovora trpeli gubitak (cl. 3 Ugovora obavezivao ih je da robu isporuce po cenama 40 odsto nizim od proizvodnih!?). Zdravstvo je podelio na petnaest oblasti - sa petnaest strucnih komisija i za svaku imenovao predsednika dajuci mu titulu "glavnog" lekara pojedine oblasti.
Za lekare je uveo zabranu dopunskog rada i postavio krajnji rok (do 15. 09. 2000) da se odluce da li ce raditi u drzavnoj sluzbi ili ce se opredeliti za privatnu praksu. Pacijentima je obecao besplatno lecenje i besplatne lekove, uz obavezan recept za njihovo izdavanje, bez obzira o kojoj je vrsti leka rec.

Uvoz kineskih lekova

S obzirom da je Srbija zemlja sa stalnom tendencijom porasta vec velikog broja hronicnih bolesnika, lekovi predstavljaju jednu od osnovnih potreba za vecinu prosecnih porodica u zemlji. Neracionalnom potrosnjom, izdaci za lekove u bolnicama iznose i do cetvrtine ukupnih troskova lecenja po pacijentu. Za razliku od razvijenih zemalja, gde se pacijenti uspesno lece u bolnicama sa tri leka u proseku, kod nas se dnevno propisuje i do devet lekova po pacijentu! Velika potreba za lekovima otvorila je prostor za citavu lepezu zloupotreba u lancu njihove nabavke.

Jedna od karakteristika prethodnog perioda u oblasti zdravstva, koja i dan-danas jos uvek predstavlja problem, bila je kontinuirano losa snabdevenost trzista lekovima, uz ceste nestasice najpotrebnijih i najtrazenijh lekova, koji su za najugrozenije teske hronicne bolesnike cesto znacili pitanje zivota ili smrti. Uvodjenje zajednickog medicinskog snabdevanja lekovima zdravstvenih ustanova 1996. godine (dopunom Zakona o zdravstvenoj zastiti) bilo je opravdavano potrebom za efikasnijim snabdevanjem, koje je bilo otezano zbog sankcija i obezbedjivanja finansijskih sredstava za uvoz lekova. Medjutim, ova mera bila je kontraproduktivna i njen rezultat bila je losa snabdevenost, stvaranje zaliha nekih lekova, uz hronican nedostatak lekova od vitalnog znacaja. Najkriticnije stanje (ne)snabdevenosti svim neophodnim medikamentima ispoljilo se pocetkom 2000. godine epidemijom gripa, kada u apotekama nije bilo ni najobicnijih antipiretika, analgetika, antitusika, vitamina C. Razlozi nestasica bili su mnogobrojni. Jedan od kljucnih je bio taj sto se politickom odlukom cene lekova nisu menjale od 1996. godine, pa su se proizvodjaci i distributeri lekova okrenuli izvozu (BiH i Makedonija). Pogubno za snabdevanje naseg trzista bilo je i raskidanje ugovora od strane Zavoda za zdravstveno osiguranje sa fabrikom ICN Jugoslavija koja je do 5. 02. 1999. godine pokrivala 57 odsto domacih potreba u lekovima (Dusan Mitevic, direktor ICN Jugoslavija, Svedok, 24. 10. 2000). Bojiceva parola "apsolutne snabdevenosti" apoteka lekovima, ukidanje veledrogerija, uz rigoroznu centralizaciju u snabdevanju trzista, i za pacijente komplikovana procedura pri nabavci lekova, dodatno je opteretila celokupan proces lecenja, ispraznila magacine i unela haos u zdravstvu.
Farmaceutska industrija spada u jednu od najprofitabilnijih grana svetske ekonomije. Sirovinama za proizvodnju medikamenata raspolaze mali broj zemalja. Jugoslavija, koja je nekada pripadala ovoj grupi, danas je nuzno orijentisana na uvoz. Direktor republickog Zavoda za zdravstveno osiguranje dr Tomislav Jankovic i Ministarstvo zdravlja odabrali su da na nase trziste uvezu jeftinije lekove iz Indije i Kine, koji nisu registrovani, jer te zemlje ne podlezu kontroli Svetske zdravstvene organizacije o hemijskoj strukturi lekova, umesto da je izvrsen uvoz lekova sa znatno kvalitetnijeg evropskog trzista. Prema recima farmaceuta, ovi lekovi nisu otrovni, ali ih je za evropsko trziste potrebno precistiti. Ova procedura dodatno poskupljuje ceo proces, pa se to i ne radi (Danas, 15. 02. 2000).
Da bi "kaznili" domacu farmaceutsku industriju za neposlusnost, jer je opravdano trazila povecanje cene lekova i naplatu dugovanja za vec isporucene medikamente, Zavod za zdravstveno osiguranje (dr Tomislav Jankovic) i Vlada Srbije (dr Milovan Bojic) uvezli su preko firme "Progres" (Mirko Marjanovic), pocetkom 2000. godine, sirovine i gotove lekove, kao i medicinska sredstva, iz Kine u vrednosti od 17,5 miliona americkih dolara, koji su odlazili u "Galeniku" na prepakivanje, bez faktura i bez atesta o njihovom kvalitetu (Vreme, 23. 11. 2000).
Odbor za zdravstvo Demokratske stranke na vreme je upozorio javnost svojim saopstenjem, od 18. 02. 2000, "da apotekari tvrde da su lekovi iz kineskog paketa sumnjivog kvaliteta i bez potrebnog atesta, a mnogima je istekao rok trajanja".
U Zavodu za farmaciju Srbije - ustanovi koja se bavi ispitivanjem i kontrolom lekova, farmaceut Predrag Ristic je rekao: "Republicki uvozni lobi prekrsio je savezni zakon o proizvodnji i prometu lekova. (...) Ako su oni bili potrebni Srbiji, neko je morao da se obrati Saveznom ministarstvu za dozvolu za uvoz, sto nije ucinjeno. Nije izvrsena ni registracija lekova. U momentu registracije utvrdjuju se testovi koji ce se raditi, zatim se prosledjuju Saveznom ministarstvu za zdravlje. Nakon sto komisija za lekove sve to verifikuje, lek se registruje. To u slucaju kineskih lekova nije odradjeno" (Vreme, 23. 11. 2000).
Kako je bilo i suprotnih izjava u sredstvima javnog informisanja, pitanje ispravnosti, odnosno eventualne stetnosti po zdravlje stanovnistva, lekova ocigledno loseg kvaliteta ostalo je nedovoljno razjasnjeno.

Kriminalne radnje

Glavni protagonisti kriminalnih radnji u zdravstvu, a kojih nije bilo malo, danas su predmet istraznih radnji u krivicnim postupcima koji se vode protiv predstavnika bivseg rezima, a takodje su i predmet istrage Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju. Cinjenice da je u zdravstvu od oktobarskih desavanja do danas ucinjen najveci napredak u razotkrivanju zloupotreba sluzbenog polozaja, finansijskih malverzacija, pronevera radi sticanja licne i materijalne koristi, predstavljaju satisfakciju i mali doprinos za tako zeljno iscekivanu pravdu.
U vreme kada se uveliko odvijao uvoz lekova i sirovina iz Kine, grupa zaposlenih u firmi "Medifarm" skrenula je paznju javnosti na nezakonite radnje koje su se godinama odvijale pod okriljem ove firme u procesu uvoza lekova i ulogu dr Tomislava Jankovica, direktora Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije (Danas, 16. 02. 2000). Zbog objavljivanja ovog teksta, protiv dnevnog lista Danas, a prema tada vazecem Seseljevom Zakonu o informisanju, podneta je tuzba i trazena materijalna nadoknada.
Tvrdnju da se Zavod permanentno pljacka od 1998. godine potkrepili su kopijama faktura o uvozu citostatika za potrebe Instituta za onkologiju i radiologiju. "Medifarm", koji je tada uvozio lekove preko privatnog dobavljaca "Best farm", u ovom poslu javlja se kao nepotreban posrednik u transferu novca izmedju uvoznika, privatnih firmi "Best farm" i "Eurolek" (Ivanjica) i Zavoda za zdravstveno osiguranje. "Medifarm", iako je firma registrovana za uvoz-izvoz a ima i odgovarajuci broj zaposlenih kao i skladisni prostor, umesto da radi samostalno, poslove je obavljala preko "Best farma", firme cije su cene bile vrlo visoke i u kojoj je, kako kazu zaposleni, radila cerka direktora firme "Medifarm" Zorana Visnjica. Zaposleni tvrde da je samo u oktobru 1998. godine privatna firma "Eurolek" (koja je promenila naziv u "Best farm" a imala je istog vlasnika), od navedenih poslova naplatila znacajna sredstva od Fonda zdravstvenog osiguranja.
Nakon obaranja rezima Slobodana Milosevica rezultati istrage potvrdili su tacnost navedenih optuzbi inkriminisanog teksta objavljenog u listu Danas. Optuzeni lekari i direktori - dr Tomislav Jankovic, direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, dr Nikola Mitrovic, bivsi ministar zdravlja i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, Zoran Visnjic, direktor "Medifarma", i Radoslav Sekulic, predsednik Upravnog odbora preduzeca "Best grup" - terete se za zloupotrebu sluzbenog polozaja, kojom su osnivacima preduzeca "Eurolek", "Best farm" i "Salus internacional" pribavili protivpravnu imovinsku korist od 440 868 nemackih maraka, za koju je tuzilac dostavio dokaze (Blic, 24. 04. 2002).
U aferi uvoza citostatika za potrebe Onkoloskog instituta optuzeno je sesnaest lica. Finansijskim malverzacijama dr Tomislav Jankovic je uz pomoc Nebojse Maljkovica, predsednika "Dunav" osiguranja, sa Tomislavom Simovicem, direktorom kompanije, i Ljiljanom Jeremic, finansijskim direktorom, od sredine 1998. do oktobra prosle godine pribavio sredstva u iznosu od 36 435 401 dinara preduzecu "Alfa 23" i njegovom osnivacu JUL-u (Blic, 25. 04. 2002).
Dr Tomislav Jankovic, prema nalazima inspekcije Ministarstva finansija i ekonomije, unosio je neistinite podatke u knjigu bilansa u periodu od aprila do 31. decembra 2000. godine u vezi s evidencijom uvezenih kineskih medikamenata za koje je potpisao ugovor sa kineskim proizvodjacem "Shangai Pharmaceutical co." i sa posrednikom, preduzecem "Progres" Beograd, o isporuci lekova, sirovina i medicinskog potrosnog materijala. Optuzen je za falsifikovanje sluzbene isprave.
Uvid u dokumentaciju koju je Ministarstvo pravde Svajcarske dostavilo nasim vlastima o tajnim racunima predstavnika Milosevicevog rezima, iako se radi o veoma visokim sumama novca, predstavlja samo mali deo sredstava koji je iznet iz nase zemlje. Dokumentacija u vezi blokiranih privatnih racuna nekadasnjeg direktora Zavoda zdravstvenog osiguranja dr Tomislava Jankovica, sa kontom od 1 600 000 franaka, i nekadasnjeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju dr Nikole Mitrovica sa 200 000 franaka, koristice se u postupku protiv njih koji ce se voditi pod optuzbom da su kupovinom lekova u inostranstvu ostetili kasu Zavoda za zdravstveno osiguranje. Na racunu bivseg predsednika Vlade Srbije Mirka Marjanovica, direktora "Progresa", preko kojeg je isao uvoz kineskih lekova, u momentu blokiranja racuna zateceno je 1 200 000 svajcarskih franaka (konferencija za stampu Bozidara Djelica, ministra finansija, 18. 06. 2002).
Za dr Milovana Bojica, bivseg ministra zdravlja, koji je osumnjicen za zloupotrebu sluzbenog polozaja i falsifikovanje sluzbene isprave, jos je u septembru prosle godine obelodanjeno da na privatnom racunu jedne svajcarske banke ima 800 000 franaka (Aleksandar Radovic, predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju, Blic, 21. 09. 2001). U njegovom slucaju Mandatno-imunitetska komisija Veca republika u tri navrata je glasala protiv oduzimanja imuniteta poslaniku Bojicu. Kako nije dobijeno odobrenje za krivicno gonjenje, istrazni sudija je predmet vratio tuzilastvu u Beogradu.
Poslednji u nizu predstavnika medicinske struke protiv koga je podneta krivicna prijava, jer se bavio kriminalnim radnjama, jeste dr Jovan Strikovic, bivsi direktor bolnice "Sveti Sava" u Beogradu. On je uhapsen 5. septembra ove godine, od strane pripadnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, zbog zloupotrebe sredstava bolnice za kupovinu i otplatu stana svoje supruge, cime je ostetio bolnicu za 1 091 224,99 dinara. Takodje je upotrebio sredstva Fonda zdravstvenog osiguranja za placanje privatnih obaveza (Blic, 6. 09. 2002).


Prvi nagovestaji neophodnih reformi

Nakon kraceg perioda bezvlasca, kriznih stabova, smena i ostavki direktora zdravstvenih ustanova, oktobra 2000, prelazna Vlada Srbije za ministra zdravlja imenovala je prof. dr Nadu Kostic (DSS). Dolaskom na celo ovog resora, dr Kostic se suocila sa teskom situacijom i mnogobrojnim problemima, od organizacionih, preko kadrovskih, do posebno teskih finansijskih problema. Ministarstvo je vec 15. 10. 2000. ponistilo sve stetne uredbe prethodnog ministra dr Milovana Bojica. Uz saglasnost Vlade smenjena je vecina "julovih" direktora. Povecane su takodje i plate zdravstvenim radnicima. Donekle je poboljsano snabdevanje lekovima i sproveden je tender preko organizacije "Farmaceuti bez granica" i Evropske unije koja je obezbedila sredstva od 12 miliona evra kao humanitarnu pomoc Srbiji za nabavku lekova. Postignut je dogovor Vlade i proizvodjaca lekova da se cene povecaju za 90 odsto, sto je bila jedna od bitnih mera u cilju bolje snabdevenosti medikamentima. Posebno tezak problem predstavljao je republicki Zavod za zdravstveno osiguranje, za cije je ozdravljenje bilo potrebno oko 400 miliona nemackih maraka. Neizmirena dugovanja Fonda farmaceutskoj industriji Srbije u novembru 2000. godine iznosila su 700 miliona dinara, a dug prema ino-dobavljacima 45 miliona nemackih maraka.
Na nivou medicinske struke, za vreme kratkog mandata dr Nade Kostic, uspostavljena je saglasnost oko predstojece reforme zdravstva. Programi razvoja, nacini i ciljevi sprovodjenja reformi razradjeni u okviru stranackih resora za zdravstvo Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije bili su uglavnom slicni. Najveci problem je predstavljalo pitanje kako obezbediti sredstva za njihovu realizaciju. Primera radi, razvojni planovi zdravstva kreirani od strane JUL i SPS imali su mnogo toga zajednickog sa projektima koje danas ima u vidu DOS. Osnovni problem njihovih planova bio je u deklarativnom, ali ne i stvarnom zalaganju za unapredjenje zdravstvenog sistema i kvalitetnog pruzanja zdravstvenih usluga.
Licnim zalaganjem dr Nade Kostic, uz podrsku i tesnu saradnju sa clanovima Zdravstvenog saveta DOS-a, pokrenuti su brojni strucni programi i inicijative a takodje su angazovani i kompetentni sagovornici iz Svetske banke u vezi predstojece reforme zdravstvenog sistema. "Reformisano srpsko zdravstvo treba da se zasniva na strucnom kadru, ciji profil tek treba da se izgradi u skladu sa evropskim i svetskim standardima", misljenje je ministarke Kostic. "Finansijski tokovi zdravstva treba da budu transparentni i kontrolisani, a njima bi trebalo da se bave ekonomski eksperti a ne lekari. Takodje, nema razloga da se ne organizuju i drugi oblici zdravstvenog osiguranja koji ce konkurisati drzavnom, kao i privatna lekarska praksa, koju ne treba sputavati, s tim da se obezbede pouzdani mehanizmi kontrole i da sve bude pod stalnom lupom javnosti" (dr Nada Kostic, Blic, 11. 11. 2000).
Prva u nizu planiranih javnih rasprava o predstojecoj reformi zdravstva odrzana je sredinom decembra 2000. godine. Dr Zarko Pavic predstavio je stecena iskustva tokom izrade sistema reformi zdravstvene zastite i analize zdravstvenog sistema ciji je autor Mark Roberts sa Instituta za javno zdravstvo Harvardskog univerziteta. Ovaj projekat usvojila je i Svetska zdravstvena organizacija, koja je SR Jugoslaviju stavila na listu svojih prioriteta za predstojece reforme. U okviru svoje elektronske mreze po prvi put je otvoren poseban direktorij (file) za Srbiju i Crnu Goru, 28. 11. 2000. godine.

Politicki interesi u sukobu sa opstim interesima

Formiranjem Vlade Srbije januara 2001. godine, raspodelom mandata resor Ministarstva zdravlja i zivotne sredine dat je Demokratskoj stranci Srbije. Ocekivanja javnosti i medicinske struke da prof. dr Nada Kostic nastavi uspesno zapocet posao saniranja teskog nasledja bivseg rezima u najosetljivijoj drustvenoj delatnosti - zdravstvu - nisu se ispunila. Resorni odbor za zdravstvo DSS predlozio je Izvrsnom odboru DSS dr Nadu Kostic kao kandidata za ministra zdravlja. Ovu odluku podrzao je i Zdravstveni savet DOS-a (sednica odrzana 8. 01. 2001), zakljuckom "da se prof. dr Nada Kostic izuzetno snasla u teskoj situaciji i donela niz resenja koja su delovala u smislu poboljsanja stanja u zdravstvu". Medjutim, IO DSS prvobitno je podrzao ovu odluku, da bi je kasnije izmenio u korist dr Obrena Joksimovica.
Razloge za izbor dr Joksimovica izneo je Zoran Sami, potpredsednik DSS, recima: "Izvrsni odbor stranke je procenio da je u ovom trenutku dr Obren Joksimovic bolje resenje. Uloga ministra nije samo da vodi resor za koji je zaduzen, vec da brine o kolektivnom radu vlade, a procena DSS je da ce to bolje raditi Joksimovic" (Blic, 23. 01. 2001). Rezime ove price je podnosenje ostavke prof. dr Nade Kostic na sve stranacke funkcije (jedan je od osnivaca DSS, clan IO i GO DSS), koja nije zelela da u javnost iznosi detalje ovakvog svog postupka. Dr Kostic je zamereno to sto se za vreme dok je obavljala funkciju ministra u prelaznoj Vladi Srbije previse okruzila medicinskim kadrovima iz Demokratske stranke.
Ocigledno, bez obzira na promene koje su se u nasem drustvu odigrale, uskostranacki, dnevnopoliticki interesi ponovo su preovladali naustrb opsteg dobra - interesa zdravlja gradjana.
"Tokom predizborne kampanje je obecano da ce na strucna mesta, javnom selekcijom, dolaziti samo najvredniji profesionalci, nezavisno od njihovog pogleda na svet, misljenja, uverenja, ideoloskog opredeljenja. Za strucnjake bez savesti nema mesta, kao ni za one koji su bili uzurpatori i ucesnici u nelegalnim radnjama ili o njima cutali, a za tu cutalacku lojalnost bili nagradjivani. Medjutim, od tog obecanja svaki dan se odstupa. Strucno-upravljacka mesta se najcesce dele partijskim clanovima, dojucerasnjim bliskim saradnicima bivse vlasti, ideoloskim i partijskim preletacima", dr Vesna Jovanovic-Cupic, "Otvoreno pismo Vojislavu Kostunici", sa zahtevom za smenu ministra zdravlja (Reporter, 4. 07. 2001).
Period od januara 2001. godine, kada je dr Obren Joksimovic imenovan za ministra zdravlja i zastite covekove sredine, do avgusta iste godine, kada su clanovi DSS istupili iz Vlade Srbije, bio je obelezen ekscesnim ponasanjem ministra u javnosti, usmerenim uglavnom na diskreditovanje premijera Djindjica i kritikovanje Vlade Srbije, na koje je trosio najvise energije i vremena. Los imidz stekao je odmah po stupanju na duznost ministra, davanjem neodmerenih izjava, bahatim ponasanjem, pretnjama, losom komunikacijom sa zdravstvenim radnicima, ignorisanjem sindikata (konferencija za stampu Novog sindikata zdravstva 5. 03. 2001). Najveci broj sindikalnih zahteva zaposlenih u zdravstvu bio je vezan za lose uslove rada i za niske plate. Predstavnici sindikata zahtevali su da se postuju kolektivni ugovori koje je Ministarstvo sa njima potpisalo.
Kako se protekom vremena zaostravao sukob izmedju DS i DSS na dnevno-politickoj sceni, tako su i "nesporazumi" na relaciji Ministarstvo zdravlja, odnosno dr Obren Joksimovic-Vlada Srbije bili sve ucestaliji, a javni istupi ministra bili sve brutalniji. Vec u martu 2001. izjavio je da mnogi zele da obore ministra zdravlja, uz pretnju da "ako padnem ja, ako me obore, tvrdim pada i Djindjic" (Novi Ekspres, 5. 03. 2001). Neposredno nakon ove i slicnih izjava prvog coveka resora zdravstva, Vlada Srbije, sa ciljem da ubuduce osigura realizaciju planiranih i vec zapocetih aktivnosti a posebno onih sa medjunarodnim ucescem, reagovala je donosenjem Uredbe o Agenciji za unapredjenje zdravstva (Sl. glasnik br. 16, 7. 03. 2001). Zadaci Agencije su: da izradjuje, predlaze i prati reforme zdravstvenog sektora, programe humanitarne pomoci, sprovodjenje medjunarodnih programa iz zdravstvenog menadzmenta, reforme finansiranja zdravstva kao i farmaceutskog sektora i zdravstvenih ustanova, radi na stvaranju baze podataka za potrebe reforme zdravstvenog sistema i saradjuje sa zdravstvenim organizacijama u svetu. Ministar je donosenje Uredbe ocenio kao nezakonit pokusaj Vlade kojom se ponistavaju i prevazilaze nadleznosti njegovog ministarstva, pre svega u domenu vezanom za raspolaganje finansijskim sredstvima u zdravstvu (Blic, 16. 03. 2001). Naglasio je da je problem funkcionisanja Ministarstva zdravlja u tome sto ne postoji saradnja na relaciji Ministarstvo zdravlja-Vlada Srbije i da se sve odluke donose u Vladi mimo Ministarstva.
Sredinom marta doslo je u javnosti do vec dugo ocekivane smene direktora republickog Zavoda za zdravstveno osiguranje dr Tomislava Jankovica, a na njegovo mesto imenovan je decji hirurg dr Mijat Savic. Teska finansijska situacija (zateceni gubici od oko 400 miliona DEM) trazila je hitne mere. Da bi se zaustavili gubici zbog neuplacenih doprinosa koji su tada iznosili 420 miliona dinara, preslo se na bruto oporezivanje zarada, koja je postala osnovica za obracun doprinosa (izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju, maj 2001). Ova mera obavezuje poslodavce da uplate doprinos za zdravstvo, bez obzira na zaradu, pa ce i priliv novca u zdravstvenu kasu biti veci. Nekada privilegovana preduzeca (sa upravljackim kadrom SPS i JUL) i sa velikim brojem zaposlenih, inace najveci duznici Zavoda za zdravstveno osiguranje, sada su primorani da uredno uplacuju sredstva.
Odmah po dolasku dr Mijata Savica za direktora republickog Zavoda sprovedena je racionalizacija u podmirivanju troskova za potrebe medicinskog snabdevanja zdravstvenih ustanova, koje idu na teret Zavoda za zdravstvo. Predlozeno je da se vise ne potpisuju ugovori direktno sa proizvodjacima i veledrogerijama (zato sto su cesto isporucivani lekovi po izboru proizvodjaca, a ne prema stvarnim potrebama ustanova) vec da se novac uplacuje direktno zdravstvenim ustanovama za njihove potrebe.
Sukob izmedju Fonda zdravstva i Ministarstva zdravlja, odnosno njihovih celnih ljudi - dr Mijata Savica (DS) i dr Obrena Joksimovica (DSS), poceo je kada je Fond odbio da potpise nove ugovore sa proizvodjacima. "Praksa da se potpisuju ugovori direktno sa proizvodjacima i veledrogerijama (zajednicko medicinsko snabdevanje), dovela je do toga da sada imamo nezaduzenih lekova u vrednosti od oko milijardu i osamsto miliona dinara. Toliko je placeno proizvodjacima, ali nema dokaza da su ti lekovi zaista i isporuceni", rekao je dr Zoran Vesic, savetnik direktora Zavoda za zdravstveno osiguranje (NIN, 2. 08. 2001). Ministarstvo zdravlja je upozoreno, jos u martu iste godine, da Zavod takve ugovore nece potpisivati, pa su cetiri meseca kasnije, kada im je ponovo nalozeno da isplate novac proizvodjacima, oni to odbili. Ministar Joksimovic reagovao je burno sledecim recima: "Odbili su da potpisu ugovore sa proizvodjacima lekova i materijala i odbili da im plate ono sto su isporucili" (NIN, 2. 08. 2001). Lekova nema jer Fond zdravstva ne isplacuje svoja dugovanja, sto ce za posledicu imati jos vecu nestasicu. Na ovu optuzbu usledila je kontraoptuzba od strane direktora Zavoda zdravstvenog osiguranja dr Mijata Savica da ministar zdravlja zbog samovolje i prekoracenja svojih nadleznosti snosi krivicu za nestasicu lekova, kao i zbog njihovih visokih cena. Sukobi politickog karaktera sigurno nisu isli u prilog resavanju postojece krize u proizvodnji i obezbedjivanju lekova, vec su samo doprineli da inace losa slika naseg zdravstva bude jos izrazajnija.
Bez obzira na poskupljenje od 87 odsto u proseku, od 28. 04. 2001. godine, problem oko obezbedjivanja lekova za domace potrebe ostao je prisutan i u ovom periodu. Cenu lekova dodatno je opteretio i porez od 20 odsto, sto je izazvalo dodatno nezadovoljstvo kako pacijenata tako i zdravstvenih ustanova. Svakako pozitivna mera koja je uvedena u ovom segmentu jeste dogovor sa farmaceutskim kucama da svojim ponudama podjednako ucestvuju u snabdevanju potrosaca. Time je sprecen monopol na trzistu. Jedna od novina u odnosu na prethodni nacin snabdevanja medikamentima bila je i decentralizacija kojom zdravstveni centri (u 26 okruga u Srbiji) prezentuju svoje potrebe za lekovima. Pravljenjem plana potreba za lekovima, koji bi zatim bio stavljen na uvid svim zdravstvenim ustanovama, stekao bi se precizniji uvid njihovih realnih potreba, sto je bila namera Upravnog odbora Zavoda za zdravstveno osiguranje. Ovim bi se delimicno resila i nestasica lekova, jer je losa situacija na trzistu posledica nerealnog planiranja potreba za odredjenim lekovima, bez dogovora na nivou apoteka, bolnica, domova zdravlja. Farmaceuti su takodje insistirali da budu ukljuceni u politiku snabdevanja lekovima.
Dosta polemika u javnosti, kao i ogorcenje i nezadovoljstvo lekara, izazvala je odluka republickog Zavoda za zdravstveno osiguranje o uvodjenju novih recepata za izdavanje lekova sa pozitivne liste koji idu na teret Zavoda.
Kakav je realan ucinak ove mere? Za Fond, po recima dr Mijata Savica: "Smanjena je potrosnja lekova na recept, a sve apoteke imaju lekove." Beogradska podruznica Srpskog lekarskog drustva oglasila se ovim povodom sledecim stavom: "Odluka je kabinetska, diskriminise i omalovazava lekare, steti pacijentima". Sindikat lekara i farmaceuta smatra da mera ima za cilj "da izmori pacijente", te je zatrazio od Fonda da hitno povuce ovu odluku "jer ona nije dala efekta ni kada je donosio ministar Bojic".
Pacijenti su dejstvo nove mere, naravno, najvise osetili kroz licno iskustvo. Cinjenica je da su drzavne apoteke snabdevenije, ali deficitarnih lekova i dalje nema. Procedura nabavke novog recepta duga je i iscrpljujuca. Inace cesto visesatno cekanje u domovima zdravlja zbog dodatnog administriranja, jos vise se produzilo, a rezultat izgubljenog vremena i energije, nakon obilaska drzavnih apoteka, cesto je kupovina neophodnog leka u privatnoj apoteci.
Prebacivanje krivice sa jednih na druge nastavilo se i po izlasku DSS iz Vlade Srbije avgusta meseca 2001.
U ovako osetljivoj delatnosti, kakvo je zdravstvo, zdravstvena struka, posebno rukovodeci kadrovi, moraju da imaju pojacan stepen odgovornosti za svoje postupke. Medjutim, u pogledu odgovornosti i dalje politicki interesi cesto dominiraju nad interesima medicinske struke.


Usmeravanje ka neophodnim reformama

Tokom narednih deset meseci kada je zdravstvo - delatnost od strateskog znacaja za svaku drzavu - ostalo bez ministra, ucinjene su znacajne radnje na prikupljanju misljenja i sugestija zaposlenih u ovom sektoru sa ciljem da se uoblice strategija i ciljevi zdravstvene politike Srbije u vremenu koje dolazi. Medjunarodni dvodnevni skup, koji je odrzan 16.10. 2001 godine u hotelu "Metropol", kojem je prisustvovao veliki broj zdravstvenih radnika, direktora ustanova i predstavnici Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju, rezultirao je usvajanjem dokumenta, odnosno zakljucaka o reformama u zdravstvu, koji su upuceni Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije. Mesec dana kasnije, na sastanku Saveta za zdravstvo (17. 12. 2001), kojim je predsedavao prof. dr Zarko Korac usvojen je u nacelu dokument o predstojecoj reformi zdravstva u Srbiji.
"Novog ministra prof. dr Tomicu Milosavljevica ocekuje veliki posao, pre svega da demontira nasledjen Bojicev instrumentarij, rigidan, prevazidjen, pa cak i stetan, jednako i za lekare i za pacijente", zakljucio je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (Blic, 17. 03. 2002).
Period do juna meseca 2002, kada je izabran novi ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevic, iskoriscen je za upoznavanje javnosti sa sadrzajem pomenutog dokumenta, odnosno o novinama koje se ocekuju kroz transformaciju sistema zdravstvene zastite. Tom prilikom premijer je upoznao javnost i sa tzv. master planom za revitalizaciju zdravstva. Njegova svrha je poboljsanje kvaliteta i pristupacnosti zdravstvenih usluga za sve njegove korisnike. Njime je predvidjena i selektivna decentralizacija kojom ce se izaci u susret potrebama manjih teritorijalnih celina. Za potrebe master plana u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji uradice se analiza kapaciteta i nacina organizacije, te proceniti efikasnost poslovanja, kao i potrebe gradjana za uslugama koje zdravstvene ustanove pruzaju.
Ministarstvo zdravlja u ovom periodu, u skladu sa reformskim kursom Vlade Srbije i postavljenim ciljevima za njeno sprovodjenje, prezentovanim u dokumentu "Zdravstvena politika Srbije" (februar 2002), pripremilo je dva znacajna predloga i za pacijente i za lekare: Povelju o pravima pacijenata, uz predlog za formiranje ombudsmana u okviru Ministarstva i Predlog zakona o Lekarskoj komori - nezavisnog nacionalnog tela za licence, akreditacije i kategorizacije. Formiranje ove dve nezavisne institucije treba da pomogne da drzavne ustanove mogu da pruzaju zdravstvene usluge na komercijalnoj osnovi, van radnog vremena, uz prethodno dobijenu licencu.
Oblast u kojoj decenijama zaostajemo za razvijenim zemljama je oblast zastite prava pacijenata. Prvi dokument kojim se u nasoj zemlji precizno definise pravni polozaj korisnika zdravstvene zastite je Povelja o pravima pacijenata, koju su izradili nasi afirmisani strucnjaci iz oblasti zastite ljudskih prava, medju kojima su Vlada Vodinelic, Vuk Stambolovic, Marija Draskic i jedan od pionira zdravstvenih prava pacijenata Jakov Radisic. On je istakao da centralni znacaj u pogledu prava pacijenata, medju ostalim, ima pravo na ljudsko dostojanstvo i samoodlucivanje, kao i pravo na kvalitetnu i sigurnu medicinsku uslugu. Kako kod nas pacijenti u vecini nisu svesni svojih prava, duznost je lekara da ih o tome obaveste. U ovom momentu, do donosenja zakona o ombudsmanu (institucija "pacijentovog advokata"), cija je procedura u toku, potrebno je u svakoj zdravstvenoj ustanovi organizovati i obezbediti postupak zastite prava pacijenata, sa ciljem da se doprinese vladavini prava, jacanju demokratskih procesa i uzajamnog poverenja izmedju lekara i pacijenata. Prof. dr Dragoslav Ercegovac, predsednik Etickog komiteta Srpskog lekarskog drustva, rekao je da prituzbe koje im stizu, a ticu se medjusobnih odnosa lekara i pacijenata, treba da resava Lekarska komora.

Zdravstvena politika Srbije

Pocetkom februara 2002. godine Vlada Srbije je donela zakljucak o usvajanju dokumenta Zdravstvena politika Republike Srbije. Ovim dokumentom je postignut konsenzus o ostvarljivom programu reformi i data je podrska njenom sprovodjenju.
Polazne osnove i ciljevi zdravstvene politike Srbije utemeljene su u nizu medjunarodnih dokumenata, prvenstveno kroz: Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Deklaraciju Svetske zdravstvene organizacije o odgovornosti drzavnih organa za zdravlje naroda, Preporuci Svetskog samita UN o prevazilazenju socijalnih razlika, Evropskoj zdravstvenoj politici definisanoj u "Ciljevima Zdravlja za sve u 21. veku", Ljubljanskoj povelji o reformisanju sistema zdravstvene zastite i Inicijativi Pakta za stabilnost na unapredjenju socijalne kohezije stanovnistva. Kako slican dokument do sada nije usvajan u Srbiji u ovoj oblasti zapocet je nov proces zalaganja za zdravlje stanovnistva u skladu sa politikom Evropske zajednice. Definisanje osnovnih pravaca razvoja sistema zdravstvene zastite u Srbiji bilo je neophodno kako bi se formulisala zakonska regulativa (donosenje Zakona o zdravstvenoj zastiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o lekarskim komorama) i zapocele reforme. Da bi se sanirao najveci broj poteskoca, koje prate sistem zdravstvene zastite vec duzi vremenski period, potrebne su korenite reformske promene.
Osnovni ciljevi zdravstvene politike, definisani u dokumentu Zdravstvena politika Srbije, su sledeci:

- ocuvanje i unapredjenje zdravstvenog stanja stanovnistva i jacanje zdravstvenog potencijala - u svim fazama zivota, posebno u kriticnim periodima, kao sto su rano detinjstvo, mladost i starost. Uz sveobuhvatnu, kontinuiranu i dostupnu zdravstvenu zastitu, treba raditi na promociji zdravlja i edukaciji koja ima za cilj unapredjenje zdravlja, a ujedno i na unapredjenju sposobnosti individue, porodice i cele zajednice;
- obezbedjenje i unapredjenje pravicnog i jednakog pristupa zdravstvenoj zastiti svih gradjana Srbije kao i unapredjenje zdravstvene zastite ugrozenih populacija - kroz smanjenje razlika u zdravstvenoj zastiti izmedju urbanih i ruralnih teritorija i razlicitih socioekonomskih i obrazovnih slojeva stanovnistva. Unapredjenje zdravstvene zastite ugrozenih grupacija stanovnistva, pripadnika marginalnih grupa, a posebno grupa osoba sa invaliditetom, treba obezbediti kroz povezivanje institucija primarne zdravstvene zastite (domovi zdravlja) sa institucijama socijalne zastite, obrazovno-vaspitnim i drugim ustanovama, kroz timski rad;
- postavljanje korisnika u centar sistema zdravstvene zastite - kroz ostvarivanje socijalnih prava, odnosno prava na jednaku dostupnost zdravstvene zastite i kroz ostvarivanje individualnih prava utemeljenih na postovanju licnosti i boljoj informisanosti o pravima pacijenata (pravo na tajnost, privatnost, izbor i kvalitet zdravstvene zastite). Uvodjenje institucije "pacijentovog advokata" (ombudsmana) u svakoj zdravstvenoj ustanovi, sa ciljem da se zastite navedena prava;
- odrzivost zdravstvenog sistema uz selektivnu decentralizaciju u oblasti upravljanja resursima i sirenje izvora i nacina finansiranja - kroz reformu zdravstvenog sistema radice se na daljem razvoju i unapredjenju obaveznog zdravstvenog osiguranja. Zavod za zdravstveno osiguranje treba postaviti na ekonomske osnove, kroz jacanje njegove autonomije i sistema kontrole uplate doprinosa, uvodjenje novih izvora prihoda i razmatranje mogucnosti za ostvarivanje novih oblika zdravstvenog osiguranja;
- poboljsanje funkcionisanja efikasnosti i kvaliteta zdravstvenog sistema, uz definisanje programa u oblasti kadrova, mreze institucija, tehnologije i medicinskog snabdevanja - poboljsanje funkcionisanja primarne zdravstvene zastite zasnivace se na odabranom lekaru (iz drzavnog ili privatnog sektora) od strane korisnika, koji ce biti usmeren ka ocuvanju zdravlja porodice. Bolnicke kapacitete treba prilagoditi potrebama i izvrsiti preraspodelu bolnickih ustanova, uz utvrdjivanje njihovih potreba. Umesto skupog bolnickog lecenja razvijati lecenje kroz dnevnu bolnicu ili kucnu negu. Povecati efikasnost zdravstvene zastite kroz primenu vodica dobre prakse. Medicinsko snabdevanje u domovima zdravlja odrediti kroz "pozitivnu listu lekova" i odrediti stepen ucesca pacijenata u troskovima za lekove i pomagala. Bolnicama omoguciti samostalnu nabavku lekova u okviru sistema javnih nabavki;
- definisanje uloge privatnog sektora u pruzanju zdravstvenih usluga - privatni sektor treba da saradjuje i bude komplementaran sa drzavnim, dok ce Ministarstvo zdravlja proceniti koji deo sistema zdravstvene zastite se moze prepustiti privatnom sektoru;
- unapredjenje kadrovske baze zdravstvene zastite - kako su zdravstveni radnici najznacajnija karika zdravstvenog sistema preduzece se mere koje se odnose na planiranje kadrova u sistemu zdravstvene zastite, kroz njihov profesionalni razvoj, stalno unapredjenje kvaliteta rada i edukaciju. Nastojati da se reafirmisu eticki principi profesije, vrednovanje znanja, poverenja, uz stvaranje boljih radnih uslova i poboljsanje materijalnog polozaja zdravstvenih radnika. Stimulisati kontinuiranu edukaciju uz proveru strucne kompetencije. Formirati staleske komore koje ce biti legalni mehanizmi za zastitu interesa profesije.

Na osnovu opredeljenja iz ovog dokumenta, aktivnostima u sprovodjenju reformi koordinirace Ministarstvo zdravlja Srbije, Savet za zdravstvo Vlade Srbije i Komisija za reformu zdravstvenog sistema.

Reforme u zdravstvu

Dvodnevni seminar na temu "Reforme u zdravstvu" odrzan je 26. i 27. 07. 2002. godine na Zlatiboru u organizaciji Ministarstva zdravlja i Instituta za bolesti stitaste zlezde i metabolizma "Cigota", na kojem su predstavnici Ministarstva razgovarali sa direktorima zdravstvenih ustanova o aktuelnim problemima u zdravstvu i mogucnostima da se nagomilani problemi rese kroz dugotrajnu reformu zdravstvenog sistema. Na osnovu iskustava zemalja koje su prosle period tranzicije, procenjeno je da ce reforma zdravstva trajati vise od deset godina. Ministar dr Tomica Milosavljevic je rekao "da je do sada bilo osam bezuspesnih reformi zdravstvenog sistema. Reformski potezi Vlade moraju biti vidljivi i u ovoj oblasti, ali taj posao ne moze obaviti jedan tim, vec najsiri krug strucnjaka". Medjutim, od momenta definisanja ciljeva do prvih vidljivih rezultata moze proci i nekoliko godina. Postavlja se pitanje sta je to sto se moze uciniti odmah kako bi se nesto promenilo nabolje?
Misljenje ministra je da reforma zdravstva pocinje od reorganizacije unutar samog Ministarstva. Struktura Ministarstva mora da bude obogacena sektorima koji ce internu organizaciju postaviti na savremene osnove, primerene dobu u kojem zivimo.
Po recima zamenika ministra dr Dragomira Marisavljevica, u okviru reorganizacije formirano je pet glavnih sektora koje vodi ministrov tim.
1. Sektor za zdravstveno osiguranje i menadzment u zdravstvu - dr Vasilije Antic;
2. Sektor za Medjunarodnu saradnju i koordinaciju projekata - dr Ivan Jovanovic;
3. Sektor za plan, razvoj i reformu sistema - prof. dr Snezana Simic;
4. Sektor za organizaciju zdravstvene sluzbe i zdravstvenu inspekciju - dr Zoran Maricic;
5. Sektor za sanitarni nadzor - dr Aleksandra Makaj.


Nova sema Ministarstva zdravlja Republike Srbije

Za sada samo cetiri odsto bolnica u Srbiji ima neku vrstu informacionog sistema koji je u zacetku. Tu je i grupa za uvodjenje informacionog sistema u zdravstvu, sto je posebno vazno za evidenciju potrosnje lekova u apotekama.
Dobar menadzment u zdravstvu takodje je nezaobilazan segment njegovog uspesnog funkcionisanja, pa se radi na uspostavljanju edukativnih centara za menadzment u ovoj oblasti.
Uz reorganizaciju, jedan od prvih koraka Ministarstva zdravlja bice analiza zdravstvenih ustanova. Eksperti Svetske banke koji saradjuju sa Ministarstvom na definisanju zdravstvene politike, nakon obilaska nasih ustanova, konstatovali su da zdravstvene institucije u Srbiji karakterisu prekomerni kapaciteti koji su lose iskorisceni i neravnomerno rasporedjeni, sa prevelikim brojem radnika i nekonzistentnim kvalitetom usluga. Postoje problemi sa menadzmentom, rasiren je mito, te je previse nepotrebnih medicinskih intervencija. "Ono sto odmah mozemo uciniti je da u predstojecim izmenama zakona sistema zdravstvene zastite i osiguranja definisemo paket osnovnih usluga koje ce gradjani moci da dobiju na teret osiguranja, kao i ostale usluge i njihovu cenu. Mi sada moramo definisati mozda manja prava nego sto su bar deklarativno bila do sada, ali za ta prava cemo garantovati", naglasio je dr Milosavljevic.
U cilju pracenja dominantnih bolesti u Srbiji i njihovoj prevenciji pri Ministarstvu su oformljene tri ekspertske grupe koje ce raditi kao savetodavna tela: grupa za akutni koronarni sindrom, grupa za racionalno koriscenje lekova u bolnicama i grupa za racionalnu dijagnostiku i lecenje dijabetesa. Tokom septembra meseca formirane su jos tri ekspertska tima: grupa za prevenciju i rano otkrivanje karcinoma grlica materice, grupa za prevenciju i rano otkrivanje karcinoma debelog creva i grupa za zastitu zdravlja dece.
Prof. dr Snezana Simic, objasnjavajuci modele reformi, navela je da je u svetu prihvacen koncept konstantne reforme, kroz koju je u zdravstvo vazno ukljuciti socijalno-ekonomski princip, odnosno voditi racuna o mogucnostima gradjana ali i o isplativosti rada. Uz vec definisan paket neophodnih osnovnih zakona koje treba pripremiti (Zakon o lekovima, Zakon o zdravstvenoj zastiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju i lekarskim komorama) definisani su i prioriteti u pruzanju zdravstvene zastite. U toj podeli (preventivna, primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena zastita) treba forsirati preventivnu i primarnu zastitu kao najvazniji vid zdravstvene nege. Ona je orijentisana ka porodici, a zdravstvene potrebe na nivou porodice trebalo bi da obezbedjuje porodicni lekar.
Ucesnici skupa na Zlatiboru, kroz rad u cetiri radionice, predvodjeni kompetentnim strucnjacima iz cetiri segmenta zdravstva, u prvoj fazi rada su oznacili uocene probleme, a u drugoj su dali predloge resenja postojecih problema.

Primarna zastita - domovi zdravlja / prof. dr Snezana Simic U sistemu primarne zdravstvene zastite radi 63 odsto svih zaposlenih u zdravstvu. Ona bi trebalo da predstavlja osnov u pruzanju zdravstvenih usluga. Medjutim, u praksi pacijenti cesto preskacu ovaj stepen i traze pomoc specijalista. Iako je nase zdravstvo daleko od principa zasnovanih na Evropskoj povelji o primarnoj zdravstvenoj zastiti, ipak je primarna zastita u ovom okruzenju relativno dobro funkcionisala. Sistem je relativno jeftin, sto se tice troskova osiguranja, i nije korumpiran u meri u kojoj je to izrazeno u bolnicama. Konstatovano je da treba zadrzati instituciju domova zdravlja, formirati njihovu mrezu i uvoditi postepeno koncept porodicnog lekara.

Sekundarna zastita - bolnicko lecenje / dr Zoran Maricic U ovoj oblasti konstatovan je problem nepostojanja protokola za razlicite bolesti, te nepostojanje referentnih ustanova koje ce propisivati standarde. Na planu organizacije potrebno je reformisati celu bolnicku mrezu, zbog dupliranih odeljenja, lose rasporedjenih kapaciteta, viska zaposlenih, posebno tehnickog osoblja. Narocito izrazen problem je nedostatak lekara sa iskustvom opste prakse, pa je predlozeno da zakonom treba uvesti obavezu da lekari bar dve godine moraju raditi u domovima zdravlja, a tek onda ici na strucno usavrsavanje.

Tercijarna zastita - klinicki centri / doc. dr Dragomir Marisavljevic Ustanove koje se bave najtezim intervencijama i istrazivackim radom u zemlji imaju najvise problema sa nedostatkom finansija i nasledjenim visemilionskim dugovanjima iz prethodnog perioda, sto najvise koci rad ovih institucija (primer Klinickog centra Srbije, najvece ustanove ovog tipa na Balkanu). Jedan od najvecih problema je organizacione prirode, jer u praksi ne postoji pravilnik o nadleznostima, kako se ne bi duplirao rad, pa se i dalje ne zna ko sta radi. Proces nabavke opreme, odnosno propisan nacin raspisivanja tendera za opremu je spor, sto se posebno odnosi na popravku aparata. Neophodno je napraviti "vodic dobre prakse", definisati prava pacijenata i lekara kroz minimalni paket usluga koji ce se finansirati na teret zdravstvenog osiguranja i formirati referentne ustanove koje ce propisivati nacin rada.

Preventiva - instituti i zavodi za zdravstvenu zastitu / prof. dr Ivanka Gajic Preventiva kod nas ima minimalnu ulogu u zdravstvu. Znacaj preventive je ogroman jer su razvijene zemlje zahvaljujuci preventivnim merama postigle smanjenje razvoja bolesti, dok se kod nas zdravstveno stanje stanovnistva pogorsava. Potrebno je izraditi vodice dobre prakse od kojih je cetiri pripremljeno - za edukaciju, zdravstveno vaspitanje, higijenu i zastitu zivotne sredine. Jedan od velikih problema preventive je i taj sto se najvaznije analize koje preporucuje SZO (Svetska zdravstvena organizacija) kod nas ne rade, pa se prava slika o stanju zdravlja populacije u nasoj zemlji ne moze sagledati.

Na kraju seminara ministar zdravlja je naglasio da se razgovori o reformama vode jos uvek dosta uopsteno, te da se nada da ce se sa predstavnicima zdravstvenih ustanova, nakon perioda od sest mesec, moci voditi razgovori o konkretnim merama za svaku od ustanova pojedinacno.
U razgovoru sa zamenikom ministra dr Dragomirom Marisavljevicem, krajem avgusta, on je podvukao da u samom Ministarstvu postoji dobra volja, otvorenost i samokriticnost u procesu predstojecih reformi da pacijenti dobiju sto kvalitetniju zdravstvenu zastitu. "Bice primenjeno nacelo 'distributivne pravde' - pravo na minimalni paket zdravstvenih usluga, koji ce obezbediti drzava, koji ce biti jednak za svakog stanovnika, bez obzira na mesto boravka, socijalni i ekonomski status, nacionalnu ili etnicku pripadnost." Dr Marisavljevic je istakao potrebu "da kroz glasno razmisljanje o svemu onome sto je dugorocno najbolje za javno dobro Ministarstvo u ovom sastavu postavi 'univerzalni fundament' u sistemu zdravstva, bez stranacke obojenosti i koji neka (eventualna) nova garnitura nece menjati". Da bi se doslo do optimalnih resenja u zdravstvu, u postojecem ambijentu, veoma je vazna otvorenost ka javnosti. Po misljenju zamenika ministra zdravlja dr Marisavljevica, u tom procesu mediji mogu znacajno da doprinesu, da se usvoje optimalna resenja koje Ministarstvo predlaze, kroz kontinuirano pracenje i informisanje javnosti o aktivnostima resora zdravlja. Za nove ideje i nove projekte vazna je povratna informacija - misljenje javnosti, da bi se u slucaju negativnog odijuma isti korigovali ili modifikovali, sto ubrzava rad Ministarstva na iznalazenju optimalnih resenja.
O korupciji je takodje bilo reci. Ministar prof. dr Tomica Milosavljevic je na tu temu rekao da je svestan da to nece ici lako ni preko noci, ali da ce se to pitanje resiti. Jedan od nacina suzbijanja korupcije je povecanje plata zdravstvenim radnicima. U zdravstvu su uocena dva oblika korupcije, tzv. velika korupcija koja je uocena kod nabavke medicinske opreme i lekova, a bila je izrazena u vreme bivseg rezima. Drugi vid korupcije, tzv. sitna korupcija siroko je rasprostranjena, ali su pacijenti dobrim delom doprineli postojanju sitne korupcije, jer nude poklone, a cak 53 odsto je spremno da ponudi mito za lekarsku uslugu (rezultat istrazivanja sociologa Srecka Mihajlovica).
Dr Milena Jaukovic je bila veoma kriticna tvrdeci da je korupcija u zdravstvu siroko rasprostranjena. Istakla je da mito primaju svi - od portira, medicinskih sestara, do lekara. Dr Jaukovic je istakla da korupciju predstavlja i nacin na koji se dolazi do titula primarijusa, zvanja profesora, doktora nauka, direktorske funkcije (Okrugli sto o korupciji, oktobar 2001). Za suzbijanje korupcije, osim neophodnih reformi zdravstvenog sistema, potrebno je usvajanje zakona o javnim nabavkama i paketa zakona u zdravstvu.
Suzbijanju korupcije trebalo bi da doprinesu i izmene Krivicnog zakona u Srbiji (mart 2002) koji predvidja kaznu od jedne do pet godina zatvora za korupciju, nenamensko raspolaganje sredstvima iz budzeta.

Ovo je prvi put da se temeljno i ozbiljno pristupilo reformama u oblasti zdravstvene zastite gradjana. Program zapocetih reformi, pored Vlade Srbije, ima i siru medjunarodnu podrsku od strane Svetske banke i Evropske unije - Evropske agencije za rekonstrukciju. U ovakvim okolnostima u kojima se formira zdravstvena slika populacije svaki napor usmeren ka resavanju nagomilanih problema od strane aktuelne Vlade Srbije vredan je paznje i podrske. Ali, svakako, najbitnije je da ovaj zapoceti proces reformi zadobije i potpunu podrsku od strane kako domace strucne javnosti tako i od strane stanovnistva.


Ostali parametri koji uticu na zdravlje stanovnistva

Vec sama po sebi losa zdravstvena slika nase populacije, zbog veoma teskog nasledjenog stanja koje je prouzrokovano neodgovornim postupcima celnih ljudi u zdravstvu prethodnog rezima, dodatno je ugrozena i sve ucestalijim ekoloskim ekscesima do kojih je dolazilo sto iz tehnickih razloga sto zbog najobicnijeg ljudskog nemara, koji su kulminirali hidricnom epidemijom u Topoli krajem avgusta meseca ove godine.
Hemijski incidenti koji su se desili tokom jula i avgusta meseca, i to u Beogradu, srecom za gradjane Dorcola i Rakovice prosli su bez posledica po njihovo zdravlje. U dva navrata umalo nije doslo do vece ekoloske katastrofe kada je zbog losih tehnickih uslova i visoke temperature doslo je do curenja toksicnih materija iz vagona-cisterni zeleznicko-transportne kompozicije, koje su na putu do svog odredista prolazile kroz Beograd. Prva kompozicija, zbog kvara lokomotive, stajala je u zeleznickom depou na Dorcolu, kada je iz ventila cisterne poceo da curi amonijak, gas koji je opasan cak i u malim koncentracijama. Na apel gradjana, rizicna situacija je sanirana brzom akcijom gradskih sluzbi i ekotoksioloskih ekipa u saradnji sa Zavodom za zastitu zdravlja, a kompozicija je nastavila put ka svom odredistu.
Drugi slucaj curenja hemijski opasne materije desio se u Rakovici, kada je jedan od zaposlenih tokom pazljive kontrole kompozicije primetio da iz jednog vagona-cisterne curi nepoznata materija. U ovom slucaju utvrdjeno je nekoliko propusta. Kompozicija koja je dolazila iz Nemacke, a koja je kako je utvrdjeno prevozila toksicne materije, cetiri dana je putovala od granicnog prelaza do Beograda, sto po medjunarodnom Protokolu o transportu toksicnih materija nije dozvoljeno. Nedopustivo je bilo i to da ni nadlezne sluzbe na granicnom prelazu, pri ulasku u zemlju, ni masinovodja, a ni zaposleni u pratnji kompozicije, kao ni sef stanice, nisu bili upoznati sa sadrzajem ovog vagona-cisterne. Jednostavno, izostala je kontrola na granicnom prelazu, jer nije bilo osposobljene strucne sluzbe koja bi proverila i identifikovala o kojoj se materiji radi, koliko je toksicna i izvrsila sva ostala neophodna ispitivanja. Srecom, ni u ovom slucaju nije doslo do ekoloske katastrofe.
Sa punim pravom se postavlja pitanje: ko je odgovoran za dovodjenje velikog broja gradjana u situaciju koja moze ozbiljno da ugrozi njihovo zdravlje, s obzirom na to da su se ekscesi desili u urbanim sredinama? Prema propisima Evropske unije opasan transport prevozi se zaobilaznicama ili uz specijalno obezbedjenje, sto u oba pomenuta transporta nije bio slucaj. Iz Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine saopsteno je da, nazalost, postoji zakonska praznina oko davanja saglasnosti za prevoz hemijski opasnih materija. Tako niz pitanja ostaje bez odgovora a gradjani u strahu i pod stalnom pretnjom od moguce eko-katastrofe. U tkivu grada kada je locirana bilo kakva aktivnost vezana za toksicne supstance pitanje je sta ciniti, kako zastititi urbanu sredinu, kako proceniti rizik. Ko upravlja rizikom ako dodje do incidenta. Kako postepeno dislocirati kriticne tacke iz urbanog tkiva. Verovatno ce se odgovori na ova i mnoga druga neregulisana pitanja iz oblasti zastite covekove sredine naci u zakonu koji regulise ovu oblast a koji bi trebalo da ocekujemo tokom ove jeseni. "Ekologija je direktno vezana za pitanje javnog zdravlja i javne bezbednosti, pa ovakve slucajeve, kada su urbane celine u pitanju, treba resavati ne sektorski, vec integralno. U urbanim sistemima, kad imamo ekoloski kriticne proizvodne sisteme ili transport opasnih materija kroz urbane sredine, neophodno je imati stroge lokacione kriterijume kao i proizvodne kriterijume ekoloskog menadzmenta i monitoringa na nivou sire zajednice i lokaliteta. Moramo takodje imati i odgovarajuce sluzbe kao i metode za procenu rizika, kao i specijalizovane sluzbe koje mogu na vreme adekvatno da reaguju u inspekcijskim ili interventnim situacijama. Savremeni ekoloski standardi nisu vise vezani za minimalne i maksimalne stepene ostecenja sredine, vec se odavno primenjuju normativi sa elementom maksimalne i minimalne procene ostecenja broja ljudi i vremenskog trajanja izlozenosti delovanja toksicnih supstanci", misljenje je Sonje Prodanovic (NVO Ecourban radionica).
Svakako najveci ekoloski incident, koji se pretvorio u pravu epidemiju i prouzrokovao teske posledice po zdravlje velikog broja ljudi, dogodio se u Topoli tokom druge polovine avgusta ove godine. Prema zvanicnom saopstenju, hidricnu epidemiju izazvale su obilne kise zbog kojih je doslo do izlivanja fekalnih bakterija u sistem za vodosnabdevanje. Oko 400 obolelih i jedan smrtni slucaj koji se vezuje za trovanje zagadjenom vodom bilans je epidemije u Topoli i blizoj okolini. Takodje, javili su se problemi sa zagadjenom vodom u Novoj Varosi, Boru i Majdanpeku. Podaci o kvalitetu voda recito govore: trecina vodovoda u Srbiji je neispravna, 23 odsto stanovnistva pije mikrobioloski rizicnu, a 20 odsto fizicko-hemijski neispravnu vodu.
Sto se tice odgovornosti za epidemiju u Topoli, pokrenut je istrazni postupak protiv Miodraga Bogicevica, direktora Javnog komunalnog preduzeca u Topoli, zbog sumnje da je odgovoran za izbijanje hidricne epidemije i zagadjivanje zivotne sredine, a istrazne radnje se nastavljaju, izjavio je okruzni javni tuzilac iz Kragujevca. Ako istraga utvrdi da je odgovorno lice krivo, teretice se za krivicno delo krsenja propisa o zastiti, cuvanju i unapredjenju zivotne sredine. Ako odgovorno lice zagadi vazduh, vodu ili zemljiste u vecem obimu ili na sirem prostoru kaznjava se zatvorom do tri godine. Mihajlo Gavric, zamenik ministra za zastitu zivotne sredine i prirodnih bogatstava, je rekao da "stanje zivotne sredine nije zadovoljavajuce, ali nase navike kao i znanje ispod su proseka zemalja zapadne Evrope. Kaznena politika, kada je rec o ugrozavanju ove oblasti, morala bi biti mnogo ostrija". Inace, novim Zakonom o zastiti zivotne sredine predvidjeno je da zastita voda i briga o njihovom kvalitetu bude u nadleznosti Ministarstva za zastitu zivotne sredine i prirodnih bogatstava.
Zdrava zivotna sredina je jedan od preduslova ocuvanja zdravlja ljudi. Nazalost, dok bogate zemlje ulazu u zdravlje svog stanovnistva, siromasne trose sredstva na lecenje bolesti, sto je uvek skuplje, a rezultati su daleko manji.

Autorka se bavi publicistickim radom

Ovaj ogled je deo projekta "Put Srbije k miru i demokratiji" koji Republika realizuje u saradnji s Fondacijom »Hajnrih Bel«

Prevod: Imperija haosa

Rat/Mir: Ruralno-urbani antagonizam u dezintegracionim procesima


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar