Diajlog

Ko su novi patrioti

Drzava koja ne moze da namiri pravdu, ne moze da opstane.
Aristotel

U protekloj deceniji autoritarne vladavine tzv. socijalista i njihovih patriotskih saveznika patriotizam je bio jedan od glavnih stubova starog rezima i cinio je u velikoj meri njegov sveobuhvatni legitimacijski osnov. Na nasoj javnoj i politickoj sceni prodefilovali su u toku protekle decenije najrazlicitiji predstavnici tzv. patriotskih snaga, od nacionalnih i partijskih ideologa, dvorskih i politickih savetnika, ekonomskih cudotvoraca, razbarusenih i opijenih pesnika i pisaca koji su pozivali na zrtvovanje iz dobro utvrdjenih busija, nacionalni borci iz dijaspore i srpskih zemalja, pa sve do pseudoistoricara i publicista koji su samo podgrejavali probudjeni patriotski zanos pozivajuci se na mitomaniju, provincijalizam i kobnu iracionalnost. Posebno je bio znacajan sloj tzv. novih poslovnih ljudi i biznismena koji su cinili jezgro patriotskog nacina poslovanja u privredi. Veliki i bucni patrioti, kao po nekom nepisanom pravilu, zavrsavali su svoje patriotske misije kao dobro uhlebljeni cinovnici vladajuce nomenklature, opsluzujuci istrajno i poslusnicki dobro razgranati ideolosko-patriotski pogon. U protekloj deceniji patriotizam je otvorenom i grubom politickom zloupotrebom gotovo izgubio svaki stvarni znacaj i smisao u nasem politickom zivotu.
Pozivanje na patriotizam cesto se moze javiti kao izraz populisticke i nedemokratske politicke prakse, a oslanjanje na njegovu delotvornost i znacaj u politickom zivotu jasan je znak da populizam potiskuje demokratsko ustrojstvo drustva. Poziv gradjanima i posebno privrednicima predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Djindjica da pokazu svoj patriotizam kupovinom sto veceg broja preduzeca i tako ucestvuju sto masovnije u predstojecoj privatizaciji privrede, samo je recita ilustracija da i nova vlast pokazuje sklonost da se oslanja na populizam kao najstariju tehnologiju i sredstvo upravljanja. Ta se tendencija obnavljanja i ozivljavanja populizma skladno uklapa u osnovni princip tzv. pragmaticne i realisticne politike u cijoj je osnovi prenebregavanje i ponistavanje osnovnih moralnih i demokratskih nacela, ako to obezbedjuje ostvarenje trenutnih politickih interesa, a pri tom donosi i poneki politicki poen.
Pomenuti poziv predsednika Vlade Z. Djindjica otvara izuzetno znacajno pitanje. Ko su danas novi (ili bolje reci staro-novi) patrioti? Da li su to oni isti politicki, javni i privredni poslenici koji su se tako zdusno i disciplinovano odazivali i patriotskim pozivima starog rezima? Ko su danas ti uvek patriotski opredeljeni i raspolozeni privrednici koji su pohrlili da sto pre ispune svoj patriotski dug i pokupuju nase propale drustvene firme? Kako to kaze premijer Djindjic, sledeci svoj politicki pragmatizam, nece se vise postavljati to nepotrebno i suvisno pitanje, kako i na koji nacin su u opstoj bedi i beznadju ti nasi vrli vitezovi biznisa dosli do ogromnih bogatstava koja im omogucuju da se i posle 5. oktobra pojave kao brizni i smerni patrioti.
Poziv premijera Z. Djindjica je neka vrsta patriotske indulgencije za sve one privrednike i mesetare da na najbezbolniji i najelegantniji nacin legalizuju svoje bogatstvo i da pri tom ostanu i dalje priznati i uvazavani dobrotvori i patrioti sto su inace bili i u vreme starog rezima. Vec je i najvecim optimistima sasvim jasno da se odustalo od namirivanja drustvene pravde, sto je u stvari i bio jedan od temeljnih narodnih zahteva kada je srusen stari rezim.
Odbor za finansije Skupstine Srbije je saopstio da je do 31. marta ove godine ukupan iznos jednokratnog poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu, stecene iskoriscavanjem posebnih pogodnosti, koji je dospeo za naplatu, iznosio 757,8 miliona nemackih maraka. Do tog datuma poreski organi su naplatili blizu 110,9 miliona, a do 27. juna vise od 115 miliona nemackih maraka, sto znaci da je do sada naplacena sestina utvrdjenog ekstra profita. Ove brojke jasno govore o kakvoj se tendenciji radi. U poslednjem istrazivanju Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, koje se bavi politikom i svakodnevnim zivotom, veoma je indikativan zakljucak koji je iznela Ivana Spasic: "Ljudi traze pravnu jednakost i jednakost ekonomskih sansi. Veoma im smeta sto je 'glavni kanal' bogacenja i sada, kao i ranije, bliskost vladajucim krugovima."
Koristeci dobro poznatu patriotsku i populisticku matricu bice uskoro stvoren sloj tzv. novih patriota kapitalista koji ce se i dalje pozivati na svoje rodoljublje i odanost Otadzbini. Tako je citavom nizu najcudesnijih patriotskih likova i vrsta pridodat prototip patriote-privrednika koji ce uvek biti pouzdan oslonac svake vlasti jer jedino tako i mogu da funkcionisu u senci i u dosluhu sa vlascu. Krecemo se i dalje u zatvorenom krugu instrumentalizovanog patriotizma i slepe politicke odanosti, a patriotsko ucesce u tzv. pokretu privatizacije uspostavlja se kao svojevrsni test podanistva.

Marinko M. Vucinic

Dijalog: Si réplica «

» Sta citate: Repolitizacija tragicnog iskustva