Pravosudje

Nakon hapsenja velike grupe politickih kriminalaca

Test za policiju i pravosudje

Policija je u nedelju 27. oktobra uhapsila grupu ljudi za koje se sumnja da su ucestvovali u ubistvu policijskog funkcionera Boska Buhe. U velikoj raciji, kako je saopstilo Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije, uhapsena su, pored ostalih, "dvojica najvaznijih terorista": Nikola Maljkovic, direktno osumnjicen za ubistvo, i Dragan Ilic zvani Limar, u cijoj je kuci pronadjen pravi vojni arsenal: dva raketna bacaca, dve "zolje" i 300 000 evra. Istrazni sudija je naveo u svojoj izjavi za javnost da ovu "teroristicku grupu predvodi Zeljko Maksimovic-Maka koji je u bekstvu". Ova grupa je imala nameru, kako se navodi, da destabilizuje politicku situaciju u Srbiji ubistvima najznacajnijih drzavnih funkcionera medju kojima su, izmedju ostalih, premijer Zoran Djindjic, ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic, potpredsednik Demokratske stranke Cedomir Jovanovic, ali i lider opozicione Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj. Ovo je prva velika i uspesna akcija srpske policije u prekidanju mreze politickog kriminala od petooktobarskih promena. Nekoliko dana docnije oglasio se na konferenciji za stampu predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic tvrdnjom da je "akcija hapsenja osumnjicenih samo vrh ledenog brega jer jos nisu identifikovani pravi nalogodavci, a neki od njih i nisu u Srbiji". On je dodao da su pripreme za hapsenje trajale sest meseci i da su nakon njegove dozvole pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova krenuli u akciju nesto pre dogovorenog vremena, jer je postojala realna opasnost da osumnjiceni vrlo brzo ostvare svoje namere. "Da je kojim slucajem uspeo atentat na mene, mozda bi policija uspela da pohvata sve ucesnike, odnosno citavu mrezu, mozda bi to bilo bolje za pravdu, ali to ne bi bilo dobro za mene licno", rekao je uz osmeh premijer.
Nasa javnost je razlicito reagovala na hapsenje osumnjicenih za politicki kriminal. Mnogi koji su do juce kritikovali pasivnost policije sada su se usprotivili hapsenjima i navodnoj torturi pa se cak pozivali na potrebu postovanja ljudskih prava. Mnoge pristalice bivseg rezima ostro su se usprotivile akciji policije navodeci da je njen osnovni motiv ideoloske i politicke prirode; stavise, ogorceni protivnici svih medjunarodnih humanitarnih nevladinih organizacija sada su toplo pozdravili protest organizacije Amnesti internesenel koja stiti zatvorenike i uhapsena lica. Veci deo demokratske javnosti, pak, pozdravio je akciju srpske policije kao znak konacnog budjenja iz letargije u koju je bila zapala, zahtevajuci da se istrazni postupak obavi nepristrasno i krivci predaju sudskim organima.

Pomalo je, medjutim, odudarala izjava premijera Djindjica na pomenutoj konferenciji za stampu o tome da nase pravosudje nije spremno za sukob sa kriminalom. "Nase sudije izgleda jos uvek kriminalce tretiraju kao decu iz nesrecnih porodica, pa ih brzo pustaju na slobodu jer je, za njihova dela, valjda, drustvo krivo. Gomila ubica seta nasim ulicama i svi znaju da su oni ubice, ali i dalje se za posedovanje npr. kilograma heroina dobija sest meseci zatvora. Tako se i moglo desiti da nakon sest meseci pracenja sudija osumnjicenog pusti na slobodu za sest minuta jer ne smatra da je posedovanje odredjene kolicine oruzja i municije, poput bombi, tri zolje i mitraljeza, razlog za drzanje u pritvoru", istakao je Djindjic, ocito aludirajuci na zaista problematicno pustanje Dragana Ilica-Limara na slobodu jos iste veceri po hapsenju. Istina, Limar je uhapsen vec sutradan po nalogu istog sudije za koga je u medijima preneto da se "iznenada predomislio".
Ne mozemo, sa svoje strane, prihvatiti premijerovu intervenciju drugacije do kao mesanje u stvari istrage i pravosudja. Takve izjave nikako ne doprinose sticanju opsteg poverenja (prethodnih godina opasno poljuljano) u pravosudne organe koji pokusavaju uz velike napore da stanu na noge i konacno preuzmu vrsenje svojih funkcija onako i u onoj meri kako im to vazeci ustav nalaze. Vise puta iskazani paternalisticki odnos ministra pravde i premijera (izvrsne vlasti) prema sudskoj vlasti, svesno ili ne, narusava postupni proces sticanja poverenja gradjanstva u sudstvo i pravnu drzavu. Uprkos nekim evidentnim greskama i zapanjujucim postupcima kakav je bez sumnje prvo pustanje na slobodu, a potom ponovno hapsenje Dragana Ilica-Limara, okorelog kriminalca i saradnika zlocudne RDB iz doba Milosevica, potrebno je da sâmo pravosudje osudi takve postupke nesavesnih (ili neznalackih!) sudija, bez intervencije sa strane. Tek tada cemo moci govoriti o slobodnom sudstvu, nezavisnom od bilo cije volje ili postupaka. Ovih dana saopsteno je da je privedeno cak sedamdesetak osoba koje su na neposredan ili posredan nacin upletene u seriju politickih ubistava u Srbiji od pre nekoliko godina kao i u ubistvo Boska Buhe. To je dobar znak da policija konacno pocinje da radi svoj posao. Isto tako sacekacemo da vidimo hoce li pravosudje na pravi nacin odraditi svoj. Verujemo da se nece povoditi za izjavama aktuelnih politickih lidera i tako pokazati staro poslusnicko lice iz vremena koja su, nadajmo, se, zauvek za nama.

Zlatoje Martinov

Dogadjanja: Svetosavski dzihad «

» Susedi: U povodu slucaja Bobetko