Dijalog

Motivi za rad i zaradu

Posle razgovora s radnicima "Lole" iz Zeleznika, koji smo objavili u nasem listu (br. 294-295, 1-31. oktobar), sada objavljujemo razgovor s predstavnicima menadzmenta istog preduzeca, vodjen 14. oktobra. Potom sledi razgovor sa sindikalistima i "okrugli sto" svih ucesnika. Priprema i obrada teksta - redakcijska

Nebojsa Popov: Projekat konsolidacije "Lola sistema AD" izuzetno je vazan i za takav projekat mora postojati interes javnosti. Prvo, zbog toga sto se u taj projekat ulaze novac od poreskih obveznika i oni su zainteresovani da znaju kako se trosi, koliko racionalno i koliko efikasno. Drugo, vazno je da se vidi kako je mogucno revitalizovati jedno preduzece umesto da se govori samo o propasti i katastrofama, likvidacijama i rasprodajama. Zatim, rec je o strateskom projektu jer nije rec samo o jednom velikom preduzecu nego i o preduzecu koje ima sustinsku vaznost za citavu granu od koje zavise druge grane privrede, a zavisi i sistem obrazovanja, kako majstora tako i inzenjera.
Sudeci po ovom izvestaju, objavljenom u fabrickom listu, bilans posle devet meseci je nesto slabiji od bilansa za sest meseci; ostvarenje plana krece se nesto iznad, a sada ispod trecine planiranog. Postavlja se pitanje, tako stoji u ovom listu, da li, ipak, moze da dodje do izvesnog preokreta trendova, umesto negativnih ka pozitivnim. Jedna od varijanti je promena rukovodeceg vrha u preduzecu.
Da krenemo od toga kako vi vidite ono sto su majstori govorili, a sto smo ranije vec objavili, kako vi procenjujete njihove argumente, njihova gledista, njihove stavove. Zatim, koji su motivi za rad i zaradu menadzmenta i gde je resenje ovog problema - podbacaja plana - da li promena plana ili promena rukovodstva, sta je tu najprikladnije kako bi projekat zaista bio ostvaren.

Izgledi za uspeh

Dr Mirko Bucan, zamenik generalnog direktora za trziste i direktor "Lola komerca": Prvo da kazemo da "Lola" radi u bransi proizvodnje alatnih masina i industrijske opreme, dakle proizvoda koji spadaju, po slozenosti i znacaju, u sam vrh privrede jedne nacije i jedne drzave. Od dvesta nacija, negde oko dvadeset nesto znaci u ovoj oblasti. Mi smo do ulaska Jugoslavije u krizu, kad je pocelo razbijanje drzave, bili negde jedanaesti u svetu. Znaci, postoji izvesna tradicija od preko pedeset godina.

Naisao je period kada su nestala trzista za jednu veliku industriju, jednu veliku fabriku. Prestale su investicije. Nestalo je trziste Sovjetskog Saveza i Evrope, gde smo puno izvozili. Jednostavno, uslo se u krizu. Zemlje u razvoju zahvatili su ratovi i krize, one su nam ostale duzne. A kada je rec o Zapadnoj Evropi i SAD, koje su bile nase trziste i partneri, i kod njih je doslo do velike krize. Niz firmi je propalo ili se reorganizovalo, smanjilo visestruko, i posle par godina velike krize oni koji su uspeli da obnove proizvodne programe sad su ponovo na svetskom trzistu, vracaju se.
Slicna situacija, samo daleko teza, je i kod nas. Mi smo imali ratove, desetogodisnju blokadu i potpuni prekid funkcionisanja domaceg trzista i ono sto je jednako opasno to je prekid svakog finansiranja industrije, a industrija bez odgovarajuceg bankarskog sistema ne moze da radi i da nesto znaci. Mi smo, dakle, u fazi da posle deset godina ogorcene borbe za opstanak nasih fabrika pokusamo da revitalizujemo tu industriju. Medjutim, trenutna situacija je takva da bez svetskog trzista ova industrija ne moze mnogo. Ona moze opstati ali ce biti marginalna iz prostog razloga sto u narednih dve do pet godina ne vidimo velike investicije u zemlji, koje ce uopste zahtevati nase masine.
Povratak na svetsko trziste, posle deset godina, zahteva pre svega razvoj, inoviranje proizvodnog programa i razvoj proizvoda koji su danas aktuelni i trazeni. Zahteva i jaku finansijsku bazu zemlje, odnosno mogucnost da se ovakve proizvodnje prate finansijski. Jer se radi o dugim ciklusima proizvodnje i slozenim proizvodima. Znaci, to su neka dva osnovna uslova: obnova programa i mogucnosti za finansiranje te proizvodnje.
U ovih deset godina najveci problem, ne samo kod nas nego i kod drugih, jeste pitanje kadrovskog stanja. "Lola" je jako kadrovski oslabio ne samo brojno nego je taj kadar i ostario desetak godina; nije imao veliku proizvodnju, velike napore, rad u dve i tri smene, nego je radio u jednoj smeni i, naravno, jako je oslabio. I to je bio jedan od razloga da se udje u konsolidaciju i da se krene u obnovu. Da li "Lola" ima sanse? Mislim da apsolutno ima sanse...

Popov: Gde vidite sansu?

Bucan: Program koji radi "Lola" je trazen na trzistu. S druge strane, imamo i primere zemalja koje su prosle krizu. Ja uvek navodim primer Ceske. Svi znacajniji proizvodjaci koji su bili ranga "Lole" uspeli su posle velikog pada, cak i prekida proizvodnje, da obnove programe u poslednje dve-tri godine i da se ponovo vrate na svetsko trziste, da opstaju i dalje se razvijaju. Znaci, ne bih uopste razgovarao o likvidacijama ili stecajima. Da nema sanse, to govore oni ljudi koji ne znaju stvari. "Lola" je, inace, imao tri krize u svom razvoju i uvek se podigao.

Mirko Bucan

Sta je sada sve potrebno? Prvo, ovaj program koji smo zapoceli dao je rezultate, ali ni izbliza mi nismo sproveli ono sto smo planirali. Medjutim, po mom misljenju, kljucno pitanje je kadrovska obnova. Drugo je pitanje kako isfinansirati osvezavanje kapaciteta, jer sa ovim kapacitetima nece biti moguce uci u ozbiljnije kooperacije sa zapadnim firmama. Neophodno je napraviti prototipove nekoliko novih proizvoda i prikazati ih svetskom trzistu i uloziti u njihovu proizvodnju i dovesti do faze da mogu da se prave. Znaci, to su neka pitanja koja treba resiti a to zahteva vreme.
Poslednjih godinu dana se intenzivno radi na obnovi industrijskih kooperacija. Ljudi koji su ovde bili, iz velikih fabrika, i oni koji su nas primili, sve to dovoljno pokazuje da ima interesa za ove kapacitete. Opet smo na vezi sa vodecim zapadnoevropskim fabrikama. One ponovo zele da saradjuju sa nama. Nisu to one iste iz perioda pre '90, to su sada neke druge. Neke imaju korene iz tih. Ako imamo dobar proizvod on ce naci svoje mesto na svetskom trzistu. U tom smislu apsolutno je moguce da "Lola" izadje na povrsinu jer ima kriticnu masu inzenjerskog i majstorskog kadra za izlazak iz krize.
Taj put ce biti dugacak zato sto jos uvek ne funkcionise domace trziste. Znaci, mi se moramo afirmisati na svetskom trzistu. Ali, tesko je naci industriju koja brzo funkcionise samo na svetskom trzistu. Treba imati bazu i na domacem trzistu.
Jedan od kljucnih problema je kadrovska obnova, pre svega u inzenjerskom kadru, obnova u proizvodnom kadru. Mi imamo fabrike gde u prvoj smeni nemamo dovoljno radnika za raspolozive kapacitete. Ova industrija, ako ne radi u dve i tri smene, ne moze biti rentabilna.
Rekao bih nesto i o motivaciji za rad. Po mom iskustvu, za 25 godina rada u industriji, kljucno pitanje za motivaciju jeste da je zadatak koji se radi dobar, da je privlacan, da je realizacija jednog slozenog proizvoda. Prvi uslov je, dakle, da je zadatak interesantan. Drugi uslov, koji privlaci ljude, jeste timski rad. Kad se ostvari jedan veliki uspeh pet, deset, 50 ljudi oseca veliko zadovoljstvo. Tu je izuzetno vazno dejstvo rukovodilaca. Da prednjace u struci, u angazovanju i u postenju. Sa time mozete da pridobijete i inzenjere oko sebe i, naravno, majstore. Platu bih stavio na trece-cetvrto mesto. Ljudi koji nemaju dobre zadatke i dobro angazovanje, oni na prvo mesto stavljaju platu. To je tako. Daj barem da dobijem platu ako ne nesto drugo.

»Srpski helikopter«

Tihomir Bakovic: Ja sam dosao u "Lolu" '74. godine. Dosao sam iz "Energoinvesta" koji je vodio Blum. Mislim da su problemi "Lole" poceli tu negde vec krajem 80-ih godina, '89, u sustini, pucanjem Sovjetskog Saveza. Menadzment, ili rukovodstvo, "Lole" nije se uopste mogao prilagoditi novonastaloj situaciji. Odnosno, nije uopste postojalo drugo trziste u "Lola sistemu", osim Sovjetskog Saveza. Istina je, radili smo vrlo slozene, tehnicki slozene stvari. Ali po dokumentaciji Sovjetskog Saveza.

Popov: Oprostite, srpski helikopter je lansiran negde u to vreme...

Bakovic: Ja sam bio jedan od onih koji se smejao toj zabavi.

Popov: To nije sovjetski projekat?

Bakovic: Ne, to je nas projekat. Verovatno se Mirko nece sloziti, a rizikujem da se i profesor ne slozi, ali ja mislim, trzisno, i marketinski, mislim da je to jedna velika glupost. To je jedna politicka prica i ja sam se tu zestoko zamerio tadasnjem generalnom direktoru.

Popov: Koliko su se inzenjeri identifikovali sa projektom helikoptera?

Bakovic: Pa, mislim da je malo ljudi u tome ucestvovalo. To je bilo vazno za karijeru.

Popov: Koja vrsta karijere?

Bakovic: To je bila politicka karijera, da se ne lazemo. To je moje vidjenje. Glavni operativac je jedan vrstan inzenjer koji je napravio dobar privatan biznis, i afirmaciju i sredstva i profit.

Tihomir Bakovic

Popov: Od helikoptera i bombardera?

Bakovic: Da, da.

(Ne)kompetentnost rukovodilaca

Bakovic: Da se vratimo na sustinu stvari. "Lola" je negde od sezdeset neke godine imao padove u vidu pravilne sinusoide. Padove i uspone. Ja sam dosao '74. godine kad je pocela da raste sinusoida od dna. Pocela je da raste. Na primer, '72. ili '71. godine "Lola" nije primao plate, nego su se plate primale - na kazanu, pasulj i ako ima neko parce slanine. Danas smo sigurno na dnu tog novog vremena sinusoide koje je trajalo jedno 12 godina.
Ono sto ja vidim iz mog ugla, coveka zaduzenog za trziste, tadasnje rukovodstvo "Lole" nije bilo ni trenirano. Prica o uspehu na trzistu SSSR-a je prica o uspehu bez truda. Ugovori su se obnavljali. Imali smo 4-5 velikih projekata (spojnice, kleti, teleske, razmataci, namataci, delovi za bagere) i nisu bili potrebni nikakvi eksperti ili znalci da bi se poslovi u Sovjetskom Savezu ugovorili. Tad je i u Jugoslaviji bila velika izgradnja, nama su za alatne masine glavni bili domaci kupci, cekali su na red. Nismo se ni okusali u vestini ugovaranja. I, nazalost, da se ne ponavljam, desio se taj Sovjetski Savez, odmah zatim i rasturanje Jugoslavije, a nase rukovodstvo bilo je potpuno nespremno za novonastalu situaciju. I ono sto je najvaznije, "Lola" je tad bio velika firma, ne zbog broja zaposlenih, vec zbog obima proizvodnje i zbog prihoda - mi smo tada gurali 130-140-150 miliona dolara godisnjeg prihoda. Ne moze takva firma da ima samo jednog kupca. To je pravilo iz abecede ekonomije. Moraju da postoje najmanje dva rezervna trzista. Desilo se sto se desilo, a na "Lolinu" dodatnu nesrecu rukovodstva su bila gora od goreg. Moramo da budemo otvoreni, to je to. Prica o kriminalu je prica koju neko mora da dokaze. Radnici je stalno pominju, znate za onu narodnu, gde ima dima ima i vatre. Ja sam nastradao sto 1994. godine tadasnjem direktoru, ime nije bitno, nisam mogao da prihvatim jedan zestoko stetan ugovor, otvoreno sam se suprotstavio...

Popov: Sa domacim partnerom ili...

Bakovic: Sa inopartnerom. Bilo je tu i nekih igara sa kursom 1994, kad je Avram uveo kurs 1:1. Tu je bilo nekih nelegalnih igara, da ne kazem kriminalnih. Tada sam bio direktor inzenjeringa, jednog znacajnog dela "Lole", i suprotstavio sam se da to tako ide. I dobio sam nagradu - dve godine tehnoloski visak.

Popov: Da li je potpisan taj ugovor?

Bakovic: Pitanje je bilo da se naplati jedna znacajna suma. Vec su tad pocele muke sa Iranom, bila je blokada, i mozete zamisliti kad generalni direktor ode u Iran, uz moje molbe da ne prihvati da ce mu iranski kupac "u kesu" dati 3 000 000 dolara. On je bio uporan do kraja.

Popov: Da li je otisao u Iran i dobio pare?

Bakovic: Te pare nikad nisu dosle, niti je bilo moguce da dodju...

Popov: On je ipak otisao u Iran?

Bakovic: Da, otisao je i bez dogovora sa mnom i pored mog upozorenja, otisao je sa tadasnjim finansijskim direktorom.

Popov: I ne zna se da li je dobio pare?

Bakovic: Pare sigurno dobio nije.

Popov: On je otisao, a pare nisu dosle?

Bakovic: Siguran sam da to nije bila igra da on uzme pare. Nego je to bila tvrdoglavost. Nama se desavalo jos tih zabava, u tih dvanaestak godina. Ima i kraduckanja radnicke klase ili parole "ne mozete me tako malo platiti koliko ja mogu malo raditi" i "sve sto mogu da ponesem, ponecu". I to je istina, istina, to nije nikakva tajna u "Loli". Naravno, radnik ne moze da odradi ono sto moze menadzer, rukovodilac... Negativna selekcija je bila strahovito negativna na vrhu "Lole".

Plan - tezak ali realan

Moram nesto oko plana. Mnogo se manipulise u poslednje vreme... Mi smo x puta ispunili uslove za stecaj. "Lola" bi bio mrtav, finansijski i fizicki, da se nije desilo to sto se zove program konsolidacije. To je toliko jasno, verujem da je to svakom od radnika jasno. Mislim da je taj plan realan. Mnogo se manipulise, profesor to zna, oko toga da li je plan realan ili nije. Ja kao ekonomista koji sam u "Loli", ipak, 29 godina, i ako sam igde ista naucio tu sam naucio, tvrdim da ispod tog plana nismo mogli da idemo nijedan dolar, ako smo planirali tu nesretnu "pozitivnu nulu". Pa znate sta, ispod toga nije moglo da se ide, s tim da je "Lola" dobio znacajnu podrsku. I ono sto svi zaboravljaju - u ovom trenutku "Lola" ima skoro polovinu plate od rentijerstva. To je bogom dato, to vam je kao neki dobrostojeci rodjak u Americi koji vam to salje. Rentijerstvo je oko 10-12 miliona. To je jako znacajna injekcija.
Ja sam kao komercijalni direktor tad prihvatio 30 posto veci plan nego sto je tih 22,5 miliona evra. Znao sam da je to nemoguc zadatak i nisam bio veliki optimista, ali imam svoju filozofiju. Ja smatram da je plan tezak, izrazito tezak za ovakvog "Lolu", za ovakvo okruzenje, ali da je ekonomski realan. Zasto je realan? "Lola" mora da se vrati na trziste. On se moze vratiti na trziste jedino ako nekome od proizvodjaca uzme parce trzista. Nema mu druge. Nas plan za 2002. godinu je 30 puta, 10 puta manji od realizacije jedne fabrike u Nemackoj, koja je nama najslicnija, a to je "Lengarter", koja ima i projektovanje i kupovinu materijala i proizvodnju i prodaju i koja je u stvari nama kao reprezent proizvodnje "Lole". Prostija od alatnih masina, ali slozenija od procesa. Taj "Lengarter" je '99. godine imao po zaposlenom 330 000 maraka, imam izvestaj od njega posto sam sa njim dosta radio. Nas plan za 2002. godinu je bio 30 000 maraka po zaposlenom. To je to. S tim sto smo racunali da cemo jos nesto malo radnika da dodamo. Mi prema ovome sto imamo nakon devet meseci, a ja, nazalost, to cu vam malo kasnije objasniti, imamo 1/3 tog plana, sto znaci mi smo u ovom trenutku 30 puta manje napravili po zaposlenom od "Lengartera", a treba mu uzeti neko parce trzista jer nemamo kome drugom. On se bori da ostane ziv sa 30, sa 30 puta vecom proizvodnjom. Da se mi ne lazemo, njegovi materijali su jeftiniji, nasa radna snaga, ne mozemo imati tu prednost da smo 30 puta jeftiniji, ne mozemo, to vi znate. Sta su procene do kraja godine? Procene su slabe. Prvo, ulazimo u zimu. Budimo realni, iskusni; bioritam je losiji, sviju nas. Drugo, mozemo mi da potrosimo duplo vise gasa, "Lola" je tako izgradjen da nema sanse da se obezbedi optimalna temperatura. Nama je taj period zime, a ona vec polako pocinje, bio najlosiji, iako se tad po pravilu zavrsavaju proizvodi itd. To nam je neka sansa, ali ne vidim tu sansu, jer znam strukturu radnih naloga itd. I trece, sto je najbitnije, na najnizem je nivou motivisanost zaposlenih u ovom trenutku. Veliki je optimizam ako naguramo na 50% izvrsenja plana. To moze da se desi ako onaj poznati srpski inat isprovociramo kod zaposlenih. Bojim se, zbog svih faktora koji su nazalost jaci od inata, da ne mozemo to isprovocirati. Meni se to desilo '98. godine, da sam isprovocirao taj inat u FMO-u, a po drugi put i '99. u vreme kada je NATO bombardovao, kada sam poslednji izlazio iz hala. Ja mislim da je nemoguce taj inat da isprovociramo u ovoj situaciji, pa da popnemo izvrsenje plana do kraja godine na 50%.


Motivacija radnika

Kad razgovaramo o motivu, to bi bilo lako definisati. Radnik ce raditi ako mu das dobru platu, ako mu das redovan posao. Ja verujem da ima najmanje 60, 70% pozitivnih i pre i danas u "Loli", jer nemaju drugog izbora. E, sad, pitanje je sta je dobra plata. Tesko je od radnika traziti da on bude toliko samokritican i da kaze, znas, ja to nisam zaradio. Vazno je da ima, ako je moguce, svaki mesec bar simbolicno vise. To je ta sargarepa, da ima svaki mesec nesto vise. Onda on oseca da se stvari krecu. To bi bila jednostavna definicija. I, normalno, da ima jedan dobar sistem raspodele, posten, koji nije lako napraviti. Ja odgovorno tvrdim da smo ga imali.
Norma treba da bude sto jednostavnija. Najbolja je komadna norma. Onoliko koliko ima komada, toliko si dobio. Ne moze se primeniti u "Loli" komadna norma. "Lola" ima specifican sistem proizvodnje. "Lolini" ciklusi traju, neki se deo obradjuje i tri meseca. Znaci, "Lola" nije serijska proizvodnja, nije "Ford". "Ford" je davno shvatio kako ce isterati iz radnika proizvodnju i uz neko minimalno placanje.
Citajuci ovo sto su ovi ljudi govorili u Republici, mislim da su to reprezentativni ljudi. To su iskusni ljudi. Mislim da bi to mogao da bude i reprezent razmisljanja radnicke klase. Ne smemo mi zaboraviti da su ti ljudi osamdesetih godina imali i do tri hiljade maraka platu. Znaci nije bila nama, nas sramota, rukovodioce, sto smo imali manje plate. Znaci, prvo moramo poceti od toga da su ti ljudi morali da se suoce sa cinjenicom da sada primaju 300 maraka. I to je stvarno mala plata za prezivljavanje.
Drugo, oni to gledaju sve iz svog ugla, kako se dele stanovi od po 300-400 000 maraka. Sve ljudi gledaju. Vi ne mozete da sakrijete, na primer, da u Kicevskoj ima dva stana koja vrede najmanje 300-400 000 maraka. Oba coveka su imala neke sumnjive price i oba su otisla iz "Lole" i oba imaju privatne firme. Kamo srece da su bila samo ta dva. Bilo ih je i-hi-hi.

(Ne)postovanje dogovora

Radnici su se zalili i na nepostovanje dogovora, na primer, tog karusela, umesto najavljenih 600 maraka, ili 700, nije bitno, primili su 300 i normalno da ce biti reakcija takva kakva je.

Popov: Da li to moze da se ispravi?

Bakovic: Moze.

Vladimir Milacic, profesor univerziteta: Trista maraka, to je interesantno, ja sam to u Republici video. Oni su odradili odredjen posao, njih je bilo dvadesetak. Ima se utisak da je Upravni odbor naredio svim direktorima da sve sisaju redom. I to je bezobrazluk. Taj direktor je delio svima a nije u ekipi, umesto da formira jedno jezgro koje je zdravo jezgro, pa na drugom poslu drugo zdravo jezgro...

Bakovic: To je poznata prica o "Loli" koja traje dugo, ja bih ti dao ali mi je zabranio generalni direktor, ili ja bih ti dao ali mi je zabranio predsednik Upravnog odbora. To je cuveni bezobrazluk, ja bih rekao nemoral.

Popov: Kako se to moze ispraviti?

Bakovic: Pa vidite, prvo moramo poceti od toga da jeste Upravni odbor intervenisao. Upravni odbor je intervenisao da "Lola" ne opravdava iznad 300 maraka. Ono sto je strasno vazno kod motiva to je - obecajte ono sto cete ispuniti. To je mnogo vazno. Ti ljudi su prevareni. Ako je neko dao obecanje, onda ga je morao odrzati. Vazno je i kako se menadzeri ponasaju. Navescu primer. Jedan od ljudi koji je u "Loli" bio na vaznom mestu otisao je u privatan biznis. Bio je i drcan, znam ga iz mladosti. Slucajno sam obisao njegovu firmu; sada ima privatnu firmu, ta je firma dosta velika. Prosetao me je od dna do vrha firme. Na tri mesta sam utvrdio da je pitao radnika da li je bio kod zubara. U privatnoj firmi. Znaci, idemo toliko daleko. Znaci, covek koji je bio u drustvenoj firmi koja se zove "Lola". Ja sam slucajno bio u kancelariji kad je dosao jedan radnik, pa kaze jesi li resio ono za majku, jesi li obezbedio lekove, ako nisi javi mi, ja vec imam resenje i tako dalje. To je vrlo bitan element kada je u pitanju motiv zaposlenih. Ne moze direktor da bude odvojen od svojih radnika. Ne da im se udvara. Ali mora da se oseti da delimo tu muku. Znaci, nije samo ona prica koliko komada odradis, imaces i nesto vise para. Znaci, mora se osetiti ta identifikacija. Nema rukovodioca koji nece biti ogovaran.
Ja sam cuo od radnika, verujte mi, da nije lose ako direktor dobije dva posto, ako je nama dobro. Oni znaju da je to pravilo u citavom svetu. Ali, kad zahvatis velikom kutlacom, kako oni kazu, pa ne ostane nista, onda nema vise ni motiva.


Nedostaje doktrina firme

Milacic: Kada sam razmisljao o danasnjem razgovoru (procitao sam prethodni razgovor objavljen u Republici) uzeo sam da procitam i program konsolidacije "Lole". Jedan ucesnik u razgovoru u Republici kaze "da nasi proizvodi, njihova proizvodnja, traze veliki ciklus proizvodnje". To nije tacno. To je zabluda. Tu, inace, ima odlicnih opservacija. Ljudi osecaju probleme. Vec sam spomenuo onaj primer kada grupi radnika nije isplaceno ono sto su ocekivali. To moze da se ispravi, jednom naredbom Upravnog odbora. I da im se kaze - gospodine direktore, spremite tacnu dokumentaciju, koliko su ti ljudi radili. Da se svi potpisu da su to radili. Ne moze rad da bude inkognito.
Ja sam na poslednjem Upravnom odboru govorio o 16 projekata. To su krucijalni projekti za pravljenje poslovne platforme, doktrine "Lole". Doktrine. Znaci, oni su imali zadatak kao menadzeri da naprave to - poslovnu doktrinu svoje firme. Upravni odbor je dao samo okvir u kojem treba to da se krece. A kako ce to da se izvede, to je njihov zadatak, to nije zadatak Upravnog odbora. Tri kljucne reci ove doktrine su: harmonizacija, konfrontacija i zatvaranje.
Harmonizacije nema, jer ima konfrontacije, s Upravnim odborom, jedan proizvodni centar protiv drugog proizvodnog centra, jedan i drugi proizvodni centar protiv "Lola instituta". "Lola institut" je za njih nepoznanica. I kao da su jedva cekali da stvarno to ukinemo. A kad smo ga regenerisali i doveli ga u orbitu srpske privrede - oni su bili nesrecni. Zatvaranje. Kako zatvaranje? Niko ne zna gde su pare, sem glavni muftija. Ja sam na Upravnom odboru rekao - molim vas gospodo, ako radnik dobije, na primer, 300 maraka, jednom bojom oznacite koliko je on zaradio, drugom bojom koliku je rentu primio i trecom bojom kako ga je drzava podrzala da dobije tih 300 maraka. Sta ulazi u platu, odakle te pare. Pale sa neba ili je on to odradio?
Onda, konfrontacija. Konfrontacija unutar struktura. Menadzeri konfrontirani sa sindikatom, recimo. Sindikat brani radnicka prava, a menadzeri su oni koji eksploatisu radnike. Treca konfrontacija, koja je uzasna, je konfrontacija izmedju menadzera i profesionalaca, inzenjera. Vi nemate klasu profesionalaca. Nemate. To se odnosi na inzenjere, ekonomiste, odnosi se na eksperte u svojoj oblasti. Koliko inzenjera u "Loli" je imalo vizit-karte, sem kad ga negde posalju.

Bucan: Pa niko.

Milacic: Pa, jesu li to bezlicne licnosti? Koju titulu, zapravo, ima? Cime se bavi? U "Loli" su ljudi bezlicni. Menadzeri nikad vise ne mogu da budu dobri profesionalci. On treba da ide iz firme. Jedanput si usao u menadzere, ako si zabrljao nesto i ako to ne znas da radis, ti treba da ides iz firme. Vracanjem u profesionalce - to je jedan bogalj koji ce vecito da sanja da opet postane menadzer. Ja ne govorim ni o kome licno. Koje vrste menadzera "Lola" ima? Samo ove dole. Samo ove dole, nadzornike. One koji jure onaj narod. Nista drugo. Kad vi kazete posao postoji, radnici hoce to da urade, da su zeljni da se afirmisu, vi ste samo jednu stvar zaboravili. Kad vi zakljucite posao, makar prema vasim pricama, oni se vec dogovaraju o novcu, rokovima, kvalitetu... U "Loli" 70% ljudi ne radi svoj posao. Oni i ne znaju vise da rade taj posao. Ja sam probao da pitam koliko "Lolinih" ljudi zna strane jezike. Ja ne znam da li sam dobio imena na dve ruke. Znaci u strukturi od 1300 ljudi nema deset. Vi nemate sistem. A bez toga danas ne mozete da radite. Znaci, menadzeri za 9 meseci nisu uradili nista na tom polju. Nemate organizacione seme. Kako mozete da rukovodite organizacijom koja ne zna sta je organizaciona struktura i gde su ispunjena a gde nisu ispunjena mesta. I, gde je tu problem. Problem je u onom prokletom, jedno je tehnologija a drugo su ljudi. Te dve stvari su komplementarne na neki nacin. Vi nemate timove. Pocev od top-menadzera do ovih srednjih. A postoji ceo projekat obrazovanja. Napravio sam celu jednu malu semu kako se to radi. Medjutim, to nikog u "Loli" ne interesuje. Nikog to ne interesuje, nemaju potrebe za tim. Vi ne radite dovoljno. To jest, nemate program rada. Nemate program.
Koja vam je doktrina? Je li vam je doktrina najmanja cena, najvisi kvalitet, postovanje rokova. Molim vas, to je aksiomatika. To je aksiomatika. Postoji li tehnologija gde ce majstor moci na vise masina da radi razne stvari. A ne da zvrji prazan ili da je preopterecen. Nego ce doci neki koji je blizu tih masina da i taj posao odradi. I da imate jednu harmonizaciju unutar proizvodnje, a ne udare koji onda povlace ceo sistem.

Vladimir Milacic

Da li imate inzenjere? Inzenjeri su imali svoju kompetentnost u tri stvari. Prva je stvar, najvise u tehnici. I takve inzenjere najvise vole, posto je teska. Druga je u metodologiji koja je veliko oruzje inzenjera, verujte, da ima metod, da metodski misli. I trece da ima opservaciju siru oko sebe. On je ucio ovo ovoliko, ovo drugo onoliko, ovo trece vrlo malo. Danas je to potpuno inverzna varijanta. Relativno najmanje, ali vise nego pre, kompetentnost tehnicka, ali zato sistemska izrazito jaka i posebno okruzenja vrlo jaka, najveca. Zasto? Jer je inzenjer u sustini projektant. Nijedna struka zapravo ne pravi projektante od pocetka. Za godinu dana nismo raspisali nijedan konkurs. Vi ne mozete da kazete, hocu pet masinskih inzenjera proizvodnog smera. To je umrlo. Ja hocu menadzera za to, hocu vodeceg projektanta za to, hocu mladjeg projektanta za to, ja mu nudim to, obavezno usavrsavanje, ovo-ono. Firma je lovac na talente. Ali, to mi nikoga ne mozemo da ubedimo u "Loli". A sto je najgore, nikoga to ne interesuje.
Mislim da je ovaj projekat ekspertskog tima abeceda za sve u "Loli". Recimo, ima tu pravna regulativa, vazna kadrovska konsolidacija sa kadrovskim preporukama. Vi ste primili trojicu, cetvoricu, i to sam ja dvojicu nasao od nasih bivsih studenata koji su diplomirali i nagovarao ih da dodju kod vas. Jedan je ovde u projektantskom, ne znam drugi sta radi, treci ce da radi neku magistarsku tezu, vezanu za vas, pretpostavljam.
Da se vratim diskusiji oko motivacije. Ne moze covek da ima motivaciju kad radi dva sata dnevno. To je dokolicenje. Motivacija ima jedan centralni deo, a to je ambijent. Prljavstina ne moze da bude ambijent visokih tehnologija. Ne moze. Ne moze covek da bude motivisan a da ne zna kome pripada. Ne kom klanu, nego kojoj vrsti posla, gde je on stvarno vazan. Koliko vasih rukovodilaca ima sada timove projekata? Prema tome, motivacija je mnogo dublji fenomen. Mentalno je ispraznjen taj ambijent. Ovi su ljudi dosta zamoreni, to su stari borci. Ne treba nama strugar ili kako ga zovete. Ima pravo ovaj sto ce da ukine metalske zanate, jer nece niko da radi vise. Ali nisu u pravu oni koji kazu da industriju treba ukinuti u Srbiji.

Popov: I, sta da kazemo na to?

Milacic: Pa to je bezobrazluk. Je li moze covek da hoda bez kicme? Ajde da mu izvadimo kicmu, pa nek' ide.

Bakovic: Ja tu glupost nisam cuo.

Milacic: Na televiziji. Ja sam rodjenim usima cuo.

Motivacija rukovodilaca

Popov: Sta rukovodioca motivise da bude i ostane na tom mestu? Ili, kada govorite o negativnoj selekciji, oni koji selekcioniraju kadar uvek imaju neke motive, kao i ovi sto su selekcionirani i oni imaju neke motive, koji u ovom slucaju - kako sam vas razumeo - nisu ugradjeni u proizvodnju, napredak proizvodnje, u licnu identifikaciju sa profesijom nego sa necim drugim. Dakle, koji su to motivi druge vrste koji se ne uklapaju u projekat revitalizacije. Da budem jos odredjeniji, ako je sestomesecni obracun pokazao da je nesto malo iznad 30%, a za devetomesecni je pokazao da je ispod 30%, koji je motiv ljudi da ostanu na rukovodecim mestima?

Milacic: Odgovor je vrlo jednostavan. Ja nisam siguran da li je to rekao Lenjin ili njegov naslednik - da se vlast ne napusta bez krvi. To je generalni motiv. Ja ne kazem da je to 100% aksiomatski utvrdjeno, ali pretezni element je taj.

Popov: Da li i selektor i selekcionisani imaju vlast kao glavni motiv, a sve ostalo je nevazno?
Sta zelimo da raspravimo? Vlada Srbije je ulozila znatna sredstva u projekat revitalizacije. Iz ovoga sto sam ja citao o tome sta se trenutno dogadja u "Loli" ne vidim koliko su sami predstavnici vlade zainteresovani da se nesto promeni kako bi doslo do preokreta u realizaciji plana. Ako je to tako, to je veoma zabrinjavajuce. Znaci ni na tom mestu nema motiva, ne samo kod radnika, inzenjera, menadzera, nego i kod samih predstavnika vlade. Ako je to tako onda je vrlo problematicno kuda ce dalje ici realizacija plana i da li ce se u narednoj godini produziti aranzman sa vladom.

Milacic: Ne, ne vidimo iz prostog razloga sto je to sada, da kazem, rasplet...

Popov: Ne, molim vas, cekajte. I ako se promeni vlada...

Milacic: Ne, nisam ja o vladi mislio uopste. Ne, ja govorim rasplet oko "Lole". Oko "Lole". Ja na vladu nisam ni mislio.

Popov: Da li "Lola" ima podrsku za razvoj doktrine firme na Masinskom fakultetu, odnosno Univerzitetu?

Milacic: Nema, nema. Vrlo prost je razlog...

Popov: A da li je nekada imala?

Milacic: Kako da ne. Vrlo...

Popov: A zasto sada nema?

Milacic: Zato sto je problem pustinja. Pustinja. Pustinja na Univerzitetu, pustinja u industriji. Sve same pustinje.

Popov: Da li su inzenjeri i profesori ucestvovali u pravljenju pustinje?

Milacic: Da, da, kako da ne.

Zadovoljstvo radom

Bucan: Mogao bih navesti nekoliko primera koji donose zadovoljstvo radom. Imali su, ipak, sta da vide, protrcali su oni svuda po globusu, videli su nesto i kod nas. Naravno, sve to nije dovoljno.
Kako motivisati grupe inzenjera i rukovodilaca i radnika na istom zadatku? Kakva je trenutno struktura poslovanja? Mi imamo jedan broj poslova gde kupci kazu, cim zavrsite mi narucujemo novi posao. Znaci, vi ako zavrsite ovog meseca, vi sledeceg vec dobijate novi posao. Naravno, nas je problem kako zavrsiti taj prvi deo. To su poslovi gde je veliko ulaganje, ogroman rad, da bi se isterala tehnologija i dokazalo da moze. Da bismo mogli dobijati sutra to i to. Sto se tice masina, dali su veliki broj ponuda u Zapadnoj Evropi. Dali smo i na drugim mestima, ali "Lolin" prvi problem su - rokovi. Te masine se prodaju sa rokom od jednog do tri, cetiri meseca. Nasi rokovi su, posto pocinjemo iz pocetka, mnogo meseci i najveci deo poslova se gubi zbog toga. Zasto je to tako? Zato sto svetske firme prodaju masine koje su vec zapocete montaze. Kao i stanovi. Drugo, partner pre nego sto kupuje ozbiljniju masinu on dodje da vidi, da li ima nesto, da li je to ekipa koja moze to izvesti itd. Naravno, nas je opet problem kako doci do faze da iz montaze vi prodajete masine sa rokom od jednog do tri meseca.
Program revitalizacije "Lole" realizuje se u jednom delu, a u drugom delu se uopste ne realizuje. Naravno, nije u pitanju da neko od ucesnika ne zeli da realizuje, nego su to objektivni problemi kako to ostvariti. Recimo, jedan od problema je nama poznat. Napraviti 30-40 miliona maraka sa obrtnim sredstvima, zna to svaki ekonomista koji je i samo jedan dan proveo u fabrici, za taj prihod su potrebna obrtna sredstva i odredjena dinamika. To zna cak i covek koji nije radio u industriji. Isto tako i problem kako povecati tehnoloski nivo postojecih kapaciteta, a 10 godina se nista nije ulagalo; to vam je kao i auto gde 10 godina nista niste popravljali, samo sipali benzin itd. Znaci, i to je jedan vazan problem, ne moze iz nicega nesto da se promeni. Postoji i problem nedostatka radnika u prvoj smeni na kljucnim kapacitetima, delu kljucnih kapaciteta. Naravno, najlakse je raspisati konkurse. Ali, na te konkurse ne reaguje niko. Zasto je to tako, poznato je. Plate strugara, glodaca, brusaca, livaca su kod privatnika danas 600, 700 maraka, a mi iz mesta ne mozemo ponuditi 600, 700 maraka jer nemamo takav prihod, takvo poslovanje. Tako da to nisu tako jednostavni problemi. Niko nije resio probleme za sest meseci. Ali ja znam primere firmi koje su se izvadile iz krize, recimo nemacke firme, ili ceske; znam koliko im je godina trebalo, odakle su krenuli. Sjajna firma, imala je 1200 ljudi, pala na 250 i za cetiri, pet godina se izvadila, ulozili su 40-50 miliona maraka, sa 400-500 ljudi, 450 ljudi, jedan od kooperanata, i sad prave hiljadu masina godisnje. A bili su prakticno stali. Znaci, to su firme u Nemackoj, da ne govorim primere drugih zemalja. Znaci, nije jednostavna ta borba. I sad dodajmo sve ove nase teskoce i probleme. Zelim ovde da kazem da konsolidacija nije nesto sto se izvodi, sto se resi u nekom kratkom roku. Trebace nam, nazalost, vise godina kao i drugima.

Popov: Nije na novinama i novinarima da odlucuju sta ce biti, ali koliko sam citao, u fabrickom listu, vecina u Upravnom odboru smatra da ima sanse da se okrene taj rdjavi trend ukoliko se promeni menadzerski vrh. Tako pise u novinama. Naravno da ne znaci da ce se time sve idealno ostvariti. I u razgovoru sa radnicima i u razgovoru sa vama sasvim je ocigledno da i medju inzenjerima, tehnicarima, ekonomistima, projektantima ima onih koji probijaju sadasnju inerciju.

Bucan: Kako da ne.

Popov: Ali, trend je ovakav kakav jeste. Koji je motiv onih koji nece da uzmaknu sa tog pramca? Koji je motiv? Ja ne verujem da motiv moze biti da propadne projekat. Cemu se oni nadaju?

Bakovic: Mislim da je profesor pojednostavio pitanje odgovorom da je u pitanju borba do poslednje kapi krvi da se ostane na vlasti.

Popov: Da, ali cije krvi? Da li njihove krvi?

Bakovic: Verovatno misle da je rezultat dobar.

Popov: Dobro, ali sta ako ne misle da je rezultat dobar?

Bakovic: Ja se bojim da oni to misle da je dobar... Pa, ne smem da kazem tu rec. Znate, ne smem da kazem tu rec. Pazite, ja od te firme zivim... Platio sam x puta cenu otvorenosti.

Popov: To smo razumeli. Ali pazite, vi kazete jedna je varijanta da oni misle da je to dobro, da ne moze bolje...

Bakovic: Ja ne znam kako drugo...

Popov:... a druga je varijanta, znaju da nije dobro i pretpostavljaju da bi moglo biti bolje ali ipak nece da odstupe. I to ne samo menadzerski vrh u firmi, nego i predstavnici vlade. Koji su moguci motivi? Da li da propadne projekat?

Bakovic: Ja ne mislim da niko u menadzmentu nema te motive, ja...

Milacic: Ima, ima, ima...

Bakovic: Profesore, nema.

Popov: Podaci kazu, za sest meseci nesto vise od 30%, za devet meseci manje od 30% ostvarenog plana. Jedna je pretpostavka da menadzerski vrh misli da je to dobro, ne moze bolje. Druga pretpostavka je da i ne zele da se ostvari taj plan.

Bakovic: E, to me plasi.

Popov: Ima i treca pretpostavka. Mozda je ona najbliza istini. Nece da dopuste drugima da se pokaze da mogu biti bolji od njih. Da li ta treca pretpostavka "radi"? Ako neki podaci, neke cinjenice, govore da postoje i majstori i inzenjeri i tehnicari i neki menadzeri, strucnjaci koji probijaju sadasnju inerciju. Nista idealno ne donose, ali probijaju. Znaci, ima realne osnove da se pretpostavi da je mogucno, kako pise u fabrickom listu, preokrenuti taj trend, umesto negative da krene polako u pozitivno.

Bakovic: To sam siguran da je moguce.

Napomena: Trinaestog novembra generalni direktor »Lole« Lazar Bajcetic podneo je ostavku. O promenama koje slede bice govora u nastavku diskusija u »Loli«.

Uloga sindikata

Popov: Imam samo jos jedno pitanje. Sledeci razgovor je sa sindikalistima. Da li se, po vasem saznanju, iko od sindikalista bavio sustinom projekta revitalizacije ili se bavio iskljucivo time ko ce biti otpusten, nece biti otpusten, ili mozda necim trecim, cetvrtim?

Bakovic: Ja odgovorno tvrdim da, moramo to da priznamo, niko nije pazljivo procitao materijal. Nas dvojica smo morali, jer smo malo na tom i radili. Ubedjen sam, sudeci po ponasanju ovih 10 meseci, da radimo kontra ovoga, da uopste nismo to procitali. I sad, kako da sindikalci procitaju ako veci deo menadzmenta to nije procitao.

Popov: Zasto sam ja ovo pitao o sindikatu kao akteru. Kada se livac, majstor, zalio, kaze nema peska, ne mogu da radim, ne mozemo da zaradimo. Ja sam ga pitao, jeste se bunili sto nema peska. Da li je nekome palo na pamet da organizuje strajk zato sto nema peska? Jer zato sto nema peska vi ne mozete da radite i da zaradite. On kaze, tako nesto nam nije palo na pamet.

Bakovic: Posten odgovor radnika. Niko se nece zaliti zato sto nema posla. Ja mislim da su oni dezinformisani.

Popov: Imate li vi neka dobra iskustva sa sindikatom kroz ovo vreme koje ste bili tamo?

Bakovic: Pa sta ja znam. Onda kad je bilo dobro. To je cudno. Onda kad je bilo samoupravljanje sindikat je maksimalno funkcionisao.

Popov: U kom smislu?

Bakovic: Ne zato sto je podrzavao, znao je da bude i kritican.

Popov: Da li je podrzavao proizvodni program?

Bakovic: Da, da. Apsolutno. A sad to je ta, sto kaze profesor, jedna konfuzija koja nije samo kod nas. Nego koja je u citavom sistemu.

Popov: Da li se uopste bave time?

Bakovic: Mi nismo procitali ni shvatili. A kako ce onda da ga shvati sindikat.

Popov: Da li je, po vasem saznanju, bilo koji sindikat raspravljao o tom predlogu?

Bakovic: Ja koliko znam jeste, podrzan je projekat i bice podrzan, budite sigurni, na sastanku sindikata, bez obzira sto to nisu neki asovi, sto su to mladji ljudi, bice podrzan sigurno, ali ono sto... ja bar to tako ocekujem, bice podrzan.

Popov: Zahvaljujem za danasnji razgovor. Sadrzaj ovog razgovora, kao i prethodnog, bice objavljen u fabrickom listu i u nasem listu. Dobice ga svi dosadasnji, a i buduci ucesnici u razgovorima. Na kraju cemo verovatno imati nesto jasniju sliku nego sto je bila pre ovih razgovora. Mislim da je javnost i te kako zainteresovana za projekat "Lole". Obnova jednog vaznog preduzeca je vazna ne samo za zaposlene nego i za privredu. A bez takve privrede nema ni obnove drustva, niti neke ozbiljne, normalne drzave. To su teme o kojima cemo dalje razgovarati.

Ogledi: Volja za pevanjem

Sta citate: Univerzitet izmedju skolske reforme i resocijalizacije


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar