Sta citate

Milan Kurepa i borba protiv zla na univerzitetu

Knjiga Usud otpora je secanje na sjajan lik profesora Milana Kurepe cija ce delatnost sluziti generacijama kao primer casnog i nesebicnog zalaganja za odbranu dostojanstva nauke i autonomije univerziteta. Ona prikazuje izjave, intervjue, pisma, novinske clanke u poslednjim godinama borbe za demokratiju u Srbiji. Tu se otkriva jedan neverovatano zdrav i prirodan otpor i potpuno cist i jasan otklon od zla bez trunke iluzije o mogucnosti nagodbe sa njim. To je prica o jednom od najvecih naucnika koje je nasa zemlja imala, koji je pokazao u ovom neslavnom vremenu kako treba hodati uspravno i kako treba stititi moralne principe. Verovatno je fizika, i uopste prirodna nauka za koju je bio vezan sav njegov zivot, imala udela u tacnom obelezavanju drustvenih i politickih problema i njihovom nazivanju pravim imenom. Kao sto je u eksperimentu iz fizickih, materijalnih pojava isao pravo u srz - jer eksperiment moze samo da pogodi u cilj ili da promasi - trece ne postoji - isto tako je postupao donoseci ocene i stavove u odnosu na drustvo.
U doba decenijske vladavine olosa zaogrnutog svetim idealima nacije i drzave, Milan Kurepa je sasvim jasno video da se mora davati otpor i da se mora izaci na vetrometinu javne scene da bi zlo bilo uklonjeno. Nije se kao vecina njegovih kolega zavukao u ljusturu struke i nauke praveci se da problemi drustva nisu njegova stvar.
Neodgovornoj vlasti je uvek bila vazna kontrola svih drustvenih tokova a narocito univerziteta, najvece fabrike znanja, koja je uvek medju prvima reagovala na teske prevare i manipulacije rezima koje je profesor Kurepa nazivao pravim imenom - zlomisao - koristeci termin Dzordza Orvela, coveka koji je mozda najdublje usao u mentalnu strukturu totalitarizma. Iako je od samog pocetka vladavine SPS-JUL koalicije univerzitet, kao i sve druge institucije, bio partijski kontrolisan, ipak su mnogo vece zloupotrebe nastale kasnije. Prvo 1992, kao osveta rezima zbog studentske pobune, i onda 1998, posle dvogodisnjih protesta, kada je uspostavljena totalna represija zloglasnim Zakonom o univerzitetu. Borba protiv te represije morala je da bude direktna i neposredna i to se videlo u izborima za Savet Univerziteta. On se sastojao od 38 clanova koje biraju naucno-nastavna veca sa fakulteta i univerzitetskih instituta i 38 clanova koje bira vlada i koji su svi do jednog bili partijski kadrovi crveno-crne koalicije koji su se prilikom glasanja ponasali kao jedinstveno telo. Profesor Kurepa bio je jedan od glavnih ljudi koji su osnovali Koordinacioni odbor univerzitetskog dela clanstva koji se suprotstavio nasilju vlasti i razbio monolitnost rezimskih ljudi u Savetu Univerziteta. Razlicitim opstrukcijama i svim mogucim demokratskim oblicima pritiska, univerzitetski deo clanstva je onemogucavao proturanje odluka vlasti na sednicama Saveta.
Uz sve pritiske koje je trpeo zbog svog direktnog protivljenja vlasti, koji su isli do fizickog onemogucavanja da se obrati ljudima koji su dolazili da ga cuju, profesor Kurepa je neumorno putovao Srbijom, stalno ukazujuci na vlast koja "mrzi nauku" i "proizvodi korov" dovodeci podobne, potpuno nestrucne ljude da uce mlade generacije. To ce prouzrokovati stetu, govorio je, vecu od materijalne bede koja nas je snasla od koje se necemo oporaviti do 2025. godine. Isto tako i "brain drain", odliv mozgova, koji unistava sve sto je vredno na nasim fakultetima i institutima. Taj neumoran rad do iscrpljivanja i problemi sa srcem koji su nastali usled toga, odveli su ovog zdravog i vitalnog coveka, koji je trenirao odbojku i bavio se jogom, u mracne hodnike julovske bolnice i do operacione sale u kojoj je okoncan njegov zivot pod ne bas sasvim jasnim okolnostima.
Milan Kurepa je hrabar covek koji je kroz citav svoj zivot stitio dostojanstvo slobodne misli a narocito u poslednjoj deceniji ovog veka kada je bio suocen sa velikim zlom vlasti koja u strahu i slepilu unistava sve pred sobom. Uveren da mora da se bori protiv toga ne pitajuci za cenu, svojim primerom pokazao je da su naucni principi otvorenosti i profesionalizma nesto bez cega je moderna civilizacija nezamisliva.

Dragan Miskovic

Sta citate: Univerzitet izmedju skolske reforme i resocijalizacije

Sta citate: O »nama« i »drugima«


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar