Sta citate

O »nama« i »drugima«

U izdanju Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji izaslo je kapitalno delo istoricarke Olivere Milosavljevic, U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o »nama« i »drugima«. Uz raskosnu bibliografiju i efektan rezime, u tri osnovna odeljka autorka je dala genezu nastanka nacionalizma i opisala njegovu eksploziju na kraju XX veka u bivsoj Jugoslaviji, u vreme kada je najveci broj evropskih drzava taj problem sveo na meru medjunacionalne tolerancije unutar i izvan granica svojih drzava. Dvadeseti vek je "zatvorio krug balkanskih nacionalizama". Da bi dobila celovitu sliku o ovom anahronizmu, autorka je napravila komparativnu analizu srpsko-hrvatskih, srpsko-albanskih i srpsko-bugarskih nacionalnih stereotipija. Zasto je Srbija u XXI vek usla sa pozicija slicnih onima s kraja XIX veka, pita se autorka i odgovara: Zato sto nikakav tehnoloski progres, moderne ideologije i knjiska obavestenost ne mogu da trajno znace progres ako se mitska svest odrzava kao pozeljno obelezje "nacionalnog bica", a istorija kao "patriotska nauka". Ratovi vodjeni devedesetih godina na tlu bivse Jugoslavije izneli su na povrsinu cinjenicu da su srpski nacionalisti u svima videli neprijatelje koji zele da uniste Srbiju. U doba priprema za te ratove "procvetao" je reprint odabranih starih izdanja, cime je trebalo da se ukaze na neke "istine" o "nama" i "drugima". Nosilac ovih "istinskih ideja" bila je srpska intelektualna elita. U centru interesovanja srpskih intelektualaca nasli su se stereotipi kao univerzalne kategorije koje nadilaze ideoloske, politicke i naucne razlike medju intelektualcima i koje ih povezuju cak i onda kada oni to ne zele. Predrasude o "nama" i "drugima" ispoljile su se upravo u prelomnim politickim zbivanjima koja su prethodila ratovima, kojima su Srbi hteli da se obracunaju sa svima, a najpre sa Evropom i njenom naukom. Ove predrasude posluzile su nacionalistima da potvrde nuznost politicke ekspanzije i potrebu odbrane svog nacionalnog bica i teritorije. Stereotipi o drugima navodno su nuzni za identifikaciju nas samih, jer "nase" pozitivne osobine nuzno proisticu iz "njihovih" negativnih osobina. Analiza korena nacionalistickih stereotipa i posledica do kojih dovodi slepo verovanje u njih neophodna su osnova za savladavanje azbuke tolerancije medju ljudima.

Vera Vujosevic

Sta citate: Kurepa i borba protiv zla na univerzitetu

Sta citate: Pravi naucni doprinos


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar