Sta citate

Razvoj kao sloboda*

Zivimo u svetu takvog izobilja bez presedana kakvo je tesko bilo i zamisliti vek ili dva ranije. Do znacajnih izmena doslo je i van ekonomske sfere. Dvadeseti vek je stvorio demokratsko i participativno upravljanje kao preovladjujuci model politicke organizacije. Koncepti ljudskih prava i politicke slobode su danas u velikoj meri deo preovladjujuce retorike. Ljudi u proseku zive mnogo duze nego ikada ranije. Isto tako, razliciti regioni sveta su sada mnogo blize povezani nego ikada ranije. Ovo nije samo slucaj u oblasti razmene, trgovine i komunikacije, vec i u odnosu ideja i ideala.
Pa ipak, zivimo takodje u svetu znatnih nemastina, siromastva i ugnjetavanja. Postoje mnogi novi kao i stari problemi kao sto su neiskorenjivanje siromastva i neispunjenje osnovnih potreba, pojava gladi i siroko rasprostranjenog umiranja od gladi, krsenje osnovnih politickih sloboda i bazicnih prava, siroko zanemarivanje interesa i delovanja zena, i pojacavanje pretnji zivotnoj sredini i odrzivosti nasih ekonomija i drustvenog zivota. Mnoge od ovih oskudica mogu se primetiti, na jedan ili drugi nacin, kako u bogatim tako i u siromasnim drzavama.

nesloboda, zagovara se ovde, konstitutivno je za razvoj. Pa ipak, da bismo celovitije shvatili vezu izmedju razvoja i slobode moramo ici i preko ovog osnovnog stava (ma koliko on bio bitan). Sadrzajni znacaj slobode ljudi uopste, kao osnovni cilj razvoja, u velikoj meri je pracen instrumentalnom efikasnoscu sloboda posebnog tipa za unapredjenje sloboda druge vrste. Ova veza izmedju razlicitih vrsta sloboda je prakticna i uzrocna, mnogo vise nego sto je konstitutivna i stvaralacka. Na primer, ima jakih dokaza da ekonomske i politicke slobode pomazu medjusobnom jacanju, pre nego da su medjusobno sukobljene (jer se ponekad smatra da jesu). Socijalne mogucnosti obrazovanja i zdravstvene zastite, koje mogu zahtevati delovanje drzave, na slican nacin dopunjavaju pojedinacne mogucnosti ekonomske i politicke participacije i takodje pomazu jacanju inicijativa za prevazilazenje nasih pojedinacnih oskudica. Ukoliko se mesto odakle polazi ovaj pristup nalazi u utvrdjivanju slobode kao osnovnog cilja razvoja, domet politicke analize se nalazi u utvrdjivanju prakticnih veza koje cine glediste slobode koherentnim i postojanim kao perspektivu koja usmerava proces razvoja.
Ovaj rad naglasava potrebu integrisane analize ekonomskih, socijalnih i politickih aktivnosti koje ukljucuju razlicite institucije i mnoga uzajamna delovanja. On je narocito usredsredjen na ulogu i medjusobnu povezanost odredjenih kljucnih instrumentalnih sloboda, ukljucujuci ekonomske mogucnosti, politicke slobode, socijalne kapacitete, garancije transparentnosti i zastitnu bezbednost. Socijalni dogovori koji ukljucuju mnoge institucije (izmedju ostalih drzavu, trziste, pravni sistem, politicke partije, medije, javne interesne grupe i javne forume za raspravu), posmatraju se u odnosu na njihov doprinos uvecanju i garantovanju sustinske slobode pojedinaca, koji se tretiraju kao promoteri promena, a ne kao pasivni primaoci rasutih doprinosa.

* Iz Amartja Sen, Razvoj kao sloboda, "Filip Visnjic", Beograd 2002, str. 11-13.

Sta citate: »Druga Srbija – deset godina posle: 1992-2002« «

» Ponovo procitati: Umetnost i sloboda