[ta ~itate

Te`ina istorijske odgovornosti srpskih pisaca

Dragan @uni}, "Nacionalizam i knji`evnost" (Srpska knji`evnost 1985-1995), Prosveta, Ni{ 2002, str. 465.

Knji`evnost je tokom protekle decenije ~esto bivala izlo`ena nacionalisti~koj funkcionalizaciji i instrumentalizaciji i gotovo da nema ozbiljnijeg gra|anskog teoreti~ara koji se ne bi slo`io sa tvrdnjom da su mnogi pisci u svojim delima potpirivali ratno raspolo`enje i znatno doprineli {irenju ratnog po`ara na tlu biv{e Jugoslavije. Knjiga Dragana @uni}a, profesora na Filozofskom fakultetu u Ni{u, me|utim, predstavlja realan nau~noistra`iva~ki projekat koji je na ozbiljan i dokumentovan na~in tematizovao odnos nacionalizma i srpske literature; on je stru~no i kvalifikovano progovorio o javnoj dimenziji ovog problema i o neophodnim preduslovima za njegovu sociolo{ku problematizaciju. Takvo istra`ivanje je imalo empirijski i hermeneuti~ki deo - evidenciju i interpretaciju. Empirijskim istra`ivanjem Dragan @uni} je obezbedio ome|ivanje kruga relevantnih knji`evnih dela kao i potrebne podatke o njihovoj recepciji i dru{tvenoj funkciji, dok je hermeneuti~ki aspekt zapravo interpretacija smisla sadr`ine i forme ovih knji`evnih dela u kontekstu dru{tveno-istorijskih i kulturno-duhovnih zbivanja.
Ali na samom po~etku autor analizira pojmove "dobrog" i "lo{eg" nacionalizma sa stanovi{ta shvatanja moderne sociolo{ke i istoriografske misli kako bi ~itaoca uveo u problematizaciju tog pitanja u beletristici. Tako navodi Entoni Smita koji, govore}i o dvosmislenoj mo}i nacionalnog identiteta i nacionalizma, smatra da su u ime nacionalnog identiteta ljudi spremni na `rtvovanje sopstvenih sloboda ali i na ograni~avanje sloboda drugih (primer nacionalne homogenizacije u SAD nakon tragedije od 11. septembra 2001. godine je jasan primer za to!) te da je nacionalizam ako ne odlu~uju}i, a onda svakako jedan od glavnih ~inilaca nestabilnosti, sukoba i terora u dvadesetom veku. D`on Ha~ison, pak, nasuprot njemu nastoji da odbrani kulturni nacionalizam i afirmi{e njegove civilizacijske kvalitete jer smatra da nacionalizam ne igra samo glavnu rolu prilikom konstituisanja nacije, ve} i u procesu njene modernizacije jer se zasniva na evolucionisti~koj viziji zajednice i na transnacionalnom i sekularnom modelu policentri~ne svetske civilizacije. Cvetan Todorov, danas svakako jedan od najve}ih svetskih autoriteta sociolo{ke misli, smatra da su nacionalizam i "nacionalni ponos najbolji ferment izmi{ljanja raznoraznih budala{tina u domenu nacionalnih stereotipija" i da ljubav prema otad`bini ne mora nu`no voditi ka ljubavi prema ~ove~anstvu, ve} da nacionalizam naprosto vodi ka ratu, mr`nji i netoleranciji.
I doga|aji u Srbiji pokazuju da su nacionalisti~ka, patriotska i sli~na ose}anja u oblasti kulture, umetnosti i knji`evnosti uvek imala jasnu politi~ku dimenziju, {to zapravo zna~i da se ocenjivanje efekata kulturnog nacionalizma nikako ne mo`e odvojiti od efekata politi~kog nacionalizma i vice versa.
Tako je i konstituisanje srpske nacije bilo obilato potpomognuto kulturnim nacionalizmom, ali ~im se pokazalo da se u pogledu nacionalnog identiteta zaostaje, odnosno da je on po~eo da bledi u nekom istorijskom trenutku, odmah je usledio proces kulturnog nacionalizma koji je neizbe`no poprimio politi~ku dimenziju. @uni} znala~ki istra`uje ovaj fenomen tematizuju}i problem vaskolikog umetni~kog romantizma devetnaestog stole}a, s jedne, i nacionalnog identiteta kao bitnog elementa konstruisanja narodnog duha i nacionalne svesti, s druge strane. On zaklju~uje da tamo gde je, kao u Srbiji i verovatno svugde na Balkanu, kulturni `ivot pro`et politikom u romanti~kom, neoromanti~kom ili pseudoromanti~kom zanosu, svaki javni kulturni anga`man istovremeno je i politi~ki, a svaki nacionalizam je naprosto primitivni {ovinizam.
Jovan Skerli} je pi{u}i o srpskom romantizmu tvrdio da se on ispoljava u formi nacionalizma: "uop{te uzev" pi{e Skerli} 1906. godine u svom radu Romanti~arska poezija, "nacionalizam je bio glavna nota na{e romantike i to je bilo najja~e i najop{tije ose}anje na{ih nara{taja od 1849. pa do 1879. godine. Ukoliko se izmicalo vremenom, to nacionalisti~ko ose}anje bilo je sve ja~e i isklju~ivije... pokolenje od {ezdesetih godina sa~uvalo je to ose}anje slovenske solidarnosti, veru da je Slovenima su|eno da obnove zamorenu civilizaciju i da budu}nost pripada njima, ali se ono u prvom redu ose}alo srpsko, pa posle slovensko. Iznad srpske narodnosti omladinci (Ujedinjena omladina srpska - prim. Z. M.) ni{ta drugo ne stavljaju i ne mogu i}i dalje od jednog retorskog nacionalizma pogodnog za tirade i efekte... Stara Vukova formula kojoj su oni dali isklju~ivo nacionalni smisao 'Srbi svi i svuda', bila je ceo simvol njihove vere".
I zaista, znalci na{eg romantizma potvrdi}e da je on iznedrio knji`evnost potpuno odre|enu nacionalnom oslobodila~kom borbom: protiv Turaka u Srbiji, protiv ma|arske uprave borili su se Srbi u Ugarskoj, pa bi se moglo tvrditi da je nacionalizam zapravo osnovni kulturni model ne samo Srbijanaca nego i nas vojvo|anskih Srba sve do ujedinjenja 1918. godine.1 Otuda taj na{ epski i "juna~ki" identitet toliko opevan ali i zloupotrebljavan u prilikama raznih politi~kih turbulencija.2

Borbe s bikovima, 1949.

Ali @uni} u svom metodolo{kom pristupu polazi od pretpostavke da socijalne, kulturne i duhovne dimenzije knji`evnog dela nikako ne odre|uju njegovu esteti~ku, odnosno knji`evnu vrednost; naime, neko delo mo`e biti u esteti~kom smislu visoko vrednovano a da ~itaocima {alje ne funkcionalizovanu ve} izvorno nacionalisti~ku ili rasisti~ku poruku (primeri Ezre Paunda ili Hamsuna). Isto tako on smatra da dela koja izvorno nemaju nacionalisti~ki diskurs (Gorski vijenac, Smrt Smail-age ^engi}a) mogu biti svesno instrumentalizovana za politi~ku upotrebu. Tek nakon detaljne analize mnogih dela nastalih u periodu 1985-1995. autor zaklju~uje o eventualnoj odgovornosti pisca i njegovog dela za razbuktavanje srpskog nacionalizma koji je proizveo najtragi~nije posledice.3
Zanimljivi su rezultati do kojih je autor do{ao nakon {to je izvr{en hermeneuti~ki deo posla, odnosno interpretativna analiza relevantnih knji`evnih dela i analiza njihove pretpostavljene dru{tvene recepcije. Prva karakteristika je da je savremena srpska knji`evnost obuzeta istorijom i to istorijom 20. veka (pre svega zlo~inima prema Srbima u Drugom svetskom ratu). Pristupi autora su, dakako, razli~iti i kre}u se od poku{aja objektivnog i nepristrasnog prikazivanja pro{losti do te{kih formi nacionalizma i latentnog poziva na osvetu. Druga odlika jeste tematizacija nedavne komunisti~ke pro{losti Srbije pri ~emu se ve}ina dela odre|uje izrazito antikomunisti~ki. Tek na tre}em mestu srpska knji`evnost je antiratna ~ak i onda kada uzroke ratova pronalazi na drugoj strani, a ne u svom istorijskom, ideolo{kom, geografskom odre|enju.
Ono {to je najproblemati~nije jeste zna~ajna dominacija vanliterarne gra|e nad literarnom formom, otvorena ili latentna tendencioznost i zloupotreba istorijskih doga|aja i epskih mitova. Tako se svojevrsnim populisti~kim knji`evnim manirom otvara mogu}nost nacionalisti~ke instrumentalizacije i verifikacije teze o primatu kulturnog nacionalizma (anahroni epski identitet, motiv `rtve, crtanje istorijsko-geografskih mapa - npr. kad knji`evnik Vuk Dra{kovi} najozbiljnije pred kamerama TV Beograd 1990. crta velikosrpsku mapu ~lanu Predsedni{tva SFRJ Stjepanu Mesi}u, itd.).
Autor je u ovoj obimnoj knjizi, po sopstvenim re~ima, poku{ao da "realno rasporedi te`inu istorijske odgovornosti u jednoj nacionalnoj kulturi". Nama se, pak, ~ini da rezultati do kojih je do{ao belodano pokazuju potrebu da se sa ozbiljnijim istra`ivanjem srpske knji`evnosti nastavi kako bi se mogle pratiti njene osnovne tematsko-formativne promene od npr. petooktobarskih doga|aja 2000. godine pa nadalje. Tako bismo imali uvida u intencije sadr`insko-tematskih elemenata srpske knji`evnosti u novim dru{tvenim i ekonomskim uslovima, a istovremeno bi takva vrsta istra`ivanja u zna~ajnoj meri pomogla formiranju ozbiljne kulturne politike u budu}oj, nadajmo se, modernoj i demokratskoj Srbiji.

Zlatoje Martinov

1 Detaljnije o srpskim rodoljubivim pesnicima videti u: Z. Martinov, "Dunav - ve~na inspiracija srpskih pesnika", Sveske br. 47, god. 10, jun 1999, str. 131-137.
2 Temeljnu analizu srpske epske predstave sveta dao je dr Miodrag Popovi} jo{ 1976. godine. M. Popovi}, Vidovdan i ~asni krst, Slovo ljubve, Beograd 1976.
3 Radi se o nekih dvadesetak krucijalnih izdanja u tom periodu od kojih navodimo samo neke: Danko Popovi}, Knjiga o Milutinu, Dobrica ]osi}, Gre{nik, Otpadnik, Vernik, Vuk Dra{kovi}, No} |enerala, Matija Be}kovi}, Izabrane pesme i poeme, Milorad Pavi}, Predeo slikan ~ajem, Hazarski re~nik i dr.

[ta ~itate: "Nacionalizam ili demokratija"

[ta ~itate: Medijska represija u Srbiji prethodne decenije