Kultura

Poslednji film @ivojina Pavlovi}a

U delima @ivojina Pavlovi}a ono neljudsko nikada ne prelazi u ne{to izvanljudsko, u negiranje ljudskog

I

Smr}u autora definitivno zaklju~en, filmski opus @ivojina Pavlovi}a predstavlja najautenti~niji estetski izraz jugoslovenskog socijalizma i najvi{i domet umetni~ke slobode u okviru tog sistema.
Dru{tveni sistem u kojem je uspeo da se ostvari @ivojin Pavlovi} je permanentno dovodio u pitanje, ali nikada nije te`io da ga ru{i. Te`io je restauraciji mladala~kog zanosa jedne ljubavi prema slobodi, koju dru{tveni sistem, {to ga je taj zanos inicirao, po~inje da gu{i. Pavlovi}ev filmski opus ostaje, tako, evropski uzor za to kako se mogu stvarati filmovi od konkretnog dru{tvenog materijala i kako umetnik uspostavlja kriti~ki dijalog sa politi~kom stvarno{}u. Niko u biv{oj SFRJ nije od @ivojina Pavlovi}a primereniji predstavnik misli @ana Divinjoa - on je dodu{e izri~e govore}i o pozori{tu - da se estetika na pozornici - dakle, na filmskom platnu, u bioskopskoj sali ili pred televizijskim ekranima - preobra`ava u dru{tveni ~in.
U zama{nom i iscrpnom filmskom opusu Pavlovi}eva dva poslednja filma ("Dezerter" i "Dr`ava mrtvih") predstavljaju izuzetke koji potvr|uju pravilo. Naime, ova dva neuspeha predstavljaju va`an segment za razumevanje opusa, potvr|uju}i smisao Pavlovi}evog stvarala{tva i njegovu neraskidivu isprepletenost sa dru{tvenim sistemom koji vi{e ne postoji.

II

Poslednji film @ivojina Pavlovi}a, iako pre izgleda kao skica nego kao celina jednog zavr{enog filma, predstavlja poku{aj za ozbiljno delo, poku{aj (re)konstrukcije tragedije: bazira se na odluci junaka i okolnostima koje je nadalje sprovode u patnju i pogibelj.
"Dr`ava mrtvih" svedo~i nam o veli~ini postavljenog zadatka i pomanjkanju sredstava da se on realizuje. @ivojin Pavlovi} je ovim filmom na sebe preuzeo breme da, kroz sudbinu porodice podoficira JNA, odgovori na pitanje: "Za{to je do{lo do raspada SFRJ?" (Pavlovi} u sredi{te filma postavlja li~nost vojnika, jer je JNA predstavljala i simboli~an i realan kohezioni faktor dr`ave. Glavni junak je podoficir, time Pavlovi} neguje svoju staru sklonost ka "obi~nim ljudima", koji vi{e podnose dru{tvene situacije, nego {to na njih mogu da uti~u.)
Sklop doga|aja u filmu je izrazito simplifikovan. Jednu obimnu i jo{ nerazja{njenu istorijsku temu Pavlovi} je poku{ao da realizuje sku~enim (uskra}enim) sredstvima. Pre svega, nedostajalo je vreme. Prvo, nedostajala je vremenska distanca od doga|aja koji nisu bili zavr{eni kada se Pavlovi} latio filma. Drugo, nedostajalo je vreme za ostvarivanje ovog gotovo nemogu}eg zadatka. Tre}e, nedostajala su materijalna sredstva. Bez sumnje, @ivojin Pavlovi} je ovoga bio svestan, ali se `urio da ipak saop{ti ne{to o ru{enju jednog sveta, svog sveta; da sebi, onako kako je to jedino bilo mogu}e, ispri~a pri~u o raspadanju dru{tva, makar i u skici, i da nam tako za sobom ostavi svedo~anstvo o poku{aju ili proma{aju, koji nas obavezuje da ga tuma~imo.

III

U okviru savremenog srpskog filma, "Dr`ava mrtvih", danas, postavlja dva zahteva koja, iako nisu dovoljan, svakako su neophodan uslov za film sa umetni~kom pretenzijom. Jedan uslov izra`en je ozbiljnim zadatkom koji pred sebe postavlja stvaralac: da ima {ta da ka`e o vremenu u kojem `ivi. Dakle, tu stvaraoca na stvaranje nagoni ozbiljna zapitanost, a ne puka potreba za upra`njavanjem zanata. Drugi uslov je taj da su likovi i u ovom Pavlovi}evom filmu obele`eni autenti~nim izrazom; jednostavnije re~eno, glumci glume nepatvoreno a gledaoci mogu da se identifikuju sa junacima. Ovo je presudna fusnota Pavlovi}evog zave{tanja. Ujedno, ovo je najbolja odlika "Dr`ave mrtvih", ta autenti~nost prikazanog ~oveka koja, nasuprot ilustrativnosti pri~e, predstavlja jedini kamen-temeljac na kojem, u stvari, po~iva latentna estetika ovog filma i njegov latentni zna~aj.
I kada su izopa~eni, pokvareni, obezlju|eni, likovi u filmovima @ivojina Pavlovi}a, ipak, u svojim neljudskim postupcima, deluju kao ljudi; i kada postanu gadni i surovi, odvratni i gnusni, u sebi zadr`avaju ne{to od ljudskosti. U delima @ivojina Pavlovi}a ono neljudsko nikada ne prelazi u ne{to izvanljudsko, u negiranje ljudskog. Ovaj opus svedo~i da je ljudskost, a ne neljudskost, ono prvobitno, te da je zlo dru{tveno uslovljeno. Zlo nije u prirodi ~oveka - zave{tava nam ovaj reditelj. To danas stoji u strogoj opoziciji sa idejom savremenog filma o zlu kao bazi~nom svojstvu ~oveka.

IV

Klju~ni momenti fabule u "Dr`avi mrtvih":
1. svadba/separacija
Sarajevo 1991. godine. Film po~inje prizorom svadbe. ]erka glavnog junaka, Slovenca Janeza, majka joj je Makedonka, udaje se za bosanskog Srbina. S obzirom da se radi o mladi}u Srbinu i devojci makedonsko-slovena~kog porekla, zbunjuju}e je da se svadba organizuje u dvori{tu d`amije. (Semanti~ku konfuziju ovde je diktirao tehni~ki uslov. Zbog pomanjkanja sredstava, prizor je, naime, snimljen ispred beogradske d`amije.) Svatovi su u kolu i pevaju "Od Vardara pa do Triglava". Krupni plan Janezovog lica, gr~, nekakvo neprijatno predose}anje. Sti`e vojni d`ip. Slovenija je proglasila samostalnost. Janez sa vojskom mora u Sloveniju.

2. odluka
Zastavniku JNA Janezu slovena~ke kolege nude da se kao kapetan priklju~i vojsci Slovenije. Janez to odbija, jer je to za njega nemoralno. On se zakleo pod zastavom SFRJ i ne `eli da se oglu{i o tu zakletvu. Povla~e}i se sa vojskom iz Slovenije, Janez sa porodicom dolazi u Beograd.

4. burdelj
Burdelj je sredi{te poslednje tre}ine filma. Balerina, izbeglica iz Zagreba, u koju je Janezov sin zaljubljen, kao prostitutka zapo{ljava se u ovom burdelju. Tu, kao frizerka, radi i Janezova }erka, a ubrzo kao livrejisani portir i sam Janez. Tu }e se na ulaznim vratima Janez susresti sa sinom koji pored njega prolazi kao stranac. Poslednji kadar filma predstavlja krupni plan Janezovog lica, stop-kadar, dok je on zagledan u vrata kroz koja je pro{ao, u pratnji dva bodigarda, njegov sin.

V

Svet za koji se Janez borio, a istina je re}i svet kojem je Janez slu`io, propao je. Na razvalinama tog sveta nastaje novi, suprotan svet, kojem Janez, ako }e `iveti, tako|e mora da slu`i. Ovakvim svr{etkom tragi~ki potencijal glavnog junaka pretvara se u parodiju tragedije. Zapravo, Janez je uvek bio sluga; i kada je doneo odluku od koje zavisi njegov `ivot (od koje zavisi film), odluku da ne pogazi re~, Janez se iskazao kao sluga, slu`e}i jednoj islu`enoj ideji, ideji koja vi{e ne postoji; i ta njegova odluka, odluka tog po{tenog radenika, doprinela je samo onima koji su privid te ideje koristili za li~ne probitke. Kao {to danas skaredno uniformisan, u livreji i pod cilindrom, poput pajaca, otvara vrata razvrata i ljubazno se klanja primitivnim novobogata{ima i ubicama, tako je, u uniformi zastavnika JNA, slu`io oficirima {to su podlegli ideji nacionalizma, koja je protivna njihovoj zakletvi.
Ovakvom fabulom @ivojin Pavlovi} je ovaj film li{io njegove istorijske premise i sveo ga na sasvim privatnu dramu.
Da bi ostvario istorijski film, Pavlovi} je morao da izrazi "kompleks" o kojem je u povesti razaranja SFRJ re~, a ne da ga drasti~no svede na pri~u jedne dimenzije. U istorijskom filmu trebalo bi videti mno{tvo li~nosti, svakako nekoliko glavnih, mno{tvo doga|aja, svakako i onih izvan Janezovog vidokruga i Janezove sudbine i, pre svega, mno{tvo protivre~nosti. Protivre~nosti, to je ono {to je u biti raspadanja/razbijanja jugoslovenskog dru{tva, {to je u su{tini te istorije koja jo{ nije postala istorijom, a nad ~ime je, u ovom poku{aju istorijskog filma, neprotivre~nom, upro{}enom fabulom, izvr{eno nasilje redukcije. U istorijskom filmu i sam bi `anr, po definiciji, morao biti protivre~an: dokumentarni materijali, diskurzivni momenti (momenti oneobi~avanja) - kada su igrane sekvence jukstaponirane raspravama stru~njaka ili su~eljavanjem stvarnih u~esnika, pre`ivelih `rtava i d`elata, na primer - teorijski uvidi (postupak dodu{e bli`i Makavejevu nego Pavlovi}u)... sve ono ~emu je jo{ uvek uzoriti primer "Rat i mir".

VI

Po drugi put @ivojin Pavlovi} je poku{ao da stvori film o razaranju SFRJ i po drugi put u tome nije uspeo. Razlog je o~igledan. Njegova poetika nadahnjivala se protivre~nostima jugoslovenskog socijalizma; njegova umetnost ostvarivala se na bazi tog dru{tvenog sistema; njegova estetika pretvarala se u dru{tvenu akciju unutar SFRJ. Njegovi filmovi bili su problemati~ni samo za taj oblik dru{tveno-politi~kog ure|enja; samo to dru{tveno-politi~ko ure|enje moglo je njegove filmove upisivati na crnu listu. Kada je taj sistem uni{ten, @ivojin Pavlovi} je ostao bez materijala, bez materijalnog i finalnog uzroka, bez ikonografije... najzad, bez povesti i bez nade! Stoga njegova dva poslednja filma i jesu filmovi bezna|a.

Zlatko Pakovi}

[ta ~itate: Medijska represija u Srbiji prethodne decenije

Dijalog: Podsticaj kriti~koj misli